#grliti

[lifeinbooks]

Ja sam grlila za oboje.

Ja sam govorila za oboje.

Ja sam ljubila za oboje.

Ja sam za oboje voljela

Ja tebe, ti sebe.

[ana-anci]

Ovo je moje poslednje piće I poslednja cigareta.

Ovo je poslednja pesma Uz koju plačem.

Poslednje sećanje na tebe I poslednja noć u kojoj te grlim mislima.

Ova gorčina u grudima je poslednji otrov Koji mi telom kulja.

Ovo je moja poslednja ispovest I poslednja laž!

Od sutra ću da ćutim i Tišinom te ljubim...

Ljiljana Nikolić

[saganyst]

U moru ljudi samo ti

Lagala bi sebe, kad bi rekla da te potajno ne želim, iako znam da nikad nećeš biti moj. Plačem na svaki pomisao na tebe, dok tamo negdje drugu grliš, znajući da te ruke nikad neće mene grliti. I dok ti pišem svaki put i pretvaram da si mi oduvijek samo prijatelj, u dubini svog srca osjećam mnogo više od prijateljstva. Al' znam da sve je uzalud, kad ljubav nije obostrana. I kad ću ostatak života nastaviti tražeći tebe u drugima, dok iznutra umirem. U ovom moru od ljudi, uvijek ćeš biti samo ti.

Samo ti i nitko više.

saganyst

[poeticlicense12345]

SUNCE MOJE MLADOSTI

Zora beži iznad groblja

Kakve planinčine

Ili srednjevekovnog grada

Nepoznatog porekla

Kasno za pozdrav…

Zora misli

Da treba objaviti sebe drugima

Bez pitanja i srama

U prolazu...

Sam odgovor leži u pojavi

Nametnute dužnosti...

Zora kruži

U nadi da će jednog dana

Pre nego zaista progleda

Pre nego je uhvate u raskoraku

Između sada i juče

Biti iskreno poželjna

Da će neko reći:

Uhvatio sam te u tvojoj nametnutoj savršenosti

Sada mi pokaži bezazlenost beskonačnog

Uobraženo ćuti...

Zora se nada

Da će pobediti smrt,

Sunce moje mladosti,

Zora je toliko savršena

I baš zbog toga

Nikad neće pobediti smrt

Ne plaši se visine

Ali je užasava pad...

Zora se ne cifra

Sa večitim filozofima

Nema pitanja

Odgovori jok

Zna sve o jutrima

A nikako da dokuči istine noći...

Avaj! Sve te svete laži,

Sunce moje mladosti,

Da ih istinom nismo krstili

Šta bismo životom nazvali...

Život je izgovoreno ime

Pre moralnog sunovrata

Pikavac pre nego zaspiš

Hrkanje žene koju ne poznaješ

Samoubistvo mušice u pokušaju

I probušena guma na biciklu

Naravno da zora ništa o tome ne zna...

Život je azbuka od šest slova

Ovenčana lovorikama

Uvek za istim stolom

Trpeza promašenih pravaca

Tango slepca i matore devojke

Sunce moje mladosti,

Život je na silu napabirčena sloboda

Da se bude rob...

Tek o ljubavi nema pojma

Ljubav je zauvek i beskonačno

Do prve crne rupe

Ljubav je zatvor i dosadna kao proliv

predvidiva

Sisa u ustima

Između dva večita studenta

I onog povučenog

Što pada sa troseda

Previše zauzet premeravanjem sobe

Za jedno minutno ajne klajne

Neke galaksije u njenim očima

Sačuvano šezdeset kilograma dostojanstva

Pored dupeta kao Sibir

Na koncertu Taze Dasa

Zvuk nepročitanih knjiga

I naučenih floskula,

Idealizacija

Frustriranim danima inspiracija

Fiksacija

Sloboda i provokacija

Misli mobilizacija...

