dragidnevnice

[dragidnevnice]

[dragidnevnice]

[dragidnevnice]

da li smo samo baceni u ovo nistavilo?

pa pokusavamo izaci iz njega ili samo plutamo ka jos vecoj dubini njega?

da li ce neki uspeti izaci na povrsinu i stvarati novi svet i zaboraviti na sve prije?

da li mi mozemo izaci iz same crnine ili cemo samo vise da tonemo ka njoj?

pokusajmo izaci iz nirvane, pokusajmo se uhvatiti za najsvetliji zrak sunca i borimo se protiv svega. cak i sebe.

happy tuesday ☀️

[dragidnevnice]

sweet dreams, i’m made of this ✨

[dragidnevnice]

moj si svemir 🪐

[dragidnevnice]

Jos jedan dan dolazi kraju.

Da li smo samo cekali da prodje ili smo ziveli?

Ili mozda radili u ovom odvratnom sistemu i ne znamo da li smo ovde da bi ziveli ili preziveli?

Ili, ili, ili…

Mozemo do beskonacnosti da se zapitkujemo i svrsi zivota ali da li je to zapravo svrha?

Da li stvarno zelimo znati pod kojim okolnostima nam je dat zivot ili zelimo da se ceo zivot iznenadjujemo sa stvarima koje ce nam se desiti?

Zapravu svrhu zivota i zivljenja niko ne zna. Niti ce ikad saznati.

Iako planiramo nas zivot uvek se desavaju slucajnosti na koje nikad necemo moci uticati.

Mozda nam se oni desavaju da se trgnemo iz zablude da nam nesto pripada i samo nam jos jednom dokaze da smo mi zapravo niko i nista.

Na sta zapravo mozemo uticati je nasa licnost i nase mi.

Mi kreiramo sebe.

Mi biramo kakvu cemo energiju ostavaljati i vuci po sebi. Mi biramo svoju toplinu, veru i nadu.

Budimo onda najlepsa magija,sirimo najlepsi osmeh i grejimo hladna srca svojom vatrom iz istog.

Zivimo i ovo malo datog zivota i pokusajmo biti ne izgubljeni u vremenom. Jer nekada sve ce biti samo praznina, a toliko cemo hteti je napuniti necim.

09.02.2023, 11:00pm

[dragidnevnice]

‚cuvaj se‘

recenica koju sam oduvek volela da cujem a koja mi je toliko tesko pala. nadala sam se da ces mi to ti reci. ali ipak nisi. zasto me sve ovoliko boli?!

iako sama ne znam zasto mi je toliko tesko palo ipak ne mogu da odustanem da patim. patim za necim sto nikad nije bilo moje.

‚prava psoba u krivo vreme‘ kazu. nisam htela da veruem u tu recenicu jer sam se nadala da si ti prava osoba i moje pravo vreme. nikad nisi bio iskreno moj a toliko sam zelela. umela sam najlepse da te nemam i najstidljivije da te imam. moja prva pomisao ujutru i najlepsa misao pred spavanje.

znam da si voleo da pricas o sebi pa sam te pustala. iako si voleo sve vise da me upoznas ja sam idalje samo htela da pricas o sebi. jer bi tako pokusala biti bolja osoba za tebe. samo za tebe.

u meni si uzburkao ono najlepse sto sam mislila da ne postoji i da nikad niko nece da probudi. svaki sum na telefonu i svaku poruku koju dobijem nadm se da je od tebe. zudela sam za tvojom paznjom a glumila najravnodusniju osobu na svetu. nisam zelela da pokazem koliko te zelim.

ostavio si mi naviku da cekam lepu rec od svakoga, postovanje i prelepo vreme. mozda me nikad nisi ni zavoleo kao sto sam ocekivala. rekla sam ti da ne ocekujem od ljudi nista ali od tebe sam ocekivala da me volis i zelis bar onoliko koliko sam ja tebe.

ali si me bar naucio da ne moze nista na silu. ni prevelika zelja za necim. naucio si me da ta velika zelja moze lako da ti isklizne iz prstiju.

naucio si me da sazrim. zahvaljujuci tebi odlazim.

pustam te. postajem zrelija.

postajem zena.

[dragidnevnice]

we create our own magic ✨

[dragidnevnice]

Prolazi i ovaj mjesec,

ova zima,

ovo vrijeme,

nase godine.

Da li ih mi jurimo ili godine jure nas?

Pokusavamo li izaci iz ovog vrtloga zvani zivot

ili idemo ka tom vrtlogu koje se nikad ne zavrsi?

Cak ni nakon smrti.

Sve ce nas proganjati

cak i nalon odlaska pod crnu zemlju.

Zato zivimo zivlje,

gledajmo vedrije,

i neka nas sunce obasjava sjajnije.

Hajde da upoznajmo sarenije ljude,

koje stvaraju duge i najlepse zalaske sunca.

Hajde da prozivimo to ludilo koje smo uvek htjeli.

