#Obrenovac

[culturalarchitect]

PASCO: animating communities through the creative industries (further horizons)

 The PASCO (Performing Arts Scene in Obrenovac) project has had significant effects on the cultural infrastructure in the Obrenovac municipality since the project started in 2009. Due to generous support both locally, Buskerud County in Norway and the KS funding programme of the Norwegian government, PASCO has had demonstrable economic, cultural and social impact on the region. The Aspire Trust,…

[lokalnenovineobrenovac]

ГРЧИЋ НА ВРХУ КОРУПЦИОНАШКЕ ПИРАМИДЕ У ЕПС-у

Милорад Грчић прикрива корупцију у ЕПС-у насиљем над координаторком у сектору Унутрашње конроле ЕПС-а

Објављено 17.05.2020.године

У складу са информацијама до којих је дошао интернет портал SRBIJA.UNO, пред основним јавним тужилаштвом у Новом Саду покренута је истрага против Игора Бечића и неколико функционера из врха ЈП Електропривреда Србије, осумњичених за угрожавање безбедности Наташе Пришић, координатора у сектору Унутрашње контроле ЕПС-а, која је недавно упознала јавност са праксом запошљавања лица која се никада не појављују на својим радним местима иако им се редовно исплаћује зарада.

Прогон Наташе Пришић је почео прошлог лета, кад је она вршећи редовну контролу, утврдила да Слађана Мијановић и Слободан Лучић нису на радном месту у управној згради ЈП ЕПС Нови Сад, пише портал СРБИЈА.УНО.

Радом Наташе Пришић је откривено да више од сто запослених у ЕПС-у не долази на посао, а да им се редовно исплаћује зарада. Шампион међу фиктивно запосленим лицима је Слађана Мијановић, која чак две године није присутна на свом радном месту а да тај изостанак није оправдан. По речима Јелене Црногорац, шефице сектора у коме су фиктивно запослени Мијановић и Лучић, персонализоване картице ово двоје фиктивно запослених користила је колегиница Соња Станковић , која их је пријављивала при доласку и одласку с радног места. Процедура лажног пријављивања фиктивно запослених, откривена је увидом у централни систем за евиденцију запослених. По подацима из централног информационог система, фиктивно запослени Слађана Мијановић и Слободан Лучић су се на свом радном месту појавили и на дан контроле коју је спроводила Наташа Пришић, иако су се физички налазили на сасвим другој локацији. Сумња да су Слађана Мијановић и Слободан Лучић фиктивно запослени, потврђена је између осталог и тиме што поједини запослени у ЕПС-у нису могли да их опишу нити је било ко имао њихове активне бројеве телефона у време када је контролисан рад тог сектора у ЕПС-у.

Наташа Пришић и њене колеге Горан Ристић и Ђорђе Топалов, с којима је заједно извршила контролу, сустрадан су позвани у Београд, на састанак с Ненадом Дилберовићем, директором сектора Унутрашње контроле. Он их је обавестио да је Игор Бечић инсис��ирао на прекиду контроле.

Након састанка са Ненадом Дилберовићем, Наташа Пришић је постала жртва мобинга. Наиме Дилберовић и генерални директор ЕПС-а Милорад Грчић одбијају сваку комуникацију са Пришић, не дају јој радне задатке и не одговарају на мејлове у којима је захтевала састанак, позивају колеге Наташе Пришић и упозоравају их је да се склоне од Наташе уколико желе да задрже радно место.

Злостављање на радном месту није једини проблем са којим се суочила Наташа Пришић.

У кривичној пријави коју је Наташа Пришић предала 14.02.2020.године, описана је ситуација која се одиграла након окончане контроле у ЕПС-у. Наиме, Пришић између осталог наводи: „ дана 8. августа 2019, после завршене контроле, приликом повратка кући, у 15 часова, у улазу зграде сачекало ме је НН мушко лице, које је седело на степеницама и у рукама држало флашу. Прошла сам поред њега и кренула ка стану, након чега је исти кренуо за мном. Уплашена, дошла сам до улазних врата стана кад ми је НН лице пришло са леђа и обратило ми се речима: “Само настави да бауљаш даље, видећеш шта ће ти бити”, а затим се окренуо и трчећим кораком удаљио из зграде. У наредном периоду у више наврата се дешавало да ми, у касним вечерњим или раним јутарњим часовима, неко лупа ногама у врата или звони на интерфон“.

