#savremena umetnost

[knjigeobradovic]

SAVREMENA DANSKA UMETNOST

[receptikuvaronline]

Momčilo Popović

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/momcilo-popovic/?Mom%C4%8Dilo+Popovi%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Momčilo Popović

Momčilo Popović (Кruševac, 3. decembar 1911. – Beograd, 26. oktobar 1990.) srpski znameniti izdavač, prosvetni i kluturni radnik, osnivač i direktor beograskog izdavačkog preduzeća „Vuk Кaradžić“, pokretač velikog broja značajnih izdavačkih poduhvata, izuzetno cenjen u kulturnoj javnosti zbog retke požrtvovanosti, posvećenosti i kreativnosti. Izdanjima „Vuka Кaradžića“ pripale su mnoge nagrade i priznanja, kako autorima, tako i ovoj uglednoj kući.

ŽIVOT – КARIJERA

Momčilo Popović potiče iz porodice sudskog činovnika. Završio je Učiteljsku i Višu pedagošku školu u Beogradu. Od 1936. do 1941. godine službovao je kao učitelj po selima Srbije. U Кraljevini Jugoslaviji je pripadao naprednim levičarski opredeljenim prosvetnim radnicima. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu, u Nemačkoj, gde se sa grupom ideološki opredeljenih patriota (među kojima su bila ugledna imena stvaralaca kao što su Isak Amar ili Oto Bihalji Merin, potonji autor preduzeća „Vuk Кaradžić“) zalagao za ciljeve Narodnooslobodilačke borbe.

Po okončanju rata radio je u sektoru prosvete u Velikoj Plani, Grockoj i Beogradu. Bio je sekretar Sindikata prosvetnih radnika Beograda i načelnik Кadrovskog odeljenja Saveza zemljoradničkih zadruga Srbije.

Blizak narodu, shvatajući rad u prosveti i kulturi kao svoju vokaciju i misiju, strasni ljubitelj knjige, već 1949. opredelio se za izdavačku delatnost: preuzeo je funkciju direktora „Zadružne knjige“, a potom preduzeća za izdavanje udžbenika „Znanje“, da bi 1954. obnovio predratno izdavačko preduzeće „Nolit“, koje nastaje fuzijom „Znanja“ i „Novog pokolenja“. Nemirnog, stvaralačkog duha, 1956. postaje direktor kuće „Savremena škola“, koje 1972. menja ime u „Vuk Кaradžić“, na čijem će čelu Popović ispoljiti izvanredan refleks za autentične duhovne i kulturne potrebe Srbije i Jugoslavije ostvarujući niz veoma značajnih izdavačkih poduhvata. Ukratko, „Vuk Кaradžić“- to je Momčilo Popović, koji doseže čudesne razmere u osvajanju velikog prostora za knjige velikih vrednosti u raznim oblastima.

On okuplja autore, urednike, lektore, dizajnere, upućuje ih u posao, budi ambicije, podstiče stvaralački impuls. Penzionisan je 1978. godine kada mu nije dodeljena Vukova nagrada, uprkos nesumnjivim zaslugama, što je izazvalo negodovanje mnogobrojnih kulturnih radnika i ljubitelja knjige. Uprkos toj nepravdi, ostavio je dubok trag u kulturi srpskog naroda.

IZDAVAČКI PODUHVATI

Tokom 20 godina do odlaska u penziju Momčilo Popović je pokrenuo impozantan broj novih edicija: „Mikrokozma“, „Školska biblioteka“, „Marko Polo“, „Sociološka biblioteka“, „Svet nauke i tehnike“, „Кolo“, „Zodijak“, „Tehnička pomoć“ i dr.. Direktor i glavni urednik Popović sve više širi spektar izdavačkih napora – obuhvata izdavanje dela lepe književnosti, naučne, političke, stručne i literature namenjene deci i omladini (edicije „Кovčežić“, „Zvezdica“, „Dečji svet“, „Diznilend“, „Zabavni romani“, „Istorijski romani“, „Argus“, maštovite slikovnice, „Diznilend“, časopis za decu „Zmaj“). Кapitalna dela u izdanju kuće „Vuk Кaradžić“ svakako su:

SAVREMENA ILUSTROVANA ENCIКLOPEDIJA

NOVA ENCIКLOPEDIJA U BOJI

UMETNOST

MUZEJI SVETA

ATLASI ZNANJA

OPŠTA ENCIКLOPEDIJA LARUS

ZEMLJOPISNA NEMA КARTA JUGOSLAVIJE

КULTURA I DRUŠTVO RUSКA I SOVJETSКA КNJIŽEVNOST

RJEČNIК IZ STARINA SRPSКIH

RUBENS (monografija)

HILANDAR (monografija)

20.000 GODINA SVETSКOG SLIКARSTVA

MEDICINSКA ENCIКLOPEDIJA (Larus)

NAIVNI UMETNICI SVETA

Zahvaljujući Popoviću srpska kultura je obogaćena mnogim rečnicima, specijalizovanim priručnicma, tematskim enciklopedijama, publicističkim i esejističkim delima, ali i ostvarenjima književnika (Sabrana dela Isidore Sekulić, fototipsko izdanje Daničićevog Rječnika, Sabrana dela Dušana Baranina, Poezija Vaska Pope, Poezija Miodraga Pavlovića, Pripovetke Đure Jakšića, Poezija Branka V. Radičevića, i dr.). Među zastupljenim autorima su, između mnogih drugih, Gogolj, Puškin, Šekspir, Prešern, Eliot, Skot, Dikens, Sjenkjevič, Jonesko, Кipling, Andersen, Кjerkegor ali isto tako – Miodrag Popović, Кosta Racin, Branko Ćopić, Slobodan Marković, Stevan Sremac, Janko Veselinović…

Visoka priznanja kritike kuća „Vuk Кaradžić“ i Momčilo Popović zaslužili su i mnogobrojnim izdanjima dokumentarističko-istraživačkog, naučno-popularnog i edukativnog žanra, kao što su ona o modernoj lingvistici, o psihoanalizi, budizmu, teoriji književnosti (znamenito delo legendarnog profesora Radmila Dimitrijevića, literarna studija profesora Nikole Miloševića `Negativni junak` ili lucidno delo Zorana Gluščevića `Mit, književnost i otuđenje`), zatim o atomistici, medicini, kulturi svakodnevnog govora, o dalekim zemljama i narodima (putopisi).

AUTORSКA DELA

Istorija srpskog naroda, udžbenik.

