#fakultet tehničkih nauka

[zanimljivaekonomija]

U VRNJAČKOJ BANJI OTVOREN SKUP “TRENDOVI RAZVOJA 2023”

U prisustvu brojnih eminentnih predstavnika akademske zajednice, visokoobrazovnih i naučnih institucija svečano je otvoren tradicionalni, 29. skup TRENDOVI RAZVOJA. Od 8. do 11. februara u Hotelu „Fontana“ u Vrnjačkoj Banji pažnja naučne i stručne javnosti biće usmerena na temu novih izazova sa kojima se susreću univerziteti u zemlji i regionu. Skup je otvorila prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Republike Srbije. Otvarajući skup prof. Dukić Mijatović pozdravila je sve prisutne u ime Ministarstva prosvete i ministra Branka Ružića. Ona je ovom prilikom da skup ‘Trend’ doživljava kao jednu od najeminentnijih naučnih konferencija na ovim prostorima i izrazila zadovoljstvo što se akademska i naučna zajednica odazvala u ovolikom broju jer ovakvi skupovi okupljaju naučnike i profesore, koji svojim naučnim radovima pomeraju granice. Zaključujući svoje izlaganje prof. Dukić Mijatović je istakla da su teme koje je Skup delegirao, pogotovo teme dualnog obrazovanja i državne mature izuzetno dragocene, značajne za naše društvo, državu i jačanje privrede. Na svečanom otvaranju skupa, kojim su predsedavali prof. dr Srđan Kolaković, dekan Fakulteta tehničkih nauka i prof. dr Boris Dumnić, prodekan FTN-a za razvoj i finansije, u ime Fakulteta tehničkih nauka prisutne je pozdravio prof. Kolaković istakavši tom prilikom tradiciju i značaj održavanja Skupa ‘Trend’ sa posebnim osvrtom na teme koje su izazvale važnost nivoa prisutnih. Profesor Kolaković je izrazio želju da se nakon Skupa donesu smernice i zaključci u kom pravcu treba da ide visoko školstvo Srbije.mNakon svečanog otvaranja uvodno predavanje na temu "Dualni model studija u visokom obrazovanju u Republici Srbiji, aktuelnosti i perspektive razvoja" održala je prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete. Tokom skupa „Trendovi razvoja“ biće predstavljen veliki broj radova, čak 102 naučno-stručna doprinosa razvoju visokog obrazovanja. Radovi će biti predstavljeni u sklopu plenarnih i poster sesija kao i dijalog termina. Radovi dolaze iz 9 zemalja (Srbije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovačke, Crne Gore, Bugarske, Francuske i Švajcarske), a pripremilo ih je ukupno 335 autora/koautora. Teme o kojima će se diskutovati su: DUALNI MODEL STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU, NOVI TRENDOVI I TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU, FINANSIRANJE VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA I OBEZBEĐENJE KVALITETA OBRAZOVANJA I ISTRAŽIVANJA, NAPREDNI ALATI I METODE U OBRAZOVANJU i SINERGIJA I POZICIJA UNIVERZITETA, NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIH INSTITUTA I NAUČNO-TEHNOLOŠKIH PARKOVA. U okviru naučnog Skupa Trendovi razvoja održan je i Okrugli sto kome su prisustvovali državna sekretarka iz Ministarstva prosvete, rektori beogradskog i kragujevačkog univerziteta, dekani i prodekani 12 tehničkih fakulteta i direktori visokih škola iz Srbije. Na Okruglom stolu diskutovalo se o najaktuelnijim temama koje targetiraju akademsku zajednicu a tiču se državne mature i finansiranja visokoškolskih ustanova. Državna sekretarka u Ministartsvu prosvete, prof. dr Marijana Dukić Mijatović je istakla da je ovo ministarstvo otvoreno za dijalog i konstruktivne predloge koji će doprineti uspešnoj implementaciji državne mature u Republici Srbiji kao i prevazilaženju problema i poboljšanju sistema finansiranja visokoškolskih institucija. Konstruktivna diskusija i predlozi koji su izloženi tokom trajanja okruglog stola podržani su od strane svih učesnika i svakako će doprineti uređenju odnosa i postizanja napretka po predmetnim temama.

(Izveštaj marketing službe Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad)

[ascserbia]

Fakultet organizacionih nauka 🏫 U ovom projektu ☝️ primenjen je naš sistem EF 70 EF 70 🪟 je sistem element fasade sa dugom tradicijom. U arhitektonskom smislu postigli smo da spolja i iznutra cela fasada izgleda identično i u periodu od 20 godina urađena su mnoga unapređenja i tehničke inovacije tako da sistem i danas ostaje konkurentan u pogledu svojih tehničkih performansi (otpornost na udare vetra, otpornost na propuštanje vode, propustljivost vazduha i termička zaštita). Kontaktirajte nas i uverite se zašto smo najbolji ✉️ #aluminumsystems #aluminumsystem #aluminum #aluminumserbia #building #buildingmaterials #aluminijum #aluminijumsrbija #beograd #belgrade #serbia #građevinarstvo #izgradnja #lprofil #aluminijumdrvo #prozori #vrata #fasade #wood #aluwood#elementfacade #element #ef70 (at Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu) https://www.instagram.com/p/ClweJH7KSsv/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[love-n-purple]

OGLAVLJA KOSOVSKOG POMORAVLJA

U srpskoj narodnoj tradiciji posebno mesto zauzimaju ženska oglavlja.

