#dostignuće

[galaksija]

Čitam reči svoje od pre dve godine

Osećam vapaje svoje prošle ja

I pokušavam joj poslati

Ove neiskvarene, radosne suze

I spoznaju da će preživeti

I početi da živi

Baš onako kako se nekim

malenim delom svog bića nadala

Iz grudi će joj sevati zvezde

Uprkos svemu

pevaće slobodno na sav glas

Samo nek nastavi da se budi svakog dana

Konačno

Dostignuće svoj neuhvatljivo uhvatljivi san.

[drkenancrnkic]

Čuveni psiholog Sigmund Freud je ovom rečenicom za sva vremena dao vjerojatno najprecizniju definiciju ljudske motivacije!

To je također i pitanje koje sami sebi često trebamo postaviti: "Da li sam izvor bola ili užitka za ljude u mojoj blizini?"

Ljudi koji stalno kukaju, kritikuju, kinje, nabijaju osjećaj krivice, svađaju se, izigravaju žrtve, nešto očekuju, kojima nikad nismo dovoljno dobri i koji generalno prenose negativnu energiju moraju razumjeti da će drugi bježati od njih koliko god da su im bliski i koliko god da ih vole. Razlog leži u samoj prirodi čovjeka, odnosno potrebi za samoodržanjem i želji za srećom.

I umjesto da se žale kako su drugi krivi, kako ih nedovoljno vole ili ne poštuju, trebaju se iskreno zapitati: "Zašto bi me neko volio ako svaki susret sa mnom za tu osobu predstavlja bol?" 🤔

Kada bi samo nasmijani dočekivali druge, rekli im lijepu riječ pri svakom susretu, pohvalili neko njihovo dostignuće, ohrabrili ih, pokazali iskreno interesovanje za njih i ono što je njima važmo, zahvalili se na nekoj pažnji, saslušali ih, podržali u njihovim nastojanjima...vidjeli bi kako bi drugi radosno, često i sa velikom željom provodili što više vremena sa njima!

Kažu da je najbrži način da stekneš prijatelja taj da to nekome budeš! 👈🏻

Ljudi će te voljeti ako osjete da ti njih voliš.

Kap meda (pohvala i lijepa riječ) privući će više pčela nego tona smole (kritika i ružna riječ).

Zapamtite, ljudi Vas ne mogu nasilu voljeti.

Ali voljet će Vas srcem ako se u Vašem prisustvu uvijek budu dobro osjećali. ✅

Iz tog razloga, kada god pomislite da su drugi krivi, zapitajte samog sebe: "Jesam li ja njima izvor bola ili zadovoljstva?"

Kada promjenimo sebe i način na koji se odnosimo prema onima koji su nam bliski i navodno bitni, tek tada će se promjeniti i njihov odnos prema nama.

Brže nego što očekujemo...

Trajnije nego što to možemo i pretpostaviti...

✅ Budite izvor radosti i zadovoljstva ljudima oko sebe.

✅ Svih 86.400 sekundi.

✅ Svakoga dana.

Boli je, na ovom kratkom putu koji se život zove, ionako previše...

#bol

#užitak

#motivacija

#odnosi

#drkenancrnkic

[preporodbn]

Dejtonski sporazum 29 godina kasnije

Najveći problem za Sarajevo je taj što se BiH suočava sa snažnim utjecajem susjeda Hrvatske i Srbije i politička dešavanja u njoj. Piše: Nenad Kulačin Prošlo je 29 godina od usvajanja čuvenog Dejtonskog sporazuma. Taj dokument je doneo mir Bosni i Hercegovini, i samo da je to njegovo dostignuće, više je nego dragoceno. Osim mira, Dejtonski sporazum je odredio i ustrojstvo, odnosno budućnost BiH.…

[lookerweekly]

