jktekstovi - Tumblr blog

[jktekstovi]

Ona ili ja?

Znam da će proći.

Sve što me danas ubilo,

Ali neću reći da će išta

više biti u redu.

Jer neće.

I ne želim više biti tu,

Za sve što tek treba da sledi.

Ne osećam se kao da bi trebala

Biti sa vama.

Jer ja vas ne prepoznajem

Vidim samo maglovit lik

Običnih neznalica,

Koje tvrde da me znaju.

Nemojte uzimati sve k srcu,

Jer ja ne znam ni samu sebe,

Samo se ponekad prepoznam,

Kad skrenem onom ulicom,

Pri kraju svakog puta.

Zastanem, jer samu sebe stići

Više ne mogu.

Gledam kako odlazim od same sebe,

Onda mi je smešno,

Jer se setim moje sestre,

Uvek je govorila

“Ko poslednji odlazi najviše najebe.”

Evo ga i sneg,

Gde li je ona?

Sve sam uvek mogla da joj kažem

Ali opet nekako ispadam sama.

I evo me tamo,

Kraj te ulice,

opet vraćam sliku.

Da li sam to stvarno bila ja?

Ili sam mozda videla nju u svom liku?

To više nismo mi..

Jer ja sam sama u ovom gradu,

Pa me verovatno zato sve podseća na nju

Jer mi smo sanjari,

Zamišljam kako je nemam,

A ona je idalje tu.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐚 𝐊.

[jktekstovi]

• Rastanak je ipak preči •

Volela bih da mogu da se vratim,

Tamo gde sam maštala o sreći,

Možda se ne sećaš,

Vernost, počeću od te reči

Setićeš se samo poslušaj šta sam htela reći.

Možda jesam bila ja ta koja se

Plašila mraka,

I uvek imala ego veći,

Dobro, možda sam čak i prva počela

Pričati ružne reči.

Ali ti si uvek bila u svemu prva

I omiljena drugoj deci,

Meni nikada nije smetalo

Jer da jeste tebe nikad ne bi bilo u ovoj pesmi.

Bliznakinje, uvek smo bile

Po druge ljude štetne,

Niko se nije uklapao uz naše reči

I da, baš zato nemamo prave prijatelje

Bar ni jednih večnih.

I ta reč večnost?

Sećam se te reči,

Pitam se da li taj neko ko

je jednom to reko

Sada pripada drugoj deci?

U večnost i dalje,

Uvek me vrati kući,

Tu i tamo se prisetim

Kada sam bila mala,

Priča o igračkama , ne jedan, svaki deo,

Tužno mi bude.

Jer se sve promenilo,

Jer smo odrasli,

a, nismo trebali,

Nikada.

Gde su sada moje igračke?

Gde li je Andy?

I zašto Wody nije tamo,

ako ga je jednom činio srećnim?

Ta pitanja me uvek prate,

Čak i sada kad nisam kući,

Postali smo tuđi,

Nikad večni.

I više nisam mala ali,

Zar nismo uz igrače bili srećni?

Ispalo je da su nam rastanci ipak bili preči.

I ti koji si mi povredio Alek,

Znaj da ona više negleda na njen

omiljeni crtani isto,

Potseća je na tebe,

Mada sada ga gleda sa drugim

I pred njim se pravi fina.

Sećaš se kako joj uvek nešto pukne u duši?

Seti se rastanka na kraju filma.

Plakala je

Jer je znala da će vam se desiti isto

to, što se desilo i njima,

I kad smo bili deca to nikad nije

Mogla da izdrži,

Plakala je na kraju filma.

Šteta,

Kao da je bilo juče kad

Smo svi zajedno pevali

You got a friend in me,

Veleo si tu pesmu ionako ako nisi znao ni reči.

Ispalo je da su vam rastanci ipak bili preči.

I ne brini se ona još uvek voli stare stvari, secanja i ljude,

Ne pitaj,

Znaš da je i dalje onako luda,

Istina je, voli ona drugog,

Ali, još uvek za tebom luta.

Vidi, stvar je ovakva,

Ona još uvek pati,

Verujem da znaš da više

nikada neće da se vrati.

Došao je kraj,

Ne želi ni ona tebe da pusti,

Ona će nastaviti dalje a,

Tebe već čeka neko drugi.

Odrasti, sve je to bilo davno,

I opet je 16. decembar,

I možeš opet da nam svratiš na

I dalje omiljeni, onaj isti film

Ali jedno moraš da shvatiš,

Nju nikada više ne možeš da vratiš.

