#visoko obrazovanje

[zanimljivaekonomija]

U VRNJAČKOJ BANJI OTVOREN SKUP “TRENDOVI RAZVOJA 2023”

U prisustvu brojnih eminentnih predstavnika akademske zajednice, visokoobrazovnih i naučnih institucija svečano je otvoren tradicionalni, 29. skup TRENDOVI RAZVOJA. Od 8. do 11. februara u Hotelu „Fontana“ u Vrnjačkoj Banji pažnja naučne i stručne javnosti biće usmerena na temu novih izazova sa kojima se susreću univerziteti u zemlji i regionu. Skup je otvorila prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Republike Srbije. Otvarajući skup prof. Dukić Mijatović pozdravila je sve prisutne u ime Ministarstva prosvete i ministra Branka Ružića. Ona je ovom prilikom da skup ‘Trend’ doživljava kao jednu od najeminentnijih naučnih konferencija na ovim prostorima i izrazila zadovoljstvo što se akademska i naučna zajednica odazvala u ovolikom broju jer ovakvi skupovi okupljaju naučnike i profesore, koji svojim naučnim radovima pomeraju granice. Zaključujući svoje izlaganje prof. Dukić Mijatović je istakla da su teme koje je Skup delegirao, pogotovo teme dualnog obrazovanja i državne mature izuzetno dragocene, značajne za naše društvo, državu i jačanje privrede. Na svečanom otvaranju skupa, kojim su predsedavali prof. dr Srđan Kolaković, dekan Fakulteta tehničkih nauka i prof. dr Boris Dumnić, prodekan FTN-a za razvoj i finansije, u ime Fakulteta tehničkih nauka prisutne je pozdravio prof. Kolaković istakavši tom prilikom tradiciju i značaj održavanja Skupa ‘Trend’ sa posebnim osvrtom na teme koje su izazvale važnost nivoa prisutnih. Profesor Kolaković je izrazio želju da se nakon Skupa donesu smernice i zaključci u kom pravcu treba da ide visoko školstvo Srbije.mNakon svečanog otvaranja uvodno predavanje na temu "Dualni model studija u visokom obrazovanju u Republici Srbiji, aktuelnosti i perspektive razvoja" održala je prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete. Tokom skupa „Trendovi razvoja“ biće predstavljen veliki broj radova, čak 102 naučno-stručna doprinosa razvoju visokog obrazovanja. Radovi će biti predstavljeni u sklopu plenarnih i poster sesija kao i dijalog termina. Radovi dolaze iz 9 zemalja (Srbije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovačke, Crne Gore, Bugarske, Francuske i Švajcarske), a pripremilo ih je ukupno 335 autora/koautora. Teme o kojima će se diskutovati su: DUALNI MODEL STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU, NOVI TRENDOVI I TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU, FINANSIRANJE VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA I OBEZBEĐENJE KVALITETA OBRAZOVANJA I ISTRAŽIVANJA, NAPREDNI ALATI I METODE U OBRAZOVANJU i SINERGIJA I POZICIJA UNIVERZITETA, NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIH INSTITUTA I NAUČNO-TEHNOLOŠKIH PARKOVA. U okviru naučnog Skupa Trendovi razvoja održan je i Okrugli sto kome su prisustvovali državna sekretarka iz Ministarstva prosvete, rektori beogradskog i kragujevačkog univerziteta, dekani i prodekani 12 tehničkih fakulteta i direktori visokih škola iz Srbije. Na Okruglom stolu diskutovalo se o najaktuelnijim temama koje targetiraju akademsku zajednicu a tiču se državne mature i finansiranja visokoškolskih ustanova. Državna sekretarka u Ministartsvu prosvete, prof. dr Marijana Dukić Mijatović je istakla da je ovo ministarstvo otvoreno za dijalog i konstruktivne predloge koji će doprineti uspešnoj implementaciji državne mature u Republici Srbiji kao i prevazilaženju problema i poboljšanju sistema finansiranja visokoškolskih institucija. Konstruktivna diskusija i predlozi koji su izloženi tokom trajanja okruglog stola podržani su od strane svih učesnika i svakako će doprineti uređenju odnosa i postizanja napretka po predmetnim temama.

(Izveštaj marketing službe Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad)

[cgvijesti]

Prijava korisnika za Program stručnog osposobljavanja do 10. decembra

Prijava korisnika za Program stručnog osposobljavanja do 10. decembra

Rok za prijavljivanje potencijalnih korisnika Programa stručnog osposobljavanja osoba sa stečenim visokim obrazovanjem ističe 10. decembra, u 12 sati, saopšteno je iz Ministarstva prosvjete. Svi potencijalni korisnici koji su u proceduri prijavljivanja prošli korak 1, u skladu sa navedenim rokom, imaju mogućnost da završe prijavljivanje, odnosno odrade preostale korake 2 i 3 zaključno sa 12.…

[hriminal]

Da su bili uspostavljeni potrebni standardi, ne bi se moglo dogoditi da se u BiH masovno izdaju diplome bez pokrića, kaže Ljubić, a s tim je suglasan i banjolučki rektor Gajanin uz konstataciju da je "poplava diploma" koje se ekspresno stječu na sveučilištima u privatnom vlasništvu ozbiljan problem.

Sve jasno kad i sami rektori javno govore o lažnim diplomama.

A standardi o kojima pričaju su već odavno uspostavljeni, i omogućuju hercegovnima u zločinačkoj organizaciji kradeze da lako i brzo stječu diplome.

[brodicparkic]

Ko je mogao napraviti piramide na Balkanu govore nam Dr.Semir Osmanagić ...