Према сазнањима Наташе Пришић, Игор Бечић злоупотребљава политичке функције народног посланика и председника скупштинског Одбора за контролу служби безбедности како би у јавном предузећу заштитио своју “девојку” Слађану Мијановић и рођака Слободана Лучића. Омогућио им је радна места на која не долазе, а сад их на најбруталнији начин штити, прогоном и претњама уз свесрдну подршку Милорада Грчића.

Пришић је о овом случају обавестила председника републике Александра Вучића, након чега је на захтев Генералног секретаријата председника Републике Србије, Министарство унутрашњих послова проверило наводе из дописа, у коме је она исказала забринутост за своју безбедност, и констатовало да је предмет прослеђен месно надлежном Основном јавном тужилаштву у Новом Саду.

Случај Наташе Пришић подсетио нас је на од раније познате случајеве фиктивног запошљавања државних старлета и локалних ботова, што указује да је фиктивно запошљавање широко распрострањена појава у јавном сектору.

До дана састављања овог текста, нисмо добили одговор од ВД ген. директора ЕПС-а Милорада Грчића на питања у вези са радом сектора Унутрашње контроле ЕПС упућена електронском поштом.

За Локалне новине Обреновац, пише Драгана Николић

[cgvijesti]

Nožem napao i ubio starijeg muškarca

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom, uhapsili su D. S. (47) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično djelo teško ubistvo, navodi se u saopštenju MUP-a Srbije. Kako se navodi u saopštenju, on se sumnjiči da je danas u svojoj kući u Obrenovcu, nožem nanio više ubodnih rana sedamdesetjednogodišnjem muškarcu koji je od…

[galaxy-jessie]

@hjhb-the-hdgp I somehow lost the last ask you sent me so I'll have to answer you here, no idea what happened but I can't find it anywhere

So, regarding the Belgrade size, it's slightly difficult to point out where the edges of the city actually are since new half-rural questionably-legally-built areas pop up all the time. But even then, from the very edge of Zemun to the other far side at Danube, there's less that 40km

There are some nearby city areas which I always viewed as separate cities. There's Obrenovac which is far away enough and large enough that I never considered a part of Belgrade and rather a separate city, but on paper it is part of Belgrade. If you count it, then diameter would be some 62±2km

Unrelated but I don't like Zemun. Takes me 2h to get there and it's more of a crime-ridden village. And that's the part closer to city center, the rest very much *is* a village. Not fan of people either. Yes we have beef, no we're not *that* far away, they like taking too much pride in being the ancient TAVRVNVM and being the home of the largest drug dealing "clan". But they suck. Case closed

[barbarapicci]

Streetart by Wuper Kec @ Obrenovac, Serbia

More pics at: https://barbarapicci.com/2023/09/25/streetart-wuper-kec-obrenovac-serbia/

[prodajanekretnina]

Obrenovac 45m2 stan prodaja

[preporodbn]

Zaboravljeni rat

OČAJNIČKI POTEZI OČAJNIH AUTOKRATA: Vode li Vučić i Dodik Republiku Srpsku u “nestanak“? Podsjetimo da je Republika Srpska sve dobijala od Srbije kako bi bila sposobna voditi rat u Bosni i Hercegovini: barut je za potrebe Vojske Republike Srpske redovno nabavljan iz Lučana, eksplozivna punjenja iz Bariča (Obrenovac), a lim iz Sevojna. I upaljači su stizali iz Srbije. Pješadijsku municiju VRS…

[trojerucica-blr]

TKO MI "SUDI"

Reforma srpskog pravosuđa: na površinu isplivali ljudi najnižih moralnih svojstava

Toliko je originalno da ni na šta ne liči

U medijskom mraku sprovedena je "reforma pravosuđa", kojom je diktator želeo da osigura svoju kamarilu od progona i da ne bude uznemiravana u surovom pljačkanju državnih fondova, budžeta, javnih preduzeća

Arpad Nađ

Milovan Brkić

Savetnici su, izgleda, uverili predsednika Srbije Borisa Tadića da je on jedan od najperspektivnijih lidera u Evropi, a prvi na Balkanu, i da se od njega očekuje da svu vlast uzme u svoje ruke.

