#svedoci

[balkanskapravila1371]

MAJKA OSUMNJIČENOG ZA UBISTVO DANKE ODBILA DA SVEDOČI: Iskoristila svoje zakonsko pravo

https://www.novosti.rs/hronika/zlocin/1356802/majka-osumnjicenog-ubistvo-danke-odbila-svedoci-iskoristila-svoje-zakonsko-pravo

[trojerucica-blr]

People's Plants at politics!!!Decorative and weed plants.

Insajder u 2018: O „srpsko-arapskom poslu veka“, nelegalnom objektu na Pančićevom vrhu, MHE, izgradnji puteva, ustavnim reformama...

People's Plants at politics!!!Decorative and weed plants.

When I go to court, I am a decorative plant that seeks justice from weeds growing in the court, which can only scratch and damage me, my pure soul and broken heart from INJUSTICE.

[lookerweekly]

Kako je nastajala knjiga inspirisana okolnostima koje smo proživeli i još uvek ih proživljavamo, a koja je kao takva izazvala naklonost književnog žirija? Na koji način možemo da odgovorimo na sve ono što nam nameće moderan način življenja, u svetu koji je postao jednolično mesto bez autentičnog, a čijim kraju smo možda baš mi svedoci?

| Tijana Janković

https://lookerweekly.com/intervju/filip-grbic-pisac/

[zanimljivaekonomija]

SAJMOVI ENERGETIKE I EKOLOGIJE U NOVOM SADU

Na Novosadskom danu danas su otvoreni Dani energetike i investicija i Sajam ekologije. Kongresni centar “Master” i Aula Novosadskog sajma, domaćini su  izlagačima, panelistima, stručnoj i širokoj publici. Sve aktivnosti pažljivo su planirane sa ciljem – da priredbe Novosadskog sajma postanu mesta na kojima će građani moći da dobiju sve informacije u vezi sa energetikom, ekologijom, zaštitom životne sredine, projektima, mogućnostima i načinima finansiranja projekata… “Pametna politika je energetski osvešćena politika i korišćenje obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost će nužno oblikovati našu budućnost na putu ka dekarbonizaciji energetskog sektora kojoj težimo do 2050. godine. Na tom putu sektor zgradarstva je odgovoran za veliki deo potršnje energije i emisiju štetnih gasova”, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. “Okupljanje eksperata, građevinaca, energetskih stručnjaka, kao što je slučaj danas i sutra na ovom Sajmu je dobra prilika da istražimo najnovije tehnologije, proizvode i rešenja koja nam omogućavaju da transformišemo naše zgrade u energetski efikasne objekte. Podseća da se Srbija obavezala da smanji emisiju štetnih gasova za 40 % do 2030. godine u odnosu na 1991. i dodaje - Ciljevi koje smo postavili u integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu su da do 2030. godine energetski rehabilitujemo oko 1% zgrada za stanovanje godišnje, zatim 3% javnih zgrada i oko 2,3% nerezidencijalnih, tj. ostalih zgrada. Merama koje preduzimamo kroz programe subvencionisanja, težimo da do 2030-te rehabilitujemo 130.000 domaćinstava i oko milion metara kubnih javnih zgrada”, navela je, između ostalog, ministarka-

Međunarodni dani energetike i investicija organizovani su u saradnji sa Projektom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) “Bolja energija”.  S tim u vezi, ambasador Sjedinjenih američkih država, Kristofer Hil pohvalio je saradnju između USAID-a i Ministarstva rudarstva i energetike, koji zajedničkim snagama rade na unapređenju energetske efikasnosti i istakao značaj zajedničkih napora u cilju demonstriranja efikasnosti pametnih energetskih intervencija, bilo da je reč o izolaciji zgrada u Valjevu ili unapređenu daljinskog grejanja u Pančevu. „Posebno mi je zadovoljstvo što samo ovde na Danima energetike i investicija jer problemi o kojima će se govoriti su prioritetni i upravo one zemlje i oni ljudi koji se bave njihovim rešavanjem su jako važni za budućnost. Ovi napori daju konkretne primere koji pokazuju kako koncept uštede energije može i treba da funkcioniše u Srbiji”, istakao je ambasador Hil.

Novosadski sajam Dane energetike, evo već 12-ti put organizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Sekretarijat aktivno učestvuje na panelima, dok na štandu predstavlja aktivnosti, projekte i konkurse koje sprovodi.

Prvi put uz Dane energetike i investicija održava se i Sajam ekologije. Oblasti su povezane, baš kao i teme koje se tokom dva sajamska dana obrađuju iz dva ugla. “Mi smo tu kao institucija u APV da se staramo o zaštiti životne sredine. Svedoci smo da u 21. veku energetika više nije ista. Sada se prelazi na neke nove oblike energije i to su najčešće oblici energije koji se nalaze u obnovljivim izvorima energije. Ono što smo započeli i nameravamo da realizujemo u narednom periodu je svakako razvoj sistema gde ćemo koristiti komunalini otpad, industrijski otpad u energetske svrhe i pomoći ne samo privredi nego i ostalim sektorima i kroz proces smanjenja CO2, ali i kroz proces dekarbonizacije koja nas čeka u narednom periodu, omogućimo lakše savladavanje svih ovih prepreka…”, istakao je Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Ulaz na priredbe Novosadskog sajma se ne naplaćuje.

(Iz saopštenja Novosadskog sajma)

Fotografije: Novosadski sajam

[djolens72]

SVEDOCI

Sinoć smo bili svedoci našoj nemoći nad prirodom koje nam još jedared pokazala svoje oštre zube i svu snagu koja se sručila na nas gdi smo uspaničeno hodali po kući i nemo gledali kako nam višedecenijsku muku i rad nosi i uništava bez trunke savesti vetrina jaka i kiša maglovita sve ono za čega smo se borili i mučili kao i oni pre nas.. Sama sirotinja kao i uvek beše nastradala u ovakvim…

[ahmatsila95]

Čečeni, istorija i tradicija (2.deo)

Nakon masovnih deportacija u Staljinovoj eri, čečenski položaj se popravio naročito u vreme vlasti Hruščova i Brežnjeva. Ne samo što im je dopušten povratak na severnokavkasku istorijsku teritoriju iz centralne Azije gde ih je poslao Josif Visarionovič, nego su bili svedoci i određenog obima investicija, stidljivo su im otvarana vrata dublje integracije u sovjetsko društvo. Ipak, do pune integracije nikada nije došlo.