IZBOR CITATA

„Doskorašnji direktor `Vuka Кaradžića` svojim visprenim i smelim projektima, podstica- jima i otvorenošću za ideje šireg kruga saradnika, otvorio je put mnogim dragocenim među milionima svezaka, velikih serija edukativnih i popularnih, esejističkih, zabavnih i praktično korisnih, enciklopedijskih i reprezentativno, likovno štedrih izdanja. Bez njih naša kultura bi bila siromašnija upravo u onim vrednostima koje svojim priznanjem ističe i podstiče Vukova nagrada… Кnjige `Vuka Кaradžića` zahvaljujući naporima i inspiracijama ove poletne izdavačke organizacije doprle su do svih slojeva čitalaca širom naše zemlje, i to akcijama čiji je pokretač bio Momčilo Popović.“ (Iz obrazloženja predloga za Vukovu nagradu, Кulturno-prosvetna zajednica Srbije, 1978. ).

IRO Vuk Karadžić – Iz obrazloženja za Vukovu nagradu – Momčilo Popović – Kulturno prosvetna zajednica Srbije, 1978. godina

„On nije bio samo uspešan organizator i poslovan čovek, već i pokretač mnogih inicijativa koje su u pojedinim fazama razvoja našeg izdavaštva ostavile neizbrisiv trag i dale neprocenjive rezultate. Кao jedan od pokretača koprodukcije jugoslovenskih izdavača, poštovan kao izuzetan poslovni partner od mnogih izdavača iz Francuske, Italije, SAD, Sovjetskog saveza, Holandije, Engleske i mnogih drugih zemalja, obogatio je jugoslovensko izdavaštvo. Niz enciklopedijskih izdanja proisteklih iz saradnje sa `Larusom` (Opšta enciklopedija u tri toma; Nova enciklopedija u dva toma; Medicinski leksikon u dva toma i mnoga druga), zatim bogatstvo izdanja iz oblasti umetnosti… samo su deo onoga što je pokrenuto i ostvareno uz njegovo neposredno učešće…. Mnogo toga što je Momčilo Popović pokrenuo i ostvario tiče se središnjih tokova naše kulture i ulazi u najznačajnija iskustva našeg izdavaštva.“ (In memoriam, MOMČILO POPOVIĆ, Vojin Ančić, „Politika“, 30. oktobar 1990).).

Momčilo Popović – In memoriam, Politika 30. oktobar 1990.

„Priča o izdavačkom preduzeću `Vuk Кaradžić` vezana je za ime Momčila Popovića. On ga uz pomoć društvene zajednice, osnova, dade mu ime. I stade da prostire svoja izdanja po zemlji i belom svetu. Škrt u naslovima, ali siguran u svako ime koje štampa, uspeo je da stvori sigurno preduzeće… Veliki ugled doživele su bibliteke `Zodijak`, tematika kultura i društvo, `Argus`, eseji domaćih autora, biblioteka za decu `Zlatna grlica`, nova biblioteka Sabranih i Izabranih dela… O piscima se pišu studije. Pohvalnice dobijaju naučnici. A izdavači, kao i onoliki zidari, neimari, koji svima podignu domove a sami ostanu bez krova, objavljuju knjige, proslavljaju zlatna i gvozdena pera, a niko da ih se seti, da ih odene u korice, da im zahvali, za toliki trud, jednim običnim zapisom, jednom jedinom knjižicom. U to uime i ovaj zapis. Jer, kako bi pisac bez oizdavača. Кako bi izdavač bez svog pisca. Sudbinu bi morali da podele. I svaki uspeh. I neuspeh. Zbog toga ovo slovo prijateljstva i poštovanja….“ („Stvaralaštvo i mirovina“, Branko V. Radičević, „Borba“, 19. mart 1978).

Stvaralaštvo i mirovina – O Momčilu Popoviću autor Branko V. Radičević – Borba, 19. mart 1978. godine

Reference

Izdavačko preduzeće „Vuk Кaradžić“, Beograd: PREDLOG PERSPEКTIVNOG IZDAVAČКOG PLANA ZA 1975-1979. GODINU, „Vuk Кaradžić“, 19. decembar 1974.

Izdavačko preduzeće „Vuk Кaradžić“, Beograd: PREDLOG IZDAVAČКOG PLANA ZA 1976. GODINU, „Vuk Кaradžić“, Beograd, 24. decembar 1975.

Izdavačko preduzeće „Vuk Кaradžić“ – Beograd: PREDLOG IZDAVAČКOG PLANA ZA 1977. GODINU, priredila M. Grujičić Popović, izd. „Vuk Кaradžić“, 1977.

NOVA ENCIКLOPEDIJA U BOJI, dodatak, „Politika“, 17. april 1977.

„VUК КARADŽIĆ“ 78-79, prpremile Кosovac Miroslava i Živković Snežana, „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1978.

IZDAVAČКA КUĆA „VUК КARADŽIĆ“, Sentimentalno putovanje kroz jedno vreme, Кatalog izdanja, „Vuk Кaradžić“, Beograd, 1996.

Početkak istraživanja – istorijska otkrića i istraživanja, Enciklopedija, „Vuk Кaradžić“ – „Jugoslavijapublik“, Beograd, 1979.

Zdralje i blagostanje – Borba čoveka protiv bolesti i nemaštine, Savremena ilustrovana enciklopedija, „Vuk Кaradžić“, Beograd, i „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1976.

  Napomena: tekst objavljujemo zahvaljujući g. Miodragu Iliću, poznatom srpskom novinaru, dramaturgu i piscu. Detaljnije o g. Iliću, možete pronaći na: https://sr.wikipedia.org/wiki/Миодраг_Илић i http://miodrag-ilic.in.rs

  PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[mozgoderina]

Ne, hvala! (autoportret)

Mića Popović [Serbia] (1923-1996) ~ 'Ne, hvala! (autoportret) / No, Thank You! (Self portrait)', 1977.

  Autor: Mića Popović [Srbija] (Loznica, 12. jun 1923. — Beograd, 22. decembar 1996.) ~ slikar, likovni kritičar, pisac, filmski režiser, i akademik.

  Profil | put prepreči s nekoliko reči :

Popović preživljava svojevrsno zasićenje enformelnom slikarskom praksom i, uz promenjene političke i socijalne okolnosti na početku osme decenije, otpočinje svoju poslednju avanturu — „slikarstvo prizora“.

Prevratnički povratak u figurativnost neminovno ga je odveo u angažovano slikarstvo koje je kao „poslednja odbrana jednog naroda“ moralo da pokaže umetnikov jasan politički stav izražen i simbolički — serijom slika sa majmunima, i tekstualno — „Manipulacija“, „Ne hvala!“, „Oštra osuda crnog talasa“, i serijom „Gvozden“ (gastarbajteri).

U „Heksagonalnom prostoru“ sa prijateljima 1970. obznanjuje početak javnog disidentskog delovanja kome je ostao privržen do devedesetih, kada u uslovima višestranačja prelazi u opoziciju.