Pored estetske uloge, pokrivanja kose i dekoracije glave, oglavlja su u prošlosti imala i važnu zaštitnu (magijsku) ulogu u obrednim ceremonijama i bitnim događajima u životu. Po vrsti i načinu ukrašavanja žena već na prvi pogled moglo se razlikovati u kojem je dobu života, bračnom statusu i društvenom i ekonomskom statusu. Devojčice su najčešće išle gologlave, ili su kosu pokrivale jednostavnim maramama. Devojke stasale za udaju sa statusom „udavače” počinju da kosu češljaju na razdeljak i krajeve upliću u perčine-vitice ili pletenice. Kada devojka bude isprošena ona počinje da pravi svoje oglavlje. Svaka žena je sama ukrašavala svoje oglavlje, pa se na oglavljima koja su uglavnom imala iste ili slične krojne odlike isticala maštovitost i kreativnost, ali i umeće pri izradi. Kape su se u porodici nasleđivale, a u slučaju loše finansijske situacije oglavlja za svadbene potrebe su pozajmljivana u rodbini. Naročito su zanimljiva svadbena oglavlja koja su ukrašavana i religijskim i paganskim obeležjima. Pored neizbežnih krstastih motiva koji su označavali versku pripadnost, oglavlja su ukrašavana ogledalima, praporcima i paunovim perjem. Ovi elementi su imali zaštitnu ulogu, a po narodnom verovanju odbijali su „zle čini” od neveste. Postojala su oglavlja koja su žene nosile nakon udaje o svakom bitnom događaju i pojavljivanju u javnosti, do prvog porođaja. Uloga pomenutih oglavlja je takođe imala zaštitnu ulogu.

Po lepoti i raznovrsnosti, te po bogatstvu i vrhunskoj izradi posebno se izdvajaju oglavlja Srpkinja sa prostora Kosova i Metohije. Svaku regionalnu celinu na ovom prostoru u proteklim vekovima karakterisalo je po nekoliko različitih pokrivala za glavu - sve u zavisnosti od bračnog i ekonomskog statusa žena. U osnovi svake kape je bila plitka kapica koja bi pokrivala teme i kosu sapletenu u pletenice. Za osnovu su našivani ukrasni peškiri, kao i kićanke od raznobojnih perlica, praporaca i kovanica.

Vlasnici starinske odeće su retko prodavali nošnju, najčešće se ona u vidu devojačke spreme nasleđivala sa kolena na koleno.

Nošnja Kosovskog Pomoravlja je seoskog tipa. Najstarije pokrivalo udatih žena jeste oglavlje krpa. Žene su je nosile od udaje do smrti o svakom bitnijem događaju. U osnovi je plitka kapa kupastog oblika ukrašena peškirom i perlama. Sa obe strane od slepoočnica spušta se do ramena kićanka od bućki, perlica i resa. Za kapu je na temenu pričvršćena krpa od čoje pravougaonog oblika, crne boje, koja seže do ispod struka, pri kraju su prišiveni ornamenti crvene boje a iznad njih šljokice u obliku kule ili trougla na kraju je rep potkićen dukatima i resama. Krpa se pričvršćivala ispod brade.

Udata žena sa prevezom krpa (rekonstrukcija autora)  

Pod uticajem gradske nošnje, nevesta je počela da nosi fes. On se nosio u kratkom periodu krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. To je kapa koja je u potpunosti prekrivena nizanim perlicama i novcem, a oko lica se spuštaju kitke - grane od nanizanih perli. Fes je nasleđivan, ili pozajmljivan, nije ga svaka nevesta pravila. U novije vreme kada se izobičajilo nošenje fesa, nevesta nosi nizanu maramu, ukrašenu perlama i kovanicama.

Nevesta sa oglavljem fes (rekonstrukcija autora)    

Svakodnevno pokrivalo za glavu devojaka i udatih žena šamija (fotografija autora)

Autor: Đorđe Baščarević  

Diplomirao je 2013. na Univerzitetu u Prištini (Srbija), Fakultet umetnosti, odsek grafički dizajn. Master studije završio 2014. godine na Univerzitetu u Novom Sadu (Srbija) Fakultet tehničkih nauka, odsek modni inženjering.

Njegovi radovi se zasnivaju na nosivoj modi sa elementima visoke mode. Visoka stilizacija, usmerena pažnja na detalj i eksperimentisanje u krojevima sa elementima srpskog nasleđa su osnova njegovog estetskog dizajna.

Rođen je i živi u Kosovskoj Mitrovici.

Izvor: KM Novine

[mozgoderina]

Univerzitetska diploma na granici sloma

Sa svršetkom nastave, posebno među maturantima, pokreće se iznova rasprava na temu isplativosti studiranja i vrednosti akademske diplome. U savremenom svetu obeleženom, kako se čini, trajnom ekonomskom krizom (barem u određenim „perifernim“ regionima „ravnopravne“ globalne mreže) svršeni srednjoškolci, kao i njihovi roditelji uostalom, nalaze se pred ozbiljnom dilemom: nastavak školovanja ili zaposlenje? Sve češće sami učenici navode sve više argumenata protiv standardnog višeg / visokog obrazovanja. I to učenici iz prestižnih odeljenja i uglednih škola, sa zavidnim uspehom. Iz porodica sa dovoljno finansijskih sredstava da podrže akademsko zvanje potomstva. O čemu se, zapravo, radi?

Naši učenici smatraju da su takvi stavovi progresivni, jedinstveni, „ispred svog vremena“, da su na tragu nečeg uzbudljivog, originalnog i buntovnog, u skladu sa sopstvenim uzrastom. No, istina je, zapravo, da je ovakav rezon daleko od nečeg novog i neobičnog. Aktivna propaganda protiv akademskih studija širi se, već izvestan broj godina, iz centara moći odgovornih, samo nešto ranije, i za veliki debakl američke ekonomije i za početak svetske ekonomske krize iz 2008. godine. Naša obrazovna politika i praksa često su samo odjek ove moćne ideološke mašinerije, pa je valja oslušnuti.

Nakon „neočekivanog“ pucanja prenapumpanih virtuelnih ekonomskih balona u američkom finansijskom sektoru i sektoru nekretnina, jedna od prvih zvanično preduzetih mera je kompenzacija gubitka firmi koje su krizu i izazvale. Novac je, naravno, obezbeđen iz državnog budžeta, od poreskih obveznika. Jedna od neminovnih posledica ovakve ekonomske politike je „isisavanje“ sredstava iz javnog sektora, zdravstva i svakako - obrazovanja. Cena ovih usluga nekontrolisano raste što dovodi do novih „neočekivanih“ problema. Veliki porast troškova studiranja i pretvaranje znanja u robu prati upravo pad realne vrednosti diplome na tržištu zanimanja.

