#koča popović

[fuckyeahhistorycrushes]

Konstantin "Koča" Popović (Serbian Cyrillic: Константин "Коча" Поповић; 14 March 1908 – 20 October 1992) was a Serbian and Yugoslav politician and communist volunteer in the Spanish Civil War, 1937–1939 and Divisional Commander of the First Proletarian Division of the Yugoslav Partisans. He is on occasion referred to as "the man who saved the Yugoslav Partisans", because it was he who anticipated the weakest point in the Axis lines on the Zelengora–Kalinovik axis, and devised the plan for breaking through it during the Battle of Sutjeska, thus saving Josip Broz Tito, his headquarters and the rest of the resistance movement. After the war, he served as the Chief of the General Staff of the Yugoslav People's Army, before moving to the position of Minister of Foreign Affairs and spent the final years of his political career as Vice President of Yugoslavia.

[captain-price-unofficially]

Josip Broz Tito (left) and Koča Popović, partisan leaders in Nazi-occupied Yugoslavia. 1943

[josipbroztitoarchive]

Tito & Koča.

Tito with Serbian poet, politician, partisan, general of the Yugoslav National Army and his friend, Konstantin "Koča" Popović (1908-1992).

Tito sa srpskim pjesnikom, političarem, partizanom, generalom Jugolsavenske Narodne Armije i njegovim prijateljem, Konstantinom "Kočom" Popovićem (1908-1992).

Тито са српским песником, политичарем, партизаном, генералом Југословенске Hародне Aрмије и његовим пријатељем, Константином "Кочом" Поповићем (1908-1992).

[radiogornjigrad]

MILIVOJ BEŠLIN: Antifašizam Koče Popovića

MILIVOJ BEŠLIN: Antifašizam Koče Popovića

Miting po oslobođenju Zagreba, Trg Republike, svibanj 1945. Na godišnjicu smrti i na Dan oslobođenja Beograda od fašizma Retko kada se istorija pobrine da jednom društvu priredi takvu ironiju, po zasluzi. U danima kada je nacionalističko-fašistički režim Slobodana Miloševića izvodio vojne agresije na susedne i međunarodno priznate Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i kada su zločini prvih ratnih…

[leksikonyumitologije]

Jugoslovenska delegacija u noćnoj šetnji Njujorkom, tokom XV zasedanja Generalne skupštine OUN, 22. 9. 1960. Uz predsednika Tita su Dobrivoje Vidić, Koča Popović, kao i lični pratilac general Milan Žeželj.

[yugocar]

All photographs are from the exhibition “Tanjug calling - The War is Over” at the Yugoslav History Museum. The photographs are originally from the Tanjug (a news agency) archive of photos taken by their photo-reporters right before and after liberation in Yugoslavia during the Second World War. 

Unfortunately the museum website didn’t have descriptions for all the photos online, but if you’re interested in a particular photo you can shoot me an ask. I took a paper guide from the exhibition itself and could approximately tell you what the photo is. For more pictures click here.

1. Photo: Petar Obradović. Koča Popović speaks at the Women’s Antifascist Front assembly in Slavija, Belgrade, October 28, 1945

[knjigeobradovic]

BELEŠKE UZ RATOVANJE (Dnevnik, beleške, dokumenti) - KOČA POPOVIĆ

BELEŠKE UZ RATOVANJE (Dnevnik, beleške, dokumenti) – KOČA POPOVIĆ

[mentalnahigijena]