Termini Bosanske piramide se koriste za niz prirodnih geoloških formacija koje se nazivaju „flatironima“  u blizini mesta Visoko u Bosni i Hercegovini, severozapadno od Sarajeva, a pre svega za brdo po imenu Visočica, koje je dospelo u središte pažnje međunarodne javnosti u oktobru 2005, nakon opsežne medijske kampanje, čiji je cilj bilo promovisanje teorije da je delo ljudskih ruku i da predstavlja najveću drevnu piramidu na Zemlji. Brdo Visočica, visine 213 m, pod kojim se nalazi srednjovekovni grad Visoki, nekada je bilo nastanjeno i oblikom približno podseća na piramidu. Poznato je da je istočna Srbija veoma bogata prirodom. Tako je u tom delu Srbije smeštena i srpska „piramida“ – planina Rtanj. Planina Rtanj se nalazi u Zaječarskom okrugu, u blizini Boljevca.Najviši vrh je Šiljak, sa nadmorskom visinom od 1565 metara. Planina se naglo diže iz ravnice u obliku trapeza, široko i masivno, dok se pri vrhu sužava skoro pravilnom kupom. Iz tog razloga postoji verovanje da je planina Rtanj zapravo piramida, i predstavlja prirodni fenomen. O ovim prirodnim fenomenima govore nam Dr.Semir Osmanagić i Saša Nađfei. Dragi naši prijatelji i pratioci, RadioDIR je počeo sa novom programskom šemom,kako bi se što više približio svojim slušaocima u Srbiji i dijaspori .Molimo Vas da posle ove odgledane nove epizode iz seriala nauka i obrazovanje, zapratite nas na našem youtube kanalu:  https://www.youtube.com/@radiodir/  , jer od vaše želje da nas pratite zavisiće i naš dalji rad.Mi smo nezavisni  mediji u službi javnog informisanja svih građana,u redakciji imamo 20-tak novinara saradnika kojima to nije stalni posao i isto toliko volontera koji nemaju nikakve novčane koristi širom Srbije,Crne Gore,Austrije,Nemačke,Norveške,Amerike,Kanade i svakim danom se širimo. Osnivač ovog medijaje Udruženje građana i to roditelja i dece. Svako ko želi pomoći može to učiniti NAJjednostavnije da zaprati naš kanal,da uplati preko našeg dinarskog žiro računa:160-373845-55 kod BancaIntesa i PayPal,koliko ko može,nema limita...Više informacije na našem portalu:  https://radiodir.co.rs/ https://www.facebook.com/radioDIR/ https://twitter.com/radio_dir https://www.youtube.com/@bosanske.pir... https://www.youtube.com/ @duhrtnja   #balkan #serbia #bosna #serbiatravel #radiodir #piramide #rtanj #radio

[gtaradi]

Sporazumom o suradnji Vindija i Sveučilište Sjever postavljaju trendove u visokom obrazovanju

Varaždinska Vindija potpisala je Sporazum o suradnji sa Sveučilištem Sjever, čime će se dodatno unaprijediti studijski programi ovog najbrže rastućeg sveučilišta u zemlji i osnažiti kompetencije studenata na zahtjevnom tržištu rada.

Vodeća prehrambena kompanija u Hrvatskoj, varaždinska Vindija, potpisala je Sporazum o suradnji sa Sveučilištem Sjever, čime će se dodatno unaprijediti studijski programi ovog najbrže rastućeg sveučilišta u zemlji i osnažiti kompetencije studenata na zahtjevnom tržištu rada. Sporazum o dugoročnoj suradnji potpisali su predsjednik Uprave Vindije, Nenad Klepač, dipl. oec. i rektor Sveučilišta…

[preporodbn]

Školom po glavi

Piše: Jusuf Trbić     Uskoro počinje nova školska godina. Nekad smo se mi, koji dugo pamtimo, radovali prvom školskom danu, iako smo znali da nas čeka mnogo učenja i rada. Danas je mnogo lakše. Naša je država jedinstvena u svijetu po mnogo čemu, pa i po tome što jedina na dunjaluku nema državno ministarstvo obrazovanja, nauke i kulture, već je sve prepušteno entitetima i kantonima, a oni –svako…

[moteltrogir]

Foto: Vinarija u Drnišu, arh. Stanko Fabris, 1956.

MOTEL TROGIR RESEARCHER IN RESIDENCE: ALEKSANDAR BEDE

From July 23rd to August 6th 2021, the Loose Associations/ Slobodne veze are hosting architect-researcher Aleksandar Bede at the Motel Trogir Artist in Residence program. The AiR takes place in Split and Dalmatian Hinterland. The AIR program focuses on exploring modernist built environment in mid Dalmatia and current political and economic changes affecting the physical space as well as social practices framed (and directed) by these processes.

HR

U sklopu projekta Motel Trogir Udruge za suvremene umjetničke prakse Slobodne veze, na umjetničko-istraživačkoj rezidenciji u Splitu i Dalmatinskoj zagori u razdoblju od 23. srpnja do 6. kolovoza 2021. boravi dr.sc. Aleksandar Bede. 

Cilj rezidencije je istražiti stvaralački opus arhitekata koji su svojim radom vezani kako za Split i Dalmaciju, tako i za Novi Sad i Vojvodinu. Radi se o arhitektima: Sibinu i Mileni Đorđević, Stanku Fabrisu, Ani Grubić-Jankov i Ivanu Vitiću.

Okvirni zadatak rezidencije jest da se za vrijeme boravka u Dalmaciji pretraži građa u Državnom arhivu u Splitu koja sadrži arhitektonske projekte ovih autora, počevši od vinarija Stanka Fabrisa koje se protežu od Visa do Vršca, pa do stambene arhitekture koju su ovi arhitekti stvarali u obje sredine. Također, zadatak je obići i dokumentirati stanje nekih od Fabrisovih projekata u bližem okruženju, prvenstveno njegove vinarije u Drnišu iz 1956.

Ova rezidencija se nadovezuje na dosadašnju praksu projekta Motel Trogir udruge Slobodne veze, tj. 2020. godine realiziranu umjetničku rezidenciju naziva “Tri isplova- Motel Trogir na Visu”, koju smo zamislili na raskrižju vizualne umjetnosti, (modernističke) arhitekture i književnosti.