Godišnji koncert beogradske Kraljevske baletske akademije (Royal Academy of Dance) biće održan u ponedeljak, 20. maja u 18.30 časova, u Pozorištu na Terazijama. Koncert će otvoriti ambasador Velike Britanije njegova ekselencija gospodin Edvard Ferguson.To će ujedno biti i prilika da sve studentkinje, različitih uzrasta pokažu svoje baletsko znanje i dostignuće, kroz izvanredan nastup.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/predstave/koncert-beogradske-kraljevske-baletske-akademije-na-terazijama/

[sonnywise]

Upoznaćeš u životu osobu koja te neće posedovati, ali će želeti više od svega. Svaki tvoj pokret, reč i dostignuće pomno pratiti, svaki vid tvog postojanja, bilo virtuelno ili uživo će pomno posmatrati i diviti se tome, uvek će biti negde u pozadini i želeti... Upoznaćeš i osobu koja će te posedovati, imaće tvoje reči, pokrete i dostignuća, ali neće biti ponosna time, jedan pokret prsta će prosto biti težak da se pokrene za tebe. Što se postojanja tiče, verovaće da svaki gest moraš da uradiš, da svako dobro moraš da prirediš i da šta god uradila, ti nećeš uzeti za zlo - jer si tako navikao. Inače u drugim sferama života osim one privatne je nećeš baš interesovati, u svim drugim sferama će svi drugi biti preči... Od takvog života, jedino fotografije mogu biti lepe, sve ostalo je ruševina koja se graditi ne da...

[misternikola]

Ne sećam se kad sam poslednji put

Ovako istinski sijala od sreće

I opet razlog si ti

Ti si zaslužan za ovo,

Toliko željeno,

Sanjano,

Dostignuće

Prožeo si celo moje biće sobom

Inspiracijo moja

Kako bih ti sad rekla toliko toga

Ali tebe trenutno nigde nema

Osim u meni samoj

Vraga mu

Valjda ćeš nekada shvatiti

Sve ono što nikada nisi znao.

[klilithe2]

Kad bi čovjek

Kad bi čovjek mogao

Bez prestanka voljeti,

A da ga pri tome

Ne raziru boli,

Bilo bi idealno,

Bilo bi to dostignuće željenog.

Ali, sve mi se više čini

Da mi još uvijek

Nismo dorasli tome životu,

Jer na ovoj našoj planeti,

Sve je više i više zvijeri,

Koje ubijaju posljednje

Zrake svjetlosti,

Posljednje duše ljubavi,

Sreće i života.

~Klilithe

[radiogornjigrad]

Kruno Čudina: Pismo za Zan

Prekrasna moja Zan, mistična ženo, ostvarenje i dostignuće sebe same. Napokon si se ukazala, manifestirala u mojim mislima i osjećajima, dobro je da si konačno ovdje, pravo je vrijeme, dajem ti devetnaest crvenih tulipana, to je od Laleh, s voljom i od srca, da ih tvoje ruke prime, oni su zatvoreni, oni su suze i radost, sada si sa mnom, ovo je pravo vrijeme za nas, svako vrijeme ast, jest. Za…

[zanimljivaekonomija]

Strastvena sonata zatvara sezonu ‘Kolarac tvoj svet muzike’

Poslednji, osmi koncert pijaniste Aleksandra Madžara iz ciklusa Betovenove sonate biće održan 30. juna u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Na programu su klavirske sonate op. 57, op. 54, op. 53.

Maestralni pijanista izabrao je da na poslednjem od osam koncerata iz ciklusa Betovenove sonate svira između ostalih Appassionatu/Strastvenu sonatu koju mnogi porede sa Petom simfonijom. Appassionata je nastala 1805. godine, u vreme Eroike, na vrhuncu kompozitorovog srednjeg stvaralačkog perioda, predstavljajući najveće i najmonumetnalnije dostignuće tog Betovenovog perioda u oblasti klavirske muzike. Koncipirana je u tri opsežna stava i traje 27 minuta.

Betovenove klavirske sonate predstavljaju grandiozni vrhunac razvoja ovog žanra u delima Bečkih klasičara (Hajdn, Mocart, Betoven). Opus od 32 sonate pokriva spektar različitih tehničkih zahteva, od dela najjednostavnijih za izvođenje do velikih sonata (grande sonate) namenjenih koncertirajućim profesionalcima. Zbog važnog mesta koje imaju u formiranju svakog pijaniste, nimalo nije preterano poređenje po kojem su Bahova klavirska dela Stari zavet, a Betovenove klavirske sonate Novi zavet pijanističke literature.