Cincari Po religiji, pripadaju pravoslavlju. Od vizantskih vremena, dio Cincara, navodi enciklopedija, bavio se transhumantnim i polunomadskim stočarstvom te prijevozništvom na velike udaljenosti. Izvan stalnih staništa stanovali su u šatorima od pusta, prerađivali drvo, kožu i vunu te razmjenjivali svoje stočarske proizvode za poljodjelske, a živjeli su u proširenim patrijarhatskim porodicama. Postepeno su se raslojavali te kulturno, etnički i jezično asimilirali. Gradski stanovnici bili su zanatlije koji su se bavili obradom kovina, posebno izradom filigrana te zidarstvom, posebno mostogradnjom, ali i trgovinom. Bavili su se, također, novčarskim i bankarskim poslovima, pri čemu im je štedljivost bila jedna od glavnih osobina. Ime su dobili od južnih Slavena, ono se prvi put spominje 1718. Zajednička prošlost Grka i Cincara pod vijekovnom osmanskom vladavinom stvorila je simbiozu tako da je u nekim krajevima ime Grk gotovo sinonim za Cincara. Njihovi bogati trgovci i novčari smatraju se Grcima i daju znatne svote za podizanje grčkih škola i njegovanje grčke prosvjete. U Moskopolju je tako bila štamparija te znamenita škola u kojoj su djelovali carigradski  učeni ljudi. Ipak, gotovo u jeku svog najvećeg procvata Moskopolje doživljava žestoke napade Ali-paše i njegove vojske te u drugoj polovici 18. vijeka biva gotovo napušteno. Kako se decenijama nakon propasti Moskopolja Cincari postupno raseljavaju prema zapadu, zanimljivo je vidjeti ljude koji su umnogome uticali na oblikovanje života ovog dijela Balkana. Najveći srpski komediograf Jovan Sterija Popović po ocu Steriji je Cincar, dok je drugom najvećem srpskom komediografu Branislavu Nušiću pravo ime Alkibijad Nuša. Srpski političar Nikola Pašić porijeklom je iz poznate cincarske porodice Pasku, a preci su mu bili Cincari iz sela Rogačeva u blizini Tetova. Poznati naučnik Mihajlo Pupin također je Cincar kao i partizanski general Konstantin Koča Popović, komandant Prve proleterske brigade, a nakon rata načelnik Generalštaba JNA. Zloglasni osnivač Crne ruke Dragutin Dimitrijević Apis također je Cincar. Poznata beogradska advokatska porodica Fila potječe s Krfa, odakle početkom 18. vijeka prelaze u Janinu, još jedno mjesto poznato po Cincarima. U doba Ali-pašinih napada bježe na sjever da bi konačno došli u Beograd gdje Filota i njegov sin Tomo i danas vrijede za najbolje advokate nekadašnjeg jugoslavenskog glavnog grada. Slavni glumac Taško Načić također je bio pripadnik tog naroda, a istih je korijena i Predrag Miki Manojlović. Pod cincarskim imenom Todor Proja skriva ime makedonskog slavuja, tragično preminulog Toše Proeskog. Još je jedna makedonska pjevačica cincarskog porijekla. Riječ je o Kaliopi, a tvrdi se kako je i otac Majke Tereze, Nikollë Bojaxhiu bio cincarskog porijekla. Josip Runjanin, skladatelj hrvatske himne je bio cincarskog porijekla

[fuckyeahhistorycrushes]

So this lovely chap named Koča Popović was a Yugoslav surrealist, volunteer in the Spanish Civil War, Divisional Commander of the First Proletarian Division of the Yugoslav Partisans and later the Foreign Minister of Yugoslavia and then its Vice President. What a hottie…

[minarquia]

El hombre que luchó por liberalizar la Yugoslavia comunista, por Mises Hispano.

Yugoslavia fue un país comunista desde el final de la Segunda Guerra Mundial hasta su sangrienta división en 1991. En los años que siguieron directamente a la guerra, fue tan brutal como cualquier régimen comunista: reprimió la propiedad y encarceló a cualquiera que musitara una palabra en contra de la ideología marxista. Sin embargo, en las décadas después de la de 1940 (especialmente en los 70) fue el país comunista más liberal del mundo. En un agudo contraste con la Unión Soviética, este estado balcánico disfrutaba de una dosis de libertad económica que el ruso medio solo podía soñar. Yugoslavia consiguió servir como zona de amortiguación entre los amargados oponentes de la Guerra Fría y fue uno de los fundadores de Movimiento No Alineado. El pasaporte yugoslavo era una de las posesiones más valoradas en el mundo durante la década de 1970, costando unos 10.000$ en el mercado negro. Incluso Milton Friedman comentaba sobre la situación en el país a finales de los 70 en Libre para elegir:

Incluso dos países comunistas, Rusia y Yugoslavia, ofrecen un contraste similar, aunque menos extremo. Rusia está controlado muy de cerca desde el centro. (…) Yugoslavia empezó siguiendo el mismo camino. Sin embargo, después de que la Yugoslavia de Tito rompió con la Rusia de Stalin, cambió radicalmente su camino. Sigue siendo comunista, pero promueve deliberadamente la descentralización y el uso de las fuerzas del mercado. (…) Los habitantes de Yugoslavia no son libres. Tienen un nivel de vida muy inferior al de los habitantes de (…) los países occidentales. Aun así, Yugoslavia sorprende al viajero observador que llega a ella desde Rusia, como fue nuestro caso, como un paraíso en comparación.