Podsetimo, pre dve godine po hitnom postupku donete su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Trebalo je da dugoročno uguše svaku kritičku misao u Srbiji, a propagandna mašinerija iz predsednikovog kabineta nameravala je da stvori novog vođu. Samo nisu znali tačno na koga treba da liči - na Mubaraka, Ben Alija, Gadafija ili - japanskog cara.

U medijskom mraku sprovedena je i reforma srpskog pravosuđa, kojom je diktator želeo da osigura svoju kamarilu od progona i da ne bude uznemiravana u surovom pljačkanju državnih fondova, budžeta, javnih preduzeća.

Ministarka pravde Snežana Malović koketno je isticala "evropsku podršku" ovoj reformi.

Pod teškim pritiskom iz Brisela Ustavni sud Srbije je, godinu dana nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti, proglasio neustavnim odredbe iz usvojenog Zakona o javnom informisanju, zabranjujući primene ovih odredbi kojima je stavljen rajferšlus na usta novinara i javnih poslenika. I reforma pravosuđa i reizbor sudija i tužilaca ocenjen je kao skandalozan, a od vlasti u Beogradu zatraženo je da preispitaju odluku o reizboru sudija i tužilaca.

Naravno, ništa to ne dotiče srpskog predsednika Borisa Tadića. On nas stalno uvodi u Evropsku uniju - koliko sutra. A naš ulazak će, po svemu sudeći, biti - malo sutra.

Reforma srpskog pravosuđa izbacila je na površinu ljude najnižih moralnih svojstava.

Tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje Đorđević je, ističući svoju poslušnost novim vlastima i doušništvo sa policijskim službama, za zamenika javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu progurao svoju suprugu Bojanu. Gospođa Bojana Đorđević je pre izbora radila u Ustavnom sudu Srbije, kao savetnik. Tužilac Đorđević je poželeo da kontroliše celu teritoriju grada, a poverenje ima samo u svoju ženu. Vozač ih službenim kolima dovozi na posao i vraća s posla.

Da se njegova supruga ne bi zamarala odlaskom na suđenja u Lazarevac, Sopot, Mladenovac ili Obrenovac, gospodin Ljubivoje Đorđević je sredio da Drugi osnovni sud u Beogradu, koji je nadležan za teritorije pobrojanih opština, ima sedište u Beogradu, u istoj zgradi u kojoj i on radi, a da se krivična suđenja ovog suda zakazuju i održavaju takođe u Palati pravde. Tako seljaci iz sela oko Lazarevca, Sopota, Mladenovca i Obrenovca, ako pravda po njih dolazi, moraju da dođu u Beograd da im se odreže kazna.

Reforma srpskog pravosuđa očistila je i sudove u Novom Sadu od sudija i tužilaštva od tužilaca koji su se "držali zakona ko pijan plota". Ostali su oni koji su spremni da izreknu presudu i pošalju na doživotni zatvor građane, samo ako se to od njih traži, ili oni procene da se to od njih, od izvršne vlasti, očekuje.

Umesto da ne prođu reizbor, sudije Okružnog suda u Novom Sadu izabrane su u Apelacioni sud u Novom Sadu, koji, kao odlučuje kao drugostepeni sud za građane sa teritorije AP Vojvodina. Protiv odluka Apelacionog suda u Novom Sadu mogu se izjaviti žalbe Vrhovnom kasacionom sudu samo ako je okrivljenom izrečena kazna od 40 godina zatvora, ili izjaviti revizija - ako je vrednost spora veća od 100 hiljada evra.

Da je revizija sprovedena na način u kojem bi se utvrđivale činjenice o stvarnom radu i učinku sudija i tužilaca, mnoge novosadske sudije ostale bi bez posla.

Sudije Okružnog suda u Novom Sadu Jelica Janjušević, Draginja Vujić, Vladimir Vujić, Milica Bogdan Lučen, Mirjana Žeželj Jovanović , Petar Jovanović i Branka Bajić, koje su odane svakoj vlasti, postale su takoreći vrhovne sudije u Vojvodini. Protiv njihovih presuda nema žalbe.