Sunce moje mladosti,

Ljubav je siroče i hrabrost da se bude prosjak

I baš mi je čudno što zora pojma nema

Kako je biti odan

Pored svih tih recipročnih intimizacija...

Avaj! Da nije bilo čuda-muda noći

Šta bismo o slobodi znali,

Sunce moje mladosti?

Za nekog tik

Za nekog mig

U eri informacija

I tehnološkog napretka sviranje kurcu

Iz dosade od sreće skakanje

Samokontrola i pornografija

Nacija i demokratija

Sloboda da te zaboli glava

Ti i ja

Izbor tantre, mantre, meditacije

Uštogljeno ćutati na engleskom

Svađati se na japanskom

Smejati na španskom

Posle petog recitovati arapsku poeziju,

Sunce moje mladosti,

Cilj je slobodno plakati na kineskom

Svakog dana jurcati zoru

Što da ne,

Sve je to sloboda

Ali da li ima smisla

Grliti nešto što ne postoji

Pesma je druga.

Čini mi se, možda grešim,

Sunce moje mladosti,

Zora je najobičniji birokratski službenik.

text author: Stojadin Pavlović

[brbljivica]

SPISAK   

treba izbrisati sve poruke, sva pisma.  to je naredba.  sve ih znam napamet interpretirane kroz stalne  mučnine.  ne poznajem više prostore naših duša  ali tvrdim da i ono malo svetlosti u njima bledi  svaki put kad iznova spoznam da ne čujem disanje  pored sebe  u krevetu koji ću ovih dana razmontirati i  pretvoriti u daske  pa u piljevinu, pa u ništa

i tako više neće biti tog našeg kreveta.    treba uništiti krevet.  to je naredba.  spavam na podu ispod stola.  tu se krijem.  ležim i teram sebe da se uspavam.  jer noću se spava.  jer mi kažu da moram da spavam.  jer ti spavaš  na dušeku koji nema otisak mog tela.  praktična primena koncepta bezbednosti.  a ovog našeg dušeka ću se isto rešiti. već ujutru.  ako ustanem. 

donji deo ovog stola koji smo zajedno sklapali  sada je moje crno nebo.  kad samo pomislim da sam držala te tvoje šake  shvatam da sam sve to vreme bila u samoj suštini  mekoće.  jasno osećam teksturu pod jagodicama.  kroz nebo od iverice maglovito te nazirem  sediš i pričaš mi o umetnosti linija otiska prsta  o bratu i psu  o prolaznosti koju skoro da dodirujem  kašljem koliko me guši  dok govoriš, gorim  koliko je lepo i teško  ne znam da li bih pre da slušam, kažem, pitam,    dodirnem,  fotografišem, snimim zvuk  da sam znala šta nas čeka  – odavde s poda sada bolje vidim  senku tvoje privremenosti  ispod tvojih donjih kapaka  svaki pojam koji izgovaraš ima drukčiju  gustinu i strujanje vazduha  nego kada ih drugi izgovore  razumemo se u potpunosti  svaku nijansu svaki udisaj titraj sveta  prepoznajemo istovremeno  pa kako se onda ovo desilo  mi smo dva predmeta jedno pored drugog  sada rasuti negde po gradu    treba grliti, za to služe ruke.  umesto toga ležim na podu koji je negacija mekoće.  umesto toga idem da uništim krevet. odmah.  tražim alat.  nema više plakanja.  to je naredba.  čekaj, otkad ja uopšte slušam naredbe.  ima jedna pesma koja me podseća na vožnju  kolima u kasno letnje popodne dok promiču  prizori sprženi kao sve u nama ali nikako da se  setim melodije. 