I možda sam bila pre iskrena,

Izvini a, stvarno sam ti htela dati nadu.

I sad kad jenom odeš,

Nemoj više lutati po gradu.

I nemoj doći kući plakajući,

Kao onog dana posle filma,

Jer sve je to bilo davno

Čemu sad te suze u očima?

Više ništa nije isto,

Niti će ikada biti

Sada idi,

I ni reci nikome da si me sreo,

Idi i uživaj u tuđim manama

Hteo si joj dati život ceo,

A ti uradio suprotno,

Zamenio je s budalama.

Ni zbogom nije rekao,

Samo obrisao suze.

Gledala sam kako odlazi,

Ko zna, možda i po zadnji put.

A ti koraci,

Znate, nekada je pisalo ime na njima.

Alek,

Ime moje sestre,

Svakim korakom je bledelo,

I svako slovo je polako nestajalo u tragovima.

Kao i ti,

Baš taj koji mi je nju povredio

A setite se sada svih prošlih dana,

I iz daleka sad vidim,

Više mu ne piše

Njeno ime na cipelama.

Stigli su do kraja priče,

I onog rastanka na kraju filma.

Plakala je

Jer je znala da će vam se desiti isto

To, što se desilo i njima.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐚 𝐊.

Najteži je kraj

Ona je uvek volela stare stvari,sećanja i ljude

I još uvek se drži za njih kao za život,

ne pušta i ne ide ka sreći,

jer mrzi rastanke

koji su joj ipak bili preči

nego taj korak ka našoj budućnosti i sreći.

Ti odlasci su je promenili,

ali se ipak njima uvek vraća,

a luda je stvarno

ali takva se nažalost samo jednom radja.

I grli je čvrsto,

ali je pusti i da diše

jer ona nije onaj tip koji voli filmove koji su kliše.

pretpostavljam da znaš njen omiljeni,

I nemoj da te začudi,

ako suze lete, zajeca malo jace, dok gleda crtać

koji joj je bio najdraži kada je bila dete.

Kažem ti ta ne bi jednu suzu proplakala za mene,

a kamoli za ikoga drugog,

ali kad se vrati tamo negde gde je došao kraj

samo znaj da će nju toliko to da boli,

jer te reči zbogom nikada nije znala da voli.

A najviše sam je voleo kada je kao malo dete, 

gledala Priču o igračkama tri,

i verovatno do sada znaš koji joj je omiljeni lik.

I uvek pogledaj pred kraj filma u nju

kada joj suze samo odjednom ni od kuda krenu

Ako sada gleda sa tobom

znaš onu čuvenu reč zbogom

izmedju najvećih partnera,

e tu nije mogla da izdrži

uvek joj nešto pukne u duši.

Zagrli je tada i znaj da je od prošlosti nešto još uvek guši.

I nemoj da se ljutiš što ti dajem savet ili dva, oko nje treba puno ljubavi i truda,

a ipak je ona bila moja

onako ranjiva i luda.

I molim te shvati voli je ali mi je vrati.

To dete u njoj još uvek pati,

voli je pa mi je vrati...znam da ona naše zbogom još uvek ne može da shvati.

I čuvaj mi je jer sam mislio da ću ja to moći,

čuvaj je jer takva, sada znam, nikada više neće doći.

Kao kad Woody za Endijem pati,

veran sam joj još uvek ,

Iako znam da neće nikada više da se vrati.

-Alexandra K.

[jktekstovi]

• Rastanak je ipak preči •

Volela bih da mogu da se vratim,

Tamo gde sam maštala o sreći,

Možda se ne sećaš,

Vernost, počeću od te reči

Setićeš se samo poslušaj šta sam htela reći.

Možda jesam bila ja ta koja se

Plašila mraka,

I uvek imala ego veći,

Dobro, možda sam čak i prva počela

Pričati ružne reči.

Ali ti si uvek bila u svemu prva

I omiljena drugoj deci,

Meni nikada nije smetalo

Jer da jeste tebe nikad ne bi bilo u ovoj pesmi.

Bliznakinje, uvek smo bile

Po druge ljude štetne,

Niko se nije uklapao uz naše reči

I da, baš zato nemamo prave prijatelje

Bar ni jednih večnih.

I ta reč večnost?

Sećam se te reči,

Pitam se da li taj neko ko

je jednom to reko

Sada pripada drugoj deci?

U večnost i dalje,

Uvek me vrati kući,

Tu i tamo se prisetim

Kada sam bila mala,

Priča o igračkama , ne jedan, svaki deo,

Tužno mi bude.