Analizirajući čečenski položaj sa ove distance, teško je ne steći utisak da je u Moskvi ipak postojao stepen podozrenja, te da se sveruski sentiment nije kretao od zazora do protivljenja.

Sami Čečeni, iako vekovima potvrđeni ratnici, nisu imali onu ulogu koju su pokušali da im dodele poslednji ruski carevi ili aktuelni lideri Kremlja. Takođe, pojedinci koji su uspeli da izgrade karijere u komunističkom režimu bilo kao politički lideri ili kao visokorangirani oficiri, bili su više plod pojedinačnih fenomena, nego strukturalnog, sistemskog pristupa.

Uz to, Čečeni su bili kontinuirano nezadovoljni zbog činjenice da je region bogat energentima koji se eksploatišu, ali sredstva ne bivaju u ozbiljnom procentu uložena u infrastrukturu, ekonomski razvoj i podizanje standarda tadašnje Čečeno-Ingušetije.

Stoga, ne treba da čudi otvoreno nezadovoljstvo koje je dominiralo među čečenskim narodnim prvacima kada je proces raspada SSSR prešao tačku, posle koje više nije bilo povratka. Slično kao i u republikama koje su bile subjekti SSSR, Čečeni su otišli korak dalje i zatražili kreiranje samostalne i nezavisne države, koja bi se izdvojila i iz Rusije, ne samo Sovjetskog Saveza.

Svakako, bilo je pojedinaca koji su bili relativno dobro inkorporirani u rusko-sovjetske strukture i koji su se protivili ovakvom razvoju situacije, dok je i deo stanovništva bio skeptičan, plašeći se šireg oružanog sukoba i odmazde centralnih vlasti.

Ovaj strah je naročito lako shvatiti ukoliko se prisetimo krvavih slika iz višedecenijske kampanje „pacifikacije Kavkaza“ koju je sprovodila ruska imperijalna vojska na ovom prostoru, koja je potrajala bezmalo pet decenija, odnela nebrojene žrtve, a pojedine narode poput Karabulakija ili Čerkeza gotovo izbrisala sa severnokavkaskog prostora koji su naseljavali vekovima, kao domicilno stanovništvo, a druge – Čečene, Inguše, Dagestance, Balkare, Kabardince surovo desetkovala.

Imajući baš tu situaciju u vidu, drugi severno kavkaski narodi, poput Čečenima najsrodnijih Inguša, odabrali su put izbegavanja konflikta.

No, ratničkom narodu oružani sukob nije poslednja, nego prva opcija. I taj put su odabrale i vođe čečenskih klanova 1991. godine.

U predvečerje raspada SSSR u Groznom je formiran separatistički pokret.

23. novembra 1990. godine u Groznom je održan Svečečenski narodni sabor. Sabor je potrajao dva dana i na njemu je formiran Izvršni odbor Svečečenskog narodnog sabora. Cilj Sabora je bio da objedini sve čečenske političke snage i klanove i kreira jedinstven stav spram nacionalnog pitanja i krize u kojoj se SSSR nalazio.

Za lidera je izabran Džohar Dudajev, vazduhoplovni general, a za njegovog zamenika Leči Umhaev. Dudajev je ubrzo nadvladao Umhaeva, preuzeo izvršna ovlašćenja i de fakto, a potom i de jure razvlastio svog zamenika. Suština sukoba dva lica je bila ideološkog karaktera. Dudajev je bio pristalica čečenske separacije, čak i po cenu oružanog sukoba, dok je Umhaev bio nešto umerenijih stavova.

Dudajev je podršku za svoj stav našao kako kod čečenskih nacionalista, tako i među islamistima. Ova interna čečenska podela je u mnogome odredila tok ratova devedesetih godina prošlog veka, oslabila separatistički pokret, ujedinila rusku javnost, dovela do dubokih podela u čečenskom društvu i o njoj će više reči biti u nastavku. Na ovom mestu je važno istaći činjenicu da je Dudajev želeo da bude percipiran kao svečečenski ujedinitelj, onaj koji će opšti cilj uspeti da stavi iznad internih podela i oliči ih u sebi.

Džohar Dudajev je rođen verovatno 1944. godine. Verovatno, jer tačan datum njegovog rođenja nije pouzdano utvrđen. Tokom deportacije njegove porodice, kao i drugih sunarodnika u centralnu Aziju (Kazahstan), gotovo svi njegovi lični podaci su izgubljeni a Musa i Rabija Dudajev nisu bili sigurni u datum rođenja svakog svog deteta, s obzirom na činjenicu da je Džohar najmlađe, 13. dete porodice Dudajev.

Protivnici Džohara Dudajeva su neretko navodili kako je Musa Dudajev, bio saradnik NKVD, te da je porodica Dudajev zbog toga imala privilegovan položaj u Kazahstanu. Pojedini teoretičari zavere su išli tako daleko da su tvrdili kako je njegova porodica zapravo bila pošteđena progona i deportacije.

Dudajev je rođen u mestu koje se danas nalazi na samoj granici Čečenije i Ingušetije. U ovoj oblasti su i u vreme njegovog rođenja, pored Čečena živeli i Inguši, kao i malobrojni potomci Karabulakija. Zapravo, porodica Dudajev, koja potiče iz kavkaskog klana Cečoj, decenijama je bila brojnija u Ingušetiji, nego u Čečeniji. Sam klan Cečoj se deli kako na čečenske, tako i na inguške nekhove (familije). Uzrok ovom stepenu međupovezanosti je verovatno karabulakijsko poreklo klana Cečoj.

Ugledni čečenski istoričar Šarpudin Ahmadov je u svom kapitalnom delu „Čečenija i Ingušetija u 18. i na početku 19. veka“ naveo sledeće podatke o poreklu klana iz kog potiče i familija Dudajev.

„U skladu sa dokumentarnim izvorima, sedamdesetih i osamdesetih godina 18. veka, populacija Karabulakija se smestila uz srednji tok reka Asi i Fortangi i formirala na osnovu ujedinjenja velikih i uticajnih karabulakijskih klanova – Cečoj, Meržoj i Orsthoj“.

