#ukrasi za nokte

[zlochesti-nokti-novi-sad-blog]

Jedan od poslednjih noviteta u materijalu za dizajn su Slider Design vodene nalepnice. Ove nalepnice nove generacije predstavljaju apsolutni hit u brzom komercijalnom dizajnu za salonski rad.

#gallery-0-8 { margin: auto; } #gallery-0-8 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-8 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-8 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Slider Design nalepnice štampane su na posebnom papiru koji u kontaktu sa vodom se blago rastapa i omogućava lako odvajanje tanke folije na kojoj se nalazi štampani dizajn.

Step by step – Slider Design

Razlika između slider nalepnica i ostalih vodenih nalepnica na tržištu je upravo u foliji na kojoj leži štampa.  Slider folija je tanka i elastična, pa se lakše i lepše postavlja na nokat. Zbog svojih karakteristika, slider omogućuje preciznu postavku nalepnice na ceo nokat. Između folije i papira nalazi se tanak sloj dekstroze koja potpomaže lako razdvajanje. Dekstroza je ustvari to što omogućuje da folija sklizne sa papira, karakteristika po kojoj su nalepnice i dobile ime Slider Design.

Slider Design na noktima

Tanka folija slider nalepnice se razlaže sa beskiselinskim prajmerom, što omogućava lako uklanjanje nalepnice u odnosu na nokatnu ploču. Nakon postavke nalepnice, dizajn se tanko namaže sa beskiselinskim prajmerom koji razloži foliju i na noktu ostaje samo štampa koju lako prekriva završni sjaj.

Ovo je prednost slidera u odnosu na drugačije nalepnice. Kad se folija razloži materijal se bolje vezuje za podlogu, nego kad se nanosio na nalepnicu koja nije polimernog sastava.

Elastična folija omogućila je štampu sa inkjet štampačima koji mogu da izvode i najsitnije detalje i senke u dizajnu. Pa je izbor u slider dizajnu beskonačan. Što je dovelo do njegove velike popularnosti u salonskom nail art-u.

#gallery-0-9 { margin: auto; } #gallery-0-9 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-9 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-9 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Pogledajte video  prezentaciju “Slider Design & Transfer Foil” o pravilnom postavljanju slider nalepnice i kratkim dizajnom sa transfer folijom.

[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=kTjNZz4S2cY%5B/embedyt%5D

Za više nail art-a i video materijala, prijavite se na zvaničnu YouTube stranicu

“Zlochesti Nokti”

Slider Design Jedan od poslednjih noviteta u materijalu za dizajn su Slider Design vodene nalepnice. Ove nalepnice nove generacije predstavljaju apsolutni hit u brzom komercijalnom dizajnu za salonski rad.

[solkeiseren]

Poglavlje 2

Čovek bi pomislio da usred nedođije najhladnije zemlje na svetu nema ničega, da je tiho i spokojno. Valjda zato alšanski vojnici nisu pokorili četiri kraljevstva, koja su svojim granicama sekla kraljevinu Nun na različite načine, kao i okolne zemlje, isključujući carevinu Als. Niko nije ni mislio da u divljini kraljevine leda može da nađe išta vredno.

  Tišina je vladala većim delovima lepo uređenog mesta. Gomila zimzelenog drveća je dobro sakrivala prelepu građevinu čiji se oštri mermerni vrhovi nisu videli od oblaka. Izgledala je mnogo manje nego što je zapravo bila; bila je usađena u planinu i iako je svetli mermer nežnih nijansi odudarao od kamena planine, cvetni vitraž veliki kao dve dvospratne kuće, ugrađeni prozori, terase i platforme su odavali da u gomili kamena živi neko. Ali svi oni mrze kamen.

  Mermerni podovi su zvečali i čuo se očajnički glas dečaka, princa. Njegovi koraci su za razliku od koraka njegovog naroda bili grubi i prikovani za zemlju, za kamen, toliko hladan i stran iako je preživeo toliko godina u toj građevini. Odsjaj sunčevih zraka o beli mermer ga je samo činio bleđim.

