telokaorezim - Tumblr blog

[telokaorezim]

27.02.

Silvija Stojanović (12-15h)

Danas je bilo malo više posetilaca. Prvi su ušli kao po običaju oko 13h. Došla je i jedna žena koja je ciljano došla do videa, pogledala ga, a onda je obišla ostale radove u toj prostoriji i potom je otišla. Izgledala je kao da tačno zna šta želi da vidi, možda je to bila i umetnica koja je radila video. Kasnije su ušla dva dečaka, koji su izgledali malo čudno. Jedan je stajao na vratima, a drugi je prošao kroz galeriju, javio nam se nekako strogo, a bio je nasmejan. Vrlo čudan dečko. Oko 14h su počeli da postavljaju zvučnike za probu, a Vladimir je stigao u 15h i proba je ubrzo počela. Dve žene su posmatrale izvođačicu i komentarisale su je.

Marija Pajković (15.30-18h)

Na početku smjene sam razgovarala sa dvije studentkinje Primenjenih umetnosti koje su u galeriju Podroom došle da snime par fotografija analognim aparatom. Koliko sam shvatila imale su zadatak na fakultetu da naprave seriju monohromatskih portreta sa različitim tipom osvjetljenja (enterijer, eksterijer; odnosno prirodno osvjetljenje i vještačko osvjetljenje), pa su odabrale Podroom i napravile par fotografija, uglavnom ispred drugog triptiha Marjana Andrejevića i videa „S/Word“. Kolegi Marku su bile posebno zanimljive zbog analognog aparata, pa je sa jednom od njih i on napravio seriju portreta. Nakon Vladimirove posjete pa sve do kraja smjene imali smo samo jednog posjetioca, starijeg muškarca koji nam je jedini do sada poželio dobar dan pri ulasku (inače nam se niko ne javlja, ljudi pored nas prolaze kao da smo dio prostora, a ponekad se stide i da nas pogledaju).

Radmila Kalinić (17– 20h)

Posetilaca je bilo svega četiri, pet. Nikako nisu bili raspoloženi za razgovor, a neki od njih čak nisu uzvratili pozdrav već su se ponašali kao da ne postojim. Jedna gospođa je pitala da li imamo neki katalog u kome bi mogla da pročita o svim delima i umetnicima. Svi su bili prilično zainteresovani i zadržavali su se u proseku oko 20 minuta, pomno su gledali i slušali sva dela, i čitali o njima. Jedna devojka se toliko približila ekranu dok je gledala performans Branka Miliskovića da je izgledalo kao da pokušava da uđe unutra. Takođe je došao i umetnik Marjan Andrejević sa prijateljem, zadržali su se oko pola sata. Popravljao je položaj svojih dela, fotografisali su dela drugih umetnika, kao i čitav prostor.

[telokaorezim]

26.05.

Silvija Stojanović (12-15h)

Prvi ljudi su došli u 12:30. Oduševili su se izložbom, a najviše pažnje su posvetili videu. U 13:00 je došao jedan muškarac, a za njim troje ljudi, jedan od njih je bio fotograf koji je kasnije fotografisao Marjana koji je radio Transrodne tranzicije. Kustoskinja sa izložbe fotografija se pridružila posetiocima u razlgedanju. Potom su ušli muškarac i žena, koja je bila veoma nervozna zbog konferencije za štampu koja je trebala da se održi u galeriji. Smatrala je da je prostor premali i da je nezgodonog oblika. Muškarac je pričao o tome kako jako drugo rade sve u zadnji čas, kako su već navikli da stvari tako funkcionišu „ovde“ i da se ne brine. Ona se dosta drala i rekla je da joj se za 10 godina rada u KCB-u smučilo da se sve organizuje u zadnji čas i kako još uvek nemaju program za mart. Rekla je da joj se smučilo da improvizuje.

