#pet ambalaža

[zanimljivaekonomija]

Ambipak konferencija 2022 održana u Privrednoj komori Srbije 4. oktobra

Sa ciljem da istakne ambalažu kao deo rešenja za očuivanje životne sredine, i ukaže na ista, u organizaciji portala Ambipak magazin, uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju, u Privrednoj komori Srbije, juče je održana druga po redu Ambipak konferencija „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“. Depozitni sistem, odgovornost društva, privrede i sistema, tehnologije za proizvodnju plastične ambalaže, komostabilna ambalaža, samo su neke od tema o kojima se razgovaralo na konferenciji koja je privukla veliki broj učesnika kao i posetilaca, a gosti iz inostranstva dali su dodatni kredibilitet događaju. I Irena Lalić, osnivač i urednica portala Ambipak magazine, na početku skupa iskazala je zadovoljstvo zbog interesovanja koje su za teme konferencije iskazale brojne kompanije, posebno se zahvalivši inostranim učesnicima. U uvodom delu konferencije, prisutnima su se obratili i Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica u Udruženju za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije, i Siniša Mitrović, direktor Centra za Cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Mirjana Balog je istakla da se „preko 60% proizvoda pakuje u plastičnu ambalažu, koja kao i svaka druga ambalaža, velikim delom završi u otpadu, istakavši da je veliki izazov napraviti ambalažu koja je „po meri prirode“.

Prvi deo konferencije bio je posvećen predstavljanju najnovijih svetskih postignuća u kompostabilnoj i biorazgradivoj ambalaži, a priliku da započnu programski deo imali su predstavnici globalne kompanije Futamura, osnovane u Japanu. Iz Londona se prisutnima obratila Amaia Cowan, menadžerka razvoja za Evropu, Srednji Istok i Afriku koja je ukratko predstavila Futamuru kao i konkretne primere primene kompostabilne ambalaže. Wolfgang Zimmerer, predstavnik kompanije za Evropu, istakao je da Futamura već sarađuje sa kompanijama iz Srbije (Maropack), ali da se proizvodi uglavnom distribuiraju dalje, van Srbije, nadajući se da će postepeno i naše tržište biti u mogućnosti da primenjuje najsavremenije ambalažne materijale iz Futamura asortimana.

Direktor razvoja Smurfit Kappa Avala Ada, Nikola Marinković, predstavio je najnovija ambalažna rešenja iz ove grupacije, nastala u beogradskoj fabrici, koja smanjuju količinu upotrebljenog materijala. Jovana Grozdanović, ispred niške kompanije Cartoflex, ukazala je na potrebu da se podigne svest kompletnog društva o reciklaži i ekologiji i tom prilikom predstavila potencijal  kartonskog saća u izradi ambalaže i zaštiti proizvoda od oštećenja.

Predrag Todorović, mandžer razvoja za brend Frosch za naš region, izneo je kratki case stady ovog brenda, koji svoj koncept zasniva na ekološkom principu i cirkularnosti.

Erik Hrvatin, predstavnik kompanije Novamont, koja sa italijanskim komunalnim preduzećem učestvuje u izgradnji kompostane u Gornjem Milanovcu izjavio je u kratkom intervjuu da je ovaj projekat trenutno u fazi čekanja sredstava za početak izgradnje.

Drugi deo konferencije bio je posveće temama odgovornosti za očuvanje životne sredine i upravljanje ambalažnog otpada, čemu su bili posvećena tri panela i samostalne prezentacije Ane Vovk, ispred Coca-Cola HBC i Doinite Mihai, predstavnice norveške kompanije Tomra System, proizvođača reciklomata za povrat ambalaže. „Svaki resurs se računa i može biti ponovo iskorišćen“ – poruka je prezentacije Doinite Mihai. Ana Vovk je istakla da multifunkcionalni tim Coca-Cole radi na kreiranju ambalaže koja smanjuje smanjuje upotrebu ambalažnih materijala i zameni postojećih održivijim materijalima, izdvojiviši bio-based pakovanje koje smanjuje emisiju CO2.