Aleksandar Madžar se po završetku studija klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu usavršavao kod najvećih svetskih pedagoga. Specijalizaciju je završio na prestižnom Konzervatorijumu "Čajkovski" u Moskvi, a zatim i u Strazburu. Pažnju svetske javnosti privukao je pobedama na takmičenjima u Lidsu, Ženevi, Bolcanu i Milanu. Madžar se bavi pedagoškim radom kao profesor na Flamanskom kraljevskom konzervatorijumu u Briselu i na Akademiji za muziku i pozorište u Bernu. Nastupa sa vodećim orkestrima i solistima širom sveta.

Ulaznice za poslednji koncert u sezoni Kolarac tvoj svet muzike, po ceni od 1.200 dinara, u prodaji su na biletarnici Kolarca, a možete ih platiti i preko sajta Kolarca.

[dsjanta]

Ovih dana je jedna od glavnijih vesti bilo sletanje letelice na Mars. Za mnoge je to veliko dostignuće čoveka, dok je mnogima to čisto razbacivanje novca. Mene je ta vest takođe povela na razmišljanje i shvatio sam kako je tragedija da smo mi ljudi spremni da idemo na planete koje su milionima kilometara udaljeni od Zemlje, ali postajemo sve udaljeniji od svoje rodbine, suseda, prijatelja, kolega itd. Tužno je da tražimo život na Marsu, kako bismo ga proučavali a odbacujemo ljude koje imamo oko sebe. Naravno, generalizujem, ali ima istine u tome. Moto modernog vremena u kome živimo je individualizam, gde nas uče da nam nisu potrebni drugi ljudi, niti nam je stalo do mišljenja drugih. A još manje nam je potreban Bog. Odmah mi je pala na pamet pesma koju smo ranije vrlo rado pevali – jeste da se tu spominje mesec a ne Mars, ali poenta je jasna: Na zemlji su živeli mnogi veliki ljudi: Kraljevi, vladari hvalili su se silom, Ali vreme zbrisa svu slavu njihovu. Refren: Znam za jednog koji nikad proći neće, On je Kralj nad svima, On ne umire, Njegovo je ime divno, neprolazno: Isus, Isus, Isus moj. Žurno napredujemo, stigli smo do meseca, Ali možemo li iz ničeg stvorit nešto? Samo Bog to čini, Hrist naš večiti. Srce smo presadili, ipak čovek umire, Naš je život travka koja brzo uvene, Ali znam za jednog: smrt je pobedio. 😇 One of the major news these days was the spacecraft landing on Mars. For a lot of people this is a major accomplishment of man, while others say it’s wasting money. This news made me think and it made me realize how tragic it is that we are ready and willing to go to other planets millions of miles away, but aren’t willing to cross the street or town to meet our family, friends, neighbors, colleagues etc. It is sad that we are searching for life on Mars in order to study it, while neglecting people around us. 😇 [day 332/365] . . . . . #mars #landing #spacecraft #expedition #knowgod #lovegod #servegod #followjesus #pictureaday #pictureaday2018 #pictureoftheday #pictureoftheday2018 #picoftheday #potd #potd2018 #photoaday #2018photochallenge #365challenge #365project #project365 #365photochallenge https://www.instagram.com/p/Bqvhh0CAeka/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=10tjknu72gk1j

[galaksija]

Ne sećam se kad sam poslednji put

Ovako istinski sijala od sreće

I opet razlog si ti

Ti si zaslužan za ovo,

Toliko željeno,

Sanjano,

Dostignuće

Prožeo si celo moje biće sobom

Inspiracijo moja

Kako bih ti sad rekla toliko toga

Ali tebe trenutno nigde nema

Osim u meni samoj

Vraga mu

Valjda ćeš nekada shvatiti

Sve ono što nikada nisi znao.