Ne čudi, stoga, što se jedno od vodećih neoliberalnih glasila, Harvard Business Review, samo pet godina nakon izbijanja ekonomske krize, obraća poslodavcima sa zahtevom hrabro istaknutim već u bombastičnom naslovu teksta: „Prestanite da zahtevate univerzitetske diplome“[1]. U članku se navodi: „Ukupan iznos studentskih kredita prevazilazi dug na kreditnim karticama u Americi.“ O ovom neverovatnom skoku zaduženja za obrazovanje, u granicama od stotina milijardi dolara nacionalnog duga, izveštavao je i čuveni Wall Street Journal, tri godine ranije. „Razmaženi“ srednji sloj je po inerciji navikao na „luksuz“ pristupačnog školovanja, koji je preko noći uskraćen. Stanovništvo, zatečeno neprimerenim ekonomskim merama, reaguje na jedini dostupan način, kako bi sačuvalo dojučerašnje „privilegije“. Zaduživanjem.

U prilog tvrdnje da je „studiranje loša investicija“, navodi se poražavajuća statistika: „45% studenata, kako izgleda, ne nauči ništa tokom prve dve godine studija, a čak 36% ne pokazuje bilo kakve znake napredovanja ni nakon četiri godine.“ Čak i ugledna naučna glasila, poput Psychology Today, navode slične, pa i mračnije zaključke. Pomenuti magazin u članku iz 2014. godine - „Obrazovanje: naš najprecenjeniji proizvod“[2], navodi da „41% studenata ne diplomira ni nakon šest godina studiranja!“ Ovo deluje zaista šokantno i alarmantno, čak i po nama dobro poznatim merilima iz socijalističkog perioda (kada je doživotno studiranje slovilo za zanimanje). Možda se radi o maskiranoj propagandi? (Već u samom naslovu obrazovanje se poistovećuje sa proizvodnjom.) U kojim oblastima studenti „ne nauče ništa“?

Časopis Psychology Today sasvim precizno deklamuje neoprostive propuste studiranja (po sopstvenim kriterijumima): „dopuštamo studentima da diplomiraju sa lošim ili nedovoljno testiranim veštinama rešavanja konfliktnih situacija, upravljanja novcem i roditeljstva.“ Sa druge strane, kao primeri loše a obavezne prakse (u smislu gubljenja vremena koje se moglo iskoristiti konstruktivnije), ističe se, recimo, „rešavanje kvadratnih jednačina“ koje je kako saznajemo: „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“.

U propagiranoj viziji budućnosti obrazovanja govori se isključivo o jednostavnim VEŠTINAMA, neophodnim za ispunjavanje minimalnih zahteva neoliberalnog sistema: slabo plaćen posao i prosta biološka reprodukcija nove radne snage (što zaista ne iziskuje ni poznavanje operacije množenja, barem ne algebarske). Za plaćenija zanimanja izboriće se nešto srećniji, sa više (menadžerskog) talenta ali ne i sa više škole: „Preko polovine diplomiranih studenata u Americi ispod 25 godina ili nema zaposlenje ili radi poslove za koje je dovoljna i diploma srednje škole.“ Uskraćivanjem relativno pristupačnog javnog obrazovanja, srednja klasa lagano klizi u inferioran socijalan položaj. Samostalno odlučivanje (kritičko mišljenje i objektivno prosuđivanje) postaju - „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“.

Za „propuste“ u znanju okrivljuju se, tradicionalno, oni bez stvarne političke moći. Psychology Today izveštava da „nažalost, sve više nastavnika a posebno univerzitetskih profesora zastupa i brani uglavnom levičarske ideje.“ Još jedna „neočekivana“ posledica? Večiti trn u neoliberalnom oku: „Ne dozvolite sindikatima da guše kvalitet obrazovanja“, izričito se upozorava. Nastavnici su krivi što su živi: „Sindikati insistiraju da nastavu izvode pre nastavnici od krvi i mesa, nego obuka preko mreže.“ Optuženi su oni koji efektivno rade na terenu insistirajući na „bizarnom“ zahtevu da akademski građani savladaju „rešavanje kvadratnih jednačina“. Hiperprodukcija? Tvrdi se čak da već postoji isuviše diplomiranih studenata prirodnih i tehničkih nauka! „Već sada, imamo više STEM (science, technology, engineering, and math) diploma, nego što je raspoloživih zaposlenja, čak i na nivou doktorata.“ (Usko povezani niz oblasti prirodnih nauka, tehnike i tehnologije. Reč dobijena od početnih slova disciplina - stem, znači osnova ili baza, čime se naglašava njihov izuzetan značaj.) Imajući u vidu neupitno tehničku prirodu savremenog informacionog sveta, ovo zvuči poput svetogrđa. Otkud tolika hajka na diplomu?

(Visoko) kvalifikovanu radnu snagu jeftinije je uvesti iz osiromašenih zemalja nego edukovati o svom trošku. U ovom procepu između klasične ekonomske ponude i potražnje svoju navodnu priliku vide države sa ruiniranom privredom, poput naše. U tekstu od pre nekoliko godina (2013) objavljenom u Politici[3], ukazivao sam na trend mnogih nacija, Mađara, Poljaka ili Španaca, da masovno proizvode srednje i visoko obrazovani kadar za druga, uređenija i bogatija društva, poput nemačkog. U međuvremenu je ta praksa zaživela i kod nas, pa se procenjuje da, recimo, polovina polaznika studija medicine upisuje fakultet sa namerom da nakon diplomiranja profesiju praktikuje u Nemačkoj.

