#umetnica

[zanimljivaekonomija]

Pikaso je njen život, umetnost je njena strast - "Dora Mar i dva lica ljubavi" Betine Štorks u prodaji od 16. marta

Umetnica Dora Mar je ikona nadrealizma. A onda sreće Pikasa – i njihova ljubav postaje jedan od najvećih trenutaka istorije umetnosti. „Dora Mar i dva lica ljubavi“ Betine Štorks detaljni je portret čuvene fotografkinje, ljubavna priča zasnovana na činjenicama, koja dočarava portrete samog Pikasa i drugih poznatih umetnika tog doba.

Ekstravagantna i samosvesna, Henrijeta Teodora Marković želi da studira slikarstvo, ali odbijaju je – jer je žena. Okreće se fotografiji i ubrzo postaje čuvena kao Dora Mar unutar kruga istaknutih nadrealista: Andrea Bretona, Mena Reja, Pola Elijara. Kada 1936, sa svojih dvadeset devet godina, sretne ništa manje ekscentričnog Pikasa, među njima se razvija strastvena i opasna ljubav.

Dorina mračna senzualnost otada obeležava Pikasovo slikarstvo, ona ga inspiriše i za njegovo delo stoleća Gerniku. Dora, međutim, shvata da će samo umetnost biti i ostati Pikasova prava ljubav, pa mora i sama da odluči kojim putem da krene – kao žena koja voli i kao umetnica.

„Dora Mar i dva lica ljubavi“ Betine Štorks možete naći od četvrtka 16. marta u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[lookerweekly]

U malom prostoru u vremenu, između uručenja Politikine nagrade, koja je ove godine upriličena nešto kasnije, i Sanjinog odlaska na rezidens u Grac, razgovarali smo sa Sanjom Latinović njenom putu od vajarstva do performansa, o prvom udahu, zatim, o saradnji s drugim umetnicima, i o tome kako ju je Marina Abramović inspirisala.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/intervju/sanja-latinovic-umetnica/

[thaida-quintus-amat]

Ohe! Oculus meus sursum est.

[nostalgicandecko]

Nosila si prezime jednog umetnika

Pa kako onda da i sama ne budeš umetnica

A samim time i inspiracija

~ D.K.

[trocikla]

Jelena Mijić, umetnica

[balkanskapravila1371]

Jedino njenu sliku iz Srbije za Ameriku poneo je Kijanu Rivs: Ovo je mlada umetnica o kojoj bruji region - Telegraf.rs

https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/art/3924204-jedino-njenu-sliku-iz-srbije-za-ameriku-poneo-je-kijanu-rivs-ovo-je-mlada-umetnica-o-kojoj-bruji-region

[katarankovic]

Simfonija za jednu - je autorska ideja i kompozicija Katarine Ranković.

Velika sala Kolarčeve zaduzbine, februar, 2024.

Nekada je put do harmonije vođen kroz haos. Tvoj haos je i moj haos.

- Haruki Murakami

https://youtu.be/KNfgwA53X7Q?si=cMoHh0DDA3QehvFd

Ovo delo iskazuje umetnicinu ideju da iskreira auditivno delo koje će sublimirati instrumentarijum simfonijskog orkestra kroz uvođenje najrazličitijih zvukova od gudačkih instrumenata, preko kalimbe, klavira, vokala i čembala. Taj deo jeste tradicionalna klasična forma, kojoj se umetnica okreće, ali sve njih povezuje moderan način muzičkog izražavanja kroz lupove, midi improvizacije i elektronski zvuk, koji u ovoj formi koncertnog izraza na karakterističan način povezuje klasičan instrumentarijum u jednu modernu simfoniju.

Najveća zanimljivost ovog koncerta jeste što umetnica sama osmišljava, izvodi i spaja sve te melodije na svim tim instrumentima, stvarajući simfonijsku auditivnu sliku, koju vizuelno izvodi samo ona - jedna.

Ovime Katarina želi da prikaže unutrašnju snagu individue i metaforičnu sliku jedinke koja u modernom svetu živi pod prividom zajedništva jedne kolektivne kakofonije sveta oko nje, dok u tom auditivnom haosu traga kao jedinka za harmonijom duše.