Gost-istraživač Aleksandar Bede realizirat će ovu rezidenciju u sklopu svog projekta “Internacionalni stil u arhitektonskom opusu Sibina i Milene Đorđević” na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Ovaj projekt je podržan kroz akciju “Pravo na prvu šansu” Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku djelatnost AP Vojvodine.

Projekt Motel Trogir 2021. podržavaju Zaklada Kultura nova i Ministarstvo kulture i medija RH. 

[balkanskapravila1371]

У Руском дому расписан конкурс српској деци за БЕСПЛАТНО високо образовање у Русији: Буди Као Тесла! | Васељенска ТВ

https://vaseljenska.net/2022/09/01/u-ruskom-domu-raspisan-konkurs-srpskoj-deci-za-besplatno-visoko-obrazovanje-u-rusiji-budi-kao-tesla/

[prijedor24]

U Srpskoj pri kraju procedure u vezi sa osnivanjem sajber akademije

U Republici Srpskoj se privode kraju procedure u vezi sa osnivanjem sajber akademije koja se realizuje uz pomoć partnera iz Izraela, ali je potrebno u budućnosti se posvetiti i inoviranju nastavnih planova i programa kako u srednjoškolskom, tako i u visokom obrazovanju, izjavio je u Tel Avivu u Izraelu ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srpske Srđan…

[zanimljivaekonomija]

Završena prva faza projekta Regionalni čelendž fond, koji podržava investicije u projekte dualnog obrazovanja

11 projekata iz Srbije iskoristiće grantove od 200.000 – 600.000 eura

Beograd, 01. februar 2022. godine – Jedanaest konzorcijuma koje čine obrazovne ustanove, institucije i privrednici koji su uspostavli partnerstvo u cilju razvoja i implementacije dualnog ili kooperativnog obrazovanja, predloženo je za finansiranje u okviru prve faze projekta Regionalni čelendž (challenge) fond, a oko 4,2 miliona evra opredeljeno je za ulaganja u opremu i infrastrukturne radove u obrazovnim ustanovama, ali i finansiranje obuka kadrova iz škola i kompanija. Pored toga, sredstva iz Fonda upotrebiće se i za adaptacije i rekonstrukcije učionica, radionica i laboratorija.

Na Svečanoj ceremoniji koja je upriličena povodom proglašenja odabranih konzorcijuma u okviru prve faze projekta Regionalni čelendž (challenge) fond, predstavljeni su projekti koji će dobiti sredstva, i dodatno je istaknut značaj finansiranja ovakvih projekata za dalji razvoj naše privrede i ekonomiju Zapadnog Balkana.

Marko Čadež, predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma i predsednik Privredne komore Srbije, zahvalio se Nemačkom saveznom ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i Nemačkoj razvojnoj banci na podršci i naglasio je da je Nemačka zemlja koja je jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, kao i region. On je istakao da projekat Regionalni čelendž fond dopinosi povećanju konkurentnosti domaće privrede i naglasio njegov značaj za obrazovanje mladih stručnih kadrova kroz dualno obrazovanje. „Poslodavci i dalje ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovane kadrove i to predstavlja veliki ograničavajući faktor za brži privredni razvoj. U regionu i dalje ima oko milion nezaposlenih ljudi, a stopa mladih nezaposlenih se kreće od 24 do 49 odsto, u zavisnosti od ekonomije do ekonomije“. Čadež je izrazio zadovoljstvo zbog velikog interesovanja kompanija za projekat Regionalnog čelendž fonda i istakao da 205 konzorcijuma, koliko se prijavilo za sredstva Fonda, učestvovalo više od 600 kompanija iz svih grana industrije.

Njegova Ekselencija Tomas Šib, ambasador SR Nemačke u Srbiji rekao je da Nemačka ima dugu tradiciju dualnog stručnog obrazovanja kao važnog faktora da se preduzećima obezbedi kvalifikovano, motivisano osoblje i da se mladim ljudima pruži dobra osnova za njihovu profesionalnu karijeru. „Na osnovu tog iskustva, čvrsto smo uvereni da je dugoročna saradnja između kompanija i ustanova za stručno osposobljavanje važna osnova za održivu, snažnu ekonomiju. Stoga nemačka razvojna saradnja podržava region Zapadnog Balkana u unapređenju njihovih sistema dualnog obrazovanja. U tom cilju, nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) je preko KfW-a do sada stavilo na raspolaganje 38,5 miliona evra za promociju Regionalnog fonda za izazove (RCF) kao novog instrumenta za promociju zapošljivosti u regionu ZB u saradnji sa regionalnim Komorskim investicioni forumom – dodao je on.“

Rudiger Hartman, direktor Nemačke razvojne banke u Srbiji naglasio je značaj ovakvih projekata i dodao: „Nama, kao KfW, veoma je drago što vidimo da RCF očigledno nudi pravu podršku i zadovoljava zahteve kako kompanija tako i obrazovnih institucija, da dalje razvijaju dualno obrazovanje u Srbiji. RCF vidimo kao polaznu tačku za angažovanje KfW-a u dualnom obrazovanju u Srbiji. Zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već pripremamo novi, sveobuhvatni projekat pod nazivom „Dobri poslovi za Srbiju“ sa ciljem stvaranja dodatnih kapaciteta za srednje i visoko dualno obrazovanje.