Hajde…☀️

07.02.2023

[dragidnevnice]

Pogled, cigara, crno vino…Dok uzivase u zivljenju svog sna, bojala se da se ne probudi. toliko je sve bilo savrseno i prelepo da bi bilo istinito. uvek je zivela u tom strahu. strah je prosirio svoju crninu kroz ceo njen pogled i misao. nije mogla uzivati. bojala se. cemu to? koga kriviti? trazeci odgovor kroz zivot, pocela je kriviti sebe…idalje uziva dok strah siri svoju crninu kroz misli. cekajuci da se probudi iz svog sna cuse duboki glas: ‚zar bez mene?‘ trgne se iz dubokih misli i ugleda najlepse oci. oci koje su dublje od Pacifika. one koje je gledaju najlepse. koje znaju da procitaju svaki njen pogled i svaku najdublju misao. ta osoba, te ruke, te usne, ta sigurnost,taj covek. onaj koga je uvek izcekivala i za kojeg je mislila da ne postoji…‘cekala sam te‘ odgovori kroz osmeh. najmekse usne dotaknuse njeno čelo a najtoplije ruke njen struk. dodir na koji se jezi do kostiju. niko ne ume i nije umeo da napravi to ludilo kod te drske zene. ‚ovaj pogled u kome uzivas i kome se divis nikad nece biti lepsi od tebe, tvoje divote i divljine‘ doprese reci do njenih usiju. mali stidni osmeh se omakne izmedju njenih usana i malih bora na licu. dok je pokusavala da ne oda svoju blagodanost tom trenutku toplina obuze njeno telo. osetila je velike ruke na njenim butinama i najmekse usne na vratu. ta toplina, ta neznost, taj vjetar koji lagano duva ne moze ohladiti svu vatru koja u njoj gori. ta toplina joj nije bila dovoljna pa odluci da ode blize. njene osusene usne od karmina dotakle su njegove vrele. ljubio je najlepse, kao niko nikad u zivotu. ta strast, ti pogledi, ta osoba, to mesto. taj grad nece nikad saznati tu vatru koj je te noci gorela. isprepletani docekali su najlepse jutro i proziveli najlepsi san. dok su joj prvi zrakovi sunca ljubili lice i otekle usne osetila je nesto na licu. ‚dobro jutro spavalice’ cuse. dok je polako otvarala oci shvatila je da je sve stvarnost i da crnina doneta strahom samo navika i da ce polako sve to ostati samo iza nje. od sad ce sve biti svetlije od ove posteljine iz ove hotelske sobe i misli ce biti sarenije. ‚dobro jutro‘ prosaputala je kroz lagani osmeh. ‚idemo proziveti druge snove kroz najlepsi dan u najlepsem gradu‘ rece joj i ustane sav uzbudjen sto moze bas on prozivljavati takve trenutke sa tom nedodirljivom zenom. ustala je da vidi da li je ce opet izaci na istoj terasi kao prosle noci. nije mogla sakriti osmeh kad je ugledala casu vina i tu kulu koju je sinoc posmstrala. zivot je konacno poceo maziti.

#Jedna noc u Parizu

[dragidnevnice]

God is a Woman

spremna na sve kazu a ustvari krhka kao sjena. kao prva bijela pahulja koju su svi izcekivali je ona. ona sto se ne topi lako i sto ostaje. samo treba pravo vrijeme. ustvari je vrijeme uvek isto ali ga drugi kvare. kao sto su i nju izkvarili.

ona grize i hladna je. svi je se boje. zasto? ona zapravo zeli da bude prvi suncani sjaj nakon duboke i hladne zime. ali oni joj ne daju. nisu joj dali da sjaji i da siri svoju toplinu. zato je sad najhladnija zima i utrpana u najdublje lavine. lavine koje je izgradila od ljudi i koje su se pretvorile u led. ona se bori! bori se da izadje iz te hladnoce i da se bar malo zagreje ali joj idalje ne daju. trpaju je sve dublje i dublje i sve vise i vise bacaju odozgo.

ona vidi tudje zrakove. vidi kroz debele ledne stene malo svijetla za koje se pokusava uhvatiti. ali svaki put kad ga hoce dotaci, hladnoca debelih ledina je osakati. vise se ni ne usudjuje da dodje do zrakova. zna da ce sve vise i vise biti povrijedjena. ne zeli to. zeli da sama sjaji. zeli da sama otopi lavine i led. zelja je prevelika.

zaspa u nadi i hladnoci. kad se probudi ugleda najlepse zrakove sunca. najlepsi pogled. osjeti najlepsi osjecaj za koji nije znala da postoji. nema vise te hladnoce. nema samoce. nema crnine i krhkosti. ugleda najlepse lice koje niko nikad nece moci opisati. najtopliji osmijeh i neponovljivi stav.

‚dobro dosla kuci‘ rece joj…

she finnally found a peace on a place where she is gonna be happy forever