#pesme

[zauvjek-svoja]

Sad da ti pokazem ljubav

Ti bi se naglas smejao

Mislio da sam luda

Mislio da si sanjao

Sad da ti pokazem ljubav

To vise ne bi bilo to

Ma ni ti me takvu nikada

Vise ne bi voleo

[bebostaceskuci]

moje srodne duše nisu imale duše

[simonetesa]

.

Stalno mislim da je kraj

I kažem nikad više

Onda pojaviš se

Da dodaš nastavak priče

Par redova ispišeš

Malo budeš tu pa zbrišeš

I ne ostaviš mi razloga da živim

Pa zato samo dišem.

Dodiruju nam se prsti

Dok u tišini sedimo

*Zar ne bi sve bilo lakše

Da samo srca sledimo*

S nama nikad nije kraj,

čak i kad tako deluje

Dodješ da pocepaš mi srce

onda kada se isceljuje

"Ne bih te nikad povredio"

Pa naglo dodirneš mi ranu

Kako možeš voleti pa mrzeti

Istu osobu u istom danu?

I znam da nema pomoći

Ti uvek zoveš iza ponoći

A ja opet puštam da me povrediš

Baš kad sam na korak da ozdravim

Pllima smo i oseka

Neka ljubav iznad proseka

Al sa previše ponosa

Ode nam šansa ispred nosa.

Opet gledam kako sviće

Dok u glavi odzvanja tvoj glas

I valjda nekad bolje biće

Kad za to bude došao dan.

Možda ne želim da me prodje bol

Jer od tebe nemam ništa više

Možda kad bih osetila mir

Ti bi nestao poput kiše

I predugo sam te gledala očima

Punim ljubavi, kroz ružičasta sočiva

Ovom pesmom stavljam tačku

Nek ovde naša ljubav počiva.

[belog-grada-crna-princeza]

I nećeš nikad da razumeš Ove oči boje tuge I svi bi da se druže Druže, izgubljene duše Skupe su to suze Bog ti daje, Bog ti uzme

[nadjinovuljubav11]

Proći ćeš me ti, sebi govorim

Za srce puno rana, treba dana.

[malodusnost]

Izdaja. Jer ležiš pored nje, ruka ti je ležerno na njenim grudima, noge su isprepletene. Njena stopala su hladna, njeni dlanovi su mokri jer ona zna da nisi tu. Dok sklapaš oči ona oseća Da se vraćaš meni. Pa nemir; I svaki dan ti se trudiš Da je voliš Da je slomiš. Ali znaš ti dobro taj put Kojim se vratiš meni. Iako kilometrima daleko prepoznaješ moj svemir; Smiraj dana ti najteže pada jer tada žudiš od osećaja tada je potreba tvoj neprijatelj. Ne podnosiš sebe što je tvoja ruka na obaraču A metak je naciljan u njeno srce. Ali dobro ti je poznat zvuk obarača kad ga povučeš, jer ako ne pucaš to znači da ostaješ tamo gde nisi znan, tamo gde je tvoje postojanje enigma i gde tvoje oči gube večni sjaj.

[beg-iz-stvarnosti]

Jer ja dobro znam što je ljubav

[svojadusha]

When Elena said:

"Nema sad šanse da opet volim, pancir sa ovog srca da sklonim jer još uvek me lome fobije da me isti kalibar ne ubije."

I really felt that.

[big-dreamer10]

Mesečeve mene

Od ramenado pojasaprolazim kroz mesečeve menerukama ronimduboko u sebeokviri tvog tela razlikuju se po širinisebi smo uvek najdaljinadamo sedrugim oblicimau pesku pronalazimtragove tvojih prstijutišina je glasnija od korakaperiod od rođenja do smrtiveliko pomračenje i prasakkonačno se završilo. Mila Jojić Image source: https://www.pinterest.com/pin/55591376642104594/

[zauvjek-svoja]

I ja Imam tebe ruzo moja

Tebe jednu, sto nespokoja

[bebostaceskuci]

htela sam da ostanem

a ne ova drolja da postanem

ne prepoznajem svoj lik

u daljini čujem krik

što mnogo jeziv je

sve prezirem

i kad nisi tu bol veći je

[mihaelamichel]

Misliš da si živeo Da si prebrodio najteže oluje Da znaš sva lica ljubavi Da znaš kako se voli... A onda sretneš svoj strah Pokušavaš da uhvatiš još jedan dah Na srcu krvav trag Znaš da niko živ ne dočeka kraj

[belog-grada-crna-princeza]

Ponovo, protiv svih Sudbina je tako htela, jasno je sve Da zavoliš Al' baš onu što u ljubav ne vjeruje I izlečiš me

Od alkohola i noćnih klubova Od narcizma i loših drugova Od propalih veza Pljuvanja, sujete, melanholije

[malodusnost]

Oduvek me je prezir obuzimao

Kada zima dođe i donese mrak sa sobom

Puste ceste prekrivene belinom snega

Presijavaju se kao bela smrt

dok se zora bori da probije nebeski krov.

Oduvek me je hladnoća zime bacala u setu

Depresija bi progutala grad kao gladan vuk

Tek ponekad oteo bi se trag na pešačkoj stazi

Kao jedini dokaz da su ljudi i dalje tu

I da život nije prestao u decembarskom sumraku.

A sada kad pogledam u mrak,

u belu kugu na putu,

U osvetljeni grad koji u tom mraku vapi za životom

Osećam jedino mir.

Istinski mir.

Osećam pripadanje,

I koliko tame zapravo stane u jednu belu zimu.

Kao da je taj tmuran svet napolju moj alterego

Ja u njemu prepoznajem sebe

Kao što se vatra prepoznaje u dimu.

[piezasdealma]

[laniakearose]

Dress

I dreamt of you

And her, in a white dress

I don't remember much

You know my dreamspace is a mess

They said we'd be alone

And they would give us space

To talk about

everything

We cannot express.

But there she was

In the center of my dream

And I can't remember neither your words

Nor the astral stream

That tore us apart

I just remember when I got back

I had two more swords

In my heart

And more words that I lack

Because...oh you know,

all my dresses

Are black.

P.S. If you are reading this- yes, that fuckyou was from me. My guides have a great sense of humor.