#miroslav mika antic

[pisemdaklepostojis]

ponekad tako sebe damo za oči jedva upoznate ✨

Samo ću ovo ostaviti ovdje. #Mika

[izvitoperenavila]

II

Volim je od štala do oltarskih dveri i od blata do pšenice,

toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku,

smeđu kao devojačke pletenice,

tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,

gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,

gde su starice tepale i pragove branile golim šakama,

pa su je brali i ždrali rukama, pa su crkavali i živeli,

pa su je voleli ljudi i kleli i psovali i plakali.

Tu Vojvodinu bogomoljačku, i bezbožničku, i vinsku,

belu od jaganjaca, crnu od paljevina.

Tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,

kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,

pa niko u brokovima nije imao gustu pesmu kao taj narod

robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,

ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,

zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav.

Volim je, jer smo svi široki i obični kao ova ravnica,

jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,

i milioni suludih, rumenih zvezdanih ptica

večito će lepršati nad našim umornim glavama.

- Mika Antić, Vojvodina

[portretmogzivota]

U ovu noć, kad se magla u daljinama

zgrušava i razliva,

kad niko i ne pokušava

da mi razume u zenicama ove varnice,

nisam, valjda, uobrazio

da sam jedini ovako

lud i naivan, i divan,

divan kao izlog periferijske starinarnice

u kome ima mina.

Vetre,

izvolite samo,

pobacajte lišće u reku,

kao deca svoje raspukle balone.

Jesen je najbudalastija tuga među tugama.

Jesen je moja ljubav

od pet zelenookih slova,

i laž,

najdetinjastija laž,

od koje sam do nesvesti rđav i dobar.

Vetre,

šta nas dvojica znamo,

možda u ovom trenutku u sve žute vagone

na nekim dalekim žutim prugama

ulaze devojčice iz naših žutih snova,

devojčice sa kosom žutom kao raž.

Zašto bi se, inače sve ovo zvalo tako žutim imenom: oktobar.

- Miroslav Mika Antić

[slovopletilja]

1. Pesma ženi, Jovan Dučić

2. Đuzepe Gradela

3. Breza na mesečini, Duško Trifunović

4. Đuzepe Gradela

5. Brzo se sakrij u mene, Enes Kišević

6. Poljubac, Gustav Klimt

7. Ekspres za sever, Mika Antić

8.  Losapardo

[ekatariinav]

[an-shh]

[dino-ahmetovic]

Ja hoću da ličim na sebe.

Miroslav Antić

[sacredwhores]

Miroslav Antić - Breakfast with the Devil (1971)

[ambrosia-sweetness]

Bosonoga pesma

1.

Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn. Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru da napravim jun. I nemam obične sreće. I nemam obične grehove.

Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno Ako me neko čačne u ove oči plačne, nije to neutešno:

ja umem od suza da pravim klikere lepe, prozračne.

2.

Podeliću sa tobom sva moja šašava zdravlja. Zavoli moju senku što se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja. Ludo moja, zar ne znaš: divno je nemati plan.

Izađi iz tog detinjstva kao iz starih patika. Zavoli moj osmeh,dubok kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo. Pod vrelim tabanima rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Miroslav Mika Antić

[tajnadzemaodmalina]

Biti do kraja sveta

sve što se doseći može.

Nikada ne ostati mali.

Biti miris i boja,

biti tišina u vetru,

i biti okean zvezda

što se u večnost pali.

- Proročanstvo, Miroslav Mika Antić

[pisemdaklepostojis]

dami herc iz jednog starog špila ✨

Danas bi mu bio ko zna koji rođendan. Dragom, najdražem Miki Antiću.

Volio je mnogo, mnogo žena. I pisao je i njima i o njima. Ali, koliko je žalosno to što skoro ni jedna od njih nije istinski to cijenila.

Da neko piše o tebi, zamisli.

Zamisli da neko provede noć smišljajući kako da te pretvori u poeziju. Da te utka crnom tintom u bijeli papir. Većinu njih Mika je tek u prolazu vidio. A zaljubio bi se i davao se njima toliko mnogo, toliko nesebično. Bez da ih je ikad dodirnuo, bez da je sa njima noći besane provodio, opet je pisao o njima. A one su ga gledale kao luđaka pijanog od snova i slova, pomahnitalog boema koji bi im samo nered u život donio.

Šta ako je postojala neka žena, neka jedna, koja bi sve dala samo da je on o njoj i slovo napisao? Da joj je jedan slog posvetio. Šta ako bi ga ona gledala onako kako se gledaju i svi ostali veliki umjetnici, pisci, sanjari? Šta ako je ona mogla da u njemu pronađe ono dobro što ni sam u sebi nije mogao?

Ostaje to pitanje na koje Mika nikad neće saznati odgovor. I ostaje poruka, da svi koji su se to ikad zapitali, što prije dođu do odgovora :) ✨

[izvitoperenavila]

„ Певај пијано рацки, мађарски, тотски, влашки,

македонски и лички, преко далеких њива,

и волећу те увек, крваво моје одојче и срећо нова,

јер се не стидим твог отегнутог говора, ни сланине, ни кудељних гаћа,

од паорске сам крви, псовки, радости, снова…

Раздрљи прслук и гутај! Ја ову здравицу плаћам! ”

Мика Антић, Војводина

[can-i-hold-you-tonight]

[belog-grada-crna-princeza]

“Gospođo, ja sam u vas neizlečivo zaljubljen..”

- Mika Antić

[ekatariinav]

[an-shh]

Ti si ono najlepše što sam uselio u oči zelene od stakla, u oči žute od gleđi. Ti si sve ono jesi. I sve ono što nisi. Britvom ću morati da te ljuštim sa sebe, da te do krvi, kao krljušt, skidam. Moraću da te otkidam kao ljušturu školjke uraslu u škrapu krečnu.

Miroslav Mika Antić