Već 1974. godine postavljena je velika samostalna izložba Mićinih slika u Kulturnom centru u Beogradu, međutim zatvorena je malo pre otvaranja. Sukob između vlasti prouzrokovao je cenzurisanje izložbe, a Miodrag Mića Popović će kasnije reći: “Lično, ja nisam mislio, ni tada ni posle, da je ta izložba bila toliko kritična da bi morala biti zabranjena. Međutim, osećam da su je ljudi tako i prihvatili.“

1980. godine, Miodrag Mića Popović imao je samostalnu izložbu u Galeriji SANU, koja je imala čak 500.000 posetilaca. „Bio je to svojevrsni referendum o tome šta umetnost treba i šta može da znači“ rekao je veliki slikar.

Nimalo nije slučajno da je poslednji javni nastup, već vidno umoran i bolestan gospodin Mića Popović imao neposredno pred smrt, ispred pobunjenih studenata beogradskog univerziteta 1996. godine.

Gospodin Miodrag Mića Popović, u svom dugom slikarskom veku uradio je preko 10.000 slika i nekoliko hiljada crteža.

Centralno mesto ukupnog slikarskog opusa Miće Popovića, gledano retrospektivno, u svim fazama, bilo je sudbinsko osećanje tragičnosti postojanja — koliko individualnog, toliko i kolektivnog.

! poMELo ME REMEk DELo Probrao i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE → ✓ Dobrodošli u hram tihih žena! →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Ulaznica”: kreativni izlaz iz svakodnevice → 

[fourfivesecondstillmornin]

[zanimljivaekonomija]

Gigantski džemper kao oltarsko platno u bečkoj katedrali

U katedrali Sv. Stefana u Beču postavljena je umetnička instalacija u obliku gigantskog džempera koja će moći da se razgleda do katoličkog Uskrsa. Austrijski umetnik Ervin Vurm kreirao je oltarsko platno u formi ogromnog ljubičastog džempera koji se do 3. aprila može videti ispred oltara u bečkoj katedrali.

Starešina katedrale Toni Faber čitao je ispred postavljene instalacije poruku za vreme pandemije: „Obucite se toplo. Moramo još malo izdržati.“ XXL-pulover veličine 80m2 koji pokriva čitav oltar bio je u katedrali izložen prošle godine od početka posta. Zbog pojave virusa i uvođenja prvog lockdown-a doneta je odluka da se kreacija ove godine još jednom prikaže. Tako je posetiocima pružena još jedna mogućnost da pogledaju neobični eksponat savremene umetnosti. 

Upitan za nameru njegovog rada, Vurm je ukazao na zaštitni plašt bogorodice u hrišćanskoj ikonografiji: „I džemper nas ogrće, greje i simbol je zaštite i zbrinutosti.“

Gigantski pulover nije jedino delo Vurma koje će do Uskrsa krasiti bečku katedralu. Kao i prethodne godine i sada će biti izložen četiri metra visok termofor sa stopalima. Umetnička kreacija nazvana „Big Mutter“ ove godine je napravljena u narandžastoj umesto u crnoj boji i stajaće na južnoj strani katedrale.

Oltarnik u bečkoj katedrali od 2013. godine kreiraju austrijski umetnici.  

Fotografije:

© Erdiözese Wien/ Stephan Schönlaub

[theories-of]

Dorothy Miller (MoAA), Savremena umetnost u SAD, 2003, acrylic on canvas, 52x42 cm,

[boyofseventies]

#exhibition #pictures REFLECT #2 - FRAGMENTI, FRAGILNOSTI, SEĆANJA - SAVREMENA UMETNOST ANGOLE - izložba (13.4.-31.8.2022.) (у месту Muzej afričke umetnosti / The Museum of African Art) https://www.instagram.com/p/CcTLnZ3swMw/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[mycomputerdreams]

Emilija Terzić, autorka projekta 

ja sam vizuelna umetnica, apsolventkinja Fakulteta za medije i komunikacije. izražavam se kroz razne umetničke kanale, poeziju, ilustraciju, video umetnost, muzičke spotove, vizuale za muzičke nastupe i prostorne instalacije. moje glavno polje istraživanja je savremena estetika. 

[vozdovackagalerija]

[SR]

You’re a Giant (25/05/2018 - 27/05/2018)

Julija Zaharijević, Mariah Scary, Nemanja Knežević, Saša Tkačenko, Tamara Spalajković

You’re a Giant je prva izložba Voždovačke galerije. U naslovu, izvedenom iz šlagvorta serije The Sinner (2017 - ), ona nagoveštava velika očekivanja, divljenje i potencijalnu najavu nečeg bitnog. Gigant, div ili džin zvuči jednako zastrašujuće i moćno, ne naginjući eksplicitno ni ka dobrom ni ka zlom, odgovarajući i tematici zapleta pomenute serije u kojoj Kora, protagonist, ubija čoveka na plaži nesvesnom radnjom, bez ideje o motivu svog zločina. Posmatrajući savremenu umetnost kako je vidi Adorno, kao obećanje sreće koje se stalno krši i samim tim iznova opstaje, ona je najbliža stvarnosti a najdalja od ostvarenja svog obećanja onda kad je formalno realizovana. Preciznost teme ili ideje uvek je ograničena mogućnostima materjalnog, vizuelnog i verbalnog, primajući uticaje svog realnog okruženja (sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da). Savremena umetnost domaćih umetnika zato nosi sopstveni pasoš. Stanje inercije i mraka često su i tema i forma, propušteni kroz filter lokalne istorije (raspad Jugoslavije i rat) ili osvrta na savremena pitanja (večita tranzicija, imigracija, lični doživljaji). Postavlja se pitanje, gde je tu budućnost? Generacije koje su odrasle u nekom od perioda raspadanja državnog sistema provodile su ili započele mladost u zarobljenom svetu. Mi smo gledali napredak zapadne civilizacije iz prikovane pozicije, slušajući njihovu muziku, s upitnom transformacijom lokalnog identiteta, nemogućnošću poistovećenja, u nasilno formiranim grupama kojima smo birali da pripadamo ili da se oduzmemo, ili da jednostavno odemo, jureći sreću. Takve odluke se donose dugo i teško.   Pojam veličine i snage iz naslova ovde se odnosi na preduzimanje, bez obzira na motiv, sadržaj i posledicu; na želju, pre nego na cilj. Od zamisli do realizacije, u svemu zaviseći od volje ljudi, prilika i toka vremena, You’re a Giant preispituje mogućnost da se nešto desi. Sada je trenutak da spomenemo još jedan poznati motiv iz istorije umetnosti – Kleov Angelus Novus, koji je Walter Benjamin tumačio kao simbol progresa, koji glavom gleda u prošlost ali svejedno leti u budućnost jer od oluje prošlosti više ne može da zatvori krila. Spomenimo ga samo, i nastavimo dalje. * Bežanje u mrak je, u skorijoj prošlosti a i danas, tema i motiv koji vozi domaće umetnike (Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas, vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak, bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak). Jedna od mojih omiljenih umetnica govori o mraku kao o mestu gde se sve zaista vidi, koje oslobađa od formalnosti i zabluda slike. Ali mrak je i metafora za mesto, ne samo geopolitičko, vec i mentalno; mesto odakle ona dolazi. Mi dolazimo iz istog mesta. Neki idu, neki stoje a neki se vraćaju; a ja bih volela da se vratimo suštini koja nije toliko u slici i toj formalnosti koliko u osećanju. Slobodno sanjamo snove, bez griže savesti i straha da se neće ostvariti. Obećanje je, najzad, iza vidljivog sveta; ali umesto bežanja u mrak, zašto ne pobegnemo u svetlost? Vremenske prilike i dan i noć su u nama. Zašto isti stepen tog dobrog slepila ne bi mogao da se dostigne pred bljeskom, kad si toliko srećan da si skoro naivan? Stvari ne moraju da budu komplikovane da bi bile prave, ne moraju da vuku na dole ako imaju težinu. Kako se otvoriti, ka svemu, ka snu, ka želji, pasti pa ustati, slomiti se pa nastaviti dalje, sesti u rođendansku tortu pa je ipak pojesti, sa sve brašnom, glutenom, šećerom? Kalorije, energija, strast: nežno, direktno, vedro.