Diplome pojedinih domaćih univerziteta još uvek su visoko kotirane na prestižnim svetskim tržištima zanimanja. Neretko upravo tamo gde se lokalno stanovništvo na sve načine obeshrabruje da novac ulaže u obrazovanje, već u poslovanje, nekretnine, pa i putovanja – kako bi se očuvao privid visokog standarda. Priliv visoko obrazovanog kadra iz nisko razvijenih regiona još je jedan od načina da se ogroman virtuelni ekonomski vakuum ispuni realnim postignućima. Na drugoj strani, to je krajnje nerantabilno ponašanje ionako prezaduženih država. No, računa se da izbor suštinski i ne postoji za one koji su u virtuelnom ekonomskom ratu već potučeni do kolena.

Šta poraženi mogu učiniti za svoje obrazovanje? Podsetimo se japanskog primera nakon Drugog svetskog rata: „U vreme savezničke (američke) okupacije Japana, započeta je praksa organizovanog obroka po školama, a poseban zakon o uvođenju obaveznog ručka u državnim školama donet je 1954. godine. (...) Od 1963. godine svi udžbenici u školama koje se smatraju obaveznim školovanjem su besplatni.“[4] Od svetske ekonomske krize prošlo je devet godina. U Srbiji nema zakonski propisanog obaveznog obroka u školama. Besplatni udžbenici su „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“. Često nema ni računara, interneta i fiskulturnih sala. Poražavajuće i ponižavajuće.

Obrazovanje je dugotrajan, zahtevan i zaista skup proces koji može da priušti samo neko ko je spreman da  povremeno bude i na ekonomskom gubitku zarad intelektualne dobiti sopstvenih građana. Takva je priroda obrazovanja. Neizvesna i ponekad – ekonomski neodrživa. Njeni realni ishodi nisu uvek prepoznatljivi u kvantitetu prihoda po glavi, već i u kvalitetu mudrih glava. Imajući u vidu izvikanu neoliberalnu frazu „održivi razvoj“: valja odlučiti između održivosti na kratke, ili – na duge staze. Japan je svojevremeno izabrao ovo drugo. (Srbija ono prvo, možda s punim pravom: kad već mora da školuje kadar za druge, ne mora da ga badava knjigama, računarima i internetom oprema i hlebom hrani? Obavezno a besplatno delimo samo „rešavanje kvadratnih jednačina“.)

Poraženi Japan se ubrzo oporavio i žestoko uzvratio ekonomsko-propagandnim ratom: „Godine 1992, Jošio Sakurači, govornik u donjem domu japanske skupštine, izazvao je kratku, ali bučnu kontroverzu kada je privredni neuspeh Amerike objasnio time da je njena radna snaga nepismena. Trećina američkih radnika, izjavio je Sakurači, ne ume da čita.“[5] U mnogim državama građani su nakon 2008. godine neminovno suočeni sa nametnutom dilemom: šta je TRENUTNO isplativije? Naravno, finansijski je na kratke staze opravdano da što više nas zna što manje. Tako ostvaruju uštedu i roditelji i država, a omladina ranije počinje da privređuje. Možda u bogatim društvima koja i naše diplome dobijaju na poklon.

A gde bi završila današnja srpska mladež bez školovanja? Kako stvari stoje – upravo u sopstvenoj državi! TRENUTNO nažalost nije potrebna jača pretnja kako bi učenici i učenice dobro zagrejali svoje stolice.

  [1] Stop Requiring College Degrees | Andrew McAfee | 26. februar, 2013 | Harvard Business Review | { @ MozGoDERiNA → }

[2] Education: Our Most Overrated Product | Marty Nemko Ph. D. | 03. Jul, 2014 | Psychology Today | { @ MozGoDERiNA → }

[3] Stara kriza u novom odelu | Jovan Pavlović | 23. oktobar, 2013 | Politika | { @ MozGoDERiNA → }

[4] „Japan za početnike“, Dragan Milenković, Super Print: SJD „Beograd-Tokio“, 2007.

[5] Bil Brajson, „Made in America“, Laguna, 2010

Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: NAMET NA pAMET. Ilustracije: (1) Paweł Jońca. (2) Michael Waraksa. (3) Isidro Ferrer. (4) Wenyi Geng. EkoNoMski EpiLoG, DoNiRAJTE BLoG:   Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →  svAkE NEDELJE u 9H, od 01. JAN, 2017! →  ✓ pAyPAL.ME DoNAciJA →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Zašto je urgentno da se uči kompetentno? →  ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Rekvijem za prosvetne snove → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) →  ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić →  ✓ Nesavesno ekonomsko lečenje (Sol) → 

[receptikuvaronline]

„Sastanak se sa budućnošću" od 21. do 25. septembra u Beogradu

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/sastanak-se-sa-buducnoscu-od-21-do-25-septembra-u-beogradu/?%E2%80%9ESastanak+se+sa+budu%C4%87no%C5%A1%C4%87u%22+od+21.+do+25.+septembra+u+Beogradu Recepti+i+Kuvar+online

„Sastanak se sa budućnošću" od 21. do 25. septembra u Beogradu

https://innovationweek.rs/

Premijerka Srbije Ana Brnabić otvorila je sinoć u rezidenciji ambasadora Finske Treću AFA nedelju inovacija i ocenila da ulaganja u tu oblast pospešuju veći ekonomski rast i kvalitetniji život gradjana a doprinose i jedom od ciljeva Vlade ka kreiranju privrede zasnovane na znanju i inovacijama. Premijerka Brnabić je tom prilikom izmedju ostalog rekla da je cilj vlade transformacija srpske privrede u kojoj bi rast zasnovan na investicijama prerastao u rast zasnovan na inovacijama krativnosti i dodatoj vrednosti i dodala da je to način da Srbija raste i napreduje po mnogo bržoj stopi od postojeće.

