#marčelo

[belog-grada-crna-princeza]

„Ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja, maštanja i sanjanja i znati da ih prati.”

[d-mol]

Jer, ovaj šou je napet. Ovaj šou je proklet. Ovaj šou je danas, sutra opet.

[blackkmoonlight]

Ali srešćeš samo stranca,

slučajnog prolaznika i pogled leden,

iako te je taj neznanac

nekada

voleo više od sebe…

Marčelo // Jedan

[eekstravagantna]

sinoć sam sahranio jednu ljubav,

baš tu na ćošku uz cigaretu

srećan sledeći 14. februar baš svima na ovom svijetu ♡

[sunsettweety]

Nije ona kriva. Ona je takva kakva je i to je sve. Ali sve što dotakne umreće od ljubavi za njom. To je njena sudbina. I sudbina onih koji su njeni. Niko ti ne garantuje da ćeš umreti srećan. Čak ni toliko. Uostalom, i ona umire. Polako, tiho, svima pred nosom… ali toliko tiho, da to niko ne čuje.

Marčelo

[ziftarahologram252]

[vlahovic]

serbian anon here to help!! if ur looking at the more "traditional" hip hop, then marčelo is my fave - but hes older and more lyrical. thcf are also oldies

however, if u want the hiphop/rap everybody is listening to in serbia, then go for nucci, voyage, relja (tho he also sings), devito, coby, crni cerak/seksi/lacku/bandra, gazda paja and rasta

also if u want some bosnian or croatian recs, check out jala brat, buba corelli, hiljson mandela and sajfer :)

thank u so much 🙏🏻🙏🏻🙏🏻

[natache]

I was pleasantly surprised by Marčelo's take on Tempist

A lot of it was a remix, there were bits from Merchant of Venice and callbacks to Macbeth and Hamlet

One of the clown characters talks to the sheep's head instead of humans which was as funny as it was on the money, pošto je glava volovska

The end was quite a subversion, it's hard to tell if Prospero has a change of heart or if he's angling for a new different plan for his revenge or if the cycle will continue because of people around won't change even if our lovers are good and Prospero is now good once more

[zanimljivaekonomija]

DRAM u Knez Mihajlovoj, Beograd

Grupa Dram priredila pop up svirku u Knez Mihailovoj

Žiteljima i gostima naše prestonice, grupa Dram je ovih dana priredila „pop up“- iznenadnu, nenajavljenu svirku u Кnez Mihailovoj ulici - pozivajući ih time na svoj beogradski koncert, zakazan za 29. decembar.

Po uzoru na čuvenu Zaz i druge umetnike koji su slavu stekli svirajući na otvorenom, na ulici - i drugi muzičari i umetnici širom sveta su se potom odlučivali da se pojave i predstave na lokacijama neuobičajenim za umetničke programe - kako bi se susreli sa publikom. Taj princip iznenadnog pojavljivanja na neočekivanim mestima i bez prethodne najave, poznat je i kao "pop ap".  Baš to su uradili i ekskluzivci PGP RTS-a, mladi pop bend Dram.

DRAM: “Bilo nam je baš uzbudljivo da sviramo u našem gradu, u okruženju koji je rezervisano samo za ulične svirače. Sada smo i mi to probali. Nismo svirali nikad ovako akustično na ulici, bez naših instrumenata. Prvi put smo izveli naše pesme samo sa akustičnim gitarama i kahonom. Doduše, imali smo koncerte nekoliko puta na čuvenom “Zidiću” ispred Doma omaldine Beograda i jednom ispod Brankovog mosta, ali tada smo bili u punoj ratnoj opremi, elektronika, instrumenti i ozvučenje. Ovo je za nas bilo zaista neobično iskustvo, neki ljudi su zastajali da nas poslušaju a neki su samo produžili dalje. Nije kao na koncertu u sali i utoliko nam je bilo izazovnije da svirajući na ulici zadržimo pažnju ljudi i prvivučemo njihovu pažnju. Nadamo se da je i prolaznicima u Knez Mihailovoj bilo lepo barem koliko smo i mi uživali u ovoj nenajajvljenoj, akustik svirci. A dopalo nam se toliko-da ćemo se sigurno uraditi bar još jednu “pop up svirku” do termina koncerta, koji smo zakazali za 29. decembar.”