Selena Simić (15-17.30h)

Do skoro samog kraja smene nije bilo nikoga, a onda je ušla grupa od troje ljudi koji su se najviše zadržali pored prvog triptiha Marjana Andrejevića. Ovi ljudi su dosta vremena proveli tumačeći radove međusobno, ali su i stidljivo odbili našu ponudu da im ispričamo nešto više.

Marija Pajković (15-17.30h)

Podroom je bio potpuno pust u četvrtak, sa izuzetkom troje posjetilaca koji nisu bili raspoloženi za razgovor iako su se dugo zadržali na izložbi. Stekla sam utisak da su došli da vide samo par radova za koje su čuli, a da su ostatak postavke obišli iz znatiželje.

Radmila Kalinić  i Sanja Milošević (17.30 – 20h)

Prva dva sata niko nije ušao, zatim je oko 19,30h ušetalo oko pet ljudi koji su za kratko vreme pregledali sve radove.Uglavnom bi se malo zadržali na prvom izloženom radu Transrodne tranzicije, Marjana Andrejevića, a ostatak su gledali maltene u hodu tako da većina nije ni stigla do rada NatašeTeofilović. Jedan mladi pravnik, zadržao se kod Tubićevih slika, koje su mu se dopale. Komentar je bio da smo danas svi obezglavljeni. A za fotografiju muških tela u vojničkim uniformama (kako se izrazio) kada smo mu objasnile kakvu poruku nosi, prokomentarisao je da umetnik ipak nije zaboravio da uhvati burmu na prstu jednog od vojnika. Veče smo završile na platou ispred galerije kada je iz zgrade brzim korakom izašao Marko Vidojković. Na pitanje da li je posetio izložbu u Podrumu, samo je kratko promrmljao da ga režim ne zanima i otišao brzim korakom.

[telokaorezim]

25.02.

Radmila Kalinić (12 – 16.30h)  i Sanja (12-15h)

Prva dva sata je bilo posetilaca, nakon toga znatno manje. Uglavnom su se zadržavali ispred radova Zurenje i Endling, čini se kao da su ozbiljno razmišljali o njima i trudili se da ih razumeju. Bile su dve devojke koje su prošle kroz izložbu i na kraju nam prišle da pitaju koja bi im mesta za izlazak preporučile, jer ne žive u Beogradu. Takođe se u jednom trenutku galerija napunila dečacima (nisu imali više od 13, 14 godina) za kojima je sišao i njihov nastavnik. Rekla bih da je kod Endling-a nastavnik shvatio da moraju da izađu, ali bio je vrlo fin. Većina dečaka se na izlasku zadržala na radu Zurenje. Veoma kratko su gledali, gurkali se među sobom i smeškali, dok ih nastavnik nije opomenuo da krenu. Zanimljiva je bila jedna riđa devojka koja je  pogledavši izložbu imala dosta pitanja o umetnicima, tako da smo je provele ponovo, govoreći joj o svakom delu posebno. Ona nam je zauzvrat ispričala svoja iskustva vezana za represiju kroz koju su prolazili hiv pozitivni homoseksualci, jer je radila na tom projektu u Jazasu. Kaže da su ti ljudi izloženi najvećoj diskriminaciji sa kojom se ona srela. Marginalizovani su i zapostavljeni, niko nije ni pomišljao da se njim abavi. Devojka je inače psiholog, pa joj je ova tema još dodatno sa profesionalne strane zanimljiva.

Selena Simić (14-17h)

Posetilaca je bilo veoma malo i uglavnom nisu želeli da saznaju nešto više o radovima, kao i prošle nedelje najatraktivniji radovi su bili oni najprovokativniji. Dve devojke, od kojih smo kasnije saznali da je jedna iz inostranstva, a druga dugo nije bila u Beogradu, su se prijatno iznenadile izložbom jer nisu ni znale da galerija postoji. One su nam tražile prospekte o izložbi na engleskom i srpskom i veselo proćaskale sa nama.