   „Ne možete da mi naređujete šta ću da radim!“, začuo se zveket o drveni pod kada je metal krvnički bačen preleteo nekoliko metara i udario o zid. Bio je ogorčen i bespomoćan, nekoliko trenutaka je gledao teget tknaninu dodatu da ukrasi krunu koju je frljnuo. Ta nijansa plave bi mu bila omiljena da je nisu koristili u zamku. Protrčao je kroz hodnik koji je bio dovoljno širok da može da raširi krila.

  Nerviralo ga je što su plafoni visoki i oslikani nijansama popodnevnog neba. Nervirala ga je akustika i drevnost mesta u kome živi. Činilo se kao da podovi drhte od njegovog besa, dok trupće i traži izlaz. Možda bi mogao da učini da se sve trese, da zna da kontroliše ono što poseduje. Da nije bio nosilac svetlosti, nosilac sunca, verovatno bi ga ubili još kada se rodio. Trajno faličan i beskoristan pred svojim narodom. Možda bi ga ta činjenica više bolela da je imao više dragih osoba, ali koliko je mogao da izračuna, imao je samo dvoje prijatelja koji su se držali na distanci što su više mogli.

   „Nemoj da se prenemažeš Sorine.“, doviknula je kraljica, „Već si se dovoljno prenemagao kada si se izgrebao.“ Njegovo ime je bila psovka u kraljičinim ustima koje su slale samo led ka njemu. Nije mogao da se spusti pogled na nokte pod kojima je i dalje ostalo malo krvi. Stegao je pesnice dovoljno jako da mu se nokti useku u dlanove.

   Sitgao je do dela hodnika koji je tražio, udario je nogom o mermernu ploču poda, nateravši jedan deo da se uzdigne i pomeri. Iz poda je zgrabio svoju uprtljaču u kojoj je bila dronjava tunika, prljava od prošlog puta, pantalone i dva komada zarđalog metala. Pogledao je tupa sečiva oba svoja bodeža, bili su mu najvrednija stvar u životu. Vratio ih je u uptrljaču, pazeći da gruba vunena tkanina tunike obavije oba sečiva, nije imao nikakve korice za njih. Nije smeo da čuva bajonete ili putnu uprtljaču u svojim odajama jer ga je uvek neko nadgledao. Uvek.

  Osećao je kako mu se grlo steže, ovog puta će uraditi sve što je potrebno da više nikada ne vidi mermerne zidove i podovode svog kaveza. Setio se trenutka kada je slugi pored sebe zabo viljušku u šaku jer mu je navodno postalo zabranjeno da sȃm koristi escajg dok jede. Povukao je svilu rukava skoro skroz preko šake leve ruke da ne bi ni kraičkom oka uhvatio zavoje. Uspeo je da iskoči kroz prozor u trenutku kada su do njega doprle vibracije koraka sa početka hodnika.

   Nije se osvrtao ka zamku, nije gledao ka zemlji jer od oblaka ionako ne bi mogao da je vidi. Od vetra nije mogao da čuje, ali bio je siguran da će kralj i kraljica ubrzo poslati nekoga po njega; zbog toga se potrudio da leti brže, da ode što dalje i spusti se na zemlju jer bi svima bilo previše odvratno da se spuštaju toliko blizu smrtnika, pogotovo zbog njega.

***

„Gde si pošla mala?“, upitao je pijanac na ulici. Nije bilo odgvora i pijanac se zateturao u pokušakju da ustane, ali nije mu pošlo za rukom, tako da je pao licem na zemlju i uprljao se sopstvenom povraćkom.

   Kaeleii je osetio kako se ježi od mljackavog zvuka mokre ulice koja smrdi na alkohol i beskućnike. Slušao je mumlanje pijanca koji se delimično gušio dok je tako ležao na zemlji. Nije se osvrtao, nije davao znaka da je čuo čoveka, za šest godina potpune slobode, na teži način je naučio da se ne osvrće, pogotovo kada se desi nešto zabrinjavajuće. Ignosriosao je činjenicu da ga je čovek nazvao devojkom. Lice mu se jedva videlo od kapuljače, a prljava umršena kosa mu je dosezala negde do ramena, a pored toga, nije bio nešto naročito krupan.