[mentalnahigijena]

Sada se vidi koliko je stopiranje Stepinca bila katastrofalna odluka! Ruski patrijarh Kiril, jednako kao i Putin u političkom svijetu, sve je osamljeniji u ozbiljnom pravoslavnom svijetu. Zbog podrške Putinovoj agresiji, koju Kiril percipira kao "metafizički rat", pravoslavni džihad, na zgražanje pravoslavnih crkava, od Carigrada do Atene i dalje. Za Kirila rat u Ukrajini nije agresija, već borba Hrista i Antikrista, Rusije koja je sačuvala moralne vrijednosti i duhovnost, i Zapada, preplavljenog materijalizmom i svakom vrstom perverzije i nemorala, Zapada na kojem hršćanstvo nestaje, ne praktikuje se. Ova dualistička, manihejska vizija suprotnosti duhovne Rusije i dekristijaniziranog Zapada, o kojoj Kiril govori, zapravo je čista obmana. PRAZNE RUSKE CRKVE Kiril u Rusiji ima 80 miliona nominalnih ruskih pravoslavaca, od kojih u crkvu redovno ide tek njih oko pet miliona, postotak sličan, čak i niži, kao i na "raskršćanjenom Zapadu". S druge strane, u Ukrajini, koja želi prijeći na stranu "Antihrista" – Zapada, od čega ih Putin i Kiril žele "zaštititi", od 15 miliona ruskih pravoslavaca redovno ide u crkvu oko osam miliona, a tome se pridodaju visoki procenati od šest miliona autokefalnih ukrajinskih pravoslavaca. Ukratko, pravoslavci u Ukrajini su zapravo dvostruko veći i pravoslavniji od Kirilovih ruskih pravoslavaca kada gledamo stvarnu praksu vjere i duhovnosti. K tome, Rusija je jedna od zemalja s najvećim brojem abortusa, prednjači po alkoholičarima i raspadima brakova, jedino ne daju homoseksualcima da paradiraju, što je vrhunsko metafizičko dostignuće. Uzalud, dakle, što Putin Kirilu iskrcava silne novce i gradi parohije, no one su, za razliku od prozapadne pravoslavne Ukrajine, prazne. Gdje je duhovna superiornost Rusije i ruskog pravoslavlja o kojoj Kiril govori? U podrumima masakriranih ukrajinskih gradova? U džepovima Putinovih oligarha? U pozlaćenim Kirilovim dverima? Ruska pravoslavna crkva u Ukrajini zato otkazuje vjernost Moskvi i Kirilu, ne želeći u liturgiji spominjati niti Kirilovo ime. Njezin mitropolit Onofrije traži od patrijarha Kirila i čelnika Rusije da "poštuju suverenitet i integritet Ukrajine jer... ovaj rat nema opravdanja, ni pred Bogom ni pred ljudima".

Ne distanciraju se od Kirila samo ruske ukrajinske župe i biskupije, nego mnoge strukture Ruske pravoslavne crkve u Europi i drugim dijelovima svijeta. Primjerice, u Amsterdamu, parohija koja brine o pravoslavcima Nizozemske već je proglasila svoje odvajanje od Moskve. Carigradski patrijarh Bartolomej, "papa" pravoslavnog svijeta, još 2016. godine digao je ruke od Kirila.

Tada je Kiril odbio doći na svepravoslavni sabor na Kreti, prvi nakon više od tisuću godina, jer ga je zgrozilo da Bartolomej želi dijalog s katolicima i protestantima, na što je Kiril tražio da se katolici i protestanti definiraju kao otpadnici, i da nemaju status crkava. Moskva čak i carigradskog patrijarha Bartolomeja smatra prljavim agentom trulog Zapada.