Muchos atribuyen falsamente la divergencia del comunismo al presidente yugoslavo, Josip Broz Tito, ya que es sabido que rompió con Stalin en 1948. Peo no fue idea de Tito alejarse del todo de los soviéticos, ni fue idea suya liberalizar Yugoslavia. Fue obra de un hombre al que hoy se ha olvidado en buena medida y su nombre era Konstanin “Koča” Popović. Era escritor, general, político y en último término un comunista convertido en liberal.

Konstanin Popović nació en Belgrado en 1908 en una rica familia de industriales, pero se mudó a Suiza al iniciarse la Primera Guerra Mundial. Al crecer en Génova conoció los valores occidentales. Sin embargo, al llegar a París a estudiar en la Sorbona, se vio rápidamente influido por los movimientos izquierdistas y se convirtió en comunista, Estuvo en la Guerra Civil Española como voluntario y como hábil comandante de artillería entró en el propio Ejército Republicano, no como voluntario de las Brigadas Internacionales. Al terminar la Guerra Civil Española, empezó la Segunda Guerra Mundial y Yugoslavia entró en este sangriento conflicto en abril de 1941. Aunque sus escritos durante la guerra son promarxistas, como hombre de valores occidentales, era muy distinto del general ruso medio y su odio por la guerra haría que reapareciera su antiguo ser pre-comunista.

Su lado liberal salió a la luz durante su mandato como Ministro de Asuntos Exteriores de Yugoslavia, un puesto que mantuvo de 1953 a 1965. Se convirtió en un ferviente promotor de una colaboración más estrecha con Occidente y de la fundación del Movimiento No Alineado para huir de implicaciones en la Guerra Fría. Con sus habilidades diplomáticas, consiguió forjar amistades en Occidente, pero también se mantuvo en terreno neutral con los soviéticos, a pesar de recelar abiertamente de ellos. Visitaba frecuentemente Francia, EEUU, Reino Unido y muchos otros estados con economías de mercado, naciones hasta entonces ajenas a las Yugoslavia comunista. Debido a la ruptura entre Tito y Stalin, los soviéticos tuvieron unas 500.000 tropas estacionadas en la frontera yugoslava desde 1948 a 1954, y Popović consiguió llegar a un pacto con Grecia y Turquía en 1953 y así indirectamente con la OTAN, para detener a los soviéticos. Popović afirmaba que, si hubiera sido por Tito, los yugoslavos todavía seguirían considerando a la Unión Soviética como su mayor aliado y la ruptura entre Tito y Stalin habría sido poco más que una mera discusión académica.

Con una alineación más cercana a Occidente, se aprobaron varias reformas que hicieron crecer la economía yugoslava, aunque seguía restringida por los restos del comunismo. La reforma económica de 1964/65 tuvo un impacto masivo en el sentido de que fue el punto oficial de inflexión del paso de una planificación centralizada doctrinaria a una economía más libre. Popović no era un economista, era sencillamente la persona que llevó a Yugoslavia a la vía de la liberalización, mediante la cual influyó directamente en otros para hablar en contra de la centralización. El líder de la reforma económica fue Kiro Gligorov. Popović presionó en busca de más reformas para un mercado todavía más libre, pero vio como sus reclamaciones de libertad fueron acalladas por los marxistas radicales. Aun así, Popović sabía que Yugoslavia estaba al menos en el buen camino y que no estaba solo en su búsqueda de liberalización. Entretanto había aparecido en la política yugoslava un prominente movimiento liberal, cuyos miembros incluían al presidente del partido comunista de Serbia, Marko Nikezić, y su secretaria, Latinka Perović, entre muchos otros.

Otro aspecto de las políticas liberales de Popović podría verse en su enfrentamiento con Aleksandar Ranković, el ministro yugoslavo de interior y un radical nacionalista serbio que estaba a favor de la centralización de la economía de Yugoslavia. Como ministro de interior, también controlaba la UDBA, el equivalente yugoslavo del KBG, y criticaba abiertamente el alineamiento con Occidente y sus matones de la UDBA trataron a menudo de bloquear los planes de liberalización de Popović. Este disfrutó de una tregua cuando en 1966 Ranković se vio obligado a dimitir en medio de un escándalo.

