food-by-captnmuffin-blog

[food-by-captnmuffin-blog]

Salata za slikanje

Ocena: ⭐️

LOFT salata iz Lofta je nešto što zvuči super na papiru i izgleda vrlo zanimljivo, samo joj još fali ukus da ide uz sve to.

Zelena salata: ok, to mora u svaku salatu, treba nečim napuniti tanjir. Ova je očigledno bila tu zbog estetike, jer je imala ukus plastične kese.

Baby mozzarella: Uvek dobra stvar. Iz nekog razloga, mocarela kod nas košta kao Svetog Petra kajgana jer ima samo uvozne, kao da kod nas niko ne zna da napravi takav sir. Haj’te molim vas. Onaj lik iz Mačve pravi sir od magarećeg mleka, jedini na svetu. Sad hoćete da poverujem da je mocarela nešto spec. Uglavnom, dobar je sastojak, ali baš forsira cenu svakog jela u kojem se nađe.

Cherry paradajz: Paradajz, OK.

Pesto sos: najbolja stvar na svetu, ne može da omane.

Grilovana kruška: Nešto nesvakidašnje. Ja volim kad u slanim jelima ima voća i to me je zapravo privuklo ovoj salati. Problematično to što je kruška topla, a sir i paradajz hladni, pa je razlika u temperaturi poprilična i neprijatna za zube.

Pečena slanina: ne moš’ promašiti.

Sve u svemu, mešavina dobrih i osrednjih sastojaka koji na kraju svedu utisak na nulu. Definitivno ne vredi 560 dinara. U Loftu možete pojesti mnogo bolje stvari za te novce.

@ LOFT - Coffee & Lounge bar

[food-by-captnmuffin-blog]

Čizburger iz Petrusa

Ocena: ⭐️😡

Meni je Petrus stalno nekako u fazonu - treća sreća! Tipa, svako treće jelo mi bude fantazija, a između toga... meh. Posle one fantastične testenine, otišla sam da probam još nešto, uzela ovaj čizburger, pokajala se.

Zemička je bila jako lepa, tostirana i hrskava. Ovo između, niš’ posebno. Mislim, nije da nije bilo ukusno, ali ništa što bih želela da izdvojim.

Ono što bih izdvojila je to da mi je, 2 sekunde nakon poslednjeg zalogaja, želudac zaigrao, and not in a good way. Ne mogu da tvrdim da je imalo veze sa burgerom zato što je kolega sa kojim sam bila na ručku jeo isto to i osećao se sasvim ok, ali mi nešto jeste sumnjivo, jer ja generalno mogu da svarim i staklo. Jedina razlika u mojoj i njegovoj porciji je to što sam ja tražila da mi ne stave luk, a on je uzeo sa lukom. Možda je u luku protivotrov?

Elem, ovo nije nešto što bih mirne duše preporučila, ali bih svakako preporučila Petrus kao jako lepo sređen i organizovan lokal u kome ima svašta da se naruči, a ne samo ovaj burger. Ja ću se svakako vratiti da probam još nešto, nije me tako lako obeshrabriti!

@Petrus

[food-by-captnmuffin-blog]

Najbolja pasta ikada

Ocena: ⭐️⭐️⭐️

Znate moje stavove o pasti i rižotu po restoranima - precenjeni makaroni i pilav. Međutim, ima onih dana kad mi se toliko jede pasta (a toliko mi se ne sprema ista) da sam spremna da platim precenjene makarone koliko god treba.

Jednog takvog dana sam otišla na ručak sa Vukašinom (koji je obećao da će napisati guest review sa tog ručka) i pojela najbolju porciju testenine ikada. Ne samo da sam pojela najbolju testeninu ikada, nego je na kraju nisam ja ni platila. Pa vi sad recite “There’s no such thing as free lunch!”

Elem, da kažem nešto i o toj hrani: u pitanju su tagliatelle sa dimljenom pačetinom i prženim povrćem iz Petrusa. Nikad ranije nisam jela pačetinu, ne znam ni sama zašto, te me je ova totalno oduševila. Da nije pisalo “pačetina” milila bih da je u pitanju neka baš mesnata slanina! Jako fino meso, dobro odimljeno, sa malo masnoće.