VIDEO: https://youtu.be/OTESi4QK5Rs?feature=shared

Kome se od vas četvorice najviše dopallo iskustvo "pop up" nastupa?

DRAM: “Svima nam je bilo zanimljivo, naročito zbog jednostavnosti- samo dođeš, otvoriš kofer i počneš. Kada imaš koncerte u koncertnim dvoranama, sve to se odvija jako sporo, istovaranje opreme, tonska proba, presvlačenje. A ovde toga nema. Tako spontano i niotkuda. Ljudi se okupljaju samo jer im je interesantno to šta se dešava trenutno, dakle- baš instant simpatija. Toliko nam se dopalo da ćemo sigurno uraditi bar još jednu pop-up svirku i to uskoro- opet na neokom neočekivanom mestu. ”

Stefan, Marko, Nikola i Petar su odlučili da upriliče ovaj pop up koncert sa željom da isprobaju nešto novo ali i da na ovaj način pozovu publiku na svoj beogradski koncert, koji će održati u petak 29. decembra u beogradskom klubu “Zappa baza”.

Dobitnicima nagrade Zadužbine Milana Mladenovića (2029.) i priznanja “GODUM - Nove muzičke nade Srbije”, biće ovo drugi samostalni beogradski koncert, nakon prošlogodišnjeg veoma uspešnog, rasprodatog koncerta u Domu omladine Beograda. DRAM će izvesti pesme sa njihova dva studijska albuma “Nećemo promeniti svet” i “Previše svega”, a ovoga puta imaće i goste.

DRAM: “To veče će 29. decembra u klubu Zappa baza otvoriti svojim setom ženski pop duo “Dolores”. U pitanju su devojke koje su pre svega naše drugarice. Zaista prave jako dobru muziku s osvrtom na 80-te, a prati ih veoma upečatljiva, svetlucava estetika. Pored njih, naš gost na koncertu biće i Marčelo- veliki car i naš prijatelj, s kojim ćemo izvesti nekoliko pesama. Imaćemo još jednog gosta, ali to čuvamo neposredno pred koncert. Za sada ćemo otkriti da se radio o mladoj ali već velikoj zvezdi naše pop scene…”

Fotografije: Grupa DRAM promo

[belog-grada-crna-princeza]

Testament.

Recite da sam lošiji, najgori, ništa i niko Samo, molim: više nikad ne recite da smo isto Žalim što sam ikad i upoznao pola od tih ljudi I prežalio bih sav trud da imam taster za undo.

[trojerucica-blr]

Zaradsutra - VIDIM

MarceloDeFacto 🎶

VIDIM

Uvod:

Vidim zveri. I vidim ljude. Vidim vratove. I vidim zube. Vidim satove: svi na 5 do 12.

I vidim…

1.strofa (Marčelo): Vidim imućne i vidim nemoćne, i vidim ponor između.

I vrane kako ga obleću. I nikoga da presreće nesreću. Vidim, nismo sapatnici, jedni drugima smo saubice. Vidim crni dan kad ljudske haubice krenu nasumice. Vidim, do tada, samo veliko sivo svejedno

kako nam kopa oči, dušu i srca i sve čedno. Bolekurčive kabanice na kiši poniženja, glave u pesku i dupe na izvol’te do samoponištenja. A svako drobi i kenja, svak na svoju stranu, niko nikome ispomoć.

Vidim siromaštvo i strah. To je objašnjenje, al’ nije izgovor. Vidim nebeski narod kako ljubi zemaljske bogove. Vidim tobože pobožne a zabluda robove. I vidim popove naduvene od para, i vidim vest da plače ikona, i vidim tužnog Isusa što visi na prednjem retrovizoru džipova. Vidim starlete i krimose, vidim da su to deci rol-modeli. A ne vidim radnike što na crno za crkavicu ginu na skeli. Ne vidim, jer od njih ostanu samo inicijali u novinama

i kvadrati za bogataše u novim skadrima na bojanama. I vidim strvinare kako siluju leš muzike za keš. I vidim hipstere kako brane taj treš. I vidim svež beton mesto drveća, i elektrane na rekama.