  Čvršće je zagrnuo plašt koji je ukrao, bio je mek i nežan, ali osećao je neizmeran bol dok ga je nosio. U tkaninu plašta je bila utkana iluzija, tako da može da sakrije krila i ostane u životu, nije znao da li je zadovoljan time ili ne. Odsutno je lupkao jednu kopču plašta dok je u mislima proračunavao gde može da provede narednu noć. Namrštio se, zatim popravio obod kapuljače i poželeo da je mrtav, priželjkivanje smrti mu je prešlo u naviku i ponekad je bio siguran da je priželjkivao smrt samo iz navike. Kiša je počela da pada, nije bio siguran gde se tačno nalazi, ali znao je da će se približiti granici i ući u Nun ako nastavi severno, a to je poslednja stvar koju želi. Možda se ukupno tri puta vratio u Nun, ali samo zabog poziva ljudi iz Reda trnja koji su ga toliko toplo primili. Red trnja je bio jedna od retkih stvari koje je na neki iskrivljeni način voleo.

   U izgradi karijere su mu pomogli učitelji iz Reda trnja, kao i priče koje se pričaju pored logorskih vatri, podele pa čak i istorija nekih zemalja. Glas koji sada o njemu kruži je dovoljno jak da ga većina postojećih esnafa prima oberučke kod sebe.

   Zadenuo je jedan pramen iza uveta, sakrivajući sa videla bledunjave dredove sačinjene od vunice. Nije bio siguran zašto je i dalje održavao te glupe dredove, kosu je sam sekao i pazio da ne raste preko ramena; ali to je bilo sve što je radio. Nije mogao da se seti poslednjeg puta kada je uzeo češalj u ruku ili se potrudio da mu kosa izgleda uredno.

   Ušao je u jednu krčmu i seo za sto u ćošku. Kaeleii nije žalio što mu je hladno i što se skriva po sokacima kada nema ili ne želi da potroši krvlju zarađeni novac. Ponekada mu je bilo teško da preživljava iako je dosta zarađivao jer su prolazili meseci između poslova. Odmahnuo je glavom da bi razabrao misli, sada je završio sa poslom, sada ima novca za bacanje. Đonovi mu se više nisu lepili od krvi u koju je ugazio kada je završio sa svojom metom i za sada je bio bezbedan.

   Iz mračnog ćoška je gledao pijane ljude, po mirisu koju je štipao za oči mogao je da zaključi da je alkohol ovde i više nego loš. Mala grupa ljudi je urlikala pevajući neku pesmu, njihovi glasovi su bili bolni za slušanje, ali naterali su Kaeleiia da se bezlično osmehne. U stvarnost ga je vratila devojka, vrata ukrašenog modricama i odeće sakrivene iza neke prljave kecelje. Nekoliko puta je trepnuo na nju kada ga je pitala šta želi.

  „Neki alkohol.“, u glasu mu se nije čulo ništa i u ruku joj je bacio parče metala kojim bi mogao da kupi celo mesto sa sve poslugom. Devojka se namrštila na njega, gledala mu je u sakriveno lice nekoliko sekundi pre nego što se okrenula. Kaeleii je bio siguran da je zapazila i ukrašene kanije zadenute za pojas. Malo se opustio i spustio kapuljaču sa glave, na zidu nije video svoju poternicu ali je zato video poternicu za Ubicu, o kojoj je čuo samo loše gde god da ode.

   Kada je skrenuo sada besan pogled sa zida sa poternicama sreo je pogled devojke koja je čekala da joj daju čašu za njega. Znao je da ona zna ko je on, zato joj se oholo osmehnuo, usput primetivši da se kod nje u džepu nalazi parče pergamenta na kom je bio njegov loše nacrtan lik.

   Posle prvog udarca mu je sevnulo pred očima više nego što je očekivao.

   Krv iz nosa mu se slivala preko i u usta i kapljala sa brade na novu tuniku. Čitavu malu večnost je gledao kako mu se krv presijava na vrhovima prstiju spreman da uzdvrati mnogo krvoločnije i gore nego što bi trebalo. Bio je dovoljno glasan da je verovatno privukao pažnju svega što je ove noći obitavalo krčmi.