Predsednik Okružnog suda u Novom Sadu Slobodan Nadrljanski takođe je unapređen za sudiju Apelacionog sud u Novom Sadu, i vrši funkciju predsednika suda. Sa sobom je poveo i svoju ljubav Milicu Bogdan Ličen, koja je bila njegova zamenica.

U ovaj sud izabrane su i sudije Opštinskoga suda u Novom Sadu, među kojima je Spomenka Dragaš na najlošijem glasu. Njen muž je sudski veštak, i ko god je od stranaka njega predložio za veštaka, mogao je "dobrom" da se nada. Iz Opštinskog suda u Novom Sadu u Apelacioni sud Novi Sad izabrane su Julijana Budinčević i Ljiljana Cicmil.

Glasovi odozgo

Viši sud u Novom Sadu izaziva strah kod građana. Prvostepenim krivičnim većima predsedavaju Zora Jamušakov, koja je i vršilac funkcije predsednika ovog suda, i sudije Zlata Rodić Knežević i Svetlana Tomić-Jokić. Sudija Zlata Rodić Knežević je stari kadar JUL-a. Njen kabinet u novosadskoj "kući pravde" sav je u crvenom. Nameštaj, zidovi, fotelje... Gospođa Rodić se i posle dolaska DOS-a na vlasti dopala novim vlastima, makar po brutalnosti u presuđivanju. Njen muž je bio rukovodilac NIS-a. Sudija Svetlana Tomić Jokić je sestra novosadskog advokata, koji hara javnim preduzećima i narodni je poslanik.

I parnično odeljenje Višeg suda u Novom Sadu je za žaljenje. Predsednik ovog odeljenja je Vera Krstin, supruga visokog funkcionera G17 plus. Uz partijske preporuke, a prethodno proverene u svim pozama, za sudije ovog suda izabrane su Nataša Dačić, Stojanka Batak i Olivera Pejak Prokeš.

Iz Opštinskog suda u Novom Sadu, na reizboru su pale najbolje sudije. Ostala je bez posla sudija Tatjana Šunjka i više sudija koje nisu slušale "glasove odozgo". Ipak, Osnovni sud u Novom Sadu danas je među boljim sudovima u zemlji, uprkos činjenici da u njemu još sude "sudije svih režima" poput Nevene Petrović.

Ministarstvo pravde Srbije se, krajem prošle godine, pod teškim pritiskom iz Brisela, i najavom iz Ustavnog suda Srbije, koja je došla iz usta tadašnje predsednice Ustavnog suda Srbije Bose Nenadić, da će po hitnom postupku uzeti u razmatranje ustavne žalbe nereizabranih sudija i tužilaca, odlučilo na još skandalozniji korak. Predložilo je Narodnoj skupštini zakon kojim su sve žalbe nereizabranih tužilaca i sudija smatraju prigovorom o kojem ponovo odlučuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. U novijoj istoriji nije poznat slučaj da je donet zakon koji važi retroaktivno. Srpski predsednik nalaže i Ministarsvo pravde sprovodi njegove hirove. Da bi se disciplinovao Ustavni sud Srbije, predsednica Bosa Nenadić je podnela ostavku, a na njeno mesto doveden je beskrupulozni sudija Dragiša Slijepčević, koji je spreman i fizički da sprečava sudije Ustavnog suda Srbije da "ne ruše ugled predsednika Tadića".

Srpski režim na pitanju reizbora sudija i tužilaca tone sve dublje. U živo blato svoje bahataosti i nasilništva.

Glup, al' naš

Sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Predrag Marković lako je prošao reizbor. Znao je da će proći. Ustvari, da mora proći, jer iza njega stoji sestra Jelena Marković Trivan. Najstariji Marković je sudija Ustavnog suda Srbije, a Jelenin otac, profesor u penziji, optužen je u aferi "Index" da je primao mito.

Iz tabele koju koju smo dobili iz Ministarstva pravde Srbije, iz "podataka o normi, ažurnosti i kvalitetu rada" lako je utvrditi koliko je sudija Marković imao ukinutih, preinačenih i potvrđenih presuda. Da se Visoki savet sudstva držao njegovog profesionalnog učinka, mogao je da ga oslobodi vršenja sudijske dužnosti. Ali nije. Zato su bez posla ostali sposobni i stručni.