Domaćin otvaranja Nedelje inovacija Nj. E. ambassador Finske Kimo Lahdevirta prisutne je  pozdravio istakavši da Finska teži tome da razvoj veštačke inteligencija bude zasnovan na poverenju i usmeren na čoveka, sa fokusom na efikasnoj primeni u domenu biznisa i javnih usluga. “Kao mala zemlja, Finska ne može da se nadmeće sa velikim igračima. Iz tog razloga mi moramo da se usmerimo na oblasti gde su naše snage i u kojima možemo biti konkurentni,” rekao je ambassador Lahdevirta.

Premijerka Brnabić je naglasila da Srbija želi da se pozicionira kao regionalni lider i postavi temelje za kontinuirana poboljšanja i zato Vlada u tom cilju ulaže približno 90 miliona evra u programe planirane Strategijom za razvoj veštačke inteligencije. Po njenim rečima, Strategija je usvojena krajem decemba 2019. godine, čime je Srbija postala prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja ima takav dokument. „Cilj je da ubrzamo razvoj inovacionog sistema, koji je ključ za efikasniji i dinamičniji rast, a to je ono što je potrebno i Srbiji i regionu,“ objasnila je predsednica Vlade. Brnabić je podsetila na to da je Vlada u poslednje četiri godine mnogo uradila i na polju infrastrukturnih ulaganja, koja su veća od 100 miliona evra. „Uloženo je u infrastrukturu za razvoj inovacija i istraživanje, razvoj startap kompanija i nauku,“ rekla je premijerka, podsetivši da su završeni naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Predsednica Vlade je ukazala na to da se radi i na izgradnji dodatne zgrade za Elektronski fakultet u Nišu i Fakultet tehničkih nauka, i najavila da će narednog meseca početi izgradnja nove zgrade i za Institut BioSense u Novom Sadu. „Važno je podstaći mlade i omogućiti da se ne plaše da inoviraju, da sami pokrenu kompanije u kojima mogu da se bave naukom i istraživanjima i zato je ključna komponenta reforma obrazovanja“, naglasila je Brnabić i dodala da ulaganja u obrazovanje podrazumevaju transformaciju obrazovanja kako bi mladi učili kako da misle, a ne šta da misle. Ona je podsetila na obavezno programiranje u osnovnim školama i najavila da će sledeće godine izaći i prva generacija koja će znati programiranje i kodiranje i biti znatno spremnija za svet od dosadašnjih generacija. „Tu je digitalni svet – novi predmet od 1. razreda osnovne škole po uzoru na Finsku, formiraju se specijalizovana odeljenja za informatiku u srednjim školama koje godišnje upiše 1.000 učenika, a od toga više od 40 odsto devojčica“, predočila je Brnabić.  „Važno je“, dodala je, i to što je na fakultete između ostalog uveden i program Master 4.0, uspostavljena je saradnja sa privatnim sektorom i stranim univerzitetima, obezbeđena je i pravna sigurnost i trasparentnost i dat jasan signal koja će vrsta kompanija biti podržana. Želimo da to bude zamajac za razvoj, reformu i rast, rekla je premijerka i dodala da će tome doprineti i osnivanje Nacionalnog fonda za nauku a sprovedena je i reforma pravnog okruženja za industrije zasnovane na znanju: zakoni o intelektualnoj svojini, e-trgovini, fondovima i korporativnom pravu.“ Brnabić je podsetila i na to da je IT najbrže rastući sektor u Srbiji, čiji godišnji rast je više od 20 odsto, pri čemu je čak u vreme pandemije bio 4,5 odsto.

Ambasador Finske u Beogradu Kimo Lahdevirta naveo je da ta zemlja teži tome da razvoj veštačke inteligencija bude zasnovan na poverenju i usmeren na čoveka, s fokusom na efikasnoj primeni u domenu biznisa i javnih usluga. Lahdevirta je naveo da Vlada Finske radi na programu „Aurora“, čiji cilj je da se stvori veštačka inteligencija, koja će učestvovati u odabiru javnih usluga, kao na primer kad neko traži novi posao.

Tokom večeri su se video porukom prisutnima obratili i izvršni direktor kompanije Telenor Mike Michel prezentacijom pod nazivom “Podrška budućim generacijama za inkluzivni, budući razvoj koga pokreću inovacije” i Teemu Roos sa Univerziteta u Helsinkiju govorivši na temu “Elementi veštačke inteligencije”.

Nedelja inovacija će se ove godine održati od 21. do 25. septembra a tema će biti „Sastanak sa budućnošću“ sa posebnim fokusom na podizanje svesti o tome kako brzorastuće tehnologije utiču na promenu ekonomije, društva i načina na koji radimo i živimo. U prilogu saopštenja šaljemo fotografiju i agendu za naredne događaje u okviru AFA Nedelje inovacija 2020.

Izvor: saopštenje za medije Nord Communications, Vanja Kovačev

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[momokaranzanimljivaekonomij-blog]

Eko-reporteri ukazuju na potrebu očuvanja životne sredine

Beograd, 5.6.2017. - Trinaesta regionalna konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE17″, posvećena temi „Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj“ održana je danas u Velikoj sali Privredne komore Srbije na Terazijama. Konferencija predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava Svetski dan zaštite životne sredine(WED), kao i Evropska nedelja održivog razvoja(ESDW). Na ovaj dan, od 1972. godine, Ujedinjene nacije skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je „Povezivanje ljudi sa prirodom“, uz slogan „Ja sam sa prirodom“. Navodeći nas na razmišljanje kako smo deo prirode i kako zavisimo od nje, danas smo svedoci globalne akcije miliona ljudi kroz hiljade aktivnosti širom sveta. Konferenciju u Beogradu organizovalo je  strukovno udruženje “Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” i Privredna komora Srbije, uz podršku Programa UN za životnu sredinu, uz učešće preko 150 autora i koautora radova. Konferencija je, naime, i ovaj put bila prilika za obrazovne institucije, organizacije, predstavnike privrede i pojedince da predstave svoja istraživanja i gledišta u vezi sa odabranom temom. Učesnicima skupa obratili su se i predstavnici Privredne komore Srbije, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Skupštine grada Beograda, Poverenika za informacije od javnog značaja, Pregovaračkog tima za poglavlje 27, i drugi. Kompaniji Tetra Pak dodeljena je povelja „Zelena Planeta“, a uručene su i nagrade najboljim mladim Eko-reporterima u 2017. godini. U uzrasnoj kategoriji od 11 do 14 godina prva nagrada za članak pripala je grupi učenika iz OŠ „Marija Trandafil“ iz Veternika. U kategoriji fotografija prvo mesto pripalo je Lazaru Iliću iz OŠ „Kralj Petar I“ iz Niša, a u kategoriji videa Dečijem ekološkom pokretu Niš. U uzrasnoj kategoriji od 15 do 18 godina prvo mesto za članak pripalo je Leni Jovanović iz OŠ „Kralj Petar I“ iz Niša,a za fotografiju Mateji Mirkoviću iz Geodetsko tehničke škole u Beogradu. Prvo mesto u kategoriji videa osvojili su Nikola Grković i Natalija Dojčinović iz Gimnazije Velika Plana. U uzrasnoj kategroiji od 19 do 21 godine za fotografiju i video nagrađeni su Nevena Maksimović(Biološki fakultet, Beograd) i Dunja Janković(Fakultet tehničkih nauka, Čačak).