Gabrijela Grujić, pomoćnik minstra za dualno i preduzetničko obrazovanje, istakla je da će zahvaljujući sredstvima Regionalnog čelendž fonda naši mladi imati priliku da uče u realnom radnom okruženju i na najsavremenijoj opremi i dodala: „Naši mladi imaju priliku da pokažu da njihovo znanje vredi. Ono što je dragulj dualnog modela obrazovanje jeste njihova motivisanost da na drugačiji način uče. Brzina transfera znanja je navažniji kriterijum za obrazovanje u 21. veku, što znači da ne možemo govoriti samo o teorijskom znanju. Moramo govoriti o kompetencijama, odnosno umreženim znanjima, sposobnostima i stavovima. Jedanaest projekata koje su dobile obrazovne institucije u konzorcijumu sa kompanijama predstavlja najveći broj među svih šest zemlja Zapadnog Balkana, što govori o tome da je nacionalni model dualnog obrazovanja temeljno upostavljen i razvijaće se u budućnosti na 2 nivoa, kako na srednjem, tako i na visokom. Takođe omogućiće srpskoj privrdi održivot i inovativnost“ – zaključila je ona.

Regionalni čelendž fond (RČF), koji predstavlja jedinstveni instrument dizajniran da poveća zapošljivost građana, pre svega mladih, kao i da i podstakne konkurentnost preduzeća na Zapadnom Balkanu 6 finansiranjem investicija u opremu i infrastrukturu za odabrane projekte dualnog ili kooperativnog obrazovanja, objavio je prvi regionalni poziv za podršku projektima usmerenim na unapređenje kooperativnog i dualnog obrazovanja, koji je bio otvoren od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prvi krug prijava privukao je čak 205 konzorcijuma iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, od čega je čak 40 pristiglo iz Srbije. Priliku da značajno unapredi svoje programe stručnog obrazovanja i osposobljavanja dobilo je 11 konzorcijuma uz Srbije, koje čini 12 obrazovnih ustanova i 45 partnerskih kompanija.

Projekat Regionalni čelendž fond finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) preko Nemačke razvojne banke (KfW). Glavni partner u implementaciji je Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana 6.

[mentalnahigijena]

Jelena Crnogorka, poštovana kraljica Italije U braku sa Victorom Emmanuelom III iz Italije i majkom petero djece, pričamo priču o njenom životu!

Jelena Crnogorka (1873-1952) je vjerovatno italijanska suverena koja je pobrala najviše divljenja i poštovanja u transalpskoj zemlji. Za razliku od svog supruga, Victora Emmanuela III iz Italije (1869. - 1947.), koji se iz političkih razloga smatra kontroverznom povijesnom ličnošću, kraljica Elena ostaje u sjećanju Talijana kao diskretna, velikodušna i duboko podržavajuća žena, posebno u boriti se protiv raznih bolesti, poput tuberkuloze ili dječje paralize. Danas smo ove redove posvetili ovoj družini šefa države Italije više od četrdeset i pet godina, majci petero djece i promotorki nebrojenih dobrotvornih djela, italijanskoj kraljici Jeleni.

Buduća italijanska kraljica rođena je 8. Januara 1873. godine u prestonici Crne Gore, Cetinju. Crnogorska princeza Jelena Petrović-Njegoš bila je peta ćerka kralja Nikolaja I (1841-1921) i njegove supruge Milene Vukotić (1847-1923). Princezino djetinjstvo je sretno prošlo, kad su njeni roditelji, koji su se brakom pridružili iz strateških razloga - Jelenaina majka pripadala je najvažnijoj porodici zemljoposjednika u Crnoj Gori - odlučili, za dobro njihove djece, voditi gotovo idiličan porodični život bez sukoba bilo koje vrste.

LJUBAV NA PRVI POGLED

Poput svoje braće i sestara, Jelena je stekla visoko obrazovanje, kad su njeni roditelji težili da se njihovo potomstvo, koje je dostiglo dob zaslužne, oženi drugim jevropskim kraljevskim kućama, što bi se u stvari i dogodilo. Postoje dvije verzije sastanka crnogorske princeze i njenog budućeg supruga, još uvijek napuljskog princa. Prvi se odnosi na ples održan u Veneciji, gdje bi se dvoje mladih upoznalo, dok drugi navodi da bi se prvi sastanak dogodio u Sankt Peterburgu, konkretno na zabavi koju je organizovao Nikolaj II iz Rusije (1868-1918), koji je u to vrijeme tražio ženu. Iako će konačno biti izabrana Njemica Alix de Hesse (1872.-1918.), Jedno vrijeme na jevropskim sudovima se za ime Jelena čulo kao moguća carica. Bilo kako bilo, ovo putovanje u Rusiju omogućilo bi Jeleni da upozna svog budućeg supruga, Victora Manuela. Sve se kronike u svakom slučaju slažu da su se dvoje mladih brzo zaljubili jedno u drugo.

U principu, dvije porodice su odobrile vezu svoje djece. Na primjer, poznato je da bi kraljica Margarita Tereza Savojska (1851.-1926.), Majka mladoženje, podstakla svog sina da se vjenča sa Crnogorkom kako bi obnovio krvnu liniju italijanske dinastije., pun brakova između rođaka. Međutim, kada se razgovaralo o uvjetima braka, pojavio se problem religije supružnika. A to je da je Jelena krštena i obrazovana u pravoslavnoj veri. Italijanska kraljevska kuća pritisnula je do iznemoglosti da se mlada žena odrekne svog verovanja i prevede na katoličanstvo, kao što se to napokon i dogodilo. Ovo je bilo toliko trnovito da bi majka mladenke, ogorčena onim što je smatrala nepodnošljivim zahtjevom, odbila prisustvovati vjenčanju svoje kćeri.

Dana 24. Oktobra 1896. godine, par se venčao u Rimu - na mladenkinom putovanju u Italiju, obavljenom brodom, održala bi se ceremonija prelaska na katoličanstvo -. Od samog početka, mlada princeza zarobila je srca Talijana, ne samo zbog svoje egzotične i suptilne ljepote, već i zbog svoje prirodne simpatije i očite poniznosti. 1900. godine anarhist je u Monzi ubio kralja Humberta (1844.-1900.). Njegov sin Víctor Manuel je tako postao kralj i Jelene crnogorske kraljice.