Ljubavna pisma Guglu - Ognjenka Lakićević

[sinderelaa]

Politička stranka

mrzim politiku i mrzim ovu državu

i mrzim ovaj sistem i ljude što ga vode

danas sam ispratila oca u bolji svijet

koliko je bolji, ne zna niko

mrzim te državo, što nemam više čovjeka čuvara

mrzim te državo, što se ide trbuhom za kruhom

mrzim te državo, što sam večeras vukla kofere

do autobuske stanice

mrzim te državo, što sam večeras vidjela oca kako plače

mrzim da vidim oca kako plače

od svih strašnih stvari na svijetu

tu bi izdvojila kao najstrašniju

mrzim te državo, što sam ga večeras zagrlila

i neću ga moći grliti naredna 2 mjeseca

mrzim te državo, što ga je mama grlila duže nego ikad

mrzim te državo, što sam ga gledala kroz prozor autobusa

i željela da ne živim ovdje i ne proživljavam ovo

mrzim te državo, što ne vidim budućnost ovdje

mrzim te državo, što je medicina bolja vani

i što znam da ću je bolje studirati negdje daleko

mrzim sva tri predsjednika i sve tri političke stranke

i ne zanima me ni ko je musliman, ni ko hrvat, ni ko srbin

mrzim svih nekoliko miliona stranaka što imamo

i mrzim ovu ekonomiju i tihi rat što se dešava

mrzim što svako jedva čeka da neko uradi neku lošu stvar

pa da je svaki mediji, portali i novine objave

jer pobogu, šta da radimo ako čitav svijet ne zna

da se kćerka člana predsjedništva udala

i ne zanima me šta rade oni večeras u svojim kućama

kad znam da ja u svojoj tugujem

[pogresnoprotumacena]

Kada ste mladi i kada imate 19 godina

Ljubav je jedna od stvari na koju se fokusirate

I možete vi meni pričati o tome kako mladost ipak znači ludost

I kako ću se ovome smejati za nekoliko godina

Ali ni jedne oči neće biti poput njegovih

Ni jedna ljubav neće biti toliko uzvraćena

Niko me neće grliti toliko jako

I ljubiti tako kao on

[uffflose]

Možda ćeš me tamo negdje,

na tom drugom mjestu,

voljeti više, grliti jače

[lifeinbooks]

Valja nam živjeti.

Valja nam voljeti.

Valja nam opraštati.

Plesati uz nečije otkucaje srca i znati da će jednog dana sve biti dobro.

Jer, dobro je da bude dobro.

Dobro je da budeš dobro.

I ako sada nije u tebi i oko tebe dobro, ne brini.

Ima nas još takvih, koji smo sada dobro jer nam jednoga dana nije bilo dobro.

Jer, nekako na kraju, ipak sve bude dobro.

A, to je i najvažnije.

Da kad ti nije dobro imaš nekoga tko će te grliti najsnažnije.

[nrosei]

Pozvala je sunce u pomoć i mjesec za svjedoka!

Sunce da joj pomogne i ispriča mu o danima kad je sijalo jako, a ona od misli nije vidjela ni dan ni cestu pred sobom.

Da mu priča koliko je samo željela onaj jedan pogled od kojeg klecaju koljena i obrazi poprimaju boje majskih ruža.

Mjesec da posvjedoči o svim noćima bez sna i bojama duge koje su se razljevale niz obraze mokre od tuge. Da mu kaže koliko je željela pomoći mu onda kada to nije mogla, grliti ga, bez prestanka i pojma o vremenu i prostoru, tamo gdje su im se pogledi slučajno susreli.

Pozvala je sunce u pomoć i mjesec za svjedoka da izgovore i u pjesmu pretvore sve što ona nije i možda nikada od straha ni željeti neće, a svaku noć mu crta u zraku i šalje putem snova i otkucaja srca. 🫂

[bojesvemira]

