#ljut

[manitat]

Bisera Veletanlić - Šta ću, nano, dragi mi je ljut

[osetivajb]

Zar sam stvarno prošla?

Možda je muškarcu mnogo lakše ovo da prizna, nego jednoj ženi kao što sam ja. Naglašavam ti ovo kao što sam ja. Jer ti najbolje znaš kakva sam. I sad kao nešto dramim, ne razumem zašto si srećan i šta ona traži pored tebe. Kao da ti lično ja nisam poželela tu sreću i nastavila dalje. Jer prošao si me. Stvarno. Ne želim te više, ali očigledno nije dovoljno. Jer ne želim ni da mi se nikad više ne vratiš. Jel razumeš smisao ove rečenice? Ni ja. Ali svakako ti i ja nikad nismo ni imali smisla. Ni naša ljubav, ako je uopšte bila ljubav. Ni naše danas, koje nikad nije imalo sutra. Ali uvek smo živeli za ono naše juče, kako to, ne znam. Ali živela sam mnogo više to juče sa tobom, nego ovo danas bez tebe. I svako to naše juče mi sada deluje tako daleko. I sva ta naša sećanja, uspomene i trenuci koje smo proveli zajedno mi se podsmevaju danas i govore mi da u mojoj budućnosti ti ne postojiš. Mene nikad niko nije činio tako srećnom kao ti. I niko me nikad nije razumeo. Nikad. I bila sam ubedjena da nikad neće. A onda si došao ti. I razumeo si me. Čak i onda kada ni samu sebe nisam razumela. I samo jednom si bio ljut na mene. One noći kada smo mi prestali da postojimo. I te noći me prvi put nisi razumeo. I znala sam da je to naš kraj. Nisi me uplašio ljut, ali jesi srećan. Sa njom. Ali želim da znaš, ako ikada pročitaš ovo, da je postojao period kada bih radije imala tebe pored sebe nego ove reči. Ali sada su mi i one dovoljne. I želim ti da nikada ne moraš da misliš ovoliko o nečemu, koliko ja mislim o tebi. I da, za mene jeste bila ljubav.

[aristotels]

Kad idem kod psihe Nikad nema Slobodnog parking mjesta A ionako mi auto ne radi Pa idem autobusom I svejedno se raspizdim Oko toga šta nema parkinga I šta autobus uvik kasni A ponekad i ne dođe Uglavnom shvatili ste (Ako ste se ikad vozili Prometom) I dođem tamo I onda me ona pita Kako sam Šta kako sam Tri autobusa nisu došla A vanka je četrdeset I nitko nije napisao obavijest BUS NE DOLAZI A ni ne prolazi Kako sam, kažem: ljuta sam I ona pita zašto sam ljuta Odakle da počnem Ljuta sam, ljuta Radi globalnog zatopljenja I radi svastika na zgradama I radi toga šta Hajduk loše igra I ljuta sam jer se u Palestini Ratuje do krvi I jer nikoga nije briga I jer više ne broje tijela nego kilograme I jer je jedan otac htio pokopati svoje dijete I dali su mu vreću raskomadanih ostataka Koja je težila 18 kilograma I rekli nek to pokopa O jebote, ljuta sam I ljuta sam jer u Sudanu ljudi umiru od gladi I ljuta sam jer su otkazali TV seriju koju volim I ljuta sam jer imam previše posla A još sam ljuća kada nemam posla I ljuta sam jer sam u PMSu I ljuta sam jer čovjek nije mogao pokopati dijete (Onu vreću od 18 kilograma Izmiješanih kralježaka i kostiju) I ljuta sam jer nikoga nije briga za ništa I ljuta sam jer nitko drugi nije ljut I ljuta se osjećam poput psa svezanog U dvorištu, u kućici I laje li ga laje i nitko ga ne čuje I ljuta sam jer je sve poskupilo I jer burek košta 2 ipo eura I radi apartmanizacije i radi turista i radi neovlaštene gradnje Govorim joj, ne pitajte me Radi čega sam ljuta Mogli bismo ovdje biti danima Ne samo jedan sat kojeg imamo Mogli bismo stajati i nabrajati I razdvajati i prebrojavati (Kao ostatke u onoj vreći) Jer ja sam, vidite Ljuta na čitav svijet Možemo uzesti popis stanovništva I početi nabrajati Od slova A pa nadalje Uključit ćemo i one japanske znakove I nećemo stati Dok svakoga poimence Ne nabrojimo.