Jer se sve promenilo,

Jer smo odrasli,

a, nismo trebali,

Nikada.

Gde su sada moje igračke?

Gde li je Andy?

I zašto Wody nije tamo,

ako ga je jednom činio srećnim?

Ta pitanja me uvek prate,

Čak i sada kad nisam kući,

Postali smo tuđi,

Nikad večni.

I više nisam mala ali,

Zar nismo uz igrače bili srećni?

Ispalo je da su nam rastanci ipak bili preči.

I ti koji si mi povredio Alek,

Znaj da ona više negleda na njen

omiljeni crtani isto,

Potseća je na tebe,

Mada sada ga gleda sa drugim

I pred njim se pravi fina.

Sećaš se kako joj uvek nešto pukne u duši?

Seti se rastanka na kraju filma.

Plakala je

Jer je znala da će vam se desiti isto

to, što se desilo i njima,

I kad smo bili deca to nikad nije

Mogla da izdrži,

Plakala je na kraju filma.

Šteta,

Kao da je bilo juče kad

Smo svi zajedno pevali

You got a friend in me,

Veleo si tu pesmu ionako ako nisi znao ni reči.

Ispalo je da su vam rastanci ipak bili preči.

I ne brini se ona još uvek voli stare stvari, secanja i ljude,

Ne pitaj,

Znaš da je i dalje onako luda,

Istina je, voli ona drugog,

Ali, još uvek za tebom luta.

Vidi, stvar je ovakva,

Ona još uvek pati,

Verujem da znaš da više

nikada neće da se vrati.

Došao je kraj,

Ne želi ni ona tebe da pusti,

Ona će nastaviti dalje a,

Tebe već čeka neko drugi.

Odrasti, sve je to bilo davno,

I opet je 16. decembar,

I možeš opet da nam svratiš na

I dalje omiljeni, onaj isti film

Ali jedno moraš da shvatiš,

Nju nikada više ne možeš da vratiš.

I možda sam bila pre iskrena,

Izvini a, stvarno sam ti htela dati nadu.

I sad kad jenom odeš,

Nemoj više lutati po gradu.

I nemoj doći kući plakajući,

Kao onog dana posle filma,

Jer sve je to bilo davno

Čemu sad te suze u očima?

Više ništa nije isto,

Niti će ikada biti

Sada idi,

I ni reci nikome da si me sreo,

Idi i uživaj u tuđim manama

Hteo si joj dati život ceo,

A ti uradio suprotno,

Zamenio je s budalama.

Ni zbogom nije rekao,

Samo obrisao suze.

Gledala sam kako odlazi,

Ko zna, možda i po zadnji put.

A ti koraci,

Znate, nekada je pisalo ime na njima.

Alek,

Ime moje sestre,

Svakim korakom je bledelo,

I svako slovo je polako nestajalo u tragovima.

Kao i ti,

Baš taj koji mi je nju povredio

A setite se sada svih prošlih dana,

I iz daleka sad vidim,

Više mu ne piše

Njeno ime na cipelama.

Stigli su do kraja priče,

I onog rastanka na kraju filma.

Plakala je

Jer je znala da će vam se desiti isto

To, što se desilo i njima.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐚 𝐊.

[jktekstovi]

• Zar do juče nisi bio moj? •

Nikada nemoj reći da sam prolazna,

Kada ti dosadim,

i kažeš da nije do mene.

Kad budes skrivao istinu time da ja nisam kriva,

Jer ja sam učinila sve da nam uspe,

Baš sve da nam krene,

Izvini, stvarno nije bilo do mene.

I znam, rekao si da nikad nećeš

Ali šta ako dođe kraj ovom našem propalom putu?

Neznajući gde da kreneš,

Ti mi samo vrati dušu, a uzmi ovu pesmu

Kad poslednji put staneš ispred mene.

I ne brini se,

ne moraš više ništa reći

Ne moraš prizvati tu lažnu tugu,

Kad priznaš sebi da našao si drugu.

Nemoj, jer znam da možda jače voliš

I ono naše cveće, počinje da vene,

Ionako ako je moja ruka uzela tvoju, mnogo pre njene,

Znam da

Volećeš je više,

Više nego mene.

Ne znam joj ni ime,

Niti ko je,

Ali volela bih da kad odem,

Uzme srce tvoje.

Jer se više neću vraćati,

Uzeću ono cveće,

Jer je nekad bilo naše

Jednu kartu, više ne za dvoje,

Zaboravi, odavno sve to propalo je.