Učesnici panela „Kako inovativne tehnologije i mašine u industriji plastične ambalaže podržavaju cirkularnu ekonomiju?“ objasnili su kako „pamente mašine“ za proizvodnju u skladu sa razvojem tehnologija i nauke  u sinergiji sa proizvođačima mogu da doprinesu održivosti, ekologiji i cirkularnosti ambalaže. Plastiku nikaka nećemo izbaciti iz upotrebe i jedini način je da smnjimo njenu upotrebu i što više recikliramo – poruka je prof. dr Branke Pilić sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta Novi Sad. Bojana Perić, direktor jednog od najvećih nacionalnih operatera ambalažnoig otpada Ekostar Pak istakla je da je potrebno da država i privreda imaju isti cilj  da zajednički rade na uspostavljanju sistema za pre svega, primarnu selekciju ambalažnoag otpada kao i reciklažu. „Potrebno je i da građani imaju dostupnost infrastrukturi za reciklažu i odlaganje ambalažnog otpada“, rekla je Milica Milanović iz kompanije Nestle Srbija. Na panelu „Planeta nas poziva na odgovornost“ učestvovali su i Nikola Marinković Smurfit Kappa, i Jelena Petljanski Kiš, Ball Packagaing Europe i Siniša Mitrović kao moderator.

Depozitni sistem u Srbiji mogao bi biti uveden u najranije 2025. godine – zaključak je panela „Depozitni sistem kao instrument za održivi razvoj i cirkularnu ekonomiju“. Najbolji model primene depozitnog sistema je  da kupac vraća ambalažu tamo gde je i kupio proizvod –  istakla je Donita Mihai, potpredsednicu javnih poslova za Južnu i Istočnu Evropu norveške kompanije Tomra Systems, dok je Klara Halova iz kompanije Mattoni 1873, napomenula da su eko-dizajn i sistem prikupljanja ambalaže najvažniji u procesu reciklaže PET ambalaže za piće.

Konferencija je završena panelom „Šta je novo u Srbiji?“ na kojem su inovacije koje spremaju srpske startu ap kompanije predstavili Marina Cvijanović, direktor Eko Bio Investa i Nikola Stanojević, White Lemur (Biosporin), a učestvovali su i Milan Grozdanović, dir, Cartoflex, Niš, i Gordana Vraštanović-Pavićević, spec. sanitarne hemije, koja ja ukaza na potencijalne probleme kada se radi o upotrebi novih materijala kao i recikliranih kada se radi o njihovom kontaktu sa hranom i otvorila put novim temama za naredne događaje.

Izvor: ambalazaipakovanje.com

Fotografije: Momčilo Karan

[revolucijaizkreveta-blog]