Hej mouse, mišu. 🥀

Uredu je što imaš četrnaest i tek spoznaješ sebe samu, uredu je i što dolaziš vozom za nekoga ko ti je nekako stran. Uredu je i što se želiš ošišati lijepim ljudima sve lijepo stoji. Uredu je što se ponovo želiš tu doseliti. Ali pazi mišu nije uredu šakama od zid udarati nisam te učila takvoj čvrstini već onoj unutar sebe razumiješ, nije uredu ispisivati te čudne stranice knjige krvlju pa onda govoriti da nikome ništa ne znači i da ćeš je zapaliti. Ali poslije svega uredu je opet grliti, uzimati ruže pa se razočarati, nije uredu biti ispaljen i znam ja to, žao mi je mišu da sam barem razmišljala oko onog što sam ti sve unutar uradila. Uredu je mišu i odrasti, i zavoljeti drugu, i ponovo pustiti kosu pa ošišat’ se, i postati sve što želiš i ne želiš, uredu je i piti bezglutensko pivo u dva sata ujutro. Ali nije uredu mišu misliti da sam te napustila,nikad, jer do kad živim za tebe ću se boriti, iz sveg’ glasa vikati da si posebno mom životu dragocjeno, pile, moja mrva zlata i svile.

[poeticlicense12345]

PUNK 'S NOT DEAD ANARHIJA EXPLOITED

Sve je zapisano

Naravno sve

Urezano u DNK

za buduće generacije

Tuđe frustracije

Vrane i vragolije

Karma je uradila svoje

Da l brojke il ko zna šta još

Ubacila u režim

Režim da ne bežim

Ni od puške, ni od žena

Ponajviše od samog sebe

I slobodnog pesnika

Pišu svašta, buka mi u glavi od slova

Guraju se sa sve srcima

Lov bez puške na slona

Jednog mrava iz helijum balona

Baš lepo paze da ne nagaze leptira na cvetu

I da uhvate muve u letu

Na štetu moju i na svoju štetu

Rasni pesnik muva

Poetese u začetku

Poezija niče iz pera svraka

Kant autora

I Pere romantika

Tajna je uvek na dnu boce

Kad ćeš grliti mene kao nju?

Ljubav i flaša idu pod ruku

Sve što jesmo stvorila je masa

text authors: Gordana Vekić Krstić - Goca Vekić & Stojadin Pavlović

[narandzastipatuljak]

Ako kažeš da imaš problem,

to znači da imamo problem.

Ako kažeš da nisi u redu,

nisi dobro

i tužan si,

to znači da nismo dobro,

ali ćemo to riješiti.

Ako kažeš da osjećaš tamu u sebi,

onda je mrak oko nas,

ali dočekaćemo zoru.

Ako kažeš da želiš malo biti sam,

daću ti prostora i vremena,

ali ću ti zatim oduzeti sav prostor,

jer ću te grliti,

a samim tim i sve vrijeme koje imaš.

[radiogornjigrad]

Nagy László: Tko će prenijeti ljubav

Slikovnost Joan Miró Tko će prenijeti ljubav . Moje bivanje kada zauvijek potone, tko će se pokloniti pred violinom cvrčka? Tko će dahnuti plamen na granu s injem, i tko će se razapeti na dugu? Tko će kamene obline grliti i preplakati ih u rahle livade? Tko će tepati kose i žile kucavice, iz zida nikle? I vjerama razrovanima tko će od psovki sagraditi hram? Moje bivanje kada zauvijek potone tko…

[jedan-bojan]

Imala si sirovi bluz na usnama

i sirotinjski tango u prstima.

Fatalna kombinacija za moju dušu

koja beži od dana kada sam se rodio

i samo je uspela do tebe da stigne.

Ovih godina nakon nas mi uspeva

samo da je za tugu vežem.

I ne,ne žalim se.

Čak je i tuga za tobom lepša nego

neka prividna sreća sa drugima.

Mana mi je jedino to što sam ostao

izgubljen bez tebe,

a izgubljene ljude obično koriste.

Tako su me neke strane žene vukle sebi

i žarko želele da vode ljubav sa mnom.

Obično bi one vodile a ja sam glumio ljubav.

No,ne brini…

Nikada te nisam ni sa jednom od njih prevario

jer čar je zaista samo u prepuštanju.