Pored mesa, bilo je i grilovanog povrća, tipa: pečirke, paprika, brokoli, praziluk i slično. Nije bilo nikakvog teškog sosa od neutralne pavlake, nego je sve bilo pomešano sa soja sosom ili nečim sličnim, jer je bilo prilično slano i aromatično.

Testenine je zapravo bilo minimalno i došla je kao prilog ovoj mešavini dimljenog mesa i pečenog povrća. Dakle, iznenađujuće dobro i krajnje nesvakidašnje jelo iz sekcije “Pasta”.

Definitivno preporučujem i mislim da je 630 dinara sasvim ok za ovu pozamašnu porciju pomalo egzotičnije hrane. Ako vam na slici porcija deluje malo, to je zbog ogromnog tanjira!

@Petrus

[food-by-captnmuffin-blog]

Doživljaji iz Novog Pazara

Iako je ovo blog o hrani u Novom Sadu, moram da odvojim bar ovaj jedan post za hranu u Novom Pazaru, pošto sam se odande vratila puna doživljaja!

Pošto smo u subotu išli u svatove, nismo smeli da jedemo previše, da ne bismo pokvarili večeru. Zato smo kod Jonuza uzeli samo malu porciju ćevapa. Prvo smo se iznenadili što je hrana stigla za 2 minuta, ali smo ubrzo shvatili da je to sasvim izvodljivo, jer lokal ima toliki promet, da je realno da se ćevapi konstantno peku. 

Već kad sam zabola viljušku u ćevap, bilo mi je jasno da imam posla sa nečim posebnim. Ne znam kako to da objasnim. Ja nisam ljubitelj roštilja, jer mi je to previše mesine koja je vrlo često suva i teška. Ovo ćevapi su nekako prozračni, koliko god to zvučalo suludo kad pričamo o mlevenom mesu. Kao lisnato testo. Nisu nimalo teški i imaju sasvim blag ukus, bez previše lukčine, što je kod nas običaj. Dobili smo i neke priloge uz ćevape, ali su se na kraju ispostavili kao suvišni. Ovo je baš da se jede “bez ‘leba”.

Burek sa mesom iz pekare Aida, koji smo jeli tog jutra, takođe je bio prijatno iznenađenje, prvenstveno zato što mi niko nije održao lekciju o tome kako je burek uvek sa mesom, a sve ostalo su pite. Kao i u slučaju ćevapa, meso je bilo blago, ali ipak dovoljno začinjeno. “Pakovanje” je mi je bilo naročito interesantno, jer je burek bio onaj duguljast, pa isečen na zalogaje, pa spakovan u papirni fišek. Zamislite da jedete burek a da se ne izmastite do ušiju!

Najbolje sam čuvala za kraj. Mantije iz Sidra. Verovatno ste svi već upoznati sa ovim jelom, ali, ako ste ih jeli u Novom Sadu: to nije to! Mantije su, opet, sitno seckano ili mleveno (verovatno) juneće meso, sa malo začina, zapakovano u preukusne kore za pitu u obliku ovećeg zalogaja. Ovo jelo je meni savršeno, jer nema mnogo mesa (ali ga ipak ima), ima fantastično testo i zgodno je za jesti jer ne zahteva nikakav escajg, a opet se ne umažeš. 

Put do Novog Pazara, a pogotovo put nazad, bio je dug i naporan, ali ako se ikada zaputim tamo ponovo, biće to zbog mantija!

P.S. Ako vas privlači domaći turizam, preporučujem odlazak u Novi Pazar. Vrlo sam prijatno iznenađena stanjem puteva: svi su ganc novi i klizi se po njima. Takođe, u povratku smo imali priliku da, uz minimalno skretanje sa puta, obiđemo Đurđeve Stupove, Studenicu i Žiču, što je bilo jedno nesvakidašnje iskustvo. Studenica je stvarno fascinantna i pomalo mi je žao što nismo imali vremena da se zadržimo duže, jer ima i konak i gostionu i svašta nešto.

[food-by-captnmuffin-blog]

Čučvara - čudno zvučeća  čudesna čorba

Ocena: ⭐️⭐️⭐️

Ne znam kako da opišem ovo jelo. To je kao bistra supa sa dosta začina i povrća, u kojoj su se kuvali ravioli sa jagnjetinom. Ravioli su meki i ukusni i staju taman u jedan zalogaj. Ja ne volim jagnjetinu, ali mi ovde nije smetala. 