I kad poslednji put staneš ispred mene

Ne dozvoli da suza na lice krene

Jer

Voleo si moje pesme,

Al sada vidiš samo njene.

I eto, nadam se da neće biti ovako

Nemoj da nam ikada dodje poslednji put

Da staneš ispred mene,

Jer

Dozvolio si da naše cveće uvene.

Nikada te ne bih ostavila njoj

Smeješ se sad, ali nemoj,

Šta ako ipak postane stvarno,

Rekao si da nikad neće,

Smešno nam je, a možda nas deli korak od poslednje sreće.

Rekao si da nikad neće.

Tu smo se zaćutali, zamislili kraj,

Evo uzmi, rekla sam ti,

Ustala i izašla iz sobe

Sve je zamenio tužan osmeh,

Ne znam dal si video,

al bilo je i suza,

Koje i dan danas

pokušavam da sakrijem bar još jednom dobro.

I baš u tom trenutku

I baš tada,

Videli smo kraj

To više nismo bili mi,

Sve je počelo da se raspada.

I neću reći da sam bila u pravu,

Jer prešli smo onaj korak,

Što nas je delio od poslednje sreće,

A mi smo se smejali, mislili nikada neće.

Sada kad došao je kraj

Plašim se da znam šta je sledeće

Ali opet, nedozvoli da kažem

"Zar ove reči opet ništa ne greše"?

Jer ako je tako,

Onda ostavljam te njoj,

I dan danas pitam sebe

Zar do juče nisi bio moj?

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐚 𝐊.

[jktekstovi]

• Poezija nikad nije trebala o tebi da se piše •

Znam da ne veruješ, ali istina je,

Našla sam stvari koje me vode ka sreći.

Možda čak ne bi poverovao kad bih ti rekla

Da to više nisi ti,

Istina je

To više nikad nećeš biti ti.

I reci sada, koja sam budala bila,

Ni ja o tebi ništa lepo više nemam reći,

Al da sam te smatrala srećom

,znaš da jesam,

Neopisivo, više od reči.

Puštam te sada, po hiljaditi put

Ne nameravam da lažem,

Jer znam da si tamo , još uvek negde ljut,

Znaš, ja sam tebi verovala,

A ti mene slagao po ko zna koji put.

I ne spominji mi nju,

Ne reci da se vremena menjaju,

Jer do juče si govorio da ti nećeš nikad!

Vreme mi te uzelo,

A ja nikada neću biti ista.

Kažu da te bolje voli,

E ja to zovem ništa.

Veruj sada, kad nismo isti,

Njene reči vrede više,

Verujem da i ona o tebi piše,

A ono moje "Zar do juče nisi bio moj",

Zaboravi, daj njoj, nek obriše,

Loše sam napisala,

To ti ne vredi više,

Jer ta poezija,

Nikada nije trebala o tebi da se piše.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐚 𝐊.

[jktekstovi]

• Volela bih da nije ispalo ovako •

Volela bih da nije ispalo ovako,

Jer su i suvišne neke reči

A da te vratim, ne mogu, ja sam kriva, samo reci.

Kriva sam,

Sve sam pogrešno uradila,

Volela bih da nije ispalo ovako

Kad se vratim kući, rekla bih ti tako.

I nisam više ljuta,

Previše su te pokvarili, da bi ostao isti.

Neću ti stajati na putu, ja sam odavno sklonjena,

A oni moraju ostati čisti.

Volela bih da nije ispalo ovako

Jer nije bilo dovoljno reči,

Barem ne dovoljno da mogu da te spreče,

Kada odlučiš da kažeš zbogom

Da sam barem mogla da te sprečim.

I znam da se sećaš onih loših dana,

Kad si šalom rekao da sam bez tebe uvek bila samo tama

A ja tebi da ja mogu biti sama,

I kad odeš bićeš samo jedna ljubav više, manje.

Izvini, reči su pričale same.

Sećam se i nje,

Kada si rekao da nema moje mane,

I da je sve ono što ja nisam,

Ne znam dal si tada prestao da voliš, ali

Trebala sam da pitam.

Možda bih tada sebi pomogla

Da sam samo znala

Jer sam svake noći i prethodnog dana govorila zbogom

Ne znajući da li ćeš sutra biti tu,ali eto opraštam ti i nju.

Da mi se vratiš, opraštam ti i nju.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐚 𝐊.

[jktekstovi]

• Čovek zvani "tata" •

I šta sada mogu,

Rekli su da sam kriva

Ponekad pomislim da jesam

ali više nisam živa.