Mojih prvih mjesec dana bez plastike

Ovo je priča o meni i Marku. Marku Capeku. Dečku koji mi je promijenio život. Capek. Marko Capek. On je nešto kao James Bond jer podjednako dobro skače i leti na snowboardu samo bez mitraljeza. Njegovo oružje je... Njegovo oružje je podizanje svijesti. Zanima te? Čitaj dalje. Prevrtimo deset godina unatrag. 2008. godina kad sam upoznala Marka. Bili smo na jednom lezbijskom tulumu. Lezbijskom = Marko je bio jedini muškarac tamo, a ja sam bila jedina od 20ak žena koja je hetero. Ne, nismo  se ludo zaljubili nego smo samo hengali zajedno jer, ništa homofobno, ali dosadile su nam priče pijanih gay cura o lezbijskom seksu (ma koliko to muškim čitateljima zvučalo nevjerojatno). Provezli smo se malo noćnim tramvajem i proglasili jedno drugo za miss i mistera noćnog tramvaja. Imali smo i slike kao dokaz. Razmijenili smo brojeve mobitela, ali kako to već biva u noćnim poznanstvima, nikad te brojeve nismo upotrijebili. A sad fast forward na 2018. godinu. ''Nika?'' - ''Marko?'' - ''Isssss 20 years no see!'' - ''Haha, brijem da je ipak 10, ali  zaokružimo na 20. High five!'' Long story short, popili smo koje piće ili dva, možda tri. To ponovili još koji put. Otišli na Sljeme i na neki priglupi festival. Ništa neuobičajeno za ljude koji su prijateljski kliknuli. Što je u ovom prijateljstvu neuobičajeno je promjena mog života. Promjena koja je započela Markovom rečenicom uz šalicu kave: ''Znaš li ti da u ovoj kavi ima plastike?'' - ''Ha??'' - ''Znaš li ti da u pivi ima plastike?'' - ''Ima plastike u kavi i pivi?'' - bila sam malo zbunjena jer jedino što znam je da nije dobro piti vodu iz plastične boce pa to već godinama niti ne radim već sve dostupno kupujem u staklenim bocama. ''Kad peremo vodom neki plastični artikl mikro i nano čestitce plastike odlaze u odvod, zato u 70ak posto vode u Europi gdje je voda pitka ima plastike, a u Americi u 90ak posto'' - pojašnjavao mi je Marko ne mogavši usput ne prokomentirati ženu koja je upravo skupljala pseće gov... drekec plastičnom vrećicom: ''Eto vidiš! O tome ja cijelo vrijeme pričam! Psećem dreku treba svega nekoliko  sati da se razgradi, a plastičnoj vrećici nekoliko stotina godina! U našim drogerijama imaš vrećice za pseći drek koje su razgradive, a koštaju svega 2 kune više! Dakle, 2 kune za jedan korak k spašavanju svijeta! Ne znam za tebe, ali ja kovanicu od 2 kune izgubim  valjda svaki dan!'' Plastične boce nikako nisu namijenjene ponovnom punjenu jer su dušu dale kao leglo infekcija. Stručnjaci su najviše zabrinuti zbog bisfenola, kemikalije koja se koristi  u proizvodnji plastične ambalaže, a koji prema nekim istraživvanjima čak može poremetiti menstrualni ciklus i ovulaciju, povećati rizik od nastankka endometrioze pa čak i raka dojke. A prema nekim istraživanjima ponovno napunjena plastična poca sadrži više bakterija nego WC školjka! Posebno je vlažno grlo bočice savršeno mjesto ra razmnožavanje bakterija, pa ste slabijeg imuniteta možete dobiti i proljev. Inače, Marko već godinama živi bez plastike za jednokratnu upotrebu i kroz naša druženja privolio je i mene da prijeđem na njegov dark side, he's got candy. Šalim se. Nema on nikakav candy, tj. ima, ali za naš planet Zemlju jer ''budi promjena koju želiš vidjeti u svijetu'' je valjda jedini klišej koji je stvarno istina. ''Korištenje i bacanje plastičnih vrećica je čisti komoditet'' - priča mi on: ''Što te spriječava da jednom investiraš u platnenu shopping vreću koja neće zagaditi prirodu, a imat ćeš je godinama?Isto tako kad je riječ o kupovini odjeće i internet shopovi, a i naše trgovine većinom imaju opciju papirnatih ili bio ambalaža'' Ovaj mladi ultra cool inžinjer elektrotenike, smjer energetika, koji se već 12 godina bavi aktivizmom oko zaštite okoliša, nije trebao koristiti nasilje pa čak ni pasivnu agresiju da me uvjeri da je njegov način života nešto totalno za mene. Na kraju, zbog upravo te svijesti o zagađenju već godinama koristima platnenu shopping vreću pa sam odlučila krenuti korak dalje pa pomislih, kad već imam pozersku titulu influencera zašto ne bih vama prenijela svoje iskustvo, mojih prvih mjesec dana bez plastike, prvih, ali nikako ne i zadnjih. Život bez plastike polako, ali sigurno postaje moj život. Jeste li znali da 100 000 morskih sisavaca umire samo zbog plastike godišnje? Kitovima i delfinima uništavamo njihov habitat. Ja to doista ne želim činiti i onako imam već dovoljno grijeha za deveti krug Danteova pakla, ne treba mi još i ovo na duši. Treba li tebi? Poslušala sam Markove savjete i krenula laganim baby koracima: za početak sam prestala kupovati bilo što u plastičnoj ambalaži. Dakle, kad kupuješ primjerice tjesteninu, zaboravi na onu u plastičnoj vrećici i kupi u kartonskoj kutiji. Mineralna voda u plastičnoj boci? Hej, pa ne postoji bez razloga i u staklenoj! Čak i svoju omiljenu drogu zvanu Coca Cola u većim supermarketima možeš kupiti u  staklenim bočicama. Dakle sva, baš sva plastika je zamjenjiva staklom ili kartonom. ''Kad se poželiš slikati u karipskom raju, prvo moraš pola sata