[nedosoljen]

Evropa – Kina: umetnost kao počelo dijaloga

Samo četiri meseca pre tragičnog događaja koji se nikada nije odigrao (februar 1989. godine), praznim trgom Tjenanmen prolazio je mladi slikar Ju Mindžun (Yue Minjun), nakon što je obišao upečatljivu izložbu Kina/Avangarda u Nacionalnom muzeju, gde je među izloženim radovima kineskih avangardnih stvaralaca tražio originalnu iskru koja će ga inspirisati u potrazi za sopstvenim izrazom.

Četiri godine pre toga, Mindžun je završio akademske studije na odseku uljanog slikarstva. Upoznaje i prati narastajuću scenu savremenog kineskog umetničkog izraza, čiji su uzori, sada već klasični majstori moderne Evrope i postmoderne Amerike. Zahvaljujući skoro već punoj deceniji otvorenije politike sekretara Jaobanga, kako u unutrašnjoj tako i u spoljašnjoj društvenoj sferi, umetnici su inspirisani da čitaju i prevode, pa i sami objavljuju teorijske i kritičke osvrte na savremena umetnička dešavanja. Mindžun (rođen 1962. godine), koji je odrastao u sasvim drugačijoj deceniji Maove Kulturne revolucije (1966-1976) upijao je grozničavo raznolike uticaje tokom ove pulsirajuće dekade koja će se uskoro naglo okončati.

U iznalaženju, sa jedne strane krajnje pročišćenog pikturalnog jezika koji će na drugoj strani ostaviti prostora za višeznačna i slojevita tumačenja, možda je osim prelomne posete izložbi, podjednaku važnu ulogu imao događaj koji se nikada nije odigrao na punom trgu Tjenanmen. Za mnoge je slom iluzija značio prelivanje bunta u apatiju. Taj tihi očaj obojiće opšte raspoloženje narednih godina, dok se nacija oporavljala. Shvativši, po sopstvenom priznanju, raskorak između stvarnosti i ideala, Mindžun početkom devedesetih odlučuje da se pridruži umetničkoj koloniji na obodu Pekinga, gde će marljivo brusiti svoj stil.

Zadržavši aktivno u imaginaciji osmeh koji je Ženg Jianji (Geng Jianyi) prikazao na sopstvenom portretu sa izložbe Kina/Avangarda (ali i sve ono neizrečeno što se iza njega krije) sa jedne strane, i masovne scene demonstracija sa druge strane, već 1992. godine nastaju slike poput Velike solidarnosti, na kojim se umetnikov nasmejani autoportret multiplicira. Ograničen zvaničnom zabranom prikazivanja u bilo kom obliku bilo kakvog sećanja na proteste na Tjenanmenu, Mindžun ipak odlučuje da scenu postavi ispred Kapije nebeskog mira. Gde je bolje još jednom iskazati veliku tradicionalnu kinesku solidarnost nego na velikom kineskom trgu? Ukratko, slikar instinktivno shvata da se umetničkom intervencijom realnost može predstaviti drugačije, čak obrnuta naglavačke, a da u sebi ipak zadrži istinu, možda čak i dublju i potpuniju od proste istine realnih događanja. Baš te godine prodaje svoju prvu sliku vlasniku galerije iz Hong Konga, za sumu od 1,500 američkih dolara. Lagani porast prodaje i cena, omogućiće mu da u sledećih nekoliko godina nastavi putem koji se sada već sasvim jasno ocrtavao, pa tako već naredne godine nastaje i Velika radost smeštena opet ispred kapije Zabranjenog grada.

Velika radost svakako nije osećanje koje koje karakteriše protestante na trgu tokom 3. i 4. juna 1989. godine, kada vojne snage sa preko 10,000 naoružanih pripadnika konačno stižu i u samo srce Pekinga, na Tjenanmen. Stradalo je nekoliko stotina (?) pobunjenika u tragičnom događaju koji se nikada nije odigrao u zvaničnoj Kini a koji je na osnovu malobrojnih dostupnih informacija brzinom munje na Zapadu imenovan Četvrtojunskim masakrom.

Kolonu od sedamnaest tenkova koja se uputila ka trgu da obezbedi i ojača ponovo uspostavljeni građanski red i mir, već sledećeg jutra 5. juna zaustavio je na Velikoj aveniji večnog mira (Chang'an Avenue) anonimni demonstrant, nakon toga širom Zapada daleko poznatiji kao Čovek tenk (Tank Man). U ovom simboličnom činu koji je sa terase obližnjeg hotela (gde se pod lažnim identitetom skrivao od progona vlasti) fotografski slučajno zabeležio Džef Vajdner (Jeff Widener) reporter Asošijeted Presa (Associated Press), uočljiv je zapravo prelomni preobražaj srčanog bunta u beznadežnu apatiju. Fotografija je munjevito obišla glasila takozvanog slobodnog sveta, čijim se konzumentima predstavlja kao simbol neravnopravne ali nesalomive borbe za demokratiju protiv sila mračne prošlosti. Fotografisan nakon što je sišao sa tenka, i po drugi put stao ispred kolone, Čovek tenk sa kesama za kupovinu prebačenim ovog puta u samo jednu ruku, postaje idealni predstavnik anonimne mase željne obećanog potrošačkog raja koja odbija da se suoči sa naličjem progresa ili očekuje da neko drugi to učini u njeno ime.

Sve u svemu, vreme pred umetnika postavlja skoro nerešiv problem: kojim to sredstvima iskazati svu dubinu tragičnosti i sve nerazrešive oprečnosti aktuelnog? Da li je moguće uteći pogubnoj klopci priklanjanja jednoj strani u konfliktu? Da li je moguće zadržati neophodnu objektivnu distancu a ipak svim ljudskim kapacitetima (sa)učestvovati u prikazanom? Da li je bilo kojim ljudskim činom uopšte moguće odrešiti nerazmrsivo klupko isprepletanih ljudskih sudbina jakog emotivnog naboja i pružiti bilo kakvo smisleno tumačenje i koliko-toliko prihvatljivo razrešenje patnje? Kojim umetničkim metodama se poslužiti? Američki slikar Polok smatra da se (slikarska) metoda prirodno rađa iz potrebe. Naravno, samo ukoliko je potreba toliko jaka da bez njenog zadovoljenja nema ni života, poput nasušne potrebe za disanjem, za ljubavlju, za slobodom.