BARTOLOMEJ I CARIGRAD Doduše, nije Kiril prvi ruski patrijarh koji se tako odredio prema Zapadu, pa i prema pravoslavlju. Sve do kraja 16. vijeka u pravoslavlju je vladao ekumenski profil, koji su Rusi tada, prikazujući se kao treći i posljednji Rim, zamijenili etničkim i nacionalističkim profilom pravoslavlja koje se upravo zahvaljujući ratu u Ukrajini raspada. Čak ga ni grčki pravoslavci ne zarezuju ni pet posto, tek Srbi, Bugari i druge etnocentrične, na Rusiju i Putina naslonjene crkve. Zahvaljujući takvom etnocentričnom, a ne ekumenskom karakteru pravoslavlja kojeg simbolizira Bartolomej i Carigrad, pravoslavlje puca po šavovima. Ukrajinski i ruski pravoslavci stoga stoje rame uz rame braneći svoju domovinu od Putina i Kirila. Dakle, dok ekumenizam ne funkcionira ni među samim pravoslavcima zahvaljujući Ruskoj pravoslavnoj etnocentričnoj crkvi, kanonizacija Stepinca je odgođena baš zbog ekumenizma, a papa Franjo sanjao je da će se takvim potezom približiti Moskvi, žrtvujući Stepinca, i sastati se s Kirilom koji Katoličkoj crkvi ne pridaje niti status crkve. Takva Papina odluka, nakon svega ovoga što vidimo u Ukrajini i raspadom ekumenskog principa među samim pravoslavcima koji vjekovima destruira Moskva, pokazuje se katastrofalnom i lošom porukom. Naime, dok se (rusko) pravoslavlje temelji na sprezi trona i oltara, pri čemu je crkveno u funkciji političkog, upravo je Stepinac taj koji je položio svoj život odbijajući Tita koji je taj koncept želio primijeniti i u Jugoslaviji, što je Stepinac odbio. Odbio je Hrvatsku katoličku crkvu pod čizmom cara Tita, a ne pape, principa katoličke univerzalnosti i nadnacionalnog jedinstva. RAKETNI EKUMENIZAM I dok Kiril zajedno s Putinom razbija ekumenski princip unutar samog pravoslavlja, naivni Rim je, umjesto da Stepinca predstavi kao rješenje problema koje pravoslavlje ima unutar sebe i makne vjeru od raznih "Tita", Putina i Vučića, od Stepinca napravio ekumenski (!?) problem. A ekumenizam ne postoji niti među samim pravoslavcima, osim raketni ekumenizam u Ukrajini, ili desantni u Crnoj Gori. Kirila zato značajan dio pravoslavnog svijeta ne može vidjeti ni nacrtanog, jer mu je u ključnom momentu nedostajalo baš Stepinčeva duha i hrabrosti, koji je, u pokušaju da politika religijsko stavi u službu političkog, rekao "ne" Titu spriječivši titoizaciju katoličanstva. A njegovi protivnici u Rusiji i Srbiji pristali su na Putinizaciju pravoslavlja. Da nije tragično, bilo bi smiješno...

Autor: Ivica Šola Teolog, komunikolog i novinar, kolumnist i profesor na Akademiji za umjetnost i kulturu.

[cgvijesti]

Šehović: Opštine skupo platile Vladin populizam - u pamet se

Šehović: Opštine skupo platile Vladin populizam – u pamet se

Još jedno “reformsko” dostignuće odlazeće Vlada Crne Gore je palo u vodu! Bezuspješno smo upozoravali da će opštine skupo platiti Vladin populizam, i da će doći do drastičnog pada lokalnih prihoda. Vlada je tvrdila suprotno. Dramatični podaci iz februara jasno pokazuju ko je bio u pravu, navodi predsjednik Socijaldemokrata Damir Šehović. “Hitno usvojiti izmjene zakona o finansiranju lokalne…

[prijedor24]

Najstarija osoba na svijetu proslavila još jedan rođendan i uživa u životu

Kane Tanaka, najstarija osoba na svijetu, napunila je 119 godina u nedjelju, navodi se na Twitteru koji je objavila njena praunuka Junko Tanaka. – Sjajno dostignuće. (Kane Tanaka) napunila je 119 godina. Nadam se da ćeš nastaviti da živiš život veselo i punim plućima – napisala je…