Marija Pajković (14-17h)

U srijedu smo već donijele zaključak da ovu izložbu posjećuju dva tipa ljudi – oni koji o njoj ništa ne znaju, i oni koji o njoj znaju sve (ili bar više od nas). Neki su takođe samo tu da bi pogledali radove na miru prije nego što se vrate na stručno vođenje ili, ove nedelje, na svečano zatvaranje. Kratko sam razgovarala sa jednim momkom koji je bio stava da ne vidi potrebu za ovakvom izložbom, i da mu je dosadila šokantna umjetnost. Video-snimci mu se nisu dopali, izuzev „S/Word“, a od ostalih radova jedino „Celestial beauty“. On je prilično brzo pregledao čitavu postavku i otišao.

[telokaorezim]

24.02.

Radmila Kalinić (15,00 – 17,30h)

U galeriju je ušlo svega nekoliko ljudi, nisu delovali zainteresovano za razgovor, ali jesu za neke od radova. Transrodne tranzicije i BodyBuilding (koji se ljudi vraćali da poslušaju opet) tog dana su privlačili posebnu pažnju. Takođe je izložbu posetio i umetnik Branko Milisković sa prijateljem, zajedno su razgledali i nisu se dugo zadržali.

Marija Pajković (15-17.30)

Utorak je bio usporen dan u mojoj smjeni, imali smo desetak posjetilaca koji su uglavnom u tišini razgledali radove, a između ostalih pojavio se i Branko Milišković koji je doveo prijatelja da mu pokaže izložbu. Par ljudi kojima smo ponudile materijal su rekli da im ne treba pošto već znaju o izložbi. Često nam dolaze studentkinje umjetnosti (a rijetko studenti umjetnosti), i one najčešće znaju zbog kog rada su došle. Ne bih mogla reći koji je rad u utorak bio najinteresantniji posjetiocima, pošto su se svi prilično dugo zadržali, a dvije studentkinje koje su došle su najviše bile zainteresovane za djelo „Kontra Georg“.

Selena Simić (17.30-20h)

Za razliku od prethodnog dana u istom terminu je bilo više ljudi. Grupa devojaka je bila veoma zainteresovana za izložbu i želela da sazna nešto više o radu „Edited past self“, jedna od devojaka je 5 minuta nepomično stajala ispred rada „Zurenje“, nisam sigurna, ali mi se tada učinilo da su joj oči pune suza. Bio je tu i stariji par koji se interesovao za rad Srđana Veljovića, kasnije se gospođa oduševljavala radom „Skrivanje“ i radosno uskliknula: „Vidi ovo!“, dok je pozivala svog muža da pogleda rad.

[telokaorezim]

23.02.

Silvija Stojanović (12-15h)

Prvi posetilac je došao u 12:30. Provela sam ga kroz izložbu. Predstavio se kao geolog sa poslom kasira. Tog dana je došao na posao, ali se ispostavilo da ima slobodan dan, pa je tokom šetnje svratio do galerije. U radu Marka Tubića je primetio aktivnu i pasivnu stranu, a na kraju izložbe rekao je da je „deranžiran“, a da je na njega ostavio najveći utisak krst, jer iako nije vernik religija mu negativno utiče na život.

Marija Pajković (15-17.30h)