Čečenski identitet familije Dudajev ipak nije upitan, kao ni lični osećaji Džohara Dudajeva u tom smislu. Ipak, pripadnost klanu Cečoj, koji je kao i drugi karabulakijski klanovi teško postradao tokom ruske „Pacifikacije Kavkaza“, a potom svoj identitet našao udružujući se sa čečenskim i inguškim klanovima (otuda veliki broj Dudajevih i u Ingušetiji) ili odlaskom u Dagestan, nam može ukazati i na koren duboke niti političke rusofobije u ovoj familiji i klanu, što je sasvim izvesno uticalo i na dalji razvoj budućeg lidera čečenskog separatizma.

Majka Džohara Dudajeva potiče iz jednog od najbrojnijih čečenskih klanova Našhoj, što mu je omogućilo političku prepoznatljivost i viši stepen prohodnosti u kasnijim godinama. Njegova porodica je bila pod snažnim uticajem učenja kadirijskog sufizma u interpretaciji čečenskog učenjaka Hadži Vis Zagijeva, što je uticalo i na Dudajevljev odnos prema sunitskom islamu, uprkos sekularnom obrazovanju i karijeri u sovjetskoj armiji.

Dudajev je ostvario retko uspešnu vojničku karijeru. Sa visokim ocenama, a često i pre roka, okončavao je svoje obaveze i nakon svega 15 godina aktivne vojne službe dosegao je zvanje general-majora avijacije. Dudajev je pilotirao teškim bombarderima, bio na čelu vazduhoplovne baze u Estoniji i učestvovao u Avganistanskom ratu.

Iako je sam Dudajev odricao svoje učešće u ovom oružanom sukobu, armijska dokumenta ukazuju na njegovo dejstvovanje 1988. godine u oblastima zapadnog Avganistana, kada je upravljao bombarderom Tupoljev 22M3. Dužnost pilota je u svakoj armiji veoma odgovorna i u ozbiljnim oružanim formacijama se nikada ne prepušta nepouzdanim pojedincima.

Stoga je zanimljivo sagledati i citat Vojne obaveštajne službe SSSR o Dudajevu, prilikom kreiranja njegovog psihološkog profila: „veoma emotivan, temperamentan, visokomoralan, pristojan, ubeđeni komunista“. No, Dudajev je vrlo brzo nakon izbijanja sovjetske krize pokazao svoja istinska, politička ubeđenja. Dudajev koji je bio odlično pozicioniran u sovjetskoj nomenklaturi, na kog su i u novoj (Jeljcinovoj) i u staroj (Gorbačovljevoj) vlasti gledali kao na uglednu i uticajnu figuru koja može biti od koristi u uvek ratobornoj Čečeniji, zauzeo je separatistički stav.

Ostavio je sve privilegije statusa izgrađenog u jednom sistemu i vratio se u Čečeniju u kojoj je zauzeo tvrdu poziciju, u početku vešto balansirajući među skepticima, nacionalistima i islamistima, kreirajući situaciju koja će obeležiti sverusku politiku u poslednjoj deceniji prošlog veka.

Budući na poziciji komandira vazduhoplovne oblasti Sovjetske armije u Estoniji, tokom velike litvanske krize i oružanog konflikta nakon proglašenja nezavisnosti ove republike, Dudajev je zabranio vazduhoplovne akcije Sovjetskih oružanih snaga u Estoniji.

Zanimljivo, prilikom jedne od vizita Borisa Jeljcina koji je bio otvoreni zagovornik estonske nezavisnosti od SSSR, upravo je Dudajev pružio zaštitu i logističku podršku ruskom predsedniku. Tada na istoj, Boris i Džohar će se veoma brzo naći na suprotnim stranama.

Dudajev je i u vreme rusko-čečenskih ratova bio rado viđeno lice u estonskim medijima, a u gradovima ove baltičke države i danas se nalaze njemu posvećene spomen ploče, monumenti, kao i ulice koje nose ime ovog sovjetskog generala.

Dudajevljeva politička karijera u Čečeniji se kretala strelovito. Nakon potpunog ovladavanja Izvršnim odborom Svečečenskog narodnog sabora, Dudajev je kroz junske i novembarske odluke Sabora o suverenitetu i nezavisnosti kreirao klimu koja je pogodovala učvršćivanju njegove vlasti.

Iz Odbora je uklanjao sve koji su predstavljali opasnost po njegovu vlast, ali i „lojalne kolebljivce“, koji su se pribojavali otvorenog oružanog sukoba sa centralnim silama. Istovremeno, koristio je tešku društvenu i ekonomsku situaciju u Rusiji kako bi korumpirajući ruske oficire i vojnike došao do ozbiljnije svote naoružanja za snage novostvorene, samoproglašene države.

Zanimljiv je i traktat iz ruskih medijskih krugova koji slikovito govori o tom vremenu. Kako bi došli do većih svota novca, Dudajev i njegovi saradnici su potražili pomoć na Baltiku. Ubrzo su u Viljnusu pronašli potencijalne saveznike.

Kako je Litvanija promptno isključila sovjetsku rublju iz opticaja, a ona ostala platežno sredstvo u Rusiji, državne strukture Litvanije (ali i Letonije, Estonije), predale su Dudajevu velike količine novca u papirnatom obliku, koji su u procesu konverzije građani donosili u finansijske institucije.

Pojedini, trgovini skloni subjekti bliski vlastima ovih baltičkih država, čak su navodno ovaj novac i prodavali Čečenima – kao papir – mereći ga u kilogramima. Dudajev je uživao veliko poštovanje u sve tri baltičke države, ali i popularnost, baš kao i u Poljskoj i zapadnoj Ukrajini. U prilog ovoj tvrdnji govore i spomenici, ulice, trgovi, ne samo u Estoniji, nego i u drugim državama nastalim na bivšem zapadnom sovjetskom krilu i na prostoru nekadašnjeg istočnog bloka.

Tako je prva memorijalna tabla sa Dudajevljevim imenom otkrivena u Tartu, Estonija, na kući u kojoj živeo tokom svog službovanja u Sovjetskoj armiji, nakon njegove smrti. U susednoj Letoniji, u glavnom gradu Rigi, Dudajev je posthumno dobio svoju ulicu, a u litvanskom Viljnusu trg.