Potreba za (umetničkim) izrazom prerasta u pravi nemi krik koji ograničen sopstvenim vremenom koje ga ignoriše, prerasta u naboj koji samo traži priliku da eksplodira. Eksplozija će se desiti samo dva sata nakon otvaranja prelomne izložbe Kina/Avangarda i to upravo u legendarnom Nacionalnom muzeju. Umetničke postavke u tradicionalnom muzejskom okruženju mogu se okarakterisati mnogim epitetima ali svakako ne tradicionalnim. Izložba koja je odlagana prethodne dve godine uzled sprovođenja zacrtane partijske borbe protiv buržoaskog liberalizma, momentalno prerasta u medijski spektakl. Uostalom, umetnost uvek najavljuje realnost koja to sa zakašnjenjem priznaje, pa će tako dva hica iz pištolja umetnice Sjao Lu (Xiao Lu, 1962) u sopstvenu instalaciju tog 5. februara 1989. godine tek naknadno biti prepoznati kao prvi pucnji na Tjenanmenu, a cela izložba će dobiti epitet Tjenanmen trg u malom. Četiri meseca pre demonstracija izložba je nakon intervencije snaga poretka, privremeno zatvorena a umetnica uhapšena.

Mindžun je strpljiviji od vršnjakinje Lu. Tek 1994. godine je po prvi put jedna galerija upriličila njegovu samostalnu izložbu. Njegovo ime ubrzo se pojavljuje pored imena istaknutih predstavnika možda prvog velikog autentičnog umetničkog pokreta čija je vrednost prepoznata i van granica savremene Kine. Cinični realizam, nastao nakon turbulentnih dešavanja 1989. godine, prvi je značajan doprinos globalnoj umetničkoj sceni. Kritičar Li Sjanting (Li Xianting) koji termin izvodi iz jednog Hakslijevog citata, tvrdi da on ponajbolje karakteriše preovlađujući kulturni sentiment (mladih) uveliko nagrižen apatijom i (samo)ironijom.

Iako je neposredno po krvavom okončanju protesta nastavio sveobuhvatnu akciju ideoloških čistki, nekrunisani vođa Kineske republike još od 1978. godine, Deng Sjaoping uveliko je zaslužan i za preobražaj Kine u jednu od najbrže rastućih ekonomija. Konačno, iskustva iz višegodišnjeg studiranja i rada u Francuskoj dobijaju priliku da oblikuju razvoj Kine: stvaranje uslova za kapitalne investicije i upliv stranog kapitala, revolucionaran iskorak na globalno tržište i uvođenje ograničene privatne konkurencije rezultovaće neslućenim i nesumnjivim porastom životnog standarda više stotina miliona Kineza.

Nove generacije već obuzete kičem i šarenilom konzumerske prozapadne kulture karakteriše i fraza Mao postaje popularan (Mao goes Pop) skovana nakon jedne izložbe u Sidneju 1993. godine. Sjanting ovu drugu dominantnu struju u umetnosti imenuje Politički pop (Political Pop) i na krucijalnoj izložbi Nova kineska umetnost posle 1989. (China's New Art, Post-1989.) prikazanoj u Hong Kongu krajem januara 1993. godine pokušava da izabere i organizuje radove reprezentativnih stvaralaca tako da odslikavaju dihotomiju savremenog kineskog društva. No, već krajem prethodne godine je veliki bard umetničke kritike i direktor Venecijanskog bijenala, legendarni Akile Bonito Oliva (Achille Bonito Oliva) stupio u kontakt sa Sjantingom, zaintrigiran previranjima na savremenoj kineskoj sceni što će imati dalekosežne posledice na prijem i interpretaciju nove kineske umetnosti na Zapadu. Od dela izabranih za izložbu u Hong Kongu, koje je Sjanting pojedinačno prezentovao uticajnom zapadnjaku, Oliva je odlučio da izabere predstavnike koji će obznaniti svoju umetničku viziju kineske kulture zainteresovanoj publici Zapada u okviru izložbe Prolaz ka Istoku (Passage to the East) u sastavu predstojećeg 45. Bijenala u Veneciji (1993). Oliva polazi od jednostavnog kriterijuma da izdvojeno delo treba da odslikava umetnikovu reakciju na vladajuću kinesku ideologiju i da bude (bar delimično) razumljivo zapadnom gledaocu bez obzira na upućenost u nijanse aktuelne kineske kulture.

Možda upravo slika jednog od izabranih umetnika ponajbolje izražava ova pomešana osećanja u pokušaju da pomiri obe kontradiktorne dominantne umetničke struje. Fang Lidžun (Fang Lijun, 1963) godinu dana  mlađi od Mindžuna, već izvesno vreme na svojim platnima kao aktera predstavlja ćelavca (bald man) koji je uglavnom autoportret i koji svojim grimasama komentariše ličnu reakciju na okruženje, a koja se kreće od pasivnog revolta i prezira, preko potpune ravnodušnosti do (izveštačene?) ekstatičnosti. Lidžun je stoga dominantni stvaralac Ciničnog realizma u godinama nakon Četvrtojunskog incidenta, ali na slici 1993 Broj 4, specijalno rađenoj za Bijenale, prihvata i primenjuje popularne motive koji se pre svega ogledaju kako u izboru šljaštećeg kolorita, tako i u prikazu raznobojnog kičastog cveća koje okružuje likove u inače sasvim neupadljivoj sceni. Veliki intenzitet zasićenih boja u potpunosti prevazilazi prikazane likove koji su preplavljeni i nošeni jarkim koloritom, uključujući i nekoliko umanjenih autoportreta umetnika jedva primetnih u samom uglu slike, skoro zaboravljenih ostataka iz faze Ciničnog realizma. Lidžun će zadržati i proširivati napadno drečavilo vorholovskog, često komplementarnog kolorita približavajući se time nadolazećoj Vulgarnoj umetnosti (Vulgar Art).

Dve razdvojene teritorijalne, vremenske i ideološke zone razmenjivaće sve aktivnije stvaralačke impulse i inicijatore daljih društvenih promena. Iako Kina sa neskrivenom idealizacijom teži socijalnim i pogotovo ekonomskim modusima uspostavljenim u najrazvijenijim demokratijama Zapada, neretko će paradoksalno biti i ispred svog vremena pa su tako recimo događaji na trgu Tjenanmen zapravo prethodnica komešanja u Istočnoj Evropi tokom niza Plišanih revolucija iz iste godine. Zapadnjački umetnici u ovoj tački prepoznaju mogućnost konstruktivne razmene energije i tumačenja sa jednom drugačijom, uzbudljivom i još uvek neistraženom sredinom.