Por desgracia, muchos marxistas radicales estaban en desacuerdo con los intentos de liberalización y todos los liberales prominentes fueron relevados de sus cargos respectivos. Después de ver a sus camaradas aplastados uno tras otro, Popović dimitió voluntariamente en 1972. Paso el resto de su vida en Dubrovnik, lejos de la política, ya que no veía que hubiera ninguna esperanza de una sociedad verdaderamente liberal con el Partido Comunista todavía en el poder.

Sin embargo, los liberales dejaron su impronta: la última constitución de Yugoslavia, de 1974, descentralizaba el poder político aún más, concediendo a dos provincias serbias, Vojvodina y Kosovo, una mayor autonomía política. Igualmente, la cultura yugoslava en las décadas de 1970 y 1980 suscitó una gran inspiración de Occidente: de la música al cine.

Popović se oponía también a otras formas de colectivismo. No solo se oponía al comunismo, sino que detestaba el nacionalismo serbio (es conocido que indicaba los buena que era la retórica anticomunista cuando su remplazo es un sistema igual de draconiano y brutal). Aunque él mismo era un serbio, se declaraba a sí mismo como “serbio solo por nacimiento” y al ser acusado por los nacionalistas de que no estaba dispuesto a hacer “algo” por Serbia, respondía que no haría “nada estúpido: eso os lo dejo a vosotros, compañeros”. Odiaba tanto a los nacionalistas serbios (los chetniks) de la década de 1990 tanto como a los de la de 1940 contra los que luchó en el campo de batalla.

El artículo original se encuentra aquí.

de Instituto Mises http://ift.tt/2mZsIDF http://ift.tt/2Bj9ptl

de nuestro WordPress http://ift.tt/2ru5kTi Difundimos las ideas liberales, libertarias, minarquistas y anarcocapitalistas. http://ift.tt/2G5tUgn January 22, 2018 at 07:01AM

[radiogornjigrad]

GORAN DESPOTOVIĆ: Deveti jun na Sutjesci je bio najteži dan

GORAN DESPOTOVIĆ: Deveti jun na Sutjesci je bio najteži dan

Početak kraja Bitke na Sutjesci

Opkoljavanje je bilo u punom zamahu. Proleteri nisu uspeli da očiste Nemce sa Košura, brega koji dominira levom obalom reke. Desno krilo 118. lovačke divizije (borbena grupa Gertler) uspelo je da odbije sve napade. Prema Zelengori se moglo proći još samo dvema strmim stazama preko Tjentišta. A i to je još bilo moguće samo zahvaljujući fanatičnoj petodnevnoj odbrani…

[theserbians-blog]

Zaboravljeni oslobodilac Niša - Koča Popović

https://theserbians.ml/?p=130067&utm_source=SocialAutoPoster&utm_medium=Social&utm_campaign=Tumblr Zaboravljeni oslobodilac Niša - Koča Popović - https://theserbians.ml/?p=130067&utm_source=SocialAutoPoster&utm_medium=Social&utm_campaign=Tumblr

[istorijskikutak-blog]

Na današnji dan - 19.10.2017.

1728 - U Kopenhagenu je izbio požar koji je uništio veći deo grada. 

1740 - Umro je rimsko-nemački car Karlo VI, poslednji muški potomak habsburške dinastije. Nakon uspešno vođenog rata protiv Turske, sklopio je povoljan mir u Požarevcu 1718. Međutim, nakon novog rata, Beogradskim mirom 1739. izgubio je gotovo sve teritorije stečene Požarevacckim mirom. Da bi osigurao presto kćerki Mariji Tereziji izdao je 1713. Pragmatičnu sankciju, kućni zakon dinastije Habsburg. 

1827 - U pomorskoj bici kod Navarina, tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku flotu. 

1843 - Rođen je srpski komediograf Kosta Trifković, koji je nastavio delo Jovana Sterije Popovića i značajno uticao na Branislava Nušića ("Izbiračica", "Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik", "Ljubavno pismo"). 

1854 - Rođen je francuski pesnik Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao izmeu 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste. ("Pijani brod", "Iluminacije, "Boravak u paklu"). 

1890 - Umro je engleski istraživač i putopisac Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, 1858, video jezero Tanganjika u Africi. Napisao je visse od 50 knjiga putopisa i preveo knjigu arapskih pripovedaka "Hiljadu i jedna noć". 

1891 - Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. Godine 1932. otkrio je neutron, a od 1943. do 1945, kao glavni britanski instruktor radio je na "Menhetn projektu", razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD. 