Ponedeljak je bio interesantan najviše zato što nas je posjetio jedan profesor sa svojim đacima. Ušli su u galeriju, prošetali i kada su stigli do drugog triptiha Marjana Andrejevića profesor je odlučio da to ipak nije za njih. Rekao je da su u Podroom slučajno zašli, odnosno da su ih tu poslali sa gornje galerije i da nije znao šta će zateći, kao i da smatra da je taj sadržaj problematičan za mladiće u tinejdžerskim godinama (svi đaci su bili momci). Razgovarali smo i o tome kako nam nerijetko dolaze roditelji sa malom djecom (prethodne nedelje nam je došao jedan od profesora kolege Marka sa svojim sinom) i kako njegovi učenici dakle nisu najmlađi posjetioci. U tom momentu je krenuo snimak Zorana Todorovića, tj. pokrenuo se video sa lijeve strane i jedan od momaka je uzviknuo „Vidi pička!“ na šta su se svi nasmijali, nakon čega je profesor definitivno odlučio da materijal nije pogodan za njihov uzrast. Rekla bih da su đaci bili veoma zainteresovani da pogledaju izložbu, ali da nisu razumjeli tematiku već su samo reagovali na vizuelni stimulans. Posebno im se svidjeo „S/Word“ i „Celestial beauty“, što zaključujem po tome što su zvali jedni druge da dođu da pogledaju. Osim te velike grupe bilo je par posjetilaca, a meni je posebno zanimljiva bila jedna studentkinja umjetnosti (nisam je razumjela na kom je fakultetu) koja je fotografisala fotografije iz serijala „Edited past self“.

Radmila Kalinić (15,00 – 17,30h)

Izložbu je posetilo petnaestak ljudi, bilo je i onih koji su se duže zadržavali i onih koji ni ne prođu kroz drugi deo galerije. Uglavnom su dolazili u grupama (po dvoje ili troje) i radije komentarisali između sebe. Međutim bilo je i onih koji su (kada smo pitale) odlučili da sa nama podele svoje mišljenje i utiske o radovima, od kojih je bilo više onih koji nisu imali čvrst stav (niti pozitivan niti negativan). Jedna gospođa šetala je i razgledala preko pola sata, vraćajući se dva puta u projekcionu salu kako bi pogledala rad umetničkog dua ARTTERROR- Obrada vremena.

[telokaorezim]

21.02.

Vođenje kroz izložbu - 13h

Marija (12.30-16.30)

Nakon vođenja kroz izložbu galerija je bila prilično pusta, imali smo samo par posjetilaca; pretpostavljam zato što su se svi zainteresovani potrudili da dođu u 13 časova. Dolazili su nam naši prijatelji sa kojima smo pričali o izložbi, i uglavnom smo sabirali utiske sa vođenja.

[telokaorezim]

20.02.

Selena Simić (15-17.30h)

Tokom cele smene od 3 do pola šest, bilo je preko dvadeset posetilaca. Zanimljivo je to da su mlađi ljudi samo „pretrčali“ kroz izložbu dok su se neke starije godspođe duže zadržavale i između sebe komentarisale radove, mada im nije trebala naša pomoć. Kada god bismo nekog pitali da im ispričamo nešto više o radovima, ljudi bi mahom ljubazno odbijali. Naišla je naša koleginica sa fakulteta koju smo detaljno proveli kroz celu izložbu, a par ljudi nas je sramežljivo pratilo. Na kraju je ušao glumac Uroš Đurić koji je svoj komentar o izložbi podelio sa nama.

Marija Pajković (15-17.30)

Četvrtak je počeo sporo, no tu su bili kolega Marko i koleginica sa našeg fakulteta koje smo detaljno provele kroz izložbu. Zatim se pojavilo izuzetno mnogo posjetilaca (možda najviše u svih pet dana prakse) koji su dolazili odvojeno ili opet u grupi po dvoje. Začuđujuće malo ljudi je dovoljno vremena posvetilo videu ARTTERROR-a, uglavnom su ulazili prateći muziku, ali se nisu zadržavali da ga odgledaju do kraja. Zanimljivo je da su prvom triptihu Marjana Andrejevića svi poklanjali više pažnje nego drugom. Neki posjetioci su se zadržavali najduže gledajući video-snimke, a neki posmatrajući „Skrivanje“ i „Celestial beauty“. Kada je trebalo da predamo smjenu

Radmila Kalinić i Sanja Milošević (17- 20h)