Sve u svemu, ovo je fuzija domaće i egzotične hrane, pa ako vam se jede nešto na šta niste navikli, savetujem da probate čučvaru.

Nisam zapamtila koliko tačno košta, ali mislim da je negde oko 350 dinara.

@ P Love

[food-by-captnmuffin-blog]

Tres leches kolač

Ocena: ⭐️⭐️⭐️

Moraću da nabavim neku ozbiljniju opremu za slikanje, jer telefon ne pomaže kad nema dovoljno svetla. Evo recimo, ovaj kolač ne izgleda ni približno dobro na slici kao uživo. Nadam se da ću uspeti da vam dočaram rečima.

Trileche ili pan de tres leches je, u suštini, patišpanj potopljen u zaslađeno kondenzovano mleko i slatku pavlaku, pa preliven karamel sosom. U ovoj izvedbi je preliven i crnom i belom čokoladom. 

Iako jednostavan što se tiče sastojaka, ovaj kolač je stvarno poseban. Dok ga jedete, na momente je sasvim blag, a na momente jako sladak i težak. Nekako ne da da se opustite. Rashlađeni patišpanj, pun mleka, se topi pod jezikom, a karamela se lepi za nepce, u najboljem mogućem smislu.

Ovo je zapravo prvi ovakav kolač koji sam probala, iako već mesecima to želim. Ne znam u kolikim ga porcijama služe u drugim lokalima, ali ova je poprilična. Opušteno mogu da ga podele dve osobe posle obroka, jer je baš sladak i ne verujem da prija u velikim količinama.

U svakom slučaju, preporučujem, i to baš ozbiljno!

Cena: 250 dinara.

@Tapas & Chill Bar - La Siena

[food-by-captnmuffin-blog]

Meksiko u sred Telepa

Ocena: ⭐️⭐️⭐️

Pre nekoliko meseci sam naručila takitose iz La Siene i totalno se razočarala onim što je stiglo. Zamalo da više nikad ne uzmem ovaj restoran u obzir.

Na sreću, to se nije desilo. Otišla sam da probam takitose ”uživo” i bili su odlični. Začinjeno mleveno meso zamotano u tortilju, pa isprženo u dubokom ulju. Šta tu može da ne valja? Uz to idu 3 sosa: jedan je pelat sa začinima, drugi je nacho sir, a treći nešto majonezasto. 

Iako je ovo hrana “za nabosti”, ima je poprilično i možete se osloniti na ovu porciju da vas pošteno zasiti. Jako je ukusno i jako nezdravo, naravno. Ali, šta fali da se ponekad počastite?! 

Cena: 390 dinara. Skroz kul.

@Tapas & Chill Bar - La Siena

Btw, ovo mi je jedan od lepših restorana u Novom Sadu. Jako je šaren i veseo i ima veliku sliku Fride Kalo i kostura, koju želim da imam na zidu!

[food-by-captnmuffin-blog]

Fina margarita

Ocena: ⭐️⭐️

Već sam spominjala Quattro Pizzu, ali samo na dnu teksta o dobrim picama u Novom Sadu. Tada sam ih znala samo po dostavi, a danas sam sedela u njihovoj bašti i jela tek ispečenu picu.

Margarita je krajnje korektna i ukusna. Ne mogu reći da je najbolja pica ikada, ali definitivno bih je okarakterisala kao dobru. Sir je lep i mastan, onako se cedi niz laktove, kao na filmu :)

Još više mi se svideo sam lokal, koji je minijaturan, ali je sve ”pod konac” i izgleda jako profi. Ispred je mala bašta u kojoj je baš prijatno sedeti i jesti, iako je u sred gradske vreve.

Odlična varijanta za brzinski ručak ako ste u okolini centra grada! Pica od 36cm u prečniku - oko 500 dinara.

@Quattro Pizza

[food-by-captnmuffin-blog]

Guest review: Homeroche teglica

Ocena: ⭐️

“Kud i kamo ozbiljnija kalorijska porcija, oseti se posle prve kašike. Zbog pakovanja u teglicu olakšano je istraživanje i kombinovanje raznih slojeva ovog kolača. Sasvim ok kolač u zanimljivom pakovanju. Vizuelna prezentacija odlicna. Možda ću biti pristrasan i reći da mi se više svidja varijanta koja se prodaje u Corso-u.”