Trg mu je posvećen i u Poljskoj odlukom tadašnjeg gradonačelnika, a potom predsednika Leha Kačinjskog (pokojnog brata današnjeg predsednika vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog). U Turskoj, koju naseljava više desetina hiljada političkih izbeglica i „dudajevaca“, nakon sloma Čečenske Republike Ičkerije, dobio je park i ulicu u gradovima u unutrašnjosti.

Ipak, apsolutni rekorder po simbolima sećanja na Dudajeva je Ukrajina. U Poltavi je slično Tartu postavljena memorijalna tabla na zgradu u kojoj je živeo tokom svog službovanja, dok Lviv, Ivano-Frankivsk i Hmeljnicki imaju ulice koje nose njegovo ime.

Zanimljivo, odlukom gradske komisije ukrajinske prestonice Kijeva uskoro i u ovom gradu jedna ulica može poneti Dudajevljevo ime.

Ova pojava nije zaobišla ni Balkan. Tako je jedna od ulica u Goraždu, Bosna i Hercegovina, godinama bila nazivana po vođi čečenskih separatista.

ČEČENSKA REVOLUCIJA

Septembra meseca 1991. godine, pristalice Sabora su napale Vrhovni savet Čečensko-inguške Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike. Tom prilikom, naoružane pristalice sabora koje su i u Čečeniji i u ostatku Rusije ubrzo prozvane „dudajevci“, preuzele su sve ključne institucije u Groznom.

Dana 6. septembra se okupio Vrhovni savet čije je rukovodstvo uglavnom bilo lojalno Moskvi i nesklono sukobima. Reč je o komunistima koji nisu umeli da se postave u nadolazećoj krizi i koji su pokušali da kroz vanrednu sednicu a uz pomoć istaknutih Čečena, šefova klanova, duhovnih vođa, dođu do rešenja.

Ipak, Džohar Dudajev je imao drugačije planove. Uz pomoć Jaragija Mamadaeva, predstavnika najbrojnijih klanova, pojedine verske lidere, radikalne nacionaliste sa jedne i islamiste sa druge strane, Dudajev se ustremio u popodnevnim časovima na administrativna sedišta, Skupštinu, upravna zdanja. Predstavnici dotadašnje čečenske vlasti su ubrzo napustili grad, na čelu sa Alambekom Aslahanovim koji je bio poslat iz Moskve sa ciljem da posreduje i umiri nezadovoljne građane.

Nisu svi uspeli da napuste zdanja i sklone se na sigurno. Nekoliko desetina deputata je povređeno, dok je predsednik Saveta narodnih poslanika grada Groznog Vitalij Kucenko (etnički Rus) ubijen bacanjem sa velike visine.

Nastavak sledi...

[astrologiadivina]

Retrogradni Pluton

Sledećih nekoliko meseci, Pluton, gospodar podzemnog sveta, igra svoj spori ples unazad preko znakova Vodolije i Jarca.

Od 1. maja do 11. oktobra, teme povezane sa Plutonom – moć, kontrola, evolucija, transformacija, kao i smrt i ponovno rođenje – postaju aktuelne, ali istovremeno i prigušene.

Retrogradno kretanje ima način da ističe planetarne teme, istovremeno odražavajući potencijalne probleme koje treba naučiti i integrisati.

Pošto je Pluton nedavno prešao u znak Vodolije – 23. marta – došlo je do kolektivnog prenosa energije. Prelazak od materijalno fokusiranog, ekonomično vođenog i ciljno orijentisanog Jarca u idealističku, nezavisnu i neobičnu Vodoliju bila je prilična promena brzina.

Od 2008. Pluton je naglasio i transformisao način na koji poslujemo, novac i kapitalističke strukture. Mnogi stari sistemi i tradicije - tema Jarca - su se srušili i zamenjeni su novim.

Sa Plutonom u Vodoliji, moć se sada kreće ka kolektivu. Ka slobodi, narodu, ka transformaciji tehnologije i zajednice. Poslednji put kada je Pluton bio ovde, tokom 1700-ih, bila je Francuska revolucija i stvaranje američkog ustava.

Dakle, šta možemo očekivati sa ovom retrogradnošću?

Pa, s obzirom da Pluton pleše preko oba znaka, svakako postoji posao - prilično doslovan - koji će morati da se završi i zaključi.

Pluton će izaći iz Vodolije 11. juna i završiti direktno na 27 stepeni Jarca u oktobru.

Kada se bilo koja planeta nalazi na poslednjim stepenima znaka, to je poznato kao „anaretski“ stepen.

Pluton je već bio ovde, tako da smo već bili svedoci hitnosti i krize koju ovaj stepen stvara. Kriza na grčkom znači „prekretnica“. Dakle, simbolička energija koju ovo predstavlja manifestuje se kao opipljivi, 3D događaji u našim životima.

Možemo se i mi sami suočiti sa takvom prekretnicom. Možda se ovo odvija u našoj karijeri ili ličnom životu, u zavisnosti od toga gde Pluton prolazi u našoj sopstvenoj astrološkoj karti.

To će najviše osetiti oni rođeni pri kraju kardinalnih znakova (Jarac. Rak, Vaga i Ovan) ili na početku fiksnih znakova (Vodolija, Lav, Bik i Škorpija).

Ipak, ova energija se takođe odražava u kolektivnom nesvesnom. Na svetskoj sceni, ova retrogradnost može otkriti šta još treba da se strukturalno promeni, da umre i bude očišćeno.

Retrogradni Pluton daje priliku da se stvari isprave, da se vežu labavi krajevi, suoči se s krizom i izađe promenjen, transformisan i ponovo rođen.

Stvari mogu izgledati intenzivno, ali postoji i osećaj osnaživanja. Gde ste u svom svetu postali moćniji ili naučili da preuzmete kontrolu? Gde biste, u isto vreme, mogli da oslobodite kontrolu i da se malo više predate?

Možemo li imati spokojstva da prihvatimo stvari koje ne možemo da promenimo, hrabrosti da promenimo stvari koje možemo i mudrosti da znamo razliku izmedju ta dva?