1901. godine kraljica Jelena rodila je svoje prvo dijete, princezu Yolandu (1887-1977), koju bi slijedila Mafalda (1902-1944), koja bi tragično umrla u nacističkom koncentracijskom logoru za vrijeme Drugog svjetskog rata, Umberto (1904- 1983), buduća italijanska kraljica Juana (1907-2000), koja će postati kraljica Bugarske udajom za Borisa III (1894-1943) i Mariju Franciscu (1914-2001). Uprkos političkim problemima u Italiji, Suvereni bi uvijek održavali krajnju vjernost - kralj bi svaki dan svog života slao ruže svojoj supruzi - i oni bi se podržavali u svim stvarima, što bi izazvalo divljenje njihovih podanika.

KRALJICA SOLIDARNOSTI DO EKSTREMNIH Kraljica Jelena nije bila zadovoljna time što je bila supruga, već se predala svim vrstama solidarnosti . Tako je 1908. godine, kada je sicilijanski grad Mesina bio žrtva vrlo jakog zemljotresa, Suveren ni trenutka nije oklijevao preseliti se na mjesto tragedije, pomažući ranjenicima na zemlji, poput samo još jedne medicinske sestre. Divljenje njegovog naroda bilo je od tog trenutka maksimalno.

Tokom Prvog svjetskog rata, kraljica je bila uključena u pomaganje žrtvama rata, pretvarajući palatu Quirinal, de facto Kraljevsku palatu, u bolnicu, a novac za njen rad osiguravala je iz vlastitog nasljeđa - Reine, žene male zainteresirani za bogatstvo, došli su službeno predložiti prodaju kolekcije nakita talijanske Kraljevske kuće i taj novac iskoristiti za pomoć najugroženijima -. Više od jedne decenije kraljica bi bila vidljiva glava talijanskog Crvenog krsta.

U međuratnom periodu, talijanski suveren nastavio je biti uključen u borbu protiv velikog broja bolesti i podržavao je razne projekte usmjerene na poboljšanje socijalno-sanitarnih uslova Talijana. Zapravo, kraljica je počela studirati medicinu. Isto tako, potrudio se pružiti dostojanstven život ratnim veteranima i njihovim porodicama. Svi ovi napori bili bi nagrađeni 1937. godine, kada mu je papa Pio XII (1876. - 1958.) dodijelio Zlatnu ružu, najviše odlikovanje Katoličke crkve i čije porijeklo datira iz 1049. godine.

Kraljica ne bi simpatizirala talijanske fašiste i dobrovoljno bi ostala nesvjesna talijanske politike od dolaska Musolinija (1883.-1945.) Na vlast. U stvari, izbijanje Drugog svjetskog rata bio je ogroman udarac za kraljicu, ženu pacifističkih uvjerenja. Suverenica bi išla toliko daleko da bi napisala pismo svojim jevropskim kolegama kako bi na sve načine pokušala izbjeći krvoproliće predviđeno na kontinentu.

KRAJ ITALIJANSKE MONARHIJE Mnogi istoričari tvrde da je kraljica bila ključni faktor puča koji bi završia Musolinijevu diktaturu 1943. Bilo kako bilo, jednom kad je kralj najavio primirje sa saveznicima u Septembru 1943. godine i plašeći se represalija od Nijemaca, kraljevska porodica napustila je Rim za Brindisi. Kraj rata značio je i kraj monarhije u Italiji- Kralj Victor Manuel abdicirao je svog sina nadajući se da će ovaj gest omogućiti kontinuitet državnog modela - nakon referenduma 1946. godine koji je državu pretvorio u Republiku. Kraljevi Victor Manuel i Elena otišli bi u progonstvo u Egipat. Kralj će umrijeti samo godinu dana kasnije, u Aleksandriji, sahranjen u crkvi Santa Catalina u egipatskoj metropoli. Poslednje godine kraljičina života prošle su uz finansijske probleme i uz stalnu bol izgnanstva. Jelena Crnogorka kraljica Italije umrla je u francuskom gradu Montpellieru 28. Novembra 1952. u dobi od 79 godina.

[mozgoderina]

Univerzitetska diploma na granici sloma

Sa svršetkom nastave, posebno među maturantima, pokreće se iznova rasprava na temu isplativosti studiranja i vrednosti akademske diplome. U savremenom svetu obeleženom, kako se čini, trajnom ekonomskom krizom (barem u određenim „perifernim“ regionima „ravnopravne“ globalne mreže) svršeni srednjoškolci, kao i njihovi roditelji uostalom, nalaze se pred ozbiljnom dilemom: nastavak školovanja ili zaposlenje? Sve češće sami učenici navode sve više argumenata protiv standardnog višeg / visokog obrazovanja. I to učenici iz prestižnih odeljenja i uglednih škola, sa zavidnim uspehom. Iz porodica sa dovoljno finansijskih sredstava da podrže akademsko zvanje potomstva. O čemu se, zapravo, radi?

Naši učenici smatraju da su takvi stavovi progresivni, jedinstveni, „ispred svog vremena“, da su na tragu nečeg uzbudljivog, originalnog i buntovnog, u skladu sa sopstvenim uzrastom. No, istina je, zapravo, da je ovakav rezon daleko od nečeg novog i neobičnog. Aktivna propaganda protiv akademskih studija širi se, već izvestan broj godina, iz centara moći odgovornih, samo nešto ranije, i za veliki debakl američke ekonomije i za početak svetske ekonomske krize iz 2008. godine. Naša obrazovna politika i praksa često su samo odjek ove moćne ideološke mašinerije, pa je valja oslušnuti.