Cena: 295 din

Sastav (s njihovog sajta): biljna pavlaka, mleko dugotrajno sa min. 2,8% m.M., reno latte 34% - mlečna čokolada, lešnik pečeni, top cream, sfrulla, varijagato mecrock, sveža jaja, voda, pasta zuppa inglese, kakao sa 22-24% kakao maslaca, nescafe.

@Tegla’s

Radno vreme: 8-20h

[food-by-captnmuffin-blog]

Guest review: Piletina + brokoli salata

Ocena: ⭐️

Još jedna recenzija od Damjana, opcija za okolinu Park City-ja, ali samo za one koji vole lagane obroke (i ne žale para za iste):

“Teglas's se reklamira sa laginim i zdravim salata obrocima u tegli. Više lagani nego zdravi. Oprezno sam probao pošto sam skeptican prema salata obrocima. Ima malo začina, oseca se ukus zelene salate i brokolija koji realno ne postoje. :) Kukuruz i sargarepa tu i tamo da ucine teksturu zanimljivijim. Da nisam ručao pre ovoga, ne bi ovo bio obrok. Skupa salata za dodatak jelu. Vizuelna prezentacija je savrsena i donosi +1 na ocenu.” Sastav (s njihovog sajta): piletina, brokoli, feta, kukuruz, šargarepa, krutoni, hrastov list, cream dressing Cena: 375 din

@Tegla’s

[food-by-captnmuffin-blog]

Guest review: Rižoto sa piletinom i ananasom

Ocena: ⭐️

Mina je probala jednu zanimljivu kombinaciju iz Pancette i evo njenih utisaka:

“...Ja sam jela rižoto sa kari piletinom i ananasom koji je bio više nego dovoljan da me zasiti na 30 i kusur stepeni (verovatno pogrešan izbor jela za tu temperaturu). Kombinacija hladnijeg ananasa sa vrha i kari piletine je strava, ali seckani vreli ananas koji je ispod u rižotu je NO-NO.”

Cena: oko 700 dinara

@Pancetta

[food-by-captnmuffin-blog]

Guest review: BBQ Burger

Ocena: ⭐️⭐️⭐️

Još jedan guest review od Damjana, za koji lično mogu da vouch-ujem: BBQ burger iz Tostera. Nažalost, nikad niko nema adekvatnu sliku jer svi prvo zagrizu, pa se tek onda sete da uslikaju!

“Mlevena junetina plus slanina... PLUS KAREMELIZOVANI LUK u svezoj lepinji. Toliko. Ajd' dobro, ima jos BBQ sos, senf, krastavcic kiseli, ali to nije toliko bitno. Preporuka.” Cena: 340 din

@Toster Bar

[food-by-captnmuffin-blog]

Dobar takeout

Ocena: ⭐️⭐️

Ako ste zaglavljeni u kancelariji, kao što sam ja bila ovih dana, dostava hrane vam ne gine. Izbegavam dostavu koliko god mogu, jer je uvek lepše prošetati se, popiti kafu i pojesti nešto što nije upareno u kutiji za dostavu, ali nekad prosto nema prilike.

Juče sam naručila pileću salatu iz Pantera. Bila je prilično dobra, s obzirom na okolnosti. Verujem da bi u tanjiru bila mnogo lepša nego u kutiji od stiropora, ali da ne cepidlačim…

Ima dosta komada grilovane piletine, zelene salate, kukuruza, narendane šargarepe i sveže paprike. Sve je povezano nekim majonezastim prelivom, tako da je ovo no-go za mrzitelje majoneza (koji su mi u biti neshvatljivi). Šargarepa je postala moje omiljeno povrće - ima blag ukus, ali lepo razbija monotoniju zelene salate koja obično dominira, a narandžasta boja dodaje šarenilo i čini salatu privlačnijom. 

Uz ogromnu količinu salate dobijate i nekoliko parčadi tosta, a sve to košta oko 550 dinara. Sasvim dobar obrok.