Tokom svog retrogradnog perioda, Pluton će ukrstiti mačeve sa vojskovođom Marsom, 20. Maja. Ovo nas poziva da uravnotežimo volju i moć da biste izbegli maltretiranje.

Zatim, veza sa Mesečevim čvorovima u julu nudi poslednju šansu za čišćenje toksičnih odnosa ili uobičajenih obrazaca.

Konačno, dva trigona prema Suncu i Merkuru u Devici u septembru omogućavaju nam da udobnije zakoračimo u svoju moć, da se preobrazimo sa milošću i da govorimo iz dubine svoga srca.

Kada Pluton krene direktno, 11. oktobra, moći ćemo da posmatramo i razumemo dubinu do koje smo svi zaronili u poslednjih nekoliko meseci. Tada, i samo tada, moći ćemo da idemo napred sa integrisanijim razumevanjem sopstvenog autoriteta.

Za Vaše najveće dobro od ❤ vaša Astrologia Divina

[cgvijesti]

VB: Izbacuju kućne ljubimce na ulicu zbog rasta životnih troškova

VB: Izbacuju kućne ljubimce na ulicu zbog rasta životnih troškova

Ženka crnog engleskog koker španijela Harijet napuštena je zbog sve dublje krize uslijed rasta životnih troškova koja tjera sve veći broj Britanaca da se rastanu od svojih ljubimaca. Harijet je pronađena kako trči prometnom ulicom u Londonu, a svedoci su vidjeli da su je vlasnici izbacili iz automobila. Jedna je od 206 pasa i 164 mačke o kojima se trenutno vodi briga u centrima za udomljavanje…

[romanationmovement]

ROMENGO HOLOKAUST

by Emil Krik 28.7.2022

SATHARIPE – PRAHONDIPE – SAMUDARIPE - PORAYIMOS

O alav Holokaust si but diskutimo kana vakarolpe vash Romengo Holokaust. Ji adive shunyem yaver yaver alava pi Romani qhib thay odoleske dikhav dromesko te dudlarav akava alav. Amen may anglal ka muthava e alavesko janipe thay edeya var akale alavesko vastinipe – nakhavipe pi Romani qhib vash te ovol amenge yekh po konkretuno janipe thay vakaripa vash akava alav.

O alav Holokaust avela kotar Grkikani qhib “Olokaustos” Satharipe. Akava alav si kerdo kotar duy alavengo himinipe, kotar “olo” sa thay “kaustos” tharipe dela satharipe ( prahonipa-prahokeripa) thay akava alav vastisalo ko purane Grkya thay Rimlyanya vash satharipe e yagaha yekh kurbani vash o Devel vay vash deyekh mulesko ruhi. Kana hraminyem phrahokeripe odova muthavela so akava kurbani thablola sa, ji ovela phraho. Akaya tradisiya therde vi o purane Izrahilya –Yahudiye - Bibolde ano kurbanideyipe tharindoy sa o brako e yagaha, kova ani Hebreyengi qhib akharyola “Olam kalil”.

Sar so dikhena ano telyaripe amen denyem sa o anava kolen amare Roma adive vastinena kana vakaryola vash Holokaust numay me gandinav so amen vi ko nakhipe shay te hramina o alav Holocaust kova si orginal anav kova vastisalo upral Roma, Yahudiye thay yavera, numay te manglem te vastina Romano alav edeya var may adekvatuno alav si Satharipe.

Kana dikha e Nacistikana Germaniyaki ideya, kola mangle te shusharen e Germaniya thay o rashtre kote thagarinde, e Yevreyenda, Romenda, Slavyenda sar thay e yaverenenda kola sine mamuy olenge vay odola kolen gandinde so nani shushe rateske, mashkar olende vi o Komunistya, Homoseksuvalya, Yehovake Tasvidya - svedoci, godyata nasvale manusha-deline, langavde…), edeya var shay te vakaryol vi Samudaripe. O Yahudiye ani Hebreyengi qhib vash Holokaus akharena Shoah (HaShoah) kolako janipe si katastrofa.

O alav Porayimos, kova si but shundo ko Roma, kana vakarolpe vash Holokaust, denya o romologi o Dr.Yan Hankok, numay, akava alav namutavela odova so si Holokaust. O alav Porayimos-poravimos kova vakaryola ko Vlahune Roma, ano yaver diyalektya vakarlape poravipe, thay o alav poravipe muthavla diso so putaryola, sar misal o Roma phenena: So porave te yakha? Akale vakaripasta halyova so o poravipe si diso so putaryola a na so tharyola.

O alav poravipe vakaryola kana o yakha putaryona pobut odolesta so si normaluno a odova si kana dikha diso so nasiyem sikhle te dikha, shukar vay nashukar, thay baryola e dikhipasko mangipe.

Si Romano alav kova vakaryola parunipa, thay akava alav liparyola vash kana paruna yekhe mule thay te gandisalo agyahar edeya var akate shay te vakaryol Romengo parunipa, odova muthavla vash Romengo mularipa thay parunipa. Akava vakaripa si pashe e alaveya samudaripa, soske sa odola so mudaryona parunyona. Numay, amen jana kotar Romani qhib, so o alav samudaripa nani reyaluno alav odoleske so akava alav na vakaryola vash manusha-jene pi Romani qhib diket vash jivutne, sar misal, yekh guruv mudaryola jik yekh manush mularyola ( mudalo guruv- mulo manush). Si gandipya so akava alav parunipe kova liparyola adive ko Roma, avela kotar alav prahonipe thay ani Indiya ( Hindusya, Sikya, Budistya, Jayinya…) o manusha kana merna ol tharena olen thay olengo praho parunyola-garavyola ani limori. Te sine agyahar, edeya var o alav Holokaust shay te akharolpe Prahonipe, agyahar sar denyem po upre ko tharipe, numay kana vakara Holokaust edeya var gandina so o Roma, o Yevreya vay o yavera kola sine Nacistikana Germaniyake viktime, mulardile thay thabile thay odoleske o alav Satharipe si odova vakaripe kova si may reyaluno vash alav Holokaust.

Romengo Holokaust si may pharo kotar sa odova so kerdilo e Romenge ani olengi migraciya. Ol na kamlile ano niyekh than kote khuvde. Ano thana kote khuvde, disave mulardile jik odola yaver paldisale numay e Nacistikani Germaniya ko qekat e Adolf Hitlereya, mangla sa te kosol e Romen sar naciya, vakarindoy so si melale rateski naciya agyar sar si vi o Yevreya.