čistiti plažu da bi dobio kadar bez plastičnog otpada u njemu! Kad surfaš obalama Sjeverne Afrike, udaraju te komadi plastike!'' - priča mi Marko o svojim iskustvima s egzotiičnih putovanja: ''Plastika je ogroman problem jer se ne razgrađuje! Kod nas je naizgled bolja situacija jer ako kreneš pješice od Zagreba do Zadra naići ćeš na svega pet boca i tri vrećice i samo iz izignorirati jer tuđe smeće ne doživljavamo kao naš problem, a trebali bi. Mi volimo naše more prezentirati kao najčišće, ali to uopće nije istina.'' Plastiku sam prestala koristiti plastiku zbog svojeg  zdravlja pošto, posebno kad je riječ o tekućinama, plastična ambalaža otpušta nano čestice plastike. Zar želim to piti? Ne! ''Nama u Hrvatskoj uopće ne treba niti jedna plastična boca jer imamo pitku vodu. Čak je možemo piti i na izvoru na našem Sljemenu!'' - govori mi Marko dok smo šetali supermarketom u potrazi za biorazgradivom ambalažom. ''To je jako teško'' - rekao bi netko, ali to uopće nije točno jer našli smo i pića i hranu. Nabavila sam i staklenu bocu s girly uzorkom koju kod kuće napunim filter vodom i s tim hodam okolo što je mnogo bolje i za mene  i za tvoj planet nego da nekontrolirano kupujem kojekakve već same po sebi umjetne ledene čajeve u plastičnim bocama. Po Markovom naputku, kad  primjerice kupujem salatu uzmem već korištenu vrećicu, kasnije tu vrećicu okrenem naopačke, operem je i osušim i spremna je za novu upotrebu. Dakle, poanta je da izbjegavamo jednokratnu upotrebu plastike jer to je, kao što Marko uvijek naglašava, čisti komoditet. Najlakše je samo proizvoditi otpad i to onaj najgori - nerazgradiv, otpad zbog kojeg naša djeca na plažama više neće tražiti školjke nego komade plastike i izranjati s plastičnim vrećicama na glavi. Ljudi se ponašaju egoistično, ako kod bilo koga kod kuće ostavimo  nekoliko plastičnih boca, osobi će to smetati i to će izbaciti u kontejner i tretirati te boce kao da više nisu njihove i nisu njihov problem. Točno, ako gledamo egoistično, onda fakat nisu, ali  ako gledamo  globalno, baš svaka plastična boca je i moj i tvoj problem. ''Toliko smo se udaljili od majke prirode da zaboravljamo da je to sve dio nas'' - govori mi Marko ispijajući vodu iz naravno staklene boce. Uh, koji vruć dan. Vrijeme je za ljetovanje! ''Kad već spominješ ljetovanje'' - odmahuje Marko glavom: ''Izronio sam jednom plastični koralj. Dakle, dotle smo došli!'' Počela sam drogerijama kupovati kompostabilne vrećice za smeće koje su opet 2 kune skuplje od običnih. Opet 2 kune za spas svijeta! Marko me podučio kako  proizvesti sredstvo za pranje suđa od kokosa, a više koristim niti plastične perilke za suđe već ekološki prihvatljivu agavinu četkicu (koja se, osim što ne zagađuje okoliš, uopće ne razmoči i fakat je trajna), a koja košta 4 kuna i 50 lipa. Plastika je inače kvalitetan proizvod koji se treba koristiti sa pažnjom. Trebamo je reciklirati pa tako i stvari koje su nužno od plastike kao primjerice skijaške jakne, treba kupiti od reciklirane plastike. Inače, imam jednu PVC jaknu koju jako volim, ali Marko me utješio riječima da ta jakna nije problem jer ne bacam svaki dan takvu jaknu u smeće, a niti se takva jakna pere pa nano čestice plastike ne odlaze u odvod.  Sva druga odjeća trebala bi se bazirati na lanu, pamuku i vuni jer pranjem sintetike čestice plastike odlaze u vodu. A plastičnu vrećicu trebamo oprati kao što operemo tanjur. Što je s kozmetikom i sredstvima za čišćenje? Počela sam izbjegavati kozmetiku koja ima mikrogranule za čišćenje. Marko me prebacio na proizvode na ekološkoj bazi čija ambalaža je od reciklirane plastike pa tako ne pridonosim izgradnji nove plastike, a tim sredstvima ne pridonosim zagađenju mora. Uz Markovu pomoć izradila sam i svoj prvi sapun i pastu za zube i moram reći  da je to najbolja pasta za zube koju sam ikad probala jer osim što skida plak izbjeljuje zube: dakle, ekstra djevičansko kokosovo ulje, kalcijev karbonat iliti bijela kreda, xylitol iliti brezin šećer što je vrsta šećera koja ubija loše bakterije i dovodi floru u ustima na zdravu razinu. To je puno bolje od toksičnih preparata kojima ubijamo sve! Lako je proizvesti i dezić koji jači od svih ovih koji obećavaju 48 sati svježine: kokosovo ulje, shea maslac i soda bikarbona bez aluminija. A sapun može skuhati svatko tko zna skuhati rižu. Na netu su dostupni online kalkulatori kojima je lako proračunati točno na grame koliko čega treba, sve to izmiješamo, pH mu je 8, a sadrži u sebi glicerin. Ista stvar je sa sapunom za pranje suđa. Što je najbolje, sve košta puno manje nego da to kupimo u dućanu. Prošlo je tek mjesec dana otkako živim, koliko je to moguće, bez plastike, a već se osjećam bolje u vezi sebe kao osobe i to bih preporučila svakome. Pokušaj i ti, baby koracima, prvo s platnenom shopping vrećom koju ćeš imati godinama. Počni s vodom u frižideru u staklenoj boci. Samo počni i ako nam se pridružiš ti, ti, ti i ti, a i ti tamo bit ćemo promjena koja će se doista vidjeti u svijetu. Marko, hvala ti! PS čekirajte Markov video:   Read the full article