   „Sklanjaj se jajoglava budalo jedna!“, skočio je na odvratnog ćelavog čoveka koji je spopadao krčmaricu. Devojka bi ga verovatno prijavila nekome pošto ga je prepoznala, ali sklonila je pergament, tako da niko osim nje ne može da ga prepozna u mestu ispunjenom duvanskim dimom. Ćelavac je odvratno smrdeo i veoma lično je shvatio i uvredu i napad. Tako je raskrvario Kaeleiiev nos.

   Devojka se priključila, kupujući Kaeleiiu malo vremena da se oporavi od udarca razbivši kriglu o čevekovu presijavajući ćelu. Kupila je dosta vremena, jer su sada svi gosti samo nemmo posmatrali Kaeleiia na podu i onesvešćenog čoveka odmah pored, i devojku koja je skoro iste sekunde otrčala u dubinu krčme.

   Muk je ubrzo zamenjen dranjem i lomljavom jer je neko uzviknuo: „Drž’ ga! To je ubica Kaeli!“

   „Kaže se Kaeleii neobrazovani pasji nakotu!“

   Nije bilo mnogo smelih ljudi koji bi ga direktno napadali, pre su ga gađali nečime, ako bi stigli od sve galame. Izgleda da je bes usmeren ka Kaeleiiu prerastao u opšti bes između svih okupljenih. Više nije bilo bitno da li će ga iko uhvatiti i pokupiti nagradu, sada su ljudi raspaljivali jedni po drugima za bilo koju sitnicu.

   Činilo se kao da se pod trese dok su pijani kreteni u čistom besu obarali jedni druge. Svaki pokret je postao zamerka vredna smrti. Kaeleii je izbegavao leteće objekte, već nenamerno usmerene ka njemu. Provlačio se kroz gužvu, izbegavao je udarce i guranja koliko god je mogao, ali znao je da će sledećeg dana biti pun modrica.

   Okliznuo se na nešto, nije hteo da zna na šta. Rukavi su mu bili morki i kada se podigao na kolena i oslonio na ruke, prako njega se sapleo neki čovek.

   Podigli su ga u vazduh, ali iskobeljao se iz ogromnih smrdljivih šaka pre nego što je neprijateljsko sečivo stiglo do njega. Zgrabio je najbližu osobu i gurnuo je ka napadaču, zatim je isukao desni bajonet i uz poluokret sasekao čoveka koji je hteo da ga napadne sa leđa. I sasećenog napadača je gurnuo ka neprijateljima pre nego što je mnogo agresivnije počeo da se probija kroz gužvu.

   Ustajali vazduh se dosta zagrejao od svih tih znojavih ljudi koji su mlatili jedni druge. Nekoliko puta je morao da jednim bajonetom seče naslepo dok se drugim branio i probijao kroz gužvu. Izbegavao je grupe ljudi koje su međusobno rešavale probleme i više se gurao između onih koji su skoro srećno čekali trenutak da ulete među iste grupe.

   Neko mu je prolio lepljivo piće preko glave i šutnuo ga u unutrašnjost kolena; zatim ga gurnuo tako da licem udari u pod i udari u nečije noge.    

   Preko njega je pala žena koja je u rukama imala kratki mač, imala je kosu upletenu u čvrstu peletenicu i široka ramena. Opsovala ga je, pa je i on nju, zatim ju je šutnuo da bi je odgurnuo od sebe i našao čoveka koji ga je oborio.

   Šaka veličine pekarske lopate ga je zaustavila na putu do cilja. Počeo je da se batrga i nabada bajonetima, dve osobe su ga držale za ramena. Iskezio se besno i krvoločno, oči su mu bile skoro pa mrtve dok je iznova i iznova zabadao sečivo u bok čoveka koji ga je držao.  

   Čovek se sklonio na vreme, i vođen nekom čudnom silom, nasrnuo je svojim oružjem na Kaeleiia. Ubrzo je užasnuto zavrištao kada je shvatio šta se desilo. Pao je zajedno sa mrtvim telom.