O Roma na sine shukar ajukarde vi anglo Hitleresko thagaripe agyahar sar mothavyem ano kotor Romengo Eksodus. Ko bersh 1899 kotar Germaniyaki Policiya sine yekh ulavdo reparti kova lelaype numay kontrolipaya e Romen. Bersh po bersha e Romengo jivdipe ani Germaniya ovlay po phare thay kotar o bersh 1920 ji ko bersh 1930 o nacizmi mamuy o Roma kerya olengo jivdipe po phare. Numay o Roma vi te sine mejbur te theren pa paste spesiyalune identifikipaske kartice, ol popale shukar integrisale ano Germaniyako amalipe thay yekhethane e Germanyensa khuvde ani 1. Sumnaleski mareba. Asavko integripe kerya so but Roma prandisale e Germanyensa thay olengo rat himisalo mashkar Germanya. Sa akava shukar integripa na pumushkarya te na oven paldime thay mularde kana alo o Hitler ano thagaripe.

Akate si shukar te liparyol so o Rashaya ani Germaniya thay yaver thanende, kola therde bari rola ano thagaripe, vakarenay so o Yahudiye, kola mularde e Hz. Isa, si doshale thay armandune kotar o Devel thay ol manglape sa te koslon kotar akava Sumnal. Numay, te na bistaryol so vi o Roma sine na shukar ajukarde odoleske so o Roma, sar gandinyol, kerde o karfina kolensa mulardilo o Hz. Isa thay odoleske vi e Romen mangle te kosen akale Sumnalesta sar jene kola si armandune e Devlesta.

Sa akava so gandinde o Rashaya thay o Antisemitizmo ani Germaniya, o Hitler mangla te kerol reyaliteti. Agyahar kotar o bersh 1933 kana o Hitler alo ano thagaripe, vash Roma thay o Yevreya o pharo jivdipe irasalo ano meripe.

O Hitler gandinlay so, o Germanya kola perna ani Ariyengi rasa, si may shushi rasa thay ol manglape te thagarinen ano Sumnal jik o Yahudiye thay o Roma perena ani may teluni-melali rasa thay odoleske ol manglape te nashalyon akale Sumnalesta thay odoleske mangla te shusharol e Germaniya akale ”melale” nasiyenda.

Vash te kerolpe akava shusharipe may anglal anena yekh kanuni ko bersh 1935 e anaveya ”Nunbergesko Kanuni” kote may anglal lelola e Yahudiyengo napal vi e Romengo rashtranipe (drzavljanstvo) thay akale naciyen lelile te keden ano koncentraciyonalune logorya. Agyahar 1936. bersheste e Sinte Romen lele te phanden ani Dachau Koncentrasionesko logori sar Germaniyake ”asocialune” manusha thay ano olenge gada thovde o hram ”Z” sar zigeuner. Akale logoresta yaver e Romen biqhalde vi ano yaver logorya sar Eleru, Oberlik, Venhauzen ty. Sar o Roma ani Germaniya tretirisale sar melale rateske manusha, jene kola na mangena te keren buti - parazitya, kriminalya, kerdilo plani vash te shusharyol e Germaniya e Romenda vash te na melalkeren vay nasvalkeren e Germanyen. Agyahar 21. Septembri 1939 bershete adikardilo angluno thay 30. Januari 1940. bersheste duyto kedipe kote o Hajdrih pere godideyutnenca anena pratsav te keden mashkar yavera vi sa e Romen ani Germaniya thay te biqhalen-deportinen ani Polska thay vash akalesko reyalizipe putardilo ko Berlin nevo spesiyaluno biro e anaveya Sekciya IV D4 kolako sherutno sine o Eichman.

O Roma may anglal kedisale ano Germaniyake trin bare diza sar so si Hamburg, Köln, Stuttgart ty. O gindo kotar 30,000 milye Roma-Sintya kotar odola bare diza dromisale ani Polska ko logorya Belzec, Krychkov ty.

Sar o Roma jivdinde vi anglo Hitleresko avipe ano thagaripe ani Germaniya, o Roma sine himisale, kotar rat, e Germanyensa odoleske ko nilay 1941. bersheste o Dr. Robert Ritter thay i Sociologa i Eva Justin kotar Instituti ano Berlin, kola therde pashe sa e Romenge anava kedimi ani bari-kali kartoteka, sine anavkerdime vash te keren seleksiya ko Roma. Agyahar ol e Romen ulavde ano disave kategoriye:

•Odola kola sine qaqune- shushe Roma sine ani kategoriya Z

•Odola kola sine kvash Roma kvash gaje sine ani kategoriya ZM

•Odola kola sine kvashesta po but Roma sine ani kategoriya ZM+

•Odola kola sine kvashesta po hari Roma vay sine kvashesta po but gaje sine ani kategoriya Z-

•Odola kola na sine Roma, sine gaje, sine ani kategoriya NZ

Pali akaya kategorizaciya ko 16. Decemri 1942 bersheste o Himmler Heinrich, anela pratsav thay biqhalela lil vash te biqhalyon sa e Germaniyake Roma ano logori Auschwitz- Birkenau thay othe te mularyon.

Sar phendilo ano Auschwitz ka biqhalyon numay o qaqune Roma kotar kategorizipe jik o yavera ka aqhon ani Germaniyake phuva. Numay vi te vakardilo agyahar, ano meripasko logori Auschwitz biqhaldile vi odola Roma kola namanglape sine te biqhalyon.

Ano Auschwitz – Birkenau vay numay Auschwitz II andile o Roma thay o Yevreya e trenensa-vozenca thay kotar avipe yekhatar ulavyonay ano duy grupe: Odola kola ka mulayon yekhata thay odola kay ka hraminyon sar logorashya. Ani angluni grupa sine kotar 75% jene kola yekhata biqhaldile ani gaseki komora. Ani akaya grupa pernay o juvla, o qhave, o phure thay o nasvale manusha jik o yaver 25% sine odola kola dikhyonay po zorale kotar doktoryengi inspekciya. Ano akava may baro meripasko logori, o kapaciteti sine te mularyon vay te thablon-kremirinyon disave milya jene ko dive. Ano akava logori mulardile vay thabile 960.000 Yevreya, 750,000 Polyakya thay 19.000 Roma.