Broj za porudžbine: +381 21 530 345

ProTip: pogledajte meni na donesi.com, mnogo je pregledniji od onog na Panterovom sajtu.

@Panter

[food-by-captnmuffin-blog]

Klasik prženice

Ocena: ⭐️⭐️

Ako tražite nešto za doručak, a dosta vam je kajgane i omleta, prženice su dobra alternativna. Objektivno gledano, stvarno je šteta platiti 200+ dinara za bajat hleb natopljen jajima i pržen u ulju. Znate to i sami da napravite. Ako vas ne mrzi. I ne smeta vam što će vam cela kuća smrdeti na ulje.

Dakle, ako vas mrzi da pravite doručak, možete pojesti prženice u Scarpetti, uz ajvar, krem sir, kulen i pogled na Petrovaradinsku tvrđavu.

@Scarpetta 

[food-by-captnmuffin-blog]

Guest review: Ozbiljna hrana koja nikad ne razočara

Ocena: ⭐️⭐️⭐️

Guest review od Jelene, komšinice iz Startita:

“Moje kolege i ja smo već dugo redovni u Magazi. Razlog je što ovo mesto nikada ne razočara: počevši od konzistentnog vremena pripreme, preko finog osoblja do piletine koja je uvek sočna i mekana. Pohovana piletina sa susamom (180g piletine + pomfrit + vruć somun) košta oko 300 dinara. Uz to dobro dođe šopska salata (još 150 dinara). Ovo je odlična opcija za ručak ako ste gladni i idete "na sigurno".

Pro tip: ubeđena sam da je teleća ragu čorba iz Magaze lekovita.“

@Magaza

[food-by-captnmuffin-blog]

Guest review: Organic doručak

Ocena: ⭐️⭐️⭐️

Guest review od Damjana, odlična ideja za kolege iz okoline Park City-ja (mada bih i ja svratila donde zbog ove bavarske kifle):

“Odličan sendvič u bavarskoj kifli, malo slaniji, što mi odgavara zbog gubitka soli po vrelom letnjem danu. Sveže pripremljen sa svežim sastojcima: pečenica, rukola, paradajz, sitno i krupno rendani sir i u komadu, uz malo sirnog namaza. Svaki zalogaj kakav treba da bude. In house pečena kifla. 215 dinara zajedno sa jogurtom.”

Radno vreme pon-sub 7:30 - 15h

@Organic Factory

[food-by-captnmuffin-blog]

Mojih top 5 mesta za pojesti pizzu u Novom Sadu

Većina ljudi koje poznajem je u one leksikone što smo popunjavali u osnovnoj školi, pod “omiljeno jelo” pisalo pizza. Kod mene se nije mnogo promenilo - picu bih i dalje mogla da izdvojim kao omiljenu hranu, jer je pica uvek dobar izbor. 

Najviše volim margaritu i slične vrste pica sa što manje sastojaka, zato što mi je najbitnije ukusno testo, kvalitetan sir i aromatični začini. Shodno tome, u većini lokala koje ću nabrojati nisam probala one bogate pice sa svim i svačim, te ako ste ljubitelji istih, moja ocena vam možda neće puno značiti.

Palazzo Bianco 

Palazzo Bianco u Cara Dušana je, sasvim moguće, najbolja picerija u gradu. Prave odlično testo - tanko (ali ne pretanko) i super ukusno. Koriste vrlo kvalitetne sastojke, tako da mogu da se kladim da im je svaka pica dobra. Uopšte neću da zalazim u detalje, pica je odlična, idite i probajte. Ako niste na prvom dejtu, naručite i preliv od maslinovog ulja i belog luka :)

Cene su ‘malo jače’, ali ništa nekorektno, posebno kad uzemete u obzir kvalitet namirnica.

Napomena: Ako ste jako gladni i nestrpljivi, ne bih preporučila ovu piceriju, jer vrlo često imaju gužvu pa se čeka i po sat vremena, pogotovo dostava. Vredi je čekati, ali, ako ne možete da se strpite, bolje naručite iz neke od picerija koje garantuju vreme dostave.