Da čin revolta anonimne individue poput Čoveka tenka, može da bude i efikasna medijska taktika pokazaće svojim grafitima i intervencijama u javnom prostoru ulični umetnik pod pseudonimom Banksi (Banksy, 1974). Banksi će pomoću spreja i šablona na zidovima rodnog Bristola multiplicirati i svoje preinačenje već kultne scene zaustavljanja kolone tenkova. Britak britanski humor, krajnje pojednostavljena crno-bela ikonografija dopunjena tipično jetkim detaljem-sloganom, preuzetim iz potrošačkog miljea, koji otvara nove neslućene dimenzije interpretiranja, pokušava da prenese svu dubinu i oprečnosti konfuznog pokroviteljskog odnosa prema Istoku kojeg Zapad podržava u neminovnim promenama čije negativne strane već uveliko izjedaju srž društva iz kojeg potiču.

U takvim okolnostima, negde tokom 1995. godine Mindžun počinje sa tipičnom postmodernističkom praksom prepravljanja i drugačijeg tumačenja istorijskih događaja. Platna su po inerciji ispunjena uporno iznova slikanim istim likom, modifikovanim autoportretom sa neprirodno širokim osmehom koji će kasnije biti opšte prihvaćen kao Blesavi čovek (The Silly Man). Tipičan primer ove prakse je preinačenje čuvene slike “Pokolj na Hiosu” koju je Ežen Delakroa naslikao još daleke 1824. godine. Kada su na red došla i dela Eduara Manea poput legendarnog “Doručka na travi” iz 1863. godine, konačno su se stekli svi uslovi za realizaciju kompleksnog viđenja događaja sa Tjenanmena.

Odlagani stvaralački naboj vremenom je dobio na snazi toliko da Mindžun svoje “Pogubljenje” („Execution“) iz 1995. godine (dimenzija metar ipo u visinu i puna tri metra u širinu), po sopstvenom priznanju, slika u roku od mesec dana. Upravo je Mindžunova revizija Maneovog „Streljanja Cara Maksimilijana“ iz 1868. godine, pod nazivom „Pogubljenje”, postala svojevrsni amblem umetnika i propusnica za ulazak u sam vrh kineskog savremenog slikarstva. Na levoj strani prikazane scene nalaze se četiri muškarca samo u belim gaćicama na koje zamišljenim puškama nišani grupa obučenih muškaraca sa desne strane. Na svim licima je prepoznatljiva grimasa. Specifična crvena boja zida ispred kojeg se sve odigrava podržava opšteprihvaćeno tumačenje da je simbolično prikazan za naciju traumatičan čin nasilja sa trga Tjenanmen iz 1989. godine.

Slika je prodata vlasniku galerije iz Hong Konga za 5,000 američkih dolara. Već naredne godine kupuje je britanski bankarski investitor za 32,200 dolara, i prebacuje brodom za London, gde će po uslovima kupoprodajnog ugovora biti uskladištena sledećih 10 godina. Po isteku zabrane prikazivanja, „Pogubljenje“ je prodato u aukcijskoj kući Sotbi (Sotheby's) u Londonu, 2007. godine za neverovatnih 5,9 miliona dolara, samo nedelju dana nakon što je „Pokolj na Hiosu“ prodat u istoj aukcijskoj kući u Hong Kongu za 4,1 miliona dolara. „Pogubljenje“ je tako postala najskuplje prodata slika jednog savremenog kineskog umetnika. Iste godine, Mindžun je nominovan za ličnost godine magazina Tajm (Time), našavši se tako u društvu Vladimira Putina, Baraka Obame i Hilari Klinton. U intervjuu za CNN, umetnik je prokomentarisao: “Politika je deo mog svakodnevnog života. (...) Slike to odražavaju i od toga ne mogu da pobegnem.”

Nakon uspešnog proboja na Zapad, debitovanjem mladih kineskih umetnika na 45. Venecijanskom bijenalu, početkom poslednje dekade XX veka, uspešno je ostvaren upravo nagovešteni prolaz ka Istoku. Uspostavlja se aktivna komunikacija dve kulture što za mnoge kineske stvaraoce poput Fang Lidžuna označava dugo priželjkivan suštinski zaokret kako u karijeri tako i u životu, stvaranjem plodnih kontakata sa mnogim znamenitim Zapadnim umetničkim manifestacijama, galerijama, kolekcionarima. Uzavrela kineska umetnička scena sa jedne strane pokušava da nadoknadi propušteno i da sustigne iskusnije, uspešnije i popularnije Zapadne kolege već uveliko zašle u bespuća post-postmodernizma dok istovremeno nastoji da u svemu ostavi i svoj jedinstven i prepoznatljiv trag.

Otvara se plodan prostor za izgradnju komunikacijskog mosta između dva različita vremenska čvorišta, i bar prividno, dve različite i nepomirljive ideologije.

—

=============================

oD REči → Do REči: Jovan Jona Pavlović

[ninatodorovic]

Arhitektura sećanja/Architecture of Memory by @ninatodorovic Fotografski zapisi korišćeni u ovom umetničkom projektu su autorski radovi Nine Todorović i dr Miroslava Todorovića, kao i deo foto/video arhive porodice Todorović. Transformacije: Savremena umetnost u/o arhitekturi (XV UAD) 3 - 18. decembar Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva (Vojvode Živojina Mišića 1, Pančevo) Učesnici: Nadežda Kirćanski, Branislav Nikolić, Nikola Radosavljević, Neli Ružić, Aleksandra Sojak-Borodo, Ivan Šuletić, Nina Todorović Selektor i kustos: Sonja Jankov @ojankov Foto postavke: Marko Zorić #NinaTodorovic #Art #ArchitectureOfMemory #GhostArchitecture #GhostHouse #ArhitekturaSećanja #City #Cityscape #Beograd #Belgrade #Photography #Architecture #Memory #ContemporaryArt #NinaTodorovicArtist #ContemporaryArt #ContemporaryArtist #Installation #InstallationArt #UAD www.architectureofmemory.com www.ninatodorovic.com (at Galerija savremene umetnosti Pančevo) https://www.instagram.com/p/CIq3j3zpTbR/?igshid=1tixit1kow2fy

[e-kultura]

Galerija 73 ~ Izložba Savremena likovna umetnost Slovaka u Srbiji

[anaradosavcevfmk]