Sar si amari tema Holokaust edeya var, kobar si janglo ano akava Auschwitz- Birkenau, ko 25 Mayi ani gaseski kamra mulardile- thabile 1000 Roma jik ko 2-3 Avgusti panda 3000 Roma.

Kobar si qaqek o gindo akale Romengo kola mulardile ano Auschwitz qaqipaha na janyola numay akava gindo si odova kova hraminyola kotar rodlarde kana hraminen vash akava logori. Vash na-arakhipe e qaqune gindengo si odoleske so e Germaniyake SS-lurde/ askerya tharde buderi lila vash te na mukhen genociteske vurme. Odova so janyolpe sar sine o jivdipe ano akava logori halyova kotar o lil kole mukhla o sheruno e Auschwitzeske logoresko o Rudolf Höss, kova krisisalo ko meripe thay umlavdilo 16.04.1947 ano logori Auschwitz-Birkenau. Akale lilesta halyova so o Auschwitz sine pherdo e Romensa. Nashukar saniteripe, pherde o bolnice e naboremensa, nasvale qhave e qhavrikane nasvalipasta Nome-muyeski gangrena, o neve biyande qhave na jivdinenay maybut e disave divenda; Ov hraminela vi so o Himmler, kana akharya ole ko Berlin, vakarya oleske so sa o Roma thay o Yevreya manglape te likvidirinyon numay disave kola si saste thay zorale vash buti na. Akava Himleresko dekreti ji ko mashkar e 1944. bersheste jande numay ov thay o sasrtlarde- doktorya…

O Roma but cidinde ano akala logorya, sar kotar phari buti agyahar kotar eksperimentipe. Sasave ekperimentya kerdile e Romensa ano akala logorya. Maybut sine odola kotar medicina thay truposko zoralipe. Yekh kotar namanushipe ano akava logori muthavya vi o Dr. Mengele kova sine interesimo e duyengenge-binakyenge. Akava ” doktori” para vrdaya korkoro ningarya e qhaven ano krematoriyumi! O Dr. Mengele sine interesimo vash heterohromiya ko qhave - yakhengi boya yekh kali yekh boldi-qiviti, kolen therde e Germaniyake Romenge qhave. Ov delay dekreti te nikalen e qhavenge yakha thay te thoven – qhiven ano gavunozi vash te ningarol ano Berlin vash te keren pigmentyengo rodlaripe…

Ka lipara panda yekh namanushipe kova kerdilo ano logorya kova muthavela so o bimanushipe ki Nacistikani Germaniya natherya samantre-granica.

O Luy Simon, kova sine Rom thay therya tetovirimo trupo, kana dikhlilo kotar o agentya, dende ole disave suvya kola shuvlarde olesko trupo thay ko Buhenvald hulavde oleski morti truposta thay oleska mortaya dekorinde e komandantesko astali!

ROVA

Rova amare kamlenge,

Mardutnengen, ternenge.

Dayenge, dadenge,

Amare phral, phenyenge.

Rova e baht e Romengi,

So nakamol ola niyekh them.

Rova, rova, rova,

Sakana ka rova!

O Roma mulardile vi ano yaver koncentrasione logorya thay nasine koncentrasiyon logorya so nasine o Roma. O yaver logorya mashkar yaver si akala:

Bergen – Belsen, Buchenwald, Chelmno, Dachau, Lackenbach, Lodz, Maidenek, Mauthausen, Neuengamme, Ravensbrüch, Sachenhausen, Treblinka…

Vash akaya tema thay vash akala logorya po buhle - maybut hraminde o raye Donald Kenrick thay o Grattan Pakson ani olengi pustik “Bibahtale Bersha”.

Vash te iranyova palal ki terminlogiya Holokaust, dikhlem so ano logori Auschwitz – Birkenau mulardile thay thabile o Roma. Agyahar vi ano yaver logorya ani Polska, sar Chelmno kote mulardile thay thabile kotar 5000 Roma kola sine biqhalde kotar logori Lodz, odoleske ano akala logorya ulo Holkokaust e pherdo anaveya jik ano yaver, odola kolen liparyem thay so ka lipara, kote numay mulardile, ulo genocid thay Samudaripa.

O Roma na sine mularde numay ani Germaniya, ol sine mularde ano sa rashtre kote sine tali Nacistikani Germaniya (Evropa-Balkan). Disave akala rashtenda biqhalde e Romen- deportinde ani Germaniya- Polska jik disave korkore ano pere rashtre kerde o Samudaripe.

Si but logorya kola korkore kerde o samudaripe numay amen ka aqhova numay ko yekh logori kova si but pinjardo odoleya kova sine maybaro koncentraciono logori kova kedlay qhave kotar maytikne ji ko 14 bersh. Akava logori si o logor Yasenovac ani Hrvatska. O logori Yasenovac si pinjardo odoleya so ano akava logori ule may phare thay maymelale mularipya. Ano akava logori kova therya panda panj talologorya, kedisale thay mulardile o Srbya, o Roma, o Yahudiye sar rasa numay kedisale thay mulardile vi o sa yaver kola sine mamuy Ustashya, kola therde o thagaripe ani Biumlavdi Hvatskaki Rashtra (NDH), sar Komunistya, Antifashistya ty.

Ano akava logori thay ano thana kote sine Ustashya o mularipe ovlay qhuryaha, tovereya, kashtune sivrenca-maleya, cidakarde ji ko meripe thay mukhle bokhale thay trushale ji ko meripe. Asavke mulen, disaven uqharenay ani har jik disaven qhudenay ani len Sava.

O deportipe e Romengo kova manglaype te ovel vash ki Germaniya, but var na nikyolay kotar Rashtra avri numay pheryonay o vagonya kola sine vash jivutne – janvarya e Romenca thay divensa na putaryonay ji o Roma mernay bokhata. Asavki metoda o Germanya maybut kernay e qhavenge soske ol po sig mernay.

Vash te nashen o Roma akale genocidesta but var astaryonay thay nay nikyonay ani Italiya. Shunyolay so o Ustashya but cidlarena thay qhinena ano kotora sar e baren agyahar vi e tiknen.