Od njih sam dobijao samo hladna jutra i

mamurne poglede,a to je opet duplo više

od onoga što sam im davao.

Zato još uvek čekam na tvoje usne koje je

lako ljubiti ali ih je teško imati,

zagrljaj ruku koje najiskrenije znaju grliti

i osećaj tebe na vrhovima prstiju.

Oni svakako postaju jedina čula u organizmu

kada si pored mene.

Samo pod njima mogu osetiti tu tužnu misao

koja se pleše,

tu duhovnu melanholiju koja se peva.

Taj sirovi bluz i sirotinjski tango

zbog kojih još uvek verujem da će vreme

opet početi da teče…

SRĐAN KARANOVIĆ

[makazice]

Prvi dan ljeta moga

23.7. ulazim u bus. Dolazim u 13h i docekujes me s bakom na autobusnoj stanici. Jako si se razveselila i zaletila mi se u zagrljaj. No nisam te mogao dugo grliti jer sam mora po putnu torbu jer je bus kretao dalje za Lošinj pa da mi me pobjegnu.

Cijelim putem do stana si bila jaaaako nasmiješena i dobre volje. Ponavljala mi kako sam ti falio. Pokazala si mi nove igračke i sirene. Rekla da je jedna kostala 10 a druga 12 eura i da ih neces vise kupovat. Jednu si rekla dat Gali. Ubrzo nas je zvao paolo da je ispod stana pa da odemo na kupanje ak hocemo. Isli smo a doso je i vanja. Na brzinu smo se okupali i otisli nazad rucat. Jako si mi ponosno pokazivala kak znas zaronit i plivat bez rukavića. A dok si se spustala si se poskliznula i to me preplasilo al sve super ipak.

Za rucak jeli i otisli u sobu. Pokazivala si mi igracke a ja tebi dao legace od sebe i dide. Jako te to obradovala. Bila zahvalna ali napomenula da ti je dida vec kupio takve iste. Al neka, jedne za cres tako da je sve ok. Dio legaca si htjela odma slozit a dio (auto) sam reko da cu ja, ali poslije. Onda sam utonuo u san a ti me pustila da odrijemam iako si me ipak povremeno budila da mi nesto po/kazes. Onda oko pol6 otisli pjeske kao da cemo na karaulu. Ti isla romobilom. Za sve kaj smo vidjeli si rekla “ocemo to drugi put” haha. Sladoled, slurpy, napuhanac, bacio, itd. Imali su spuzva bob i sjetila si se da nije vise minions napuhanac

Ipak zastali na kimenu a bas je tamo malo kasnije dosao i Lukas. Rekla si kak ti je smijesno kak on kaze “bokić” a ne “bok” haha. Igrali ste se i bilo vam je super. Igrao se i njegov tata s vama. A prije tog smo se ti i ja kupali i imala si zuti prsluk-luftic. Bilo nam je lijepo i 100 puta smo si ponavljali kak smo sretni sta smo napokon skupa i kako smo si falili.

Onda smo se presvukli i papali šljive i sendvic. Jako si pristojna bila i nismo se svadili. Lijepo prepolovili sendvic jer nisi mogla sve. Puno si se promijenila u tih par tjedana. Jako si zrela i bila sa stavom da zelis bez svade. Jako empaticna i brižna. Bili su mravi i to ti je bilo okej ali si se ipak plašila onih vecih mravi koji su stvarno bili glomazni.

Pri povratku smo uzeli šareni sladoled, vidjela grizli crtic i onda sjeli na klupicu. Zezali se i tak to. Kasnije otisli prema doma. Gledala tetovaze, gledala trampolin, pricala mi i tak. Prosli pored kokola, kina i setalista. Prije spavanja ti baka procitala price i dosla si k meni u krevet. Iduce jutro si bila jako dobre volje i prvi dan nam se samo nastavio. Jako si divna i brizna djevojcica.