[mndzdr]

Fiskalni računi su otrovni?!

Toksični bisfenol A pronađen je u različitim potvrdama i isečcima koji se štampaju na termalnom papiru sa kojim su građani svakodnevno u kontaktu.Foto: Mondo/ Stefan Stojanović Fiskalni računi i potvrde koje se štampaju na takozvanim termalnim papirima u Srbiji sadrže štetnu hemikaliju bisfenol A, pokazalo je najnovije istraživanje organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije – "Alhem." Ova organizacija je, naime, od jula do septembra kontrolisala 33 uzorka na tržištu Srbije. Pre svega fiskalne račune dobijene pri kupovini određenih proizvoda, fiskalne rolne kupljene od dobavljača, termalni papir sakupljen iz javnih ustanova i privatnog sektora, ali i kartonsku i papirnu ambalažu za prehrambene proizvode i plastične kutije za pakovanje gotove hrane u supermarketima. Laboratorijskom analizom uzoraka utvrđeno je da bisfenola A ima u termalnim papirima od kojih se prave rolne za fiskalne račune, kao i u kartonskoj ambalaži za hranu. Svi uzorci uvezenih fiskalnih rolni sadrže ovu hemikaliju. Testirana je i ambalaža za hranu, prvenstveno ona u koju se pakuje masna hrana, jer je ova hemikalija rastvorljiva u mastima i lako može da pređe u hranu. Naši rezultati su pokazali da plastične kutije u kojima se hrana pakuje u supermarketima ne sadrže ovu hemikaliju, kao ni papirna ambalaže i kesice za pomfrit. Međutim, u kartonskim kutijama koje smo uzorkovali pronađen je bisfenola A u tragovima. Kako pretpostavljamo, one su proizvedene od recikliranog papira, što znači da u reciklažu ulazi i termalni papir, zbog čega je verovatno došlo do kontaminacije2, kaže za "Politiku" dr Jelena Milić iz "Alhema." Bisfenol A je trenutno jedna od najkomercijalnijih hemikalija koja se koristi u proizvodnji termalnih papira kao razvijač boje. Ona nije hemijski vezana za papir tako da pri kontaktu može da se apsorbuje u kožu i izazove različite komplikacije. Prema rečima stručnjaka, dokazano je da može štetno da utiče na plodnost, rad endokrinog sistema, ali i da izazove reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa. Od januara ove godine BPA je u Evropskoj uniji na “listi kandidata supstanci koje izazivaj zabrinutost”, dok je u decembru prošle godine Evropska komisija donela odluku o zabrani, odnosno ograničenju upotrebe u termalnom papiru. Ova odluka počinje da se primenjuje od 2.januara 2020. godine, i iako Srbija do sada nije preuzela ovu odredbu u domaće zakonodavstvo, očekuje se da i naša zemlja uskoro ažurira ove podatek. Prema rečima Jelene Milić, ova organizacija tek završnom kampanjom apeluje na institucije u javnom i državnom sektoru , naročito na trgovinske lance, da zemene ove proizvode bezbednijom alternativom bez BPA. "Prema evropskoj regulativi, sa kojom je usaglašen i naš zakon, kompanije koje proizvode, uvoze ili distribuiraju proizvode koji sadrže supstance koje izazivaju zabrinutost kao što je bisfenol A, obavezuje da o tome obaveste sve učesnike u lancu snabdevanja, kao i potrošače, u slučaju da oni to zahtevaju. Milićeva kaže da je ovom kampanjom testirano i to koliko se ovo sprovodi u praksi. Tako je distrubuterima koji imaju zakonsku obavezu da pruže ovakve informacije poslato pet zahteva potrošača, od čega je stuglo četiri odgovora, ali samo jedan u skladu sa zakonskom regulativom. ”Ovom kampanjom smo zato želeli da skrenemo pažnju javnosti na prisustvo bisfenola A u termalnim papirima, pre svega u fiskalnim isečcima koji se dobijaju u bankama, sa kojima svakodnevno dolazimo u konktakt”, upozoravaju iz ovog udruženja. Let's block ads! (Why?)