Danas na samom početku smene dok su još sa nama bile koleginice Selena i Marija izložbu je obišao glumac Uroš Đurić pa nam je na kraju dao kratku izjavu. Kada je izložbu „Telo kao režim“ posjetio glumac i konceptualni umjetnik Uroš Đurić imali smo priliku da sa njim održimo svojevrstan neformalni intervju. Iako je samo ovlaš pogledao izložene radove, ne obraćajući pažnju na tekst koji ih prati, godine kada su nastali ili umjetnike od kojih su proistekli, imao je vrlo jasno i čvrsto mišljenje o ovom projektu u nastajanju. Po njegovim riječima, postavka izložbe sačinjena je od veoma atraktivnih djela, vizuelno interesatnih, dekorativnih ali takvih da im nedostaje suština, poruka, revolucionarnost. Prijatno ih je posmatrati, no ne nude priliku da se o njima razmišlja, da izazovu jaku emociju, da pobude bunt. Za njega ovakvi radovi ne potiču od velikih umjetnika, nego od onih koji tome teže po svaku cijenu, pa se zato okreću aktuelnim temama, kako bi postali relevantni. U pitanju su materijali koji „ne pomeraju granice“ i stoga nemaju dosežnost niti svrhu, oni samo postoje, i kao takvi su nepotrebni umjetnosti i društvu. Đuriću to sve liči na politizaciju umjetnosti, pa čak ovu temu naziva rezultatom neoliberalnog staljinizma, elitističkom trgovinom koja ide rame uz rame sa ideološkim aparatom koji je ranije gurao umjetnost.

Poznati glumac nas je rado obavijestio, u stilu svjetskih i domaćih hipstera, da se on ovom temom bavio i prije nego što je ona „ušla u modu“, prije dvadeset godina. Sa takve svoje pozicije on jasno vidi da se ovdje radi o sveopštem fejku, o umjetnicima koji se nalaze u ulozi pseudo-političara, sa svojom pseudo-angažovanošću i pseudo-aktivizmom koji ga „iritiraju“. Iako cijeni umjetnika Zorana Todorovića, ni njegovo pojavljivanje na izložbi mu nije po mjeri – njegov rad nazvao je „slabim“, uz komentar „da je ovo rađeno u strip klubu, a ne ovako namešteno, on bi dobio batine“ i da stoga što Todorović nije rizikivao sopstveno tijelo, njegov rad i razmišljanje o tijelu ne može biti onoliko angažovano koliko se predstavlja.

Iako sastav projekta čine mahom neafirmisani, mladi umjetnici, Đurić ih doživljava kao elitu koja sa udobne pozicije razmatra sistem, odnosno režim. Njegovo je viđenje da je izbjegnuta jedino stvarno važno pitanje, od kojeg svi bježe – siromaštvo, koje je neprivlačno kao tema jer mu nedostaje estetizovanosti, i jer ga društvo (pa i umjetnici) doživljava kao lični problem, sopstveni neuspjeh koji je samim time van sistema. No nije samo siromaštvo sporno, već i odabir prikaza bolesnog tijela – umjetnici prikazuju rak dojke, ali ne i rak debelog crijeva. Kontekst estetizacije i komfora je dakle glavni krivac onoga što glumac vidi kao „neuspjeh“ ovog projekta da predoči novi pogled na problematiku tijela, režima, identiteta.