Nakon „neočekivanog“ pucanja prenapumpanih virtuelnih ekonomskih balona u američkom finansijskom sektoru i sektoru nekretnina, jedna od prvih zvanično preduzetih mera je kompenzacija gubitka firmi koje su krizu i izazvale. Novac je, naravno, obezbeđen iz državnog budžeta, od poreskih obveznika. Jedna od neminovnih posledica ovakve ekonomske politike je „isisavanje“ sredstava iz javnog sektora, zdravstva i svakako - obrazovanja. Cena ovih usluga nekontrolisano raste što dovodi do novih „neočekivanih“ problema. Veliki porast troškova studiranja i pretvaranje znanja u robu prati upravo pad realne vrednosti diplome na tržištu zanimanja.

Ne čudi, stoga, što se jedno od vodećih neoliberalnih glasila, Harvard Business Review, samo pet godina nakon izbijanja ekonomske krize, obraća poslodavcima sa zahtevom hrabro istaknutim već u bombastičnom naslovu teksta: „Prestanite da zahtevate univerzitetske diplome“[1]. U članku se navodi: „Ukupan iznos studentskih kredita prevazilazi dug na kreditnim karticama u Americi.“ O ovom neverovatnom skoku zaduženja za obrazovanje, u granicama od stotina milijardi dolara nacionalnog duga, izveštavao je i čuveni Wall Street Journal, tri godine ranije. „Razmaženi“ srednji sloj je po inerciji navikao na „luksuz“ pristupačnog školovanja, koji je preko noći uskraćen. Stanovništvo, zatečeno neprimerenim ekonomskim merama, reaguje na jedini dostupan način, kako bi sačuvalo dojučerašnje „privilegije“. Zaduživanjem.

U prilog tvrdnje da je „studiranje loša investicija“, navodi se poražavajuća statistika: „45% studenata, kako izgleda, ne nauči ništa tokom prve dve godine studija, a čak 36% ne pokazuje bilo kakve znake napredovanja ni nakon četiri godine.“ Čak i ugledna naučna glasila, poput Psychology Today, navode slične, pa i mračnije zaključke. Pomenuti magazin u članku iz 2014. godine - „Obrazovanje: naš najprecenjeniji proizvod“[2], navodi da „41% studenata ne diplomira ni nakon šest godina studiranja!“ Ovo deluje zaista šokantno i alarmantno, čak i po nama dobro poznatim merilima iz socijalističkog perioda (kada je doživotno studiranje slovilo za zanimanje). Možda se radi o maskiranoj propagandi? (Već u samom naslovu obrazovanje se poistovećuje sa proizvodnjom.) U kojim oblastima studenti „ne nauče ništa“?

Časopis Psychology Today sasvim precizno deklamuje neoprostive propuste studiranja (po sopstvenim kriterijumima): „dopuštamo studentima da diplomiraju sa lošim ili nedovoljno testiranim veštinama rešavanja konfliktnih situacija, upravljanja novcem i roditeljstva.“ Sa druge strane, kao primeri loše a obavezne prakse (u smislu gubljenja vremena koje se moglo iskoristiti konstruktivnije), ističe se, recimo, „rešavanje kvadratnih jednačina“ koje je kako saznajemo: „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“.

U propagiranoj viziji budućnosti obrazovanja govori se isključivo o jednostavnim VEŠTINAMA, neophodnim za ispunjavanje minimalnih zahteva neoliberalnog sistema: slabo plaćen posao i prosta biološka reprodukcija nove radne snage (što zaista ne iziskuje ni poznavanje operacije množenja, barem ne algebarske). Za plaćenija zanimanja izboriće se nešto srećniji, sa više (menadžerskog) talenta ali ne i sa više škole: „Preko polovine diplomiranih studenata u Americi ispod 25 godina ili nema zaposlenje ili radi poslove za koje je dovoljna i diploma srednje škole.“ Uskraćivanjem relativno pristupačnog javnog obrazovanja, srednja klasa lagano klizi u inferioran socijalan položaj. Samostalno odlučivanje (kritičko mišljenje i objektivno prosuđivanje) postaju - „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“.

Za „propuste“ u znanju okrivljuju se, tradicionalno, oni bez stvarne političke moći. Psychology Today izveštava da „nažalost, sve više nastavnika a posebno univerzitetskih profesora zastupa i brani uglavnom levičarske ideje.“ Još jedna „neočekivana“ posledica? Večiti trn u neoliberalnom oku: „Ne dozvolite sindikatima da guše kvalitet obrazovanja“, izričito se upozorava. Nastavnici su krivi što su živi: „Sindikati insistiraju da nastavu izvode pre nastavnici od krvi i mesa, nego obuka preko mreže.“ Optuženi su oni koji efektivno rade na terenu insistirajući na „bizarnom“ zahtevu da akademski građani savladaju „rešavanje kvadratnih jednačina“. Hiperprodukcija? Tvrdi se čak da već postoji isuviše diplomiranih studenata prirodnih i tehničkih nauka! „Već sada, imamo više STEM (science, technology, engineering, and math) diploma, nego što je raspoloživih zaposlenja, čak i na nivou doktorata.“ (Usko povezani niz oblasti prirodnih nauka, tehnike i tehnologije. Reč dobijena od početnih slova disciplina - stem, znači osnova ili baza, čime se naglašava njihov izuzetan značaj.) Imajući u vidu neupitno tehničku prirodu savremenog informacionog sveta, ovo zvuči poput svetogrđa. Otkud tolika hajka na diplomu?

(Visoko) kvalifikovanu radnu snagu jeftinije je uvesti iz osiromašenih zemalja nego edukovati o svom trošku. U ovom procepu između klasične ekonomske ponude i potražnje svoju navodnu priliku vide države sa ruiniranom privredom, poput naše. U tekstu od pre nekoliko godina (2013) objavljenom u Politici[3], ukazivao sam na trend mnogih nacija, Mađara, Poljaka ili Španaca, da masovno proizvode srednje i visoko obrazovani kadar za druga, uređenija i bogatija društva, poput nemačkog. U međuvremenu je ta praksa zaživela i kod nas, pa se procenjuje da, recimo, polovina polaznika studija medicine upisuje fakultet sa namerom da nakon diplomiranja profesiju praktikuje u Nemačkoj.