[zanimljivaekonomija]

Neverovatne činjenice o aluminijumskim limenkama

Recite ne PET-u, naša budućnost zavisi od toga

Broj PET boca dostigao je kritične razmere, to znači da svi moramo doneti ispravnu odluku da više ne nanosimo štetu životnoj sredini i zdravlju.

Kada je reč o ambalaži PET boce su najgori zagađivači a mogu se reciklirati samo 20 odsto. Da ne pominjemo da im je potrebno 400 godina da se razgrade. Odbačena plastika opasna je ne samo za ekosisteme voda i šuma, već i putem čestica mikroplastike ulazi u ljudsko telo. Rešenje je jednostavnije nego što mislimo, jer je voda iz slavine u Srbiji jedna od najkvalitetnijih i najstrože regulisanih. A nije ni potrebno u potpunosti se odreći bezalkoholnih pića. Odaberite umerenu konzumaciju ovih pića iz aluminijumskih limenki manjih doza, što je bolje za nas a i okolinu. Pročitajte šest sjajnih razloga za odabir aluminijumskih limenki!

1. Mogu se reciklirati neograničen broj puta - Aluminijumske limenke se mogu 100% reciklirati, a na ekonomičan način im se može menjati namena neograničen broj puta. Ako ih stavimo u odgovarajuće kontejnere za reciklažu, možda ćemo ih „ponovo videti“ za samo 60 dana kao novu limenku osvežavajućeg bezalkoholnog pića.

2. Bezbedne su - Aluminijumske limenke su vrsta ambalaže koja nudi najviše zaštite: one odbijaju 92% svetlosti, štite tečnosti od spoljnih zagađivača, kiseonika i bakterija. Takođe, konzerve nije moguće ponovo zatvoriti nakon što se otvore, što znači da možemo da izbegnemo da neko doda nešto u naše piće, i da ga zatim nezapaženo zatvori.

3. Bez konzervansa - Piće u konzervi termički je obrađeno, što znači da se štiti procesom pasterizacije. Većina pića u aluminijumskim limenkama ne sadrži konzervanse.

4. Jednostruka doza - Aluminijumska limenka od 250 ml je ekvivalent jedne čaše koju je  moguće popiti odjednom. To znači da se proizvod konzumira svež, i tako ne gubi od svoje vrednosti tokom uživanja, a na taj način se takođe izbegava preterana konzumacija i prevelik unos šećera.

5. Jednostavne za upotrebu – limenke se brže hlade i duže zadržavaju napitak hladnim, što znači da možemo duže da uživamo u osvežavajućem efektu.

6. Ekonomične - Ako sakupljamo konzerve i predamo ih na reciklažu, možemo čak i malo da zaradimo od njih.