Marija Pajković

Zanimljiva nam je bila reakcija dve devojke, koje su bile stava da je aktuelna tema o kojoj se svuda priča, zapravo tema izložbe. Kada smo pomenule rad Zorana Todorovića “Zurenje”, jedna od njih se postidela i rekla “To neću ni da gledam”, prekrivajući oči. Pisaća mašina vise ne radi.. Potrošila se traka sa mastilom. U bioskop salu ARTTERROR retko ulaze, a kad uđu kratko se zadržavaju, tako da smo stekle utisak da je tu najmanja zainteresovanost ljudi. Muškarci se uglavnom smeškaju, na pitanja šaljivo, kratko odgovaraju i brzo napuštaju Podrum. Danas smo imali i četiri stranca, nismo sigurne, ali verovatno su bili neki Skandinavci, njima se sve čini uzbudljivo. Konkretan odgovor, na pitanje šta joj je ostavilo najjači utisak, dobile smo od dame u zebrastom kaputu, rad Jovane Sudimac. Srđana Veljovića već voli, ali kaže da joj se Video urezao i da će joj dugo odzvanjati u glavi ta prikazana represija državnog aparata u Srbiji. Danas je posećenost bila odlična u odnosu na protekle dane. Za tri sata imale smo preko 30 posmatrača, a bilo je i onih koji samo provire iza ćoška pa nestanu. Takođe smo stekle utisak kroz razgovor sa ljudima da ima dosta njih koji su već dobro upoznati sa radom većine umetnika, a ima i onih kojima su umetnici lični prijatelji pa su došli da vide kako to sve izgleda na licu mesta. Osoblje je divno i na raspolaganju su nam za sva potencijalna pitanja, na cemu smo im zahvalne.

[telokaorezim]

18.02.

Sanja Milošević (12-14h)

Moj termin je bio jutarnji od 12h do 14h. Za to vrema ukupno je prošlo 10 ljudi kroz galeriju. Valjda se nisu razbudili pa su bili uglavnom zatvoreni za komunikaciju i nisu se dugo zadržavali. Neki su se malo snebivali, prevrtali očima, dva momka su se lepo ismejala i otisla, ali nisu hteli nista specijalno da komentarisu. Prethodni dan smo se svi uhodavali pa je zato izostao izvestaj, ali bila je zanimljiva situacija sa jednim Rusom, koji je saslušao uvodnu prezentaciju koleginice Marije pa pogledao radove i na kraju rekao da je on zapravo mislio da je dole kafić.

Selena Simić (14-16.30h)

Pisaća mašina je konačno stigla, što je bilo zabavno i nama, a i posetiocima. Njih par je ostavilo kratke komentare u kojima hvale izložbu. Tog dana aktivirana je i instalacija korišćena na performansu „Dekartova smrt“. Posetioca skoro da uopšte nije bilo. I dalje najprivlačniji rad bio je „Zurenje“, mada su se ljudi zadržavali i na radu „Kontra Georg“ i “Skrivanje“.

Marija Pajković (14-16.30h)

Srijeda nam je bio najsporiji dan, bilo je izuzetno malo posjetilaca u našoj smjeni i nisu bili raspoloženi za razgovor, no srećom imale smo pisaću mašinu koja je svima bila zanimljiva tako da smo uspjele da dobijemo par komentara. Jedan od posjetilaca je rekao da je imao pozitivno iskustvo na izložbi, ali mu se nikako nije dopao video rad Olje Nikolić.

[telokaorezim]

17.02.

 Selena Simić  (15-17.30h)

Posetioca je bilo veoma malo i uglavnom su se zadržavali ispred rada „Zurenje“. Nekoliko devojaka se kikotalo ispred rada „Endling“, međutim niko nam nije prilazio niti postavljao pitanja. Kasnije je ušla porodica sa malom decom, očekivale smo da će brzo izaći ili pak burno reagovati zbog provokativnijih radova, međutim mirno su se prošetali i pogledali sve radove.

Marija Pajković (17.30-20h)

Bilo je oko desetak posjetilaca, koji su mahom ćutke prolazili kroz izložbu i nisu bili zainteresovani da uzmu materijal ili da popričaju o samoj izložbi. Par ljudi je letimično pogledalo radove i brzo napustilo Podroom, dok su četvoro ljudi koji su došli odvojeno proveli dosta vremena razgledajući i čitajući okačene materijale, čak i slušajući video radove, što mi je dalo dobru priliku da napravim par fotografija telefonom. Rekla bih da su im najzanimljiviji radovi bili „Kontra Georg“ i „Endling“. Pred sami kraj smjene pojavio se jedan Rus koji je htio da čuje o izložbi, iako je u Podroom zalutao misleći da je tu takođe kafić, doduše nije ulazio u drugi dio prostora već samo pogledao radove u prednjem dijelu galerije.