Diplome pojedinih domaćih univerziteta još uvek su visoko kotirane na prestižnim svetskim tržištima zanimanja. Neretko upravo tamo gde se lokalno stanovništvo na sve načine obeshrabruje da novac ulaže u obrazovanje, već u poslovanje, nekretnine, pa i putovanja – kako bi se očuvao privid visokog standarda. Priliv visoko obrazovanog kadra iz nisko razvijenih regiona još je jedan od načina da se ogroman virtuelni ekonomski vakuum ispuni realnim postignućima. Na drugoj strani, to je krajnje nerantabilno ponašanje ionako prezaduženih država. No, računa se da izbor suštinski i ne postoji za one koji su u virtuelnom ekonomskom ratu već potučeni do kolena.

Šta poraženi mogu učiniti za svoje obrazovanje? Podsetimo se japanskog primera nakon Drugog svetskog rata: „U vreme savezničke (američke) okupacije Japana, započeta je praksa organizovanog obroka po školama, a poseban zakon o uvođenju obaveznog ručka u državnim školama donet je 1954. godine. (...) Od 1963. godine svi udžbenici u školama koje se smatraju obaveznim školovanjem su besplatni.“[4] Od svetske ekonomske krize prošlo je devet godina. U Srbiji nema zakonski propisanog obaveznog obroka u školama. Besplatni udžbenici su „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“. Često nema ni računara, interneta i fiskulturnih sala. Poražavajuće i ponižavajuće.

Obrazovanje je dugotrajan, zahtevan i zaista skup proces koji može da priušti samo neko ko je spreman da  povremeno bude i na ekonomskom gubitku zarad intelektualne dobiti sopstvenih građana. Takva je priroda obrazovanja. Neizvesna i ponekad – ekonomski neodrživa. Njeni realni ishodi nisu uvek prepoznatljivi u kvantitetu prihoda po glavi, već i u kvalitetu mudrih glava. Imajući u vidu izvikanu neoliberalnu frazu „održivi razvoj“: valja odlučiti između održivosti na kratke, ili – na duge staze. Japan je svojevremeno izabrao ovo drugo. (Srbija ono prvo, možda s punim pravom: kad već mora da školuje kadar za druge, ne mora da ga badava knjigama, računarima i internetom oprema i hlebom hrani? Obavezno a besplatno delimo samo „rešavanje kvadratnih jednačina“.)

Poraženi Japan se ubrzo oporavio i žestoko uzvratio ekonomsko-propagandnim ratom: „Godine 1992, Jošio Sakurači, govornik u donjem domu japanske skupštine, izazvao je kratku, ali bučnu kontroverzu kada je privredni neuspeh Amerike objasnio time da je njena radna snaga nepismena. Trećina američkih radnika, izjavio je Sakurači, ne ume da čita.“[5] U mnogim državama građani su nakon 2008. godine neminovno suočeni sa nametnutom dilemom: šta je TRENUTNO isplativije? Naravno, finansijski je na kratke staze opravdano da što više nas zna što manje. Tako ostvaruju uštedu i roditelji i država, a omladina ranije počinje da privređuje. Možda u bogatim društvima koja i naše diplome dobijaju na poklon.

A gde bi završila današnja srpska mladež bez školovanja? Kako stvari stoje – upravo u sopstvenoj državi! TRENUTNO nažalost nije potrebna jača pretnja kako bi učenici i učenice dobro zagrejali svoje stolice.

  [1] Stop Requiring College Degrees | Andrew McAfee | 26. februar, 2013 | Harvard Business Review | { @ MozGoDERiNA → }

[2] Education: Our Most Overrated Product | Marty Nemko Ph. D. | 03. Jul, 2014 | Psychology Today | { @ MozGoDERiNA → }

[3] Stara kriza u novom odelu | Jovan Pavlović | 23. oktobar, 2013 | Politika | { @ MozGoDERiNA → }

[4] „Japan za početnike“, Dragan Milenković, Super Print: SJD „Beograd-Tokio“, 2007.

[5] Bil Brajson, „Made in America“, Laguna, 2010

Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: NAMET NA pAMET. Ilustracije: (1) Paweł Jońca. (2) Michael Waraksa. (3) Isidro Ferrer. (4) Wenyi Geng. EkoNoMski EpiLoG, DoNiRAJTE BLoG:   Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →  svAkE NEDELJE u 9H, od 01. JAN, 2017! →  ✓ pAyPAL.ME DoNAciJA →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Zašto je urgentno da se uči kompetentno? →  ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Rekvijem za prosvetne snove → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) →  ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić →  ✓ Nesavesno ekonomsko lečenje (Sol) → 

[pozornicame]

📜Platon, jedan od vodećih filozofa u Antičkoj Grčkoj, izučavao je zakone, državu, jednakost, pravdu, kosmos, čovjeka, ljubav, estetiku… Osnivač je Akademije u Atini, prve institucije za visoko obrazovanje, a jedan od učenika bio je i Aristotel. 📌Njegovo najpoznatije djelo je „Država“ u kom se bavi pitanjima idealnog društva. Čuven je i po „Odbrani Sokratovoj“, „Protagori“, „Zakonima“… #pozornicame #citat #platon #atina #april2021 #citati (na lokaciji Pozornica.me) https://www.instagram.com/p/CNsPlhtLyE2/?igshid=7ld3snz0slpq

[verona-tekstovi]