1935 - Kineske revolucionarne snage Mao Cedunga stigle su u pokrajinu Šensi na severozapadu Kine i time okončale "Dugi marš" (oko 10.000 kilometara), započet godinu dana ranije sa jugoistoka zemlje, tokom kojeg su probile četvorostruku blokadu Čang Kaj Šekovog Kuomintanga. 

1935 - Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije u više gradova organizovala je zborove zahtevajuchi jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola. 

1936 - Zgrada Skupštine Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeljac položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić. 

1944 - Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka Dapčevića i Crvene armije pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd. 

1945 - Egipat, Sirija, Irak i Liban su upozorili SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat na Srednjem istoku. 

1949 - Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN. 

1971 - Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir. 

1973 - Britanska kraljica Elizabeta II otvorila je novoizgrađenu Opersku kuću u Sidneju. 

1991 - U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno je desetine hiljada kuća. 

1992 - Umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio je na mnogim visokim funkcijama u SFR Jugoslaviji - potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita sa liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao je grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata. 

1992 - Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su dubrovačko ratište, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN kod mesta Vitez u Bosni počeli su sukobi bosanskih Hrvata i Muslimana, dotadašnjih saveznika u ratu protiv bosanskih Srba. 

1998 - Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni sa preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Milossevića. 

1999 - Verski vođa indonežanskih muslimana Abdurahman Vahid postao je prvi izabrani predsednik Indonezije. 

2000 - U Ugandi je, saradnjom lokalnih i međunarodnih zdravstvenih radnika, zaustavljeno širenje epidemije prouzrokovane smrtonosnim ebola virusom, od kojeg je umrlo 47 i zaraženo više od 75 osoba. 

2001 - Hiljade demonstranata na ulicama francuskih gradova protestovalo je protiv države zbog zavisnosti od nuklearne energije, od koje potiče više od tri četvrtine energije Francuske. 

2003 - U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja, dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske nagrade i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama "Muzej voštanih figura", "Servisna stanica", "Kamiondžije"... 

2004 - Bivši general Susilo Bambang Judhojono, preuzeo je dužnost predsednika Indonezije, kao prvi predsednik izabran na direktnim predsedničkim izborima. 

2005 - Istraga UN je otkrila da su visoki oficiri sirijske i libanske obaveštajne službe bili uključeni u atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja. 

2011 - Svrgnuti libijski vođa Moamer Gadafi uhvaćen je i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u svom rodnom gradu Sirtu. Sahranjen je u pustinji na tajnoj lokaciji. 

2011 - Baskijska separatistička organizacija ETA proglasila je konačni prekid oružanih aktivnosti posle više od 40 godina borbe za nezavisnost Baskije. U bombaškim i oružanim napadima od kraja šezdesetih pripadnici te organizacije su ubili 829 ljudi. 

2013 - Umrla je Jovanka Broz, udovica nekadašnjeg predsednika Socijalisticcke Federativne Republike Jugoslavije. Sahranjena je u Kući cveća gde je sahranjen i Josip Broz, uz državne i vojne počasti.

[aiiaiiiyo]

Koča Popović (with the moustache), Yugoslav Lieutenant of the Spanish Republican Army observing enemy positions, 1937. [495x331] Check this blog!

[znamobaportal]

http://www.znamo.ba/rijeci-ovog-heroja-naljutice-mnoge-srbe-trebalo-bi-svi-da-ih-dobro-zapamte/

RIJEČI OVOG HEROJA NALJUTIĆE MNOGE SRBE: A trebalo bi svi da ih dobro zapamte!

  Konstantin Koča Popović je bio školovani oficir i filozof, istaknuti nadrealistički pjesnik, književnik, partizanski vojskovođa, jugoslovenski diplomata, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik Jugoslavije.

Koča je bio poručnik Španske republikanske armije, a potom komandant čuvene Prve proleterske brigade (kasnije Prve proleterske divizije) tokom narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije.

Nakon rata je bio načelnik Generalštaba JNA, šef jugoslovenske diplomatije te potpredsjednik SFRJ. Sedamdesetih godina povlači se iz političkoga i javnog života uslijed čistke “liberala” u Srbiji.

Njegovo viđenje društva u Srbiji, ali i vlasti aktuelne su i danas, a ovo je samo jedna od njegovih velikih misli. Ovo je napisao u vrijeme uspona Slobadana Miloševića.

    – Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi htio da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili prije sto godina. Oni nisu u sukobu sa svijetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji – napisao je Koča Popović.

[partizan-voice]