[milannedic]

Fin neki #sjaj #RandomTrenutak (at Fakultet tehničkih nauka - Novi Sad)

[univerziteti]

Poziv za prijavu studenata za stipendiranu mobilnost na Politehničkom univerzitetu u Temišvaru (Rumunija)

Poziv za prijavu studenata za stipendiranu mobilnost na Politehničkom univerzitetu u Temišvaru (Rumunija)

ERASMUS+ KLJUČNA AKCIJA 1 – KREDITNA MOBILNOST

U skladu sa potpisanim ugovorom o realizaciji mobilnosti na Politehničkom univerzitetu u Temišvaru na konkurs se mogu prijaviti studenti sledećih fakulteta:

Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Fakultet tehničkih nauka u Čačku Dostupna studijska oblast Nivo studija Dostupna studijska oblast Nivo studija Mechanics and Metal…

[zanimljivaekonomija]

Svetosavska svečanost i promocija magistara tehničkih nauka, specijalista i master inženjera na FTN u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka je 27. januara 2022. godine tradicionalno je upriličio Svetosavsku svečanost i promociju magistara tehničkih nauka, specijalista i master inženjera. Svečanost je održana uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Na samom početku svečanosti, sve prisutne pozdravio je dekan Fakulteta tehničkih nauka, prof. dr Srđan Kolaković a nakon njega i rektor Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Dejan Madić.

Svetosavska nagrada izuzetnom studentu Fakulteta tehničkih nauka za školsku 2020/2021. godinu dodeljena je Milici Škipina koja je završila osnovne i master akademske studije na studijskom programu računarstvo i automatika sa prosečnom ocenom 10.

Novčanom nagradom, diplomom i prikladnom knjigom nagrađeni su i master inženjeri koji su u ovoj promociji imali najviši prosek u okviru oblasti svojih studija.

Velika nam je čast što je jedna od promovisanih bila i prof. dr Vesna Turkulov koja je Ukazom o odlikovanjima koje je potpisao predsednik Republike Srbije, dobitnica zlatne medalje za zasluge u borbi protiv korona virusa.  Prof. Turkulov je na Fakultetu tehničkih nauka, na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, uspešno završila specijalističe akademske studije na modulu Menadžment u zdravstvu.

/saopštenje FTN, marketing služba/

[zanimljivaekonomija]

Prvi put u istoriji Novog Sada FTN ugostio aktivnog kosmonauta koji je održao predavanje za studente

Kosmonaut Sergej Kud-Sverčkov je 23.6.2021. godine održao predavanje na Fakultetu tehničkih nauka kako bi aktuelnim i budućim studentima preneo svoje iskustvo sa MSS Ekspedicije 63/64 sa koje se, nakon 185 koje je proveo u orbiti kao inženjer leta, upravo vratio. Srbija je prva destinacija na koju se gospodin Sergej uputio vrativši se sa svoje višemesečne ekspedicije koju je započeo ukrcavši se na Međunarodnu svemirsku stanicu 14. oktobra 2020. godine. Ovo predstavlja prvu posetu jednog aktivnog kosmonauta Novom Sadu i samim tim i Fakultetu tehničkih nauka, a u Srbiji je ovakva poseta poslednji put realizovana pre 52 godine.

Pored gospodina Kud-Sverčkova, predavanja su održale i Anastasija Stepanova, istraživač i budući kosmonaut koji se priprema za daleko putovanje na Mars, kao i Alena Kusmenko, osnivač dobrotvorne organizacije UNITY iz Rusije.

Događaj, koji je održan u Svečanoj sali FTN-a, pratilo je ukupno preko 300 studenata, profesora i maturanata zahvaljujući prenosu uživo koji je organizovan putem platforme MS Teams. Goste je dočekao dekan prof. dr Rade Doroslovački koji je u ime Fakulteta tehničkih nauka izrazio veliko zadovoljstvo što je ruska delegacija izdvojila vreme da našim studentima i profesorima prenese svoje jedinstveno iskustvo i znanje, nakon čega je gostima ukratko predstavio Fakultet. Studentima se obratila i gospođa Draginja Vlk, odbornica Skupštine Grada Beograda, a događaju je prisustvovala i gospođa Adrijana Mesarović, članica gradskog veća za budžet, finansije i investicije Grada Novog Sada.