Kojima se to onda kriterijuma rukovodio Visoki savet sudstva reizabirući sudije?

Posle reizbora pričalo se da je Visoki savet sudstva vodio računa o moralnoj podobnosti sudija.

Sudija Višeg suda u Beogradu Nataša Albijanić rukovodi vanraspravnim krivičnim većem ovog suda. Njen muž je vršilac funkcije predsednika ovog suda. Natašin brat je pre nekoliko godina umro u Okružnom zatvoru u Beogradu, od prekomerne upotrebe narkotika, koje je i sam dilovao. Sada Nataša čeka da joj dođu na dnevni red njene kolege koje su njenog brata, narkodilera, držale u zatvoru, u kojem je, preko veze, dobijao drogu. Gospođa Nataša je, po kriterijumima Ministarstva pravde - moralna žena.

**

Diskriminatorsko pravosuđe

Ni za KiM ovde zvona ne zvone

Radovan Todorović, nereizabrani zamenik javnog tužioca iz Prištine, ukazuje na neverovatnu činjenicu da je u jednom trenutku reformisano i evropeizovano srpsko pravosuđe, u "borbi za Kosovo" jednostavno amputiralo sve što je došlo sa tog Kosova

...

Poštovani,

tokom "reforme" pravosuđa u Republici Srbiji i reizboru sudija i tužilaca iz 2009. godine, oko 1.000 sudija i tužilaca ostalo je bez posla. Ocenu tog i takvog reizbora dala je domaća i međunarodna stručna javnost, i na žalost svih nas ta ocena je veoma negativna. Međutim, bojimo se da je svima koji su analizirali postupak reizbora promakla jedna veoma važna činjenica, koja je pratila postupak reizbora. Domaća javnost je pred tom činjenicom zatvarala oči, kao da se ne dešava, dok međunarodna javnost nije bila obaveštena o toj činjenici, pa tako nije ni mogla da se izjasni o tome.

Naime, radi se o sudijama i tužiocima sa Kosova i Metohije (u daljem tekstu KiM) koji su 1999. godine izgnani u Centralnu Srbiju. Pa iako Ustav Republike Srbije (čl. 21), Zakon o radu (čl. 18), Zakon o zabrani diskriminacije, kao i drugi zakonski propisi, garantuju svima jednakost u pravima, to u praksi nije slučaj sa sudijama i tužiocima sa KiM. To se između ostalog ogleda i u tome što:

- Samo određen broj sudija i tužilaca sa KiM radno se angažuju u sudovima i tužilaštvima RS (pri tom dobijaju najteže predmete, rade u otežanim uslovima, putuju...),

- Sudije i tužioci sa KiM koji nisu radno angažovani na ime plate primaju 8.526 dinara (ili 85 EUR, dok je prosečna zarada u RS 36.839 din ili 370 EUR)?!

Da je ova odluka bila nezakonita i diskriminirajuća dokazuju brojne sudske presude. Dalje,

- Nijedan sudija i tužilac sa KiM za 11 godina nije dobio stan,

- Za 11 godina nijedan sudija i tužilac sa KiM nije dobio kredit za rešavanje stambenog pitanja,

- I (ono što nas je posebno pogađalo) lica sa KiM prilikom dobijanja ličnih karata posebno su obeležavana određenim slovima.

Da je javna vlast u kontinuitetu primenjivala diskriminaciju ukazuje i to da prilikom formiranja Komisije za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa nijedan član nije bio sa KiM, a ni u Komisiji za reformu pravosuđa nije bio nijedan član sa KiM. Da li, onda, iznenađuje podatak da su svi sudovi i tužilaštva sa KiM odlukama tih komisija ukinuti? Postavlja se pitanje da li je uopšte neko i zastupao i branio interese postojanja tih sudova i tužilaštva? Očigledno nije!

Potom dolazi do formiranja (doduše nepotpunog):

- Visokog saveta sudstva, u kome ni jedan član nije sa KiM, i

- Državnog veća tužilaca, u kome takođe nijedan član nije sa KiM.