Velvet Coffee & Kitchen

Velvet u Alekse Šantića, na Grbavici, bi se najpre svrstao u kafiće, ali imaju i zadovoljavajuću kuhinju. Od sve hrane koju sam probala, najviše me je oduševila i iznenadila pica, jer ima onaj italijanski šmek, na koji se retko nailazi, čak i u specijalizovanim lokalnim picerijama, a kamo li kafićima koji služe ‘svega po malo’. Testo je fantastično, ni tanko ni debelo, idealno pečeno. Sir je lep i stavljaju dosta začina, a uz picu ćete dobiti neki prelep domaći pelat, ulje sa čili paprikom i origano, a uz neke pice i parmezan. Preporučujem margaritu i picu sa četiri vrste sira.

Napomena: Mala pica u Velvetu je ono što drugi nazivaju velikom (prečnik 32cm), tako da, ako vam se učini skupa, nije - samo je velika. Podelite je sa nekim :)

Pepper

Peper se nalazi u Miletićevoj ulici, dakle u strogom centru grada. Ima lep ambijent za tmurne dane, i baštu za one sunčane. Meni se jako dopala njihova ‘srednja’ margarita, koja je pravougaonog oblika i ima baš lepo, tanko, hrskavo testo. Za razliku od kaprićoze, kod koje dominira ukus bezvezne šunkarice, margarita ima neku bogatu aromu. Sve pice koje ovde nabrajam su lepe bez ikakvih dodataka, ali Pepper ima odličan ljuti pelat koji super ide uz margaritu. Cene standardne, ništa vas neće iznenaditi.

Napomena: Pepper ima čudno radno vreme koje ja nikad nisam uspela da zapamtim. Ako ste se namerili baš tamo, nazovite da proverite da li rade i da li radi kuhinja. Dobra stvar je što su u centru, okruženi raznim drugim restoranima, pa nećete ostati gladni, čak i ako ovde ‘poljubite vrata’.

Ciao 

Ciao je jedna od najstarijih preživelih picerija u Novom Sadu, koja već godinama održava kvalitet, a realno, i cene. Parče pice u Ciao je, po mom mišljenju, najbolje u gradu. Možete ga pojesti u lokalu ili uzeti za poneti, a odlična stvar je to što možete da birate deblje i tanje testo. Mimo kaprićoze na parče, imaju otprilike 20 vrsta pica, od kojih bih, naravno, preporučila one najjednostavnije. Ja uglavnom glumim neku svetsku građanku, a svi znamo da se ceo svet zgražava nad činjenicom da mi stavljamo kečap na picu, pa uglavnom jedem picu bez kečapa, ako je lepa. Međutim, picu iz Ciao obavezno potopim u kečap, pošto je njihov kečap nešto prelepo. Mislim da ga sami miksaju, pošto nigde drugde nisam probala takav - jak koncentrat paradajza, gust i homogen, sa nekim začinima koje ne mogu da prepoznam.

Trenutno imaju dva lokala, jedan i Braće Jovandić, blizu SocijalnogT, a drugi u centru, na početku Miletićeve. Ne znam da li mi se čini, ali mislim da je pica bolja u starom lokalu, kod Socijalnog.

Cila 

Cila je mala picerija u Maksima Gorkog, iza suda. Toliko je mala da u njoj možete da pojedete picu jedino stojeći unutra, ili sedeći za jednim od 3 stola koja čine letnju baštu. Kako mi se čini, sastojci za picu su, što bi se reklo - budget, ali su im takve i cene. Ono što je najbolje kod pice Cila je testo. Mislim da imaju neki tajni recept nekog pravog izvornog pica majstora i savršeno je hrskavo i ukusno. To vam je ona pica kao iz američkih filmova, sa koje se cedi mast od sira niz laktove dok je jedete stojeći. Dakle, ima neki jedinstveni šmek.

Još nekoliko mesta… 

Još nekoliko mesta sa dobrom picom koja mi nisu pala na pamet među prvih pet, ali svakako treba da ih obiđete:

Napoli Centrale - mala šalter picerija u pasažu 23 u Dunavskoj ulici. Pravi je pravi Italijan :)

Palačinkarnica Dizni - da, iako su poznati po palačinkama, Dizni ima sasvim pristojne pice.

Quattro - mala picerija u Miroslava Antića, preko puta gimnazije. Nisam nikad bila tamo, ali sam naručila margaritu za kućnu dostavu. Stigla je za manje od pola sata, ukusna i vrela!