Ovom prilikom kosmonaut Sergej je podelio iskustva sa svoje ekspedicije i objasnio ulogu koju je imao kao inženjer leta, a učesnici događaja mogli su da pogledaju i video koji je sam snimao tokom boravka u orbiti u Sojuz MS-17 svemirskoj letelici zajedno sa ruskim kosmonautom Sergejem Ružikovim, komandirom Sojuz MS svemirske letelice, i NASA astronautom Ketlin Rubins. Takođe, izneo je i detalje sa svojih višegodišnjih priprema koje su uključivale i aktivnosti poput skakanja padobranom, ronjenje, treniranje različitih načina preživljavanja u pustinji i planinama. Studente je posebno iznenadilo što je kao najznačajniji element treninga za odlazak u svemir gospodin Sergej naveo učenje kroz posvećeno čitanje različitih uputstava sa kojim se čitava priprema i započinje. Prema njegovom mišljenju, inženjerstvo je najinteresantnija profesija zahvaljujući kojoj se kreira i inovira svet i sa tim u vezi je budućim inženjerima pružio savet da uče što više kako bi bili što bolji, ako ne i među najboljima, bez obzira za koju su se inženjersku oblast opredelili.

Kosmonaut Kud-Sverčkov biće proglašen za narodnog heroja Ruske Federacije i ukupno je 124. ruski kosmonaut za tačno 60 godina od kada je prvi čovek, Jurij Gagarin, u svemirskoj letelici otputovao u svemir.

Buduća kosmonautkinja i istraživač pri Ruskoj akademiji nauka Anastasija Stepanova je u okviru svog predavanja govorila o toku priprema na Zemlji pre upućivanja u kosmos. Prisutni su imali priliku da čuju mnogobroje zanimljivosti kroz istoriju, od prvog odlaska čoveka u svemir, preko prvog eksperimenta koji je počeo 1967. godine pod nazivom „Godina zvezdanih letova“  koji je simulirao let kao vid pripreme kosmonauta. Takođe, gospođa Stepanova je detaljno objasnila zašto je za čovečanstvo interesantan upravo Mars. Kao primarni razlog navela je  mogućnost da se pronađu ostaci života zbog uslova koji vladaju na ovoj planeti. Govorila je i o međunarodnim ekperimentima u kojima je sama učestvovala u okviru kojih su se simulirali kosmički uslovi u kojima bi naučnici istraživali oblike života na Marsu, ali i izučavale najadekvatnije fizičke i psihološke pripreme ljudskog organizma za odlazak izvan granica Zemljine atmosfere.

Prisutni su imali mnogobrojna pitanja za goste, a dvoje ruskih kosmonauta su do detalja objasnili ulogu i značaj različitih inženjerskih struka bez kojih ne bi ni bilo moguće istraživanje svemira i pronalaženje rešenja za različite specifične probleme poput izrade svemirskih stanica, pronalaženja jedinstvenih materijala, simulacije letova u kosmos i uslova na Marsu, uključivanja u naučne eksperimente, itd.

Nakon ovih izlaganja, osnivač međunarodne dobrotvorne organizacije UNITY Alena Kusmenko predstavila je humanitarne projekte ove organizacije osnovane u Ruskoj Federaciji koji su posvećeni širenju art terapije i drugih praksi za unapređenje kvaliteta života onkoloških pacijenata širom Rusije i sveta. Organizacija Unity objedinila je ciljeve Roskosmosa i NASA i ambasadori ove organizacije su aktivni kosmonauti obe organizacije među kojima su upravo i Sergej Kud-Sverčkov i Anastasija Stepanova.

Sergej se tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici upoznao sa svemirskim odelom „Sanjar“ koji su oslikali onkološki pacijenti u 10 zemalja i 20 gradova uključujući i Beograd. Time se, posle 60 godina od postojanja kosmičkih projekata, prvi put nešto iz Srbije našlo u svemiru a to su crteži (želje) srpske dece obolele od raka. Ovaj projekat je realizovan zahvaljujući saradnji Unity-a i Roskosmosa u aprilu 2021. godine, a na projektu su učestvovali Pošta Srbije kao društveno odgovorna kompanija, Nurdor organizacija i Institut za onkologiju.

Predavanje na Fakultetu tehničkih nauka održano je u organizaciji Pošte Srbije, takođe, kao deo projekta podrške deci obolele od raka u Srbiji.

[zanimljivaekonomija]

Želju da studira FTN u Novom Sadu izrazilo 2.900 maturanata!

Želju da polaže prijemni ispit, a potom studira na jednom od 29 studijskih programa koji se izvode u okviru osnovnih akademskih i strukovnih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu izrazilo je 2.900 kandidata. Kao i prošle godine najveći broj kandidata, njih 92.2% iskoristilo je priliku da se na Konkurs prijavi elektronskim putem. Konkurs za upis u I godinu osnovnih akademskih/strukovnih studija u školsku 2021/22. godinu raspisan je za ukupno 2.684 studenta, od toga će se za njih 1.483 studiranje finansirati iz budžeta Republike Srbije, a 1201 student biće samofinansirajući. Prijemni ispiti na FTN-u planirani su od 28. do 30. juna 2021. godine. Fakultet tehničkih nauka, nastavlja tradiciju najbolje organizovanih upisnih aktivnosti koje, sa glavnim koordinatorom za organizovanje i sprovođenje prijemnog ispita prof. dr Zoranom Ovcinom, zajednički realizuju Studentska služba, IT služba, Marketing služba sa studentima okupljenim u Marketing tim i Tehnička služba uz podršku Poslovodstva Fakulteta tehničkih nauka.

[zanimljivaekonomija]

Mešoviti tim novosadskog Fakulteta tehničkih nauka i Univerziteta u Šenženu nadmašio više od šest miliona učesnika osvojivši srebrnu medalju na prestiženom kineskom takmičenju

Na šestom kineskom internacionalnom studentskom takmičenju "Internet+ za inovacije i preduzetništvo" u konkurenciji od 6,31 miliona učesnika iz 117 zemalja, mešoviti tim Fakulteta tehničkih nauka(FTN) i Univerziteta u Šenženu, odneo je srebrnu medalju.