Da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca sprovodili diskriminatorsku politiku prema sudijama i tužiocima sa KiM govore između ostalog i sledeće činjenice:

- od oko 400 sudija i tužilaca sa KiM reizabrano je samo 42 (znači 10 odsto),

- od 876 novoizabranih sudija nijedan nije sa KiM,

- od 88 novoizabranih zamenika javnog tužioca nijedan nije sa KiM,

- u Vrhovnom kasacionom sudu nijedan sudija nije sa KiM,

- u Republičkom javnom tužilaštvu nijedan zamenik javnog tužioca nije sa KiM.

Primera je mnogo više ali smatramo da je ovo dovoljno da ukaže da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u svom radu nije vodilo računa o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, već je više vodilo računa o rodnom identitetu. Sve sudije i tužioci sa KiM sa radošću su dočekali reizbor iz 2009. godine, jer je to konačno značilo i rešavanje njihovog radno-pravnog statusa. Nismo smatrali da treba da budemo reizabrani samo zato što smo sa KiM, ali još manje nismo očekivali da nećemo biti reizabrani samo zato što smo sa KiM. Nažalost, upravo to se i desilo - nismo reizabrani samo zato što smo sa KiM. Formalno svi smo mi bili podvrgnuti jednakoj proceduri reizbora sprovedenoj od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Međutim, kada je došlo do odlučivanja, primenjeno je diskriminatorsko načelo da nismo svi jednaki. Odluke o neizboru koje su dobili pojedine sudije i tužioci sa KiM pune su proizvoljnosti, paušalnih ocena i netačnosti.

Kako inače protumačiti ove činjenice:

- da je zacrtano i sprovedeno umanjenje pravosudnog kadra u Srbiji 20 odsto, dok su sudije i tužioci sa KiM ostali bez posla oko 90 odsto,

- koliko je to strašno i diskriminatorski govori činjenica da u RS ne postoji grad u kome nije reizabrano 90 odsto sudija i tužilaca,

- takođe, u RS ne postoji grad u kome nije novoizabran sudija ili tužilac (dok sa KiM nije novoizabran nijedan sudija i tužilac, kao da od 1999. godine niko sa KiM nije završio Pravni fakultet).

Na sve ove činjenice pismenim putem smo ukazivali Ustavnom sudu, Ministarstvu za KiM, Koordinacionom centru za KiM, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Povereniku za ravnopravnost, Ombudsmanu, Povereniku za informacije od javnog značaja, Državnom veću tužilaca... Sve to nije dalo nikakvog rezultata, što se vidi iz izborazasudije i tužioce koji su održani jula 2010. godine, kada se ponovila ista priča iz decembra 2009.

Iako smo im se obraćali i pismenim i usmenim putem izostala je svaka reakcija svih.

Pokušali smo da svoje pravo ostvarimo i preko suda, podnošenjem tužbe zbog diskriminacije. Međutim, iako je po čl. 41 st. 3 Zakona o zabrani diskriminacije postupak po tužbi zbog diskriminacije hitan, sud već šest meseci nije zakazao nijedno ročište.

Ovakvim ponašanjem prema sudijama i tužiocima sa KiM prekršen je čl. 14 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda u kome je osnovno načelo jednakog tretmana građana.

Takođe prekršen je i čl. 1 Univerzalne deklaracije o pravima čoveka, kojim se potvrđuje stav da su svi ljudi jednaki u pravima i ljudskom dostojanstvu.

Kako sudije i tužioci sa KiM imaju status interno raseljenih lica, to su pogaženi i vodeći principi o internoj raseljenosti Ujedinjenih nacija (princip 3. st.1. i princip 22. st. 1) po kome interno raseljena lica ne smeju biti izložena diskriminaciji po osnovu svoje raseljenosti u pogledu uživanja prava.

Celokupnim ovim postupkom reizbora povređeno je i načelo pravne sigurnosti kao i načelo legitimnih očekivanja.

Želimo da pravdu ostvarimo u ovoj državi, a ne u Strazburu.

                                       Kragujevac, 7. mart 2011.

                                        Radovan Todorović,

              nereizabrani zamenik javnog tužioca iz Prištine

Bojana Djordjevic

Bojana Djordjevic

Prosecutor`s associate at Higher Prosecutor`s Office in Belgrade

Serbia

[fenixbandcacak]

DJORDJE I FENIX BAND CACAK-BENDOVI ZA SVADBE OBRENOVAC ORKESTAR 06537183...