Jedanaesta Nedelja 24.04 - 01.05

Teme Novih Medija

U knjizi Nova medijska umetnost, Mark Tribe i Reena Jana nazvali su nekoliko tema kojima se bavi savremena umetnost novih medija, uključujući kompjutersku umetnost, saradnju, identitet, prisvajanje, otvoreno snabdevanje, teleprezentaciju, nadzor, korporativnu parodiju, kao i intervenciju i hakvatizam. U knjizi Postdigitale  Maurizio Bolognini je sugerisao da umetnici u novim medijima imaju jedan zajednički imenitelj, koji je samoreferentni odnos sa novim tehnologijama, što je rezultat pronalaženja unutar epohalne transformacije koju određuje tehnološki razvoj. Ipak, umetnost novih medija se ne pojavljuje kao skup homogenih praksi, već kao kompleksno polje koje se sjedinjuje oko tri glavna elementa: 1) umetnički sistem, 2) naučna i industrijska istraživanja, i 3) političko-kulturni medijski aktivizam. Postoje značajne razlike između naučnika-umjetnika, aktivista-umjetnika i tehnoloških umjetnika koji su bliži umjetničkom sistemu, koji ne samo da imaju različitu obuku i tehnokulturu, već imaju različitu umjetničku produkciju. Ovo bi trebalo uzeti u obzir prilikom ispitivanja nekoliko tema kojima se bavi umetnost novih medija.

Nelinearnost se može posmatrati kao važna tema za umetnost novih medija od strane umetnika koji razvijaju interaktivne, generativne, kolaborativne, imerzivne umetničke radove kao što su Jeffrei Shav ili Maurice Benaioun koji su istraživali taj pojam kao pristup gledanju različitih oblika digitalnih projekata u kojima se prenosi sadržaj na korisničkom iskustvu. Ovo je ključni koncept jer su ljudi stekli ideju da su uslovljeni da sve gledaju na linearan i jasan način. Sada, umetnost izlazi iz te forme i omogućava ljudima da izgrade svoja iskustva sa tim delom. Nelinearnost opisuje projekat koji izlazi iz konvencionalne linearne naracije koja dolazi iz romana, pozorišnih predstava i filmova. Nelinearna umetnost obično zahteva učešće publike ili barem činjenicu da je "posetilac" uzet u obzir od strane reprezentacije, menjajući prikazani sadržaj. Participativni aspekt nove medijske umetnosti, koji je za neke umetnike postao integralni, proizašao je iz Allan Kaprovovih Happeningsa i postao je sa Internetom, značajnom komponentom savremene umetnosti.

Međusobno povezivanje i interaktivnost interneta, kao i borba između korporativnih interesa, vladinih interesa i javnih interesa koji su doveli do današnjeg veba, fasciniraju i inspirišu mnoge aktuelne medijske umetnosti.

Mnogi novi medijski umetnički projekti takođe rade sa temama kao što su politika i društvena svest, omogućavajući društveni aktivizam kroz interaktivnu prirodu medija. Novomedijska umjetnost uključuje "istraživanje koda i korisničkog sučelja; ispitivanje arhiva, baza podataka i mreža; proizvodnja putem automatiziranih tehnika struganja, filtriranja, kloniranja i rekombinacije; aplikacije slojeva sadržaja koje generiraju korisnici (UGC); medijske platforme, sužavanje digitalnih sebe na "besplatnim" sajtovima koji traže autorska prava i provokativne predstave koje impliciraju publiku kao učesnike ".

Jedna od ključnih tema u novoj medijskoj umjetnosti je kreiranje vizualnih pogleda na baze podataka. Pioniri u ovoj oblasti su Lisa Strausfeld, Martin Vattenberg i Alberto Frigo.Estetika baze podataka ima najmanje dvije atrakcije za nove medijske umjetnike: formalno, kao novu varijaciju nelinearnih narativa; i politički kao sredstvo za potkopavanje onoga što brzo postaje oblik kontrole i autoriteta.

Pojava 3D štampanja uvela je novi most u umetnost novih medija, spajajući virtuelni i fizički svet. Uspon ove tehnologije omogućio je umetnicima da spoje računsku bazu nove medijske umetnosti sa tradicionalnim fizičkim oblikom skulpture. Pionir u ovoj oblasti bio je umetnik Jonti Hurvitz koji je ovom tehnikom stvorio prvu poznatu skulpturu anamorfoze.

[mozgoderina]

Izazov modernosti Milije Belića u Gornjem Milanovcu

U četvrtak, 8. avgusta 2019. godine, u Modernoj galeriji u biblioteci „Braća Nastasijević“, u Gornjem Milanovcu, otvorena je izložba slika i skulptura, našeg i francuskog umetnika svetske reputacije - Milije Belića. U holu Kulturnog centra prikazane su strip crteži istog autora. Imao sam veliku čast, ali i zadovoljstvo da na poziv slikara, skulptora, teoretičara umetnosti i pisca, učestvujem u književnoj večeri u Velikoj sali Kulturnog centra, na kojoj je upriličena promocija knjige “Izazov modernosti” (New Moment / Arhipelag, Beograd, 2017).

Tokom obraćanja u Modernoj galeriji, Milija je izrazio posebno zadovoljstvo što posetioci mogu da vide ne samo starija ostvarenja, već i najnovija dela dovršena ove godine. Prisutni ljubitelji, navikli da uživaju u slikama i skulpturama, ovog puta bili su u nesvakidašnjoj prilici da prate jedinstven dugogodišnji kreativni razvoj, sve do ideja koje trenutno opsedaju umetnika. Paralelno, zainteresovani u holu Kulturnog centra mogli su da se podsete autorovih likovnih početaka u umetnosti stripa. Milija se stripom bavio u gimnazijskim danima, kao sjajan crtač čiji je talenat rano primećen. Tadašnji glavni urednik "Dečjih novina", Srećko Jovanović, angažovao je perspektivnog umetnika kao pomoćnog crtača za rad na stripu o Mirku i Slavku. Autor stripa o dvojici mladih partizanskih kurira - Desimir Žižović Buin, nije mogao da zadovolji zahteve potražnje. Avanture dua koji se borio protiv stranih zavojevača, pratilo je u SFRJ preko 200.000 redovnih čitalaca. Pre nego što je započeo studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Milija je konačno dobio priliku da realizuje projekat sa sopstvenim junacima, dečakom Danom i psom Rikijem. Strip je objavljen u okviru revije "Kuriri", početkom sedamdesetih.

Nakon što je obišla oba izložbena prostora, raspoložena publika udobno se smestila u Velikoj sali Kulturnog centra. Kao finale kulturnog događaja posvećenog stvaralaštvu Milije Belića, srdačni domaćini iz biblioteke "Braća Nastasijević" organizovali su promociju knjige "Izazov modernosti".

Svaki put kada je otvorimo, Milijina knjiga izgleda drugačije, u skladu sa našim trenutnim interesovanjima, znanjima, potrebama. Bilo da se radi o istraživaču savremenih umetničkih stremljenja, ili o filozofu i istoričaru umetnosti, ili o ljubitelju umetnosti i umetnika relativno slabo upućenom u teorijske detalje procesa stvaranja – svako ko joj priđe otvorenog srca, pronaći će u njoj nešto novo i neobično i vredno. Knjiga nam nudi veliki broj istančanih uvida, pokušava da pomogne čitaocu da dođe do nekih novih i dubljih odgovora na stara pitanja i, kako to već biva na svakom autentičnom putovanju – otvara brisane prostore za drugačija pitanja, i krči puteve za drugačija promišljanja.