Kostim / Marija Tavčar

Autor fotografija / Ilija Dimitrijevic

[starerazglednice]

Ksenija Vidali (1913-2004)

Operna pevka Ksenija Vidali se je rodila 29. 4. 1913 v Škednju pri Trstu, kjer je tudi obiskovala osnovno šolo. Po nadaljevanju zasebnega šolanja pri nunah se je v Trstu odločila za študij solo petja in klavirja. Po avdiciji v Ljubljani aprila 1937 je bila sprejeta v ljubljansko Opero kjer je izredno uspešno debitirala z vlogo Mimi v Puccinijevi operi La Bohem. Njen lirični sopran je povsem očaral operno občinstvo. V ljubljanski Operi je ostala do leta 1946. Iz Ljubljane je odšla v Milano kjer je v letih 1946 do 1957 delovala kot svobodna umetnica. Istočasno je gostovala po evropskih odrih na katerih je pela s svetovno znanimi opernimi pevci. Po vrnitvi v Ljubljano se je poročila z Demetrijem Žebretom (1912-1970), ki je bil direktor in umetniški vodja ljubljanske Opere. Po zadnjem pevskem nastopu v vlogi Margarete v Faustu v letu 1965 se je začela ukvarjati s pedagoškim delom. V svoji pevski karieri je poustavrila 35 velikih vlog. Na spominski foto razglednici iz leta 1946 je v vlogi Violete iz Verdijeve opere Traviata leta 1943.

[zanimljivaekonomija]

IZLOŽBA „U VINOGRADU SVETOG TRIFUNA“ u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka

U susret pedesetogodišnjici rada naše eminentne slikarke, Slobodanke Rakić Šefer, i stogodišnjeg rođendana vinove loze u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, u Galeriji Zavoda (ul. Rige od Fere 4) otvorena je izložba „U vinogradu Svetog Trifuna“. Što se i iz naziva izložbe može jasno naslutiti, izložene su slike-ulja na platnu koja slave vinovu lozu, grožđe i vino. Slobodanka Rakić Šefer poslednjih godina pokazuje veliko interesovanje i posvećenost grožđu, slikajući ovo božansko voće na njoj karakterističan maestralan način. Najnovija dela, na kojima umetnica dokazuje svoje umeće da uzdigne i podari smisao detaljima, svedoče nam o tome da je „Slobodanka prešla dugačak put, posmatrajući širok spektar pojava koje su se odvijale u tokovima umetnosti. Na nekim slikama, ona i u samo nekoliko zrna grožđa prepozna univerzum slasti…“.

Slobodanka Rakić Šefer se davnih godina prošlog veka otisnula u profesionalne slikarske vode.  Rođena je u Duvaništu, odrasla u Šapcu, a školovala se u Beogradu. Prvi je šabački magistar slikarstva, član je ULUS-a i Udruženja likovnih umetnika Šapca od 1977. godine, Lade – Društva srpskih umetnika od 1978, a ULUPUDS-a od 2012. godine. Učestvovala je na oko 700 kolektivnih žiriranih izložbi ili izložbi po pozivu, kod nas i u inostranstvu, a ostvarila je  sto dve samostalne izložbe u zvaničnim galerijskim prostorima. Utiske o njenom stvaralaštvu i dan-danas objavljuju istoričari i teoretičari umetnosti, likovni kritičari, pisci, pesnici, publicisti, novinari, kolege, kao i ljudi iz raznih drugih profesija koji nalaze inspiraciju u njenim delima. Dobitnik je više od 20 priznanja za svoj rad, a poslednja je Vukova nagrada KPZ Srbije iz 2020. godine.

Izložba „U vinogradu Svetog Trifuna“ realizuje se u okviru svečanosti obeležavanja slave Zavoda, Svetog Trifuna, i Dana državnosti Republike Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, i može se pogledati svakog radnog dana do 27. februara u periodu od 9 do 15 časova. Sa ovom izložbom autorka Slobodanke Rakić Šefer želi posebno da ukaže na vinovu lozu u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koja postoji i rađa grožđe već 96 godina. Ona očekuje da Grad Beograd ili neko od ministarstava (kulture, poljoprivede ili turizma) posveti pažnju očuvanju vinove loze u samom centru Beograda kako bi ona dočekala ne samo 100-ti rođendan, već da bi u godinama i decenijama koje dolaze postala i svojevrsna turistička znamenitost.