I dalje pitaju, jer valjda nisu sigurni

Ti ljudi koji me ne znaju,

Ponekad pomislim da znaju

Moj mračni deo života koji ni sama sebi vise ne priznajem ali se uvek krije tu, pozvoni na vrata mog uma, a ja sam i dalje preplašena da ih otvorim.

Ne mogu, jer znam ko je na drugoj strani.

ali nije bilo ovako, verujte mi, nije.

Ponekad se mislima vratim kući,

Znam šta me čeka, ionako kažu uđi.

Tu gde više nisam, živi čovek,

Mala ja bi upotrebila rec tata,

ali to je bilo pre nekih izrečenih reci

To je bilo pre ovog rata.

I ne znam šta bih mogla reći

Osim krvavi su bili dani

Ja ga mrzim, i ostavljam po strani.

Mnogi bi rekli da je mržnja prejaka reč

Meni nije čak ni dovoljna da sakrijem pravo osećanje,

Malo vas zna za ovo stanje

Samo znam da niko nece zaceliti ove rane.

Taj čovek je mene ubio, nije znao za ništa manje.

I možda se mogu pohvaliti nekih prošlih godina

Tad me je činio srećnom,

ali, i tada se setim razočaranja i ne mogu to nazvati srećom.

Eto na primer secam se nove godine

Volela sam taj božićni osećaj

Taj osećaj me i dan danas prati,

Dodje na kratko i kažem ipak je odlučio da se vrati ali nije, on je uvek tu samo da svrati.

I dalje se radujem ko dete kad vidim sneg,

I čoveka zvani tata koji nas vodi na breg

Sećam se i sanki bile su plave boje

Sada su prodate i neki novi tata sada vodi ćerke svoje.

Kad bi me pitali za neko lepo sećanje o tebi,

Eto bilo bi to ali ti ne mogu zaboraviti onaj dan kad nisi došao na vreme za otvaranje poklona, to bi bilo i moje prvo razočaranje kao dete.

Sećam se i prve vožnje bicikla,

Bilo je teško, ali sam naučila,

Eto hvala ti na tome.

I tužno je to što sedmogodišnja ja i dalje

Ima zabludu u glavi šta je pogrešno uradila da joj taj jedan dan pred polazak kazeš da mi nikada nećemo biti isti, i mala ja nemoj se brinuti, u redu je, sada znamo odgovor na to.

Mi nikada necemo biti isti jer ja nikada neću povrediti ljude koje volim na način koji on jeste, niti ću imada reći neku glupost koja mi padne napamet ili stvarno mislim jer znam kakav je osećaj, bezvredan je.

Ne znam da li ce ikada proci ovo crnilo koje se stvara u meni, ponekada pokusam da se smirim i poricem da mi je tesko,ali cak i dana se ne mogu izleciti od tvojih reci, moje bezvrednosti.

I dan danas mrzim sebe, to znam i sama

Ponekad sebe cak i volim

ali, to me nisi naucio ti, to me naucila mama.

Secam se dana kada smo prestali da pricamo

Cak i sada porices, znam

Ne priznajes svoje greske.

Secam se, nisam bila sama

Tu su bili brat, sestra, mama

Nisi mogo dublje da padnes u mojim ocima

Kad se setim, vidim tamu

Plakala sam, nisam bila sama

Videla sam udario si mamu.

Od tog dana nisi vise bio tata, uvek si me gubio na sitnicama

Od tog dana reci su se izgubile same

Poslednji dan da sam ti ikada vise ista rekla.

Vi ste se pomirili, ali ja ti oprostiti necu nikada.

Svi tvoji naredni postupci su pomalo ubili srecu u meni,

Retko da se smejem, retko sada samo kad moram.

I mrzim ovu laznu sebe

Eto to si napravio od mene, al znaj sada mi je bolje, tu i tamo se prisetim tvojih sranja,ali tesim se da cu zaboraviti jednog dana.

Cujem da se ponekad pitas kako smo

Znam da te ne zanima, ali pitas iz prinipa da bi pokazao da nisi kriv.

Nije ti zao, niti ce biti, i to je sasvim u redu,

Nisam nikad ocekivala vise od tebe.

Znam da si pronasao svoju srecu daleko od mene.

Drago mi je zbog toga, ti si me izbrisao iz zivota, i ja cu pokusati isto.

I zato mogu slobodno da kazem mrzim te

I neka me mnogi pljuju, ne moze se pobeci od istine.

I opet ću ti reći hvala ti

Oprostila sam ti,

a ti meni izvini nikada.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐚 𝐊.