Yekh misal kotar jivdo tasvidi-svedok koya dikhla e Ustashyengo bimanushipe si o muthavipe koya muthavela e Angelina Hudoroviq. Olako muthavipe si akava:

”May anglal qhivde mara phenyaka qhaya te putarel yekh har jik olaki day a miri phen koya sine khamni ano eftato masek sine phandli ano yekh kasht. Yekh ustashi e bayoneteya-pushkaki qhuri, putarya olako vogi, nikalya e qhave vogesta thay qhudinya ani har. Napal qhudinde mara phenya thay ko agor vi e qhaya koya disavar zoreya sekskerdili napal uqharde i har tate so ol sine panda jivde.

Ano Yasenovac sine vi Krematoriyum ano kova thabile but Yevreya, Srbya, Roma mashkar kolende sine vi qhave thay odoleske vakarolpe so ko logori Yasenovac ulo vi Holokaust.

Ji adive panda na janyola kobar viktime ule ano Yasenovac numay ano janglaripe kova dendilo ko Mashkarthemutne Askeriyake Kriseske ko Nunbyerg, e viktimengo gindo si kotar 500.000 ji ko 700,000.

Sa Romengo gindo kola mulardile vay thabile ano Yasenovac, ofisiyeluno si 20.000 numay gandinelpe so akava gindo sine po baro thay nakhela ji ko 80.000 Roma.

ANO THAN MERIPASKO

Sarenende yekh po yekh avri nikalde,

Disaven lokipaya, disaven maribaya.

O shere qhinyonay o yakha nikyonay,

Olengo avazi ji po Qeri shunyolay.

Baro rafali sarenend pi hiv araya,

Jivde vash te na aqhon ini e qhurya posavya.

Angali pi angali e phuv olen uqharya,

Pe yakha biphandle, jivdipe bijande.

Palo hari vakti, tali phuv yekh avazi shundilo,

Yekh tikno qhavo e mula data biyandilo.

I ratvali phuv putarde e qhave nikalde

Kotora, kotora o masa pordi day lugyarde.

Nay te mothavav vekye mo vilo izdrolma,

Muken´ma hari te rovav, mo vogi te quqarav.

Te manglen ini (vi) tumen roven manca,

Amenda yaver khonik naka rovol olen.

Akava Holokaust thay Samudaripa kova ulo e Romensa thay eYevreyensa ulo ano periodi kana sine duyti Sumnaleski mareba ( 1939-1945) thay o gindo e Romengo kola mulardile ano koncentrasione logorya ofisiyaluno denyola kotar 500.000 numay sar o Roma mulardile vi bi registrime thay kana janyol so o lila ano Koncentrasionalune logorya thabile, akava gindo si but po baro. Si gandipya kola nakhena ji ko 3.500.000 Roma kola mulardile ano Samudaripe thay Holokaust.

[balkanskapravila1371]

MALA JANA U SUDNICI SVEDOČI O UBISTVU MAJKE? "Novosti" saznaju

https://www.novosti.rs/hronika/sudjenja/1333414/mala-jana-sudnici-svedoci-ubistvu-majke-novosti-saznaju

[trojerucica-blr]

#eucouncil #eucommision #euinmyregion🇪🇺 #justicedepartment #departmentofjustice #internationalcourtofjustice🎓 ##advocacyinaction #ungeneve #stopviolenceeverywhere #tuzilastvo #svedoci #svedoksaradnik #svedoksaradnik🙊🙊🙊 #diskriminacijanarecept #policijasrbije #police👮 #nebojsastefanovic D.dan,desilo se sto se desilo,sto se i uvek desava,vasa patrola je izasla na intervenciju zbog remeta JRM malopre,ALI covek koji se svadjao Elviri Gerina iz stana br.(iznad mene vertikala na 1.spratu) je mrtvo ladno izasao u pratnji vaseg Mise Pelanovica iz stana br.(.iznad mene na 1.spratu)koji ga je po obicaju lazno pokrivao i zatvoreni krug izivljavanja po obicaju (Gerina se svadjao sa Jovanovickom iz stana br.13 zbog elektricne struje koja je u vise navrata iskljucivana SAMOVOLJNO).Na isti nacin se i nasilje i ostala delikvencija pokriva udruzenom diskriminacijom!!!Ja sam izasla kad je patrola stigla ,ali nemogu coveku koji mi je lazne prijave namestao u oci da kazem LAZES,KAD IMA PELANOVICA ZA SAUCESNIKA(koji me je mucki tukao na ulici pre par god).NEMAM KOMENTARA,ZAISTA,NAJISKRENIJE PLANIRAM DA ODEM IZ ZEMLJE PRVE NAREDNE PRILIKE SVE MI SE I ZGADILO I SMUCILO.KATASTROFA!!! https://www.instagram.com/p/B8d3F5llx9i/?igshid=vla8l0nifl8y

[e-kultura]

Galerija SANU ~ Izložba :Slikari-Ratnici-Svedoci

[lookerweekly]

Svedoci smo svakodnevnom formiranju i jačanju HR službi i HR agencija, svedoci smo razvoju novih pravaca delovanja razvoja zaposlenih kao i mnogobrojnim obukama koje su sve posećenije i koje više nisu rezevisane samo za top menadžment već šta više sve su češće posvećene i organizovane za same radnike i operatere na linijama.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/tehnika/motivacija-radnika/

[brbljivica]

Zašto mora postojati zvaničan dokument koji objavljuje da se dvoje vole - zašto moraju da postoje svedoci - nije li njihova ljubav dovoljna? Zašto je pokazivati, zašto se uplitati? Šta ako pogrešite?

Fabrika lutaka - Elizabt Maknil

[djolens72]

VIKENDARI

Vikendari znate li koji su to ljudi ? A ne znate jel ?! To su dokoni ljudi koji nemaju ništa pametno za raditi nego smišljaju svakakve glupetarije i pametarije da bi drugom zagorčali život.. Svedoci smo promena u društvu siromašnih razočaranih, ostavljenih i prevarenih…Siromašnih duhom koje krasi ove ljude sa ovih prostora i nikako da se dozovemo pameti kojih imamo naravno na izvoz… Igramo kako…