[telokaorezim]

16.02.

Silvija

Prvi posetioci koji su ušli u galeriju su bili mlađa i starija žena strankinje. Za njima je ušla starija žena, istoričar umetnosti koja misli da je izložba zanimljiva, ali su smatra da su teme seksualne orjentacije i dalje tabu za naše društvo. Nije želala da se upušta u političku stranu izložbe, već u strikto umetničku stranu. Rekla je da je postavka istresirala, a najviše Video.  Druga starija žena, koja je iščitala sve opise se oduševila izložbom, a najviše Exopseom. Rekla je da je izložbu doževela vrlo intezivno i da je većina ljude sigurno ne razume. Toliko se oduševila da je želela da nam ostavi visibabe.

Zaposlena iz galerije mi je dala stolicu na rasklapanje, ponudila me je čajom i kafom i rekla mi je da slobodno izađem gore, ako nema nikoga. Obezbeđenje je bilo tu samo dok je Marijana palila ekrane.

[telokaorezim]

Zatvaranje / Otvaranje izložbe Telo kao režim / 28.02.2015

U periodu od 19 do 21h, pored performansa kustoskog tima izložbe u vidu oproštajnog vođenja, predstavljanja sedamnaestog rada - intervencije u prostoru, priređen je i četrdesetominutni nastup pevačice Katarine Jovanović, zvezde pozorišne minijature Kabare Iza ogledala (REX, 2013).

photo: Srđan Veljović i Marko Vlaović

[telokaorezim]

Odabrani video radovi sa konkursa / Selected videos from open call

Pogledajte sve odabrane video radovi pristigle na konkurs u okviru pratećeg programa izložbe Telo kao režim.

Umetnici su bili pozvani da, na osnovu ključnih reči Kiborg, Hibrid ili Avatar,prilože radove trajanja do 5 minuta koji tematizuju modifikovano telo (veštačko/virtuelno/hibridno); političko telo; telo kao objekat; telo kao površinu; telo kao medij; tela/o i prostor (javni i privatni). Selekciju radova vršio je stručni žiri u sastavu: Una Popović (Salon MSUB), Miroslav Karić (REMONT), Zorana Đaković Minitti (KCB) i Stevan Vuković (SKC Filmforum).

Umetnicima sa tri najbolja rada će kao nagrada biti organizovana post festum izložba u Beogradu.

1. Przemysław Branas: Who is not jumping - PLAY

2. Grupa autora (Bojana Mišić, Dimitrije Kokanov, Jelena Gavrilović i Igor Đorđević): Tela u nastajanju (pass: telaunastajanju) - PLAY

3. Sanja Ćopić: Perfect imperfections TAG - PLAY

4. Saša Tatić: Point of view - PLAY

5. Irena Fabri: Normam - PLAY

6. Sanja Kevrešan: Superstruktura - PLAY

7. Huelgadearte&wearenotvictims: El Objeto de tu amor - PLAY

8. Mazen Khaled: In search of Stillness - PLAY

9. Sanja Latinović: The Bird - PLAY

+ 10. rad po izboru kustosa, Frank McCauley: Action at home - PLAY

[telokaorezim]

Prezentacija radova sa video konkursa i stručno vođenje kroz izložbu

U petak 20. februara u 20h u maloj sali Studentskog kulturnog centra će uz otvorenu diskusiju biti prikazani odabrani video radovi pristigli na konkurs u okviru pratećeg programa izložbe Telo kao režim.

Umetnici su bili pozvani da, na osnovu ključnih reči Kiborg, Hibrid ili Avatar, prilože radove trajanja do 5 minuta koji tematizuju modifikovano telo (veštačko/virtuelno/hibridno); političko telo; telo kao objekat; telo kao površinu; telo kao medij; tela/o i prostor (javni i privatni). Selekciju radova vršio je stručni žiri u sastavu: Una Popović (Salon MSUB), Miroslav Karić (REMONT), Zorana Đaković Minitti (KCB) i Stevan Vuković (SKC Filmforum).