Foto: Momčilo Karan

[lookerweekly]

Galerija i umetnička rezidencija Hestia najavljuje novo kumstvo za aktuelnu izložbu, „Poslednja večera“ Biljane Đurđević, u subotu, 11. maja u 18 časova. Kum ove izuzetno posećene izložbe, biće istaknuti scenarista, Boban Jevtić Kao što pravilo nalaže, Boban će zajedno sa umetnicom voditi sve prisutne kroz izložbu i kao neko ko poznaje Biljanin rad, daće nam svoju viziju onoga što je umetnica predstavila.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/najavljujemo/poslednja-vecera-u-galeriji-hestia/

[e-kultura]

ULOGA KULTURE U SAVREMENOM TRENUTAKU POKRENULA POLEMIKU NA BEOGRADSKOM KONTRAPUNKTU

U Jugoslovenskoj kinoteci održan je sedmi BEOGRADSKI KONTRAPUNKT, u organizaciji Ministarstva kulture kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora. Tema koja je ove godine okupila i zaitrigirala učesnike bila je KULTURA I PODELJENI SVET – SAVREMENI TRENUTAK.

Gospodin Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture Republike Srbije, svečano je otvorio skup istakavši da je: „Beogradski kontrapunkt prilika za razgovor o pitanjima koja se tiču zajedničkih i bitnih iskustava, a na koje se, sa raznih ličnih i geokulturnih tačaka, mogu pružiti različiti odgovori i razlike uskladiti u jedan široko zasnovan pogled, kao u muzičkom kontrapunktu.“

Potom je moderatorka skupa Tijana Palkovljević Bugarski, istoričarka umetnosti i direktorka Galerije Matice srpske u Novom Sadu, preuzela reč i učesnicima postavila interesantna problemska pitanja o identitetu, medijima i veštačkoj inteligenciji, ali i to na koji način kulturno stvaralaštvo, kulturna dalatnost i kulturna politika mogu konkretno da doprinesu prevazilaženju podela i sukoba.

Nikola Kolja Božović, slikar  i redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu ukazao je na to da „kultura u današnjem svetu može i treba da osvesti ljude, da ih preobrazi… jer je jedini mogući preobražaj čoveka – duhovni“.

Filozofkinja, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu gospođa Divna Vuksanović imala je polemičke stavove: „Ljudi su drugost, svaki čovek mora imati drugog, sa kojim se prožima i dopunjuje… Dananja kultura je kontaminirana ratom, i unutar kulture vladaju ratovi. Ali, znate ja sam skoro videla neku sliku na društvenim mrežama gde su deca iz ratnog područja na ruševinama postavila teatar. I to je glavna poruka savremenog trenutka - kultura živi preko dece iz ruševina.“

Istoričaru, profesoru Odeljenja za antičku istoriju Univerziteta u Budimpešti gospodinu Petru Katou posebno je bila zanimljiva tema tehnologije koja je oduvek deo ljudskog sveta: „iako stvorena da na različite načine pomogne čoveku u svim pitanjima, tehnologija nikada neće rešiti sve probleme, jer ona stalno generiše nove probleme.“

Janja Rakuš, spisateljica, filmska autorka i vizuelna umetnica iz Slovenije bila je mišljenja da se u svetu tehnologije, upravo pojavom društvenih mreža podele produbljuju. „Danas su po meni mediji postali beskorisni, Sa pojavom lažnih vesti i sa raznim mogućnostima veštačke inteligencije upravo mediji prave ratove. Veštačka inteligencija je već ovde, toga moramo biti svesni… mislim da deca u školi moraju da uče programiranje jer ako ne kodirate, bićete kodirani.“

Kineski pesnik, prozni pisac i književni kritičar, profesor na Fakultetu za književnost Univerziteta provincije Hebei, gospodin Li Hao bio je interesntnog stava po pitanju tehnologije: „živimo u vremenu velikih promena. Kada sam ja bio dečak, tehnologija nije bila toliko dostupna, znanje smo preuzimali iz knjiga. Tehnologija nama pomaže i olakšava život, ali tu moramo biti krajnje oprezni. Veštačka inteligencija ima mnogo veću moć učenja i prilagođavanja od nas, i u jednom trenutku će nas smatrati beskorisnim insektima, ako joj ne postavimo  jasnu granicu.“