Pet sati i dve ispijene kafe kasnije ja i dalje učim. Tačnije zlopatim se nad knjigom i razmišljam zašto mi je ovo trebalo. Volela bih da mogu nekako da dojavim desetogodišnjoj sebi da je taj Fakultet o kom sanja jedna velika šarena laža. Znam, ne bi mi poverovala. Veruje da je obrazovanje ono što će joj promeniti život. I u pravu je. Samo što će to obrazovanje steći iskustvom, radoznalošću, radom na sebi, a ne na Fakultetu. Ono što će naučiti na Fakultetu jeste da neki profesori imaju visoko obrazovanje, a nemaju osnovnu kulturu. Ponosni su što su obišli svet i što znaju svetske jezike, a ne poznaju gramatiku i pravopis sopstvenog. Neke asistentkinje se ponašaju kao da su sišle sa neba, a zapravo su juče sišle sa brda pa kao pokondirene tikve paradiraju holovima i amfiteatrima i leče svoje davno usađene komlekse zabludom o sopstvenoj veličini. Zaposleni u studentskoj službi znaju samo cenovnik napamet dok ni o čemu drugom nemaju informacije... a i ljubaznost im je nepoznata veština. Ovde je forma iznad suštine, procedura ispred logike, raspoloženje profesora važnije od pokazanog znanja na ispitu, a bespogovorno usvajanje nametnutog važnije od zdravorazumnog razmišljanja. Guraju nas u kalupe i govore „Think outside the box“. Govore „Vi ste budućnost“, a u sadašnjosti nas gledaju kao ovce za šišanje. A možda i jesmo ovce. Posmatram kako neke kolege poslušno klimaju glavicama na sve što im se kaže o laktaju se kako bi bili prvi u redu za šišanje. Ponosni su jer su „shvatili sistem“. „To tako ide ako želiš da postigneš nešto.“ A kad ih pogledam, ne vidim uspeh niti ostvaren potencijal koji imaju. Vidim zavedenu masu koja s ponosom nosi na čelu ropski žig i osećam se kao onaj starac iz Domanovićeve satire koji je odbijao da ga žigošu. Iz misli me trže zvuk kuvala – voda je proključala. Pravim nes i vraćam se knjizi. „Ne valja ti toliko kafe“ – kažu. Pa ne valja mi ni ovaj fakultet pa moram da ga završim... zbog sebe, zbog roditelja, zbog već uloženg vremena, novca i živaca. Još par ispita... i onda ću, dok budem čamila na Birou, da se odmorim.

Pogrešna

[tekstilbihac]

STINT projekat i seminar na Univerzitetu u Portu

Tokom 3. 4. i 5. aprila nastavnik Tekstilnog odsjeka Irfan Hošić i studentica 3. godine na Biotehničkom fakultetu UNBI Emina Gradinović sudjelovali su na seminaru u okviru STINT projekta (Strengthening of Internationalisation of B&H Higher Education) na Universitetu u Portu. Cilj ovog projekta je jačanje internacionalizacije na bosanskohercegovačkim univerzitetima u svim njenim segmentima. Spektar ponuđenih prezentacija na ovom seminaru imao je za namjeru da senzibilizira rektore, prorektore, nastavno i nenastavno osoblje bh. univerziteta o važnosti otvaranja ka vani i obimnijeg sudjelovanja u međunarodnim inicijativama. Predstavljeni su tekući međunarodni projekti Univerziteta u Portu koji podrazumijevanju saradnju sa Sjevernom i Južnom Amerikom, Evropskom Unijom i drugim dijelovima Evrope, Azijom, Afrikom i Australijom. Ukazano je na važnost ne samo mobilnosti studenata, nastavnog i nenastavnog osoblja ali i na niz drugih asepkata koji čine uspješnost dobre internacionalizacije jedne akademske institucije. Kroz listu dobro osmišljenih pitanja kao što su kako povećati dolaznu i odlaznu mobilnost; kako intenzivirati projekte učešća za poboljšanje internacionalizacije; kako uspostaviti težišne fokuse na određena područja; kako istraživačke projekte učiniti više vidljivijim na međunarodnom planu, i brojna druga pitanja, kroz intenzivan trodevni seminar a podrazumijevajući pristup interdisciplinarnosti ponuđen je set mogućnosti, rješenja i smjernica kako na bh. akademskim institucijama razvijati nove strategije internacionalizacije.

Ono što se činilo interesantnim za bosanskohercegovački slučaj iz portugalske perspektive jeste sličnost socio-ekonomskih prilika dvije zemlje gdje je zbog velike ekonomske krize kroz zadnjih par godina, došlo do velikog odljeva visokoobrazovanog kadra i stručnjaka. Kroz intenzivirane kampanje centripetalnog djelovanja i saniranje milionskih dugova, u Portugalu je došlo do “vraćanja” obrazovanih pojedinaca a slogan “Kroči globalno, ostani ovdje” čini se aktuelnim i važnim za trenutne prilike u Bosni i Hercegovini.

Ulaganje u visoko obrazovanje i kreiranje inventivnih programa, Portugalu je omogućilo ulazak u novu i sofisticiranu eru edukacije i obrazovanja. Posjeta nekonvencionalnoj, eksperimentalnoj ali krajnje inventivnoj i uspješnoj instituciji Porto Design Factory otvorilo je nove perspektive i razumijevanje alternativnih ali krajnje uspješnih istraživačkih strategija na polju visokog obrazovanja. PDF je mjesto gdje se mimo konvencionalnih silabusa i kurikulima a uz mentorstvo invetnivnih i uspješnih mentora kreira nova održiva realnost a u saradnji sa privrednicima i kompanijama. Vođeni pitanjem kako educirati globalnog inovatora, ova institucija je kroz nekoliko godina postala mjesto atrakcije i propulzivnosti akademskog života ne samo u Portu već i u Portugalu. Razumijevanje internacionalizacije kao nečeg samopodrazumijevajućeg a ne nečeg ka čemu se tek treba stremiti, kao i nijansirano odvajanje pojmova učenja i sticanja znanja oduševilo je sve bh. sudionike STINT seminara u Portu.

Ovaj seminar dobro se uklapa u aktuelne tendencije Univerziteta u Bihaću da internacionalizaciju stavi na visoko mjesto prioriteta razvoja za naredni period.