[bobomeal]

Beograd i TENT protiv rasipanja energije

Vršilac dužnosti direktora JKP “Beogradske elektrane” Vanja Vukić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i predstavnik kompanije “Power Construction Corporation of China” Jang Bo potpisali su Aneks ugovora o projektu izgradnje vangradskog toplovoda Obrenovac – Novi Beograd. “Izgradnja vangradskog toplovoda Obrenovac – Novi Beograd znači potpunu nezavisnost, stabilnost i sigurnost po pitanju…

[culturalarchitect]

Guest Blog for Creative Nottingham: I’m a newcomer: I know nothing.

“We are the Robin Hood of Europe: we will take your credit cards, your DVDs, your bank details and distribute them to our people.” These were the welcoming words of a friendly burocrat of the Obrenovac Town Council in Serbia when I met him for the first time in 2009 as part of a trilateral cultural exchange project. I was startled and immediately searched my jacket for my credit cards, spare DVDs…

[lokalnenovineobrenovac]

ПРИПАДНИЦИ ПОКРЕТА ЛЕВИЈАТАН НА ПРАГУ ОДБРАНЕ НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА

објављено 13.05.2020. године

https://lokalnenovineobrenovac.com/pripadnici-pokreta-levijatan-na-pragu-odbrane-nacionalnog-interesa/

Стоп илегалним миграцијама“ и „Христе Боже“ орило се испред бивше касарне у Обреновцу

Дана 13.05.2020.године, у 19,00 часова у Обреновцу око 50 при��адника покрета Левијатан, одржало је протест „Стоп илегалним миграцијама“ испред прихватног мигрантског центра у Обреновцу.

Циљ протеста био је пружање подршке Филипу Радовановићу који је пре недељу дана односно 07.05.2020.године, колима улетео у прихватни мигрантски центар, као и скретање пажње јавности на проблеме везане за нелегалне економске миграције.

У обраћању окупљеним новинарима, Павле Бихали најистакнутији члан покрета Левијатан изјавио је да зна да је неодмерена акција Филипа Радовановића грешка, али да му је циљ био частан. Бихали је такође изјавио да је Филипу Радовановићу одређен притвор до 30 дана због опасности од понављања дела које му се ставља на терет, све захваљујући притиску медија, невладиних организација и појединих припадника владајуће партије СНС, који су прогласили терористом.

Иначе, по речима Павла Бихалија, Филип Радовановић је један од чланова покрета Левијатан, и истакнути члан Српске напредне странке. У досадашњој професионалној каријери, Филип Радовановић је обављао функцију председника Комисије већа општине Обреновац за сарадњу са омладином и удружењима, а уједно је био запослен и у ЈП Спортско-културни центар Обреновац. Међутим, од када је извршио прошлонедељни чин, сви чланови СНС ГО Обреновац су јавно почели да се одричу Филипа Радовановића због страха од пада рејтинга пред наступајуће републичке и локалне изборе.

Окупљенима се на протесту обратила и Др. Јована Стојковић рекавши да је у Србији општи тренд да се свака активност слободомислећег становништва којима се указује на опасност од надирућег радикалног ислама и на погубне последице Маракешког споразума о миграцијама чији је потписник и Србија, окарактерише као ксенофобија. Др. Стојаковић је објаснила да „ксенофобија не значи ништа и да је то парапсихијатријски термин који треба да објасни страх од непознатог а да је познато шта све лоше илегалне миграције доносе Србији и њеном становништву“.

Скуп је протекао мирно, окупљени су узвикивали пароле „Стоп илегалним миграцијама“ и певали су песму „Христе Боже“.

Недуго након што је Филип Радовановић колима улетео у прихватни мигрантски центар, на друштвеним мрежама су се појавиле фотографије на којима се Радовановић налази у друштву истакнутих чланова обреновачке локалне самоуправе.