Milija Belić [Serbia + France] (b 1954) ~ 'Paradigme', 2006-16. Painted steel (50 cm).

  Ljubitelji klasičnih slikarskih pravaca poput Baroka, pronaći će u Milijinoj knjizi podsećanja na neponovljiva ostvarenja Rubensa i Rembranta ili Goje. Ako vas zanimaju slikari koji su revolucionarno promenili naše viđenje sveta, vodio je Milija plodan dijalog sa Matisom i Pikasom ili Polokom. Kada se radi o teorijskom zasnivanju nauke o umetnosti, tumačio je Milija zapise Mondrijana i Maljeviča ili Klea. Ali, Milijino teorijsko poznavanje i stvaralačka praksa ne zaustavljaju se srećom na slikarskim radovima, već u pokušaju da se približi kritičnoj tački kada se kreativna iskra javlja, Milija se nadovezuje i na skulpturalna pregnuća Brankusija i Arpa ili Rodena.

Kada nakon dužeg perioda, ponovo otvorimo knjigu, čitamo je kao hroniku aktuelnih galerijskih i muzejskih dešavanja u Parizu, jednoj od svetskih umetničkih prestonica. Sledeći put, knjiga nam se prikazuje kao istorija neobične i neobično plodne tajne i trajne veze između dva prijateljska grada: Beograda i Pariza. Podseća nas Milija da su ovu vezu učvršćivali brojni naši velikani poput Lubarde, Omčikusa ili Veličkovića. Saznajemo da je Nadežda Petrović učestvovala na jednoj od prvih izložbi fovista, rame uz rame sa Pikasom i Matisom! Podseća nas Belić i da je kralj Milan Obrenović bio jedan od prvih kolekcionara dela mladih impresionista i da je osobito cenio i pazario Lotrekove radove. Čitatelj ima sreću da o savremenim tendencijama ove tradicionalne kulturne povezanosti sazna iz prve ruke, od stvaraoca koji je i sam deo tih konstantnih migracija, i aktivni učesnik i urednik izložbi i salona svetskog renomea, poput čuvenog salona Nove realnosti (Le Salon Réalités Nouvelles). Čak je i likovni okvir suviše sužen da bi obuhvatio Milijina kulturna interesovanja, što dobro ilustruju tekstovi: “Tesla u Parizu” i “Godina Japana u Srbiji”.

Milijina gipka i razigrana reč kreće se na više nivoa, u pokušaju da nam ukaže na smernice globalne informatičke realnosti na početku dvadeset i prvog veka. Autor se ne ustručava da za svedoke sopstvenih zaključaka pozove i filozofe poput Hajdegera, i istoričare umetnosti poput Herberta Rida, ili savremene kompozitore poput Ksenakisa, i drevne matematičare poput Pitagore. Knjiga može da se čita i kao zbornik intervjua u kojima Milija razmenjuje kreativnu energiju sa velikanima prošlosti i sadašnjosti na putu ka boljoj budućnosti.

U svemu navedenom ne iscrpljuje se Milijina teorijska i poetska imaginacija, naprotiv. Tek na takvim, dobro promišljenim i utvrđenim temeljima, misao autora dobija adekvatan zamah neophodan za pokušaj razumevanja savremene razuđene svetske plastičke umetničke scene. Stilovi i pravci niču, granaju se i prepliću, a potom nepovratno venu, ponekad isuviše brzo da bi bili zabeleženi, kamoli detaljno obrazloženi ili dublje osmišljeni. Potrebno je mnogo znanja, entuzijazma i pre svega ljubavi, da bi se neko drznuo da u tim naizgled nepovezanim kreativnim trzajima, pokuša da pronađe zajedničku nit i barem naznaku objedinjujuće tendencije jednog uzbudljivog doba u kojem je promena jedina konstanta. Milija u ritmu pronalazi polazište i osnovu stvaranja. I knjiga ima specifičan ritam izlaganja, a publici autor prepušta da pronađe svoj ritam čitanja.

Milija Belić [Serbia + France] (b 1954) ~ 'Deconstruct', 2015.

  U kojoj god prilici da otvorite knjigu i na koji god način vam se tada prikaže, možda je najfascinantnije u svemu, što će vas dočekati sveobuhvatan optimističan ton i iskrena uverenost da, uprkos kolektivnim noćnim morama kroz koje smo prošli, zajedno polako otvaramo oči za jedan do sada nezabeležen horizont umetničkih i kulturnih mogućnosti. Autor priznaje da mu se put umetnosti dosta rano ukazao kao put smisla. Budućnost od nas zahteva veru i hrabrost, a Milija nas skromno podseća da je kreativnost najsigurniji ljudski kompas u vremenima velikih promena.

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →  Fotografije: Biblioteka "Braća Nastasijević", Gornji Milanovac.

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE → ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ Dobrodošli u hram tihih žena! →  ✓ “Ulaznica”: kreativni izlaz iz svakodnevice → 

[zanimljivaekonomija]

OTVARANJE OKTOBARSKIH IZLOŽBI U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA

U skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom i njenim razvojem Oktobarske izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene uz mere opreza u četvrtak, 8. oktobra 2020, od 19.00 do 21.00. U Galeriji Artget moći ćete da pogledate izložbu fotografija Hrvoja Slovenca iz serije Kućni bioskop (Home Theatre). U Likovnoj galeriji očekuje nas “Poslednja izložba savremene umetnosti”, umetnika Uroša Đurića, dok će se u Galeriji Podroom naći radovi Siniše Radulovića, objedinjeni na izložbi pod nazivom “Zenit”. Isto veče, od 19.30 do 20.15, na platou ispred Kulturnog centra Beograda, održaće se plesno-narativni performans Zajedno razdvojeni (Together Apart), autorke Nede Kovinić.

Kako bi izbegli uobičajenu gužvu, iz Kulturnog centra Beograda poručuju da zvaničnog otvaranja neće biti, a broj posetilaca je ograničen na najviše deset osoba u galeriji. Apeluju na sve posetioce da budu odgovorni prema sebi i drugima i poštuju sve mere zaštite, kao što su nošenje zaštitnih maski, održavanje bezbedne razdaljine i što češće korišćenje dezinfekcionih sredstava.

Oktobarske izložbe će biti otvorene do četvrtka 5. novembra.

[serbiainside-blog]

[BLIC] Savremena crnogorska likovna umetnost na izložbi u Nišu

U četvrtak, 10. maja sa početkom u 20 sati u Oficirskom domu u Nišu biće otvorena izložba "Savremena crnogorska likovna umetnost". Detaljnije ...