[putokazkrozvreme]

Zatočeni u vremenu

Kao i uvek,u pojedinim trenutcima svog života kad se osećam loše i snage mi ponestane, ja stanem pred ogledalo i dobro se pogledam. A onda posle par trenutaka nemog i tihog gledanja,upitam sebe: "Da li si srećna, imaš li sve što ti treba i zašto uvek tražiš više?" Posle par nebrojenih pitanja, ja i dalje stojim ali odgovore na zadato ne spoznajem i pitam se što je to tako. Pitam se, zašto svi mi ljudi tražimo više od onog šta nam je zaista potrebno i u tom nezadovoljstvu koje sami projektujemo, izgubimo sebe. Odjednom i to ogledalo u kom se stalno pogledam, postaje daleko, dok ja polako zaostajem u pozadini i gubim se u senci svojih večitih težnji i razmišljanja. Kao i većina, tako i ja, uvek želim više, uvek težim ka višem i nadam se nečemu još boljem u svom životu. To nije loše,zar ne? Svako treba da traži i želi za sebe najbolje i trudi se da to i ostvari. Kao jedan od ključnih elemenata za svako dostignuće u zivotu, navodim upornost i pomalo dobre volje. Dokle god čovek u sebi ima snage, volje i trudi se za sve njemu bitne stvari i pojedinosti u životu, sve do tad će biti zadovoljan i kad se pogleda, znaće duboko u sebi da je na pravom putu, na pravom mestu, jer radi ono što voli i ono što misli da je u tom trenutku najbolje za njega. Nisu svi pokušaji u životu uspešni, toga smo nažalost svi svesni, ali dokle god radimo na sebi i trudimo se za sebe, sve do tad nećemo imati taj osećaj zatočenosti u vremenu. Počev od sebe, uviđam u svom životu, da ponekad i previše preokupiram sebe razmišljanjima. Uvek ta razmišljanja i misli razbacane na sve strane. Toliko razbacane, da kad poželim da ih sakupim sve na jednom mestu, jednostavno ne uspevam. Smatram da svaki čovek u životu, treba da teži perfekcionizmu, te da se trudi da sve niti, sitnice i stvari očuva na jednom mestu, savršeno i perfektno upravo kako one treba da deluju. Mada, ponekad koliko god se trudili, nekada ne polazi baš za rukom i koliko god truda uložili u nešto da bude savršeno i onako kako mi želimo, jednostavno nije uvek tako. Tada, u čoveku proradi nezadovoljstvo i proključa dugo nataloženi bes. Od tog trenutka stepen negativnih osećanja i emocija prepliću se jedna za drugom. Ubrzo osetimo se nesrećno i zatočeno u vremenu jer nismo dobili nešto na način na koji smo predodredili i smatrali da zaslužujemo kao najbolji. Šta tad uraditi? Da li i dalje stojati pred ogledalom, otužno se gledati i očajavati ili jednostavno okrenuti drugi list i početi iz početka? Nemamo ništa od negativnih razmišljanja i emocija,zar ne? Koliko je samo teško sebe preduhitriti i okrenuti se drugačijem razmišljanju, ali nije nemoguće. U životu je sve sasvim moguće, samo zavisi od nas isključivo, da li ćemo to nemoguće učiniti mogućim i ostvarljivim. Zato, ponekad ako nam neke lestvice, niti, sitnice, stvari bile krupne ili sitne nisu na mestu i činimo se nezadovoljnim, prvo šta treba uraditi je stati pred ogledalo, pogledati se sasvim duboko a onda tihim i potpuno smelim tonom izgovoriti sledeće: "Da ja sam srećan ili srećna, mogla sam ili mogao sam se roditi u mnogo težem vremenu i životnim uslovima koje ono nosi. Srećna sam jer imam ono što imam i zahvaljujem se na tome, a za sve više stvari za koje smatram da sam predodređena i zaslužujem, doći će vremenom tamo gde treba da dođu, u vremenu kad nam to bude najpotrebnije.

[mvprs]

Važno dostignuće "orlića" do 16 godina.