[hisakulturepivka]

Iva Tratnik: Ana in Meta Morfoza 3. – 24. marec 2023 otvoritev: 3. marec ob 19. uri Kustosinja razstave: Mojca Grmek Iva Tratnik na področju vizualne umetnosti ustvarja v različnih medijih, kot so slika, risba, kolaž, skulptura, fotografija, video in instalacija. Na tokratni razstavi predstavlja izbor svojih najnovejših slikarskih del. Za ta dela je značilno, da jih naseljujejo različni predmeti, rastline in živali ter njihovi fragmenti in ostanki, ki so vsak zase dokaj običajni in prepoznavni, skupaj pa tvorijo imaginarne, fantastične celote. Umetnica to napetost ustvarja tako, da motive izbira iz povsem različnih, celo nasprotujočih si okolij (naravno-umetno, organsko-industrijsko, sedanjost-preteklost), na slikah pa jih razporeja mimo vseh fizikalnih zakonov – bodisi tako, da so prostorska razmerja med njimi (groteskno) nesorazmerna, bodisi lebdijo brez teže v nedefiniranem »prostoru«, ki je presek bolj ali manj fantastičnih krajin, ali pred ploskim ozadjem, ki je monokromno ali prekrito z različnimi vzorci, ki v večini primerov spominjajo na dekoracijo notranjih prostorov. Na ta način slikarka ustvarja fantastične svetove, ki gledalca in gledalko prevzamejo ter ju potegnejo vase. Ne le zato, ker se ob velikem formatu nosilca in gigantskih razsežnostih upodobljenih motivov čutita majhna in izgubljena, pač pa tudi zato, ker se ne moreta z ničemer identificirati. Na teh delih se namreč nikjer ne pojavi človeška figura kot bitje, ki bi ta fantastični svet strukturiralo in osmišljalo, pač pa je v njem človek prisoten le posredno, prek svojih ostankov – delov okostja ali predmetov, ki jih je nekoč proizvajal in uporabljal – kot stvar med stvarmi. To pa nas napelje na misel, da je fantastičen svet, ki ga prikazujejo slike, pravzaprav nekakšno postčloveško občestvo, kjer so vse posamezne entitete – bitja, predmeti in človeški ostanki – enakovredne v svoji bivajočnosti. Skupaj pomešane in prepletene, tako da ni mogoče reči, kje se ena konča in druga začne, predstavljajo nekakšno zmes, novo »prajuho«, iz katere bo sčasoma vzniknil nov svet. Da bo v tem procesu igral glavno vlogo ženski princip, ki ga bo zapeljal v bolj vključujočo smer, stran od antropocentrizma, umetnica poudarja že z naslovom razstave, lahko pa to razberemo tudi iz nekaterih motivov, kot so denimo vešča s kompleksno simboliko, ki vključuje tako preobrazbo in težnjo k razsvetljenju kot arhetip ženske vednosti (izraz vešča ima danes negativno konotacijo, prvotno pa je označeval staro žensko/čarovnico, ki poseduje znanje o naravi in silah, ki jo prežemajo), ali pa žensko telo kot kalup, v katerem se skriva takšno ali drugačno življenje in v končni fazi celotno vesolje. ───────��──── Iva Tratnik (1980) je leta 2012 magistrirala na Akademiji za likovno umetnost in oblikovanje v Ljubljani, smer slikarstvo. Na področju vizualne umetnosti ustvarja v medijih slikarstva, skulpture in instalacije. Svoja dela redno predstavlja na samostojnih in skupinskih razstavah v Sloveniji in tujini. Vzporedno se ukvarja s performansom, kjer deluje samostojno ali v začasnih kolektivih. Živi in dela v Celju in Ljubljani.