[jelenajt]

Dobar čovek je dobar i kada je ljut, loš čovek je loš i kada voli

[elvedinhasanagic]

Hadžija Mehmed, pripovjedao nam je, kao djeci o ljubavi svojoj. Kaže: “Tužan sam bio. Na život ljut. Držalo me dugo tako, dok nisam se sjetio riječi našeg Poslanika, Muhammeda, a.s.: ‘Čovjek će biti s onim koga voli’. Tad, kao da me zovnu iz daljine i to mi rekao. Znam, djeco, da će nas ovaj život sve preteći i da će nas jednoga dana u mezar strpati, i da toga dana tek počinje pravi život. To me smiruje, da ću tog jednog dana, s onim koga sam kroz život volio biti tu, sa mnom. Iako kroz život nije…”

Nije dugo prošlo, Mehmed je otišao tamo gdje je i planirao i za šta se spremao. Na sastanak sa Voljenom svoga života.

E. HASANAGIĆ; Na putu ka vječnosti

[pisac-u-tami]

Oprostio sam ti sve sto se moglo oprostiti, vise nisam ljut na tebe kao nekada, shvatio sam da si bila mlada i zeljela si prozivjeti zivot, nisi zeljela da se vezes a i uvijek sam znao bez obzira kolika ta ljubav bila izmedu nas, da ja nikada necu biti onaj covjek pored kojeg ces se ti smiriti. Nikada te nisam mrzio a kako bih mogao? Do vraga zaista zelio bih da smo mogli ostati prijatelji, da se cujemo nekada sa vremena na vrijeme, pa nismo bili zivotni neprijatelji ako nismo uspjeli da se volimo. Lagao bih kada bi rekao da nisam mislio na tebe, znam proslo je 10 godina od nas, ali nikada vise nikoga nisam volio onako srcem kao tebe. Godinama sam proklinjao zivot zbog svega sto si mi uradila, sjecas se kako sam ozenio drugu djevojku tebi u inat, u kakve sam samo okove upao zbog tebe. Rastali smo se mozda pola godine kasnije, i sada shvatam da se sve dogodilo sa razlogom. Ti si morala biti ona koja ce mi slomiti srce, pokazala si mi sto znaci ljubav, i mozda se nismo mogli voljeti u ovom zivotu, ali u nekom drugom zivotu cemo se naci i voljeti onako kako smo trebali, a do tada ti zelim sve najbolje. Stvarno.

Ig: Pisac_u_tami_

[allberrtina]

on subotom, u večernjim satima stavi ogroman iznos na sto zbog kojeg će žaliti kasnije. ja sam njemu nula na ruletu, niz savršeno odigranih poteza, ali on opet gubi. i novac i mene. krene svojoj kući ljut na sebe, i niko mu nikada ne treba. jer on najbolje priča sam sa sobom. ja se budim u pola noći, molim se za njega, za mene. tu su bile naše razlike, ja stavim istinu na sto. i ne pokajem se nikada, jer me tvoje loše namere približe Njemu.

[amazingjohnnysworld]

I oduvek me je mučio zatvor okruženja i uvek sam bio ljut na to što ako ovo želim, to svako može da vidi.

Nekako je sve vreme bilo između moje istine i neopisive tuge. Tamo ima ljudi koji sve ovo čitaju i misle da znaju i kome je i kalo je i gde je i šta se dešava i sve to. Samo me guši preterana ideja da sve to ima neke veze sa mojim životom.