Ovaj međunarodni tim, koji je predvodio Mijat Kustudić, master inženjer menadžmenta FTN-a (modul Projektni menadžment) takmičio se u kategoriji „Inovacije“ sa svojim projektom CDNBye koji predstavlja algoritam za rešavanje problema nedovoljnog propusnog opsega servera i problem direktnog (živog) prenosa u video industriji. Pored Mijata, tim su činili i Nikola Kustudić, doktorand na Arhitekturi na FTN-u, Maja Gulan, master inženjer menadžmenta (modul Projektni menadžment), Hafiz Mustansar Javaid iz Pakistana i Ting Xie iz Kine. Mijat, Maja i Hafiz su trenutno doktorandi na Univerzitetu Šenžen, a Ting Xie master student istog univerziteta.

Prema rečima Mijata, ideja je nastala zajedničkim radom tima. „Kolega Xie Ting je već imao iskustva u video striming tehnologiji zbog svog rada u Tencentu, koji je jedan od vodećih tehnoloških konglomerata, dok je naš zajednički mentor profesor Ben Niu vrhunski stručnjak za optimizaciju pomoću vestačke inteligencije” – navodi Mijat.

Mijat radi i kao asistent Audencia francuske škole za biznis na Šenžen Univerzitetu na kome je tokom školovanja dobio Nagradu za izuzetne doprinose i do sada je učestvovao u velikom broju međunarodnih projekata u Srbiji, Nemačkoj i Liberiji i što mu je pomoglo u ulozi vođe tima i u koordinisanju da se ideja na pravi način oblikuje i prezentuje. “Dosadašnja znanja i iskustva su mi omogućila da sagledam celokupan proces razvoja ovakvog proizvoda. Upotrebio sam svoje znanje o veštačkoj inteligenciji da bih nadgledao i pratio kreiranje programa, a svoje menadžerske sposobnosti u analiziranju potreba tržišta, koordinisanju svog tima i osmišljavanju prezentacije” – objašnjava Mijat i dodaje da zahvaljujući master studijama, konkretno modulu Projektni menadžment, razume koji je proces razvoja jednog projekta (proizvoda) i koliko je važno imati znanja iz različitih oblasti. “Zahvaljujući FTN-u otišao sam na ERASMUS razmenu studenata u Nemačku, potom u Liberiju, tako da mi je Fakultet pružio, ne samo nova znanja nego i životna iskustva” - zaključuje Mijat. Maja je na projektu bila sistem inženjer i njen je zadatak bio analiza i istraživanje tržišta, kao i deo softverskog razvoja. Koleginica je prethodno uspešno završila master studije na studijskom programu Inženjerski menadžment koje su joj veoma pomogle da primeni teorijska znanja u rešavanju praktičnih problema. “Kada imate tako čvrstu bazu znanja, posle ju je lako nadograđivati kroz dalje obrazovanje i radno iskustvo. Osnovne studije sam završila na studijskom programu Računarstvo i automatika, a iskustvo sam takođe stekla kroz praksu na Prince of Songkla University-u na Tajlandu i kroz studentsku razmenu na Univerzitetu La Sapienza u Rimu” - navodi Maja.

Nikolina uloga u timu je bila kompjuter inženjer projekta pa je radio front end dizajn i razvijao strukturu prezentacije projekta koji je Mijat održao pred stručnim žirijem. Prethodno je na našem fakultetu, na studijama Arhitekture naučio inženjerski pristup rešavanju problema, upoznao se sa alatima koje u tu svrhu koristi i stekao potrebnu podlogu za savladavanje novih. “Na master studijama iz oblasti savremenih teorija i tehnologija u arhitekturi sam uvideo mogućnost interdisciplinarnosti, koja je osnova mog daljeg istraživanja. Takođe, zahvaljujući Fakultetu sam imao priliku da odem na studentsku razmenu u Bari u okviru doktorskih studija” - ističe Nikola.

Na takmičenju je u konkurenciji bilo više od 1,47 miliona projekata koje su prijavili studenti sa 4.186 univerziteta (3028 iz Kine i 1158 iz inostranstva, uključujući i univerzitete Oksford, Kembridž, Harvard, Stenford i mnoge druge), a finale je održano online od 17. do 20. novembra, u organizaciji Univerziteta tehnologije Južne Kine.

Zahvaljujući dugogodišnjoj i plodonosnoj saradnji FTN-a i Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment sa renomiranim kineskim instuticijama, studentima našeg fakulteta pružena je prilika da studiraju na prestižnim kineskim univerzitima gde su odlično prihvaćeni i uključeni u različite vannastavne aktivnosti koje donose značajno međunarodno iskustvo.

FOTO 1: pilcchina.org FOTO 2: Privatna arhiva

[nemanjaborgia]

In Noifert we trust. #architecture #scene #design (at Fakultet tehničkih nauka - Novi Sad)

[milannedic]

Ah ti Kejdens dani #F317 04:27 😂 (at Fakultet tehničkih nauka - Novi Sad)

[univerziteti]

PRIJAVA RADOVA ZA 6. MEĐUNARODNO SAVETOVANJE "U SUSRET HUMANOM GRADU"

PRIJAVA RADOVA ZA 6. MEĐUNARODNO SAVETOVANJE “U SUSRET HUMANOM GRADU”

Fakultet tehničkih nauka (Departman za saobraćaj) Univerziteta u Novom Sadu organizuje 6. Međunarodno savetovanje “U SUSRET HUMANOM GRADU” – Inteligentna mobilnost – sinergija između održive mobilnosti i novih tehnologija. Suorganizatori Savetovanja su Autonomna Pokrajina Vojvodina – Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Udruženje “Humani grad” iz Novog Sada.…

[univerziteti]

Svečano otvaranje izložbe „Majstori znanja"

Svečano otvaranje izložbe „Majstori znanja”

Ambasada Slovačke Republike u Srbiji i Fakultet tehničkih nauka pozivaju sve zainteresovane na svečano otvaranje izložbe „Majstori znanja” koje će se održati u utorak, 04.04.2017. godine u amfiteatru „Milutin Milanković” (A2) na Fakultetu tehničkih nauka u 11.00č.

Izložba „Majstori znanja” predstavlja projekat Ambasade Slovačke koji približava na 25 panela interesantne događaje iz astronomije,…