[donjives]

Patrizia Gucci neprovidne mat hulahopke sa cirkonima debljine 100 den. Najkvalitetnije elegantne neprozirne hulahopke ukrašene sitnim, sjajnim cirkonima po celoj dužini stvaraju ekskluzivan i atraktivan izgled. Od najkvalitetnijih prediva, luksuzne unihop čarape za svaki dan ili posebne prilike. Model G11 dolazi sa udobnom seksi pojasom od čipke. Ima silikonsku traku sa unutrašnje strane pojasa koja sprečava klizanje. Sastav: 89% poliamid, 10% elastan, 1% pamuk Brend PATRIZIA GUCCI za MARILYN Ekskluzivno dizajniran u Italiji, Proizvedeno u EU. Patricija Guči je unuka Alda Gučija i ćerka Paola Gučija. Ona predstavlja četvrtu generaciju porodice poznatog firentinskog modnog dizajnera (brend GUCCI). Patrizia Gucci započela je svoju karijeru radeći u porodičnom biznisu Gucci. Godine 1996. pokrenula je sopstvenu marku modnih dodataka i postala nezavisni multidisciplinarni kreator. Tokom svoje karijere postala je poznata kao modni i industrijski dizajner i dizajner enterijera. Patrizia Gucci je takođe poznata umetnica, izlagala je u Firenci, Beču, Budimpešti i mnogim drugim gradovima. 📍Battini veš i čarape Beograd, Požeška 138a ☎️ 011/3556274 👉 intimo.rs 👈 👉 vescarape.rs 👈 @seksives @vescarape #donjives #zenskives #korset #carape #čarape #svadba #zenidba #vencanje #vencanice #vencanica #popust #snizenje #akcija #mlada #zenskagarderoba #prodajagarderobe #prodaja #prodajaonline #butik #krpice #beograd #novisad #subotica #nis #mladenovac #pirot #sremskamitrovica #backapalanka #sabac #kragujevac (presso Battini Intimo) https://www.instagram.com/p/Cl3gjo3MXL1/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[emilijaterzic]

EMILIJA TERZIĆ CV

Emilija Terzić (23) je grafička dizajnerka, art direktorka i umetnica iz Beograda.  Apsolventkinja je Fakulteta za Medije i Komunikacije na deparatmanu digitalnih umetnosti, odsek vizuelne komunikacije.  Kroz ilustraciju, fotografiju, video i dizajn oblikuje sopstveni vizuelni jezik, a svoju estetsku perspektivu usmerava kroz različite medije i stilove, kroz širok dijapazon vizuelnih projekata. Režirala je i montirala 10 muzičkih spotova, kreirala celovite vizuelne identitete za muzičare, muzeje i publikacije, ima višegodišnje iskustvo u dizajniranju digitalnih i štampanih materijala. 

VEŠTINE

Grafički dizajn  Ilustracija  Fotografija Video snimanje  Video montaža  Režija  Art direkcija 

PROGRAMI 

visoki nivo: Adobe Illustrator  Adobe Photoshop Adobe InDesign Adobe Premier Pro  Windows paket 

početni nivo  Adobre After Effects 

[msilverstar]

Author: @thedoubteriswise, Artist: @ellebeesknees Date: 08 Jun 2019 Chapters: 1/1, 18,005 words Fandom: Captain America (Movies), Marvel Cinematic Universe Rating: Mature Warnings: No Archive Warnings Apply Relationships: James "Bucky" Barnes/Steve Rogers Characters: Steve Rogers, James "Bucky" Barnes, Peggy Carter, Howling Commandos, Original Animal Character(s) Additional Tags: Captain America: The First Avenger, Miscommunication, Mutual Pining, Team Bonding, Established Relationship, but not as established as they'd like, Cats, Wartime Romance, Beards (Relationships), possible nazi goats Summary:

He lets out a long sigh and watches Bucky. Back home he was always too vain to let more than a day’s worth of stubble build up, but now he’s got about three days of scruff on his chin. He shouldn’t look handsome like this. His eyes are shut, but Steve can tell by his breathing that he’s still awake. The cat is curled up on his stomach and purring like an idling motor.

“He’s actually pretty cute.”

Bucky smiles softly, too sleepy to make whole faces.

“Damn right,” he hums. He’s stroking the cat’s fur, which is soft and fine now that it’s clean. He looks so open and inviting. Steve doesn’t close his eyes, watching Bucky’s gentle fingers and trying to come up with a plausible excuse to go touch him.

Bookmarker's Notes:

Slow rekindling during wartime, very fine characterization

[kuruksenshi]

bit će nobl u finalu👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