Voleo bih da mogu da kažem da ne razmišljaju, i da sa ne razmišljaju, ali život nije takav. Život je nekada ono što kažemo a bude sasvim drugo. U životu ti možda nešto i bude nekada jasno ali to nije na kraju uopšte nešto što se može razumeti ili naučiti.

Pišem ovo jer znam da ovde niko ne čita od ljudi koji uporno čitaju u prazno. Pišem ovde jer ja mogu da vidim i da znam tačno kako je.

Dobro je, ali je moglo mnogo drugačije.

Odlično je, ali je moglo mnogo lepše.

[ti-i-ja-mozda-nekada]

GDJE LJUTNJU ISPOLJITI

Day 16: Čovjek kada je ljut - griješi. Kada griješi vodi se srcem, a ne razumom. Jer u trenutku ljutnje ne može da iskontroliše emocije i sve što želi u tom trenutku je da opravda svoju ljutnju, da olakša dušu. A kada smo ljuti, pravimo greške koje nam tada izgledaju opravdane. Nije bio pravi način da mi vratiš, ali je bila reakcija na tvoju ljutnju.

[be-quiett]

Prvi put ostao sam bez osobe sa kojom sam jedino mogao da vidim sebe u budućnosti, i to svojom krivicom, i nikad to sebi neću oprostiti. Jako sam ljut na sebe što sam to dozvolio. Razgovori su trajali u nedogled, toliko slični a opet toliko različiti. Mislio sam da tada nikada neću naći nekog ko mi toliko odgovara, ali sam pogrešio. Nakon nekog vremena pojavila se ona, potpuno drugačija od mene, bukvalno je probudila u meni isto što i ona pre nje. Kako mi se dopao taj osećaj, uživao sam u njemu. Ali da i ona nije dugo ostala kraj mene, izgleda da je ona bila kazna za onu pre nje što nisam ispao čovek. Drago mi je što sam upoznao takve dve osobe koje su mi vratile veru u muško-ženske odnose, koje su mi vratile veru u iskrenu emociju i ljubav. Znam da zvučim kao običan paćenik, ali sam morao negde ovo da ispričam. Svakako pitanje je da li će ovo uopšte iko videti, ali to mi svakako nije ni važno. Nadam se da će obe naći svoj put koji traže svoju pravu osobu, i da ću im makar nekad na trenutak biti u mislima kao što su i one meni.

[belog-grada-crna-princeza]

Tako ili nikako.

priđi mi, ali isključivo

sa strane

iz neke sporedne ulice

daleke kulture, meni nepoznatog sveta

nisam navikla da mi prilaze

takvi kao ti

čistog lica, uredne kose

u svetlosmeđem kaputu

bez kofera punih košmara

bez uvelog cveća

bez izobličenih jagodica nastalih

usled lažiranja osmeha

priđi mi, ali isključivo

raširenih ruku

ne umem da cenim poklone

ne snalazim se sa rokovima trajanja

niti sa konceptom quid pro quo

imaj za mene prazne ruke i puno srce

uzmi me

neobuzdanu

nerazblaženu

nemoguću

uzmi me celu i svoju

i tvoju,

uzmi me nelogičnu,

smislenije je tako

ne traži u meni spas ni sklonište

ni bekstvo

ni utočište

ne traži u meni ništa

osim

mene

samo mi priđi i budi ti,

budi nasmejan

budi ranjen

budi tih

budi ljut

budi ćudljiv

budi svadljiv

budi zamišljen

budi slab

budi pažljiv

budi žestok

budi nežan

budi smešan

budi blag

budi sanjiv

budi sanjar

budi ceo ti,

takav

svoj i moj.

Priđi mi, ne oklevaj

istog časa, ako želiš,

zastaneš li,

ne poželi me nikad,

okreni se, idi, hrabro

koračaj

u neku javu i san, u neki svet

po tvojim merilima i sasvim

smisleno besmislenim pravilima,

ne vraćaj se, ako pomisliš

propuštamo li se i da sam tvoj san

nisam,

san se sanja,

san se živi,

za san se bori,

srčano, neumorno,

nepromišljeno,

zato mirne duše živi najluđe ili spokojno,

onako kako samo ti umeš i znaš,

priđi mi tako

ili nikako -

iskreno

i voli me

besramno,

beskompromisno,

beskrajno.