Pored devet radova iz šireg izbora, biće prikazan i deseti video rad iznenađenja u selekciji samih kustosa izložbe. Žiri će ovom prilikom proglasiti i tri najbolja rada kojima će kao nagrada biti organizovana post festum izložba u Beogradu. Izabrani su:

Przemysław Branas: Who is not jumping

Grupa autora: Tela u nastajanju

Sanja Ćopić: Perfect imperfections

Saša Tatić:  Point of view

Irena Fabri: Normam

Sanja Kevrešan: Superstruktura

Huelgadearte&wearenotvictims: El Objeto de tu amor

Mazen Khaled: In search of Stillness

Sanja Latinović: The Bird 

21.02. KCB

Drugo stručno vođenje kroz izložbu Telo kao režim biće održano 21. februara u 13h u formi otvorenog dijaloga između publike, umetnika i kustosa. Cilj neformalnog okvira vođenja poslužiće razmeni različitih argumenata prisutnih na temu kojom se izložba bavi.

foto: Milovan Milenković

[telokaorezim]

fotograf/ photography: Milovan Milenkovic (Belgrade Raw / Kamerades)

[telokaorezim]

Dobrovoljno davanje krvi u sklopu pratećeg programa izložbe TELO KAO REŽIM

U okviru grupne izložbe TELO KAO REŽIM pod kustoskim konceptom Vladimira Bjeličića, koja je u toku u galeriji Podroom, u POP UP prostoru, Trg republike 5 u petak 13. februara od 14 do 18 sati biće otvoren punkt Zavoda za transfuziju krvi. Pozivamo Vas da prisustvujete i uključite se u ovu akciju.

DAJTE KRV -  SPASITE ŽIVOT

Prisutnim posetiocima, građanima i članovima umetničkih udruženja upućen je poziv da učestvuju u akciji dobrovoljnog davanja krvi, čime se ukazuje na humani potencijal umetnosti. 

www.nbti.org.rs

[telokaorezim]

"Svi smo mi, na kraju dvadesetog veka, u našem mitskom vremenu, postali priviđanja: teorizovani i isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi. Kiborg je naša ontologija; on određuje našu politiku. Kiborg je kondenozovana predstava kako imaginacije, tako i materijalne stvarnosti, dvaju združenih središta koja strukturišu svaku mogućnost istorijskog preobražaja." 

- Dona Haravej, Manifest kiborga

“By the late twentieth century, our time, a mythic time, we are all chimeras, theorized and fabricated hybrids of machine and organism; in short, we are cyborgs. The cyborg is our ontology; it gives us our politics. The cyborg is a condensed image of both imagination and material reality, the two joined centers structuring any possibility of historical transformation.”  

- Donna Haraway, A Cyborg Manifesto

[telokaorezim]

Performans "Dekartova smrt"

U petak 13. februara od 19h u galeriji Podroom (KCB) održava se performans "Dekartova smrt" umetnice Borjane Valčić (LOBOTORIJA), kao deo glavnog programa izložbe Telo kao režim.

PerformansDekartova smrt rezultat je konfrontiranja društvenih praksi diskriminacije i marginalizacije "drugačijih" tela. Tematizuje se otpor totalitarnom političkom režimu kroz omaž filozofu i književniku Radomiru Konstantinoviću. Interaktivna zvučna instalacija društvene ćelije, elektronski instrument Sensorship Tehnology Concept i telo u dijalektici tela/ subjekta i tela/ objekta sredstva su oblikovanja audio-vizuelnog sadržaja.

Izvršno telo, Zakonodavno telo i Ustavni sud dekonstruišu se antropološkim ogledom i simbolički rekonstruišu izvođenjem hibridnog tela kiborga. 

Kreacioni algoritam performansa je: 

If Dekartova smrt > 0 then your life = other human life.