#depozitni sistem

[zanimljivaekonomija]

Ambipak konferencija 2022 održana u Privrednoj komori Srbije 4. oktobra

Sa ciljem da istakne ambalažu kao deo rešenja za očuivanje životne sredine, i ukaže na ista, u organizaciji portala Ambipak magazin, uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju, u Privrednoj komori Srbije, juče je održana druga po redu Ambipak konferencija „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“. Depozitni sistem, odgovornost društva, privrede i sistema, tehnologije za proizvodnju plastične ambalaže, komostabilna ambalaža, samo su neke od tema o kojima se razgovaralo na konferenciji koja je privukla veliki broj učesnika kao i posetilaca, a gosti iz inostranstva dali su dodatni kredibilitet događaju. I Irena Lalić, osnivač i urednica portala Ambipak magazine, na početku skupa iskazala je zadovoljstvo zbog interesovanja koje su za teme konferencije iskazale brojne kompanije, posebno se zahvalivši inostranim učesnicima. U uvodom delu konferencije, prisutnima su se obratili i Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica u Udruženju za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije, i Siniša Mitrović, direktor Centra za Cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Mirjana Balog je istakla da se „preko 60% proizvoda pakuje u plastičnu ambalažu, koja kao i svaka druga ambalaža, velikim delom završi u otpadu, istakavši da je veliki izazov napraviti ambalažu koja je „po meri prirode“.

Prvi deo konferencije bio je posvećen predstavljanju najnovijih svetskih postignuća u kompostabilnoj i biorazgradivoj ambalaži, a priliku da započnu programski deo imali su predstavnici globalne kompanije Futamura, osnovane u Japanu. Iz Londona se prisutnima obratila Amaia Cowan, menadžerka razvoja za Evropu, Srednji Istok i Afriku koja je ukratko predstavila Futamuru kao i konkretne primere primene kompostabilne ambalaže. Wolfgang Zimmerer, predstavnik kompanije za Evropu, istakao je da Futamura već sarađuje sa kompanijama iz Srbije (Maropack), ali da se proizvodi uglavnom distribuiraju dalje, van Srbije, nadajući se da će postepeno i naše tržište biti u mogućnosti da primenjuje najsavremenije ambalažne materijale iz Futamura asortimana.

Direktor razvoja Smurfit Kappa Avala Ada, Nikola Marinković, predstavio je najnovija ambalažna rešenja iz ove grupacije, nastala u beogradskoj fabrici, koja smanjuju količinu upotrebljenog materijala. Jovana Grozdanović, ispred niške kompanije Cartoflex, ukazala je na potrebu da se podigne svest kompletnog društva o reciklaži i ekologiji i tom prilikom predstavila potencijal  kartonskog saća u izradi ambalaže i zaštiti proizvoda od oštećenja.

Predrag Todorović, mandžer razvoja za brend Frosch za naš region, izneo je kratki case stady ovog brenda, koji svoj koncept zasniva na ekološkom principu i cirkularnosti.

Erik Hrvatin, predstavnik kompanije Novamont, koja sa italijanskim komunalnim preduzećem učestvuje u izgradnji kompostane u Gornjem Milanovcu izjavio je u kratkom intervjuu da je ovaj projekat trenutno u fazi čekanja sredstava za početak izgradnje.

Drugi deo konferencije bio je posveće temama odgovornosti za očuvanje životne sredine i upravljanje ambalažnog otpada, čemu su bili posvećena tri panela i samostalne prezentacije Ane Vovk, ispred Coca-Cola HBC i Doinite Mihai, predstavnice norveške kompanije Tomra System, proizvođača reciklomata za povrat ambalaže. „Svaki resurs se računa i može biti ponovo iskorišćen“ – poruka je prezentacije Doinite Mihai. Ana Vovk je istakla da multifunkcionalni tim Coca-Cole radi na kreiranju ambalaže koja smanjuje smanjuje upotrebu ambalažnih materijala i zameni postojećih održivijim materijalima, izdvojiviši bio-based pakovanje koje smanjuje emisiju CO2.

Učesnici panela „Kako inovativne tehnologije i mašine u industriji plastične ambalaže podržavaju cirkularnu ekonomiju?“ objasnili su kako „pamente mašine“ za proizvodnju u skladu sa razvojem tehnologija i nauke  u sinergiji sa proizvođačima mogu da doprinesu održivosti, ekologiji i cirkularnosti ambalaže. Plastiku nikaka nećemo izbaciti iz upotrebe i jedini način je da smnjimo njenu upotrebu i što više recikliramo – poruka je prof. dr Branke Pilić sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta Novi Sad. Bojana Perić, direktor jednog od najvećih nacionalnih operatera ambalažnoig otpada Ekostar Pak istakla je da je potrebno da država i privreda imaju isti cilj  da zajednički rade na uspostavljanju sistema za pre svega, primarnu selekciju ambalažnoag otpada kao i reciklažu. „Potrebno je i da građani imaju dostupnost infrastrukturi za reciklažu i odlaganje ambalažnog otpada“, rekla je Milica Milanović iz kompanije Nestle Srbija. Na panelu „Planeta nas poziva na odgovornost“ učestvovali su i Nikola Marinković Smurfit Kappa, i Jelena Petljanski Kiš, Ball Packagaing Europe i Siniša Mitrović kao moderator.

Depozitni sistem u Srbiji mogao bi biti uveden u najranije 2025. godine – zaključak je panela „Depozitni sistem kao instrument za održivi razvoj i cirkularnu ekonomiju“. Najbolji model primene depozitnog sistema je  da kupac vraća ambalažu tamo gde je i kupio proizvod –  istakla je Donita Mihai, potpredsednicu javnih poslova za Južnu i Istočnu Evropu norveške kompanije Tomra Systems, dok je Klara Halova iz kompanije Mattoni 1873, napomenula da su eko-dizajn i sistem prikupljanja ambalaže najvažniji u procesu reciklaže PET ambalaže za piće.

Konferencija je završena panelom „Šta je novo u Srbiji?“ na kojem su inovacije koje spremaju srpske startu ap kompanije predstavili Marina Cvijanović, direktor Eko Bio Investa i Nikola Stanojević, White Lemur (Biosporin), a učestvovali su i Milan Grozdanović, dir, Cartoflex, Niš, i Gordana Vraštanović-Pavićević, spec. sanitarne hemije, koja ja ukaza na potencijalne probleme kada se radi o upotrebi novih materijala kao i recikliranih kada se radi o njihovom kontaktu sa hranom i otvorila put novim temama za naredne događaje.

Izvor: ambalazaipakovanje.com

Fotografije: Momčilo Karan