- Katarina

[poeticlicense12345]

KRIPTONIT GOLGOTA

Nisam Supermen,

tvoja slabost je Kriptonit

od kojeg sam i sam slab.

Ti na drugog muškarca,

ja na drugu ženu

koji se ne bi ni u putu sreli.

Mi na istom zalutali.

Ljut sam na tebe

jer ću morati na sebe biti,

napadam te - udaram nisko,

a želim ti samo jednu riječ: Glupačo!

Glupane!

Razapeti smo između agonije i strasti

kao dva razbojnika na Golgoti

između vjere i pokajanja.

Vezali smo srce bakrenom žicom

da se ne raspadne ali da ipak

provodi emociju.

Bez jake tebe

ni mene nema.

Tvoje NE njemu

izoštrilo je moje NE njoj.

Sada pljunusmo na sve to

pravdajući se kako je malo drugačije.

text author: Goran Vrhunc

[osetivajb]

Kunem ti se, držao si me za ruku.

I bila je zima.

I nemoj mi reći da se ne sećaš koliko si me dugo čekao, jer sam uvek kasnila.

Bio si ljut, ali si me ipak poljubio u čelo.

Opsovao si.

Pa se nasmejao.

Najlepše na svetu.

Padao je sneg.

Odveo si me na kolače, u onu simpatičnu malu pekaru gde prave najbolju čokoladnu tortu, toga se sigurno sećaš, jel da?

I ona žena nam je rekla da smo ludi…

Lepi, ali ludi kada smo zajedno.

Tada sam ukrala dugačku četvrtastu kašičicu za sladoled.

Rekla sam ti da baš takvu nemam.

I tada si me držao za ruku.

Nisi hteo da je pustiš.

Obećali smo da ćemo se vratiti.

Nismo nikad više.

Posle si preskočio drvenu ogradu da bi mi ubrao belu ružu.

Rekao si samo jednu.

Pustila sam te.

Ukrao si ceo buket.

Kada smo se rastajali zapalio si poslednju cigaru i opet me poljubio u čelo.

Te noći si me zvao.

Negde oko pola tri.

I ćutao.

Razumela sam.

I pustila sam te da ćutiš.

Tišinu najbolje razumem.

I od tad više nisi dolazio da mi doneseš sveže bakine krofne.

Nisi svirao ispred prozora, posle ponoći da siđem da se vozimo po gradu dok slušamo tvoju glasnu muziku u kolima.

Nisi se pretvarao kako kuvam najbolju kafu na svetu.

Nisi me lagao da od sutra ostavljaš cigare i prestaješ da piješ.

Nisi brojao minute moga kašnjenja.

Nisi mi govorio kako sam lepa kada se mrzovoljna probudim nedeljom.

Nisi više ostavljao svoje majice nakon neprospavane noći u mom krevetu.

Nisi se bledo smeškao mom tati.

Nisi više dolazio da zajedno šetamo Lakija.

Nisi me više zvao samo da mi čuješ glas.

I nisi mi više krao poslednju kašiku Nutele.

Znam…

Ti nisi neko ko zauvek ostaje.

Znaš…

Ja nisam neko ko može da se pomiri s tim.

Ali, kunem ti se, držao si me za ruku.

I bila je zima.

I padao je sneg.

I ličilo je na… zauvek.

[senoritas-things]

Žena se nikada ne izvinjava, samo legne u krevet u tangama pa ti odlučuješ jesi li ljut ili ne.

[edinem]

Nije isto kada si ljut na nekoga i kada si razočaran u nekoga. Ljut si trenutno, a razočaran zauvek.

[lindgoddess]

drugome lepa, ja na sebe ljut