   Dva grmalja koja su do sada držala Kaeleiia za ramena su ležala na podu, mrtva. Slepim napadaom čovek, koji je sada ležao na samrti, je ubio svog prijatelja.

   Kaeleii je bio blizu izlaza i koliko god je hteo da naplati račune čoveku koji ga je gurnuo, pohrlio je napolje, tuča će se uskoro ionako prebaciti van krčme, samo što će on već da bude daleko. Više se nije trudio da izbegava, sklanjao je ljude sa puta, zauvek ih je sklanjao sa puta pokretima koje su ga naučili ljudi iz Reda trnja. Iako nije trebalo, osećao se moćno.

   Te noći su ga uhapsili.

   Nekoliko ljudi je skočilo na njega kada je izašao iz krčme na svež noćni vazduh. Nije bio siguran da li ti ljudi rade kao vojnici, ili samo žele da se uvuku u nečije dupe, ali u tom trenutku mu baš i nije bilo bitno. Batrgao se i borio i na kraju su mu pocepali plašt.

  Dobro se borio kada je izašao, odlično se borio. Skoro ništa mu nisu mogli. Prva dva neprijatelja, koji su istovremeno krenuli ka njemu, je ostavio da leže u lokvi krvi koja se širila po šuntavoj ulici. Narednom je preusmerio napad ka napadaču iza. Bili su to ljudi bez lica i imena, postojali su samo na par trenutaka kada se biorio sa njima.

   Terao je napadače od sebe, mrtvim pogledom im je pretio dok im je rasparao stomake. Koliko god je izmicao, parirao i okretao se ubijajući i braneći se, nije mogao da spreči napadače da dolaze. Ovo nisu bili ljudi iz krčme, kada je to konačno shvatio, zadihan je pokušao da se izmigolji iz borbe; tako su mu pocepali plašt.

   Vojnici kao da su došli u pravom času da vide pobeđenog strašnog Kaeleiia kako se vrpolji pod žuljevitim rukama, kako psuje ljude koji su mu tako lako zaplenili bojenete i kako stiska krila uz leđa da ih učini manjim.

  „Sklanjajte ruke sa mene vi notorne budale!“, drao se na vojnike koji su ga preuzeli.

   Strpali su ga u mala kola i zatim odvezli na neko skriveno mesto gde su mu zbog uvreda koje je neprestano delio polomili oba krila. Od besa kojim su zračili vojnici, Kaeleii je mogao da se zakune da su hteli da mu odseku jezik i zatim ga tuku do smrti. Nije se suzdržavao da urliče od bola kada su mu lomili krila. Zvuk lomljenja kostiju mu je odzvanjao u ušima, mislio je da je ogluveo.

   Okovali su ga, vezali su mu oči i usta i grubo ga ugurali u zatvorenička kola. Smrdela su ka da voda i sapun uopšte i ne postoje. Osećao je kako mu se slomljena krvila naslanjaju na zidove i drhtao je od bola.

   Uprkos bolu, neko izvesno vreme je uspeo da udara po podu kola i pravi buku. Kada je čuo pretnje upućene najviše ka zdravlju njegovih slomljenih krila, prestao je sa bukom, ionako je bio preumoran za bilo šta.

   Možda će ga odvesti u glavni grad, ili do generala koji češe jaja u nekom zastranom gradu i tajno sprovodi careve želje u delo. Navodno je general trenutno u Rejsfeku, Kaeleii se obično klonio Rejsfeka u širokom luku; prebijen na podu vojničkih kola, nije mogao da se seti razloga zašto je izbegavao taj šugavi grad.

   Kaeleii je bio u polusvesnom stanju kada su ga izvukli iz kola i dali mu da jede nešto, povratio je posle. Nadao se da izgleda barem malo strašno dok preteći gleda vojnike. U najgorem slučaju će ostati zaboravljen u nekoj tamnici, gde će godinama da umire polako i nedolično ili će ga javno ubiti za sve grozote koje je uradio.

   U najboljem slučaju, ubiće još par ljudi i sloboda će ponovo pripadati njemu.