Vidim zlo i vidim bednike koji kažu: „Neka ga.” Sve ode bestraga. Potemkinova sela bez potomaka, i potom potop. Ali sve do tad, hodam kroz pomor i korov, i kroz maglu ipak vidim razvaline staroga hrama. Stope u pepelu iza. Ispred put do skršenog oltara.

Na njemu mikrofon u paučini. Zavlačim ruku unutra,

i sve što kažem – tako sam govorio zarad sutra.

Refren:

Vidim zveri. I vidim ljude. Vidim vratove. I vidim zube. Vidim satove: svi na 5 do 12. Vidim razloge bez buntovnika. I ne vidim savest. Vidim, čemer je. Vreme je za nevreme,

da glas digne se. Tišina bedem je. I taj tajac kô da traje eonima… Dodaj taj majk da se verbalno detoniram.

2. strofa (Sinovatz):

Sve i da sam slep kao Filip Višnjić,

mogô bih da vidim da je napet svaki mišić. Čak i da sam ogluveo, osećô bih bat, miris straha, kô iz pakla, što opet sluti na rat. Gde god se okrenem, svud su čemerne vizure. Vidim izgubljene, pogurene ljude što zure a žmure. Kô psima na lancima starih, masnih mašina, bacaju kost i sitan dinar… Prašina od sudbina, mrvljenih kandžom sive eminencije. Vidim muve obezglavljene o rub egzistencije.

Loze uvele i lišće koje đavo metlom mete. Vidim, siluete u zaborav lete, kô konfete. Prazne kutije benzodiazepinskog dijapazona. Suzne oči majke prate tragove aviona. Vidim jasno, iako i meni suze mute pogled. Guraju me, gaze, kô da hoće i ja da odem. Gledam ih u oči, vide me kô komad mesa. Željni moje krvi, bušnog srca, ljutog stresa. Crpe me na slamku, ne dam se, i to ih vređa. Vide kako nejač od njih krijem iza leđa. Čujem izdaleka jecaj, plač otetih beba. Kažu, sve to isto neko vidi gore, s neba. Čujem ispod zemlje lament, vapaj „Bože pravde”.

Vidim mrtve, nevine… i ne odlazim odavde. Stojim postojano dok u meni ima vatre. Palim sveće, baklje, da nam se seme ne zatre. Zadnju ruku kockam, da l’ je dockan, il’ na vreme?

Vidim, slušam, derem – za sve slepe, gluve, neme. Za moje i svačije dete, za decu planete, pre nego krene sranje od onol'kih što nam prete. Pre potopa, kuge i atomske detonacije, govorim zarad sutra, a ne zarad neke nacije.

[lookerweekly]

Jesenju izložbenu sezonu Galerija Haos započinje predstavljanjem jednog mladog stvaraoca, Andreja Josifovskog – Pijaniste, docenta arhitekture i vrsnog likovnog umetnika, momka posebne energije, znanog po svojim provokativnim muralima i svetlećim skulptorskim objektima, kao i drugim sadržajima ulične umetnosti. Ovoga puta reč je o crtežima rađenim kredom na školskim tablama. Izložbu otvara u utorak, 13. septembra u 20h – Marko Šelić Marčelo, jedan od Anđela tame. Izložba će biti otvorena do 13. oktobra.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/najavljujemo/galerija-haos-sezona-pocinje-andreja-josifovskog-pijaniste/

[rapsod-ulica]

 Kad se smejem - smejem se sa svima, kad plačem -plačem sam.

[izvitoperenavila]

Nagazim leš što zvao se Uteha i kažem -Udahni!

[ovisnik-o-njegovom-parfemu]

Variram od preosetljivog do neosetljivog.

Ne, nisam dobro. I srećom, nije izlečivo.

Marčelo

[tragom-katarze]

Kažu da su oči ogledalo duše, ali to nije istina. Oči su ogledalo onoga u koga gledaju. Otuda tebi verovatno svi ljudi izgledaju dobroćudno: oči im nisu iste kao inače onda kada gledaju u tebe. Ti si od onih što teško uče da ljudima to ipak nisu uobičajene oči.

Rubikova stolica (Malterego, #1), Marko Šelić