Имајући у виду да се на појединим фотографијама Филип Радовановић налази у друштву са Мирославом Чучковићем председником ГО Обреновац, Милошем Станковићем чланом Већа градске општине и Милошем Станојевићем чланом Већа градске општине, покушали смо да добијемо изјаву наведених локалних функционера поводом актуелних догађаја. Председник ГО Обреновац Мирослав Чучковић је одбио да одговара напитања везана за Филипа Радовановића истакавши да не познаје то лице. Милош Станковић члан Већа градске општине истакао је да је спреман да одговара само на питања везана за актуелне радове на асфалтирању улица и путева у МЗ Грабовац као и на питања везаним за инфраструктуру јер је према његовим речима то од значаја за грађане Обреновца. Милош Станојевић члан Већа градске општине је одбио да одговара на постављена питања истакавши да нема коментар.

На послетку, питања о односима Филипа Радовановића и функционера у ГО Обреновац поставили смо и господину Павлу Бихалију из покрета Левијатан. Бихали је био кратак те нам је рекао да га не чуди реакција обреновачких општинских функционера. Њима је Филип Радовановић послужио као жртвено јагње, сада га се сви одричу али су га сви својатали када је требало иселити Роме из картонског насеља створеног у дрворишту некадашње старе зграде општине у главној обреновачкој улици. Такво понашање нека служи тим функционерима на част, завршио је Бихали свој одговор.

Подсетићемо наше читаоце да су Мирослав Чучковић, Милош Станковић и Милош Станојевић чланови Савета за управљање миграцијама на територији ГО Обреновац па смо од именованих очекивали знатно садржајније изјаве, имајући у виду да су мигранти у обе ситуације били у центру пажње.

Аутор: Јагода Смиљанић

[zanimljivaekonomija]

30 lokalnih samouprava dobilo podršku SKGO u oblasti socijalne zaštite i inkluzije Roma

Ceremonija svečanog potpisivanja i uručivanja sporazuma o saradnji za lokalne samouprave izabrane za realizaciju seta aktivnosti u oblasti socijalne zaštite i inkluzije Roma održana je danas u Beogradu u hotelu Mona Plaza. Podršku realizuje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u okviru projekta „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“, koji finansira Evropska unija u okviru nacionalnog Programa IPA 2020.

Podršku je dobilo 20 lokalnih samouprava za unapređenje socijalne zaštite, koji podrazumevaju stručno-tehničku podršku u uspostavljanju/unapređenju lokalnih planskih, pravnih, finansijskih i institucionalnih mehanizama za planiranje i funkcionisanje sistema socijalne zaštite, kao i sa 10 lokalnih samouprava izabranih za dobijanje sveobuhvatne podrške za uspostavljanje/unapređenje lokalnih mehanizama za inkluziju Roma i Romkinja.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Lav Grigorije Pajkić, ovom prilikom istakao je da Ministarstvo ulaže napore da kroz normativna i planska dokumenta i različite projektne aktivnosti unapredi sistem socijalne zaštite kako bi se unapredio kvalitet usluga u lokalnoj zajednici.

Prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izjavio je da Vlada Republike Srbije vodi odgovornu politiku u svim oblastima i da se podrška socijalnoj inkluziji Roma nadovezuje na osnovne rezultate na ovom polju na lokalnom nivou, kroz sprovođenje mera pređenih Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period 2022-2030. Kurtović se zahvalio donatorima, pre svega Evropskoj uniji, kao i svim partnerima bez kojih nije moguće realizovati sve ono što se kroz ovaj program planiralo. Ispred Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji prisutnima se obratila Plamena Halačeva, zamenica šefa.„Znamo da za previše, od 10 do 12 miliona Roma u Evropi, jednaka prava nisu potpuno obezbeđena. Romi još uvek imaju poteškoća u zapošljavanju i stanovanju, a suočavaju se i sa uvredama na ulici i medijima, a često i u javnom političkom diskursu“, rekla je gospođa Halačova. Ona je podvukla da su promene neophodne i izvodljive, ako javne institucije i organizacije civilnog društva rade zajednički ka jednakosti i jednakim pravima.

Nikola Tarbuk, generalni sekretar SKGO rekao je da aktivnosti na polju unapređenja ili uvođenja novih usluga socijalne zaštite, odnosno inkluzije Roma i Romkinja u lokalnim samoupravama predstavljaju krunu rada SKGO, konkretan doprinos unapređenja kvaliteta života najosetljivijih grupa stanovništva…“Realizacijom ovog projekta biće stvoreni uslovi za unapređenje kvaliteta i obima usluga socijalne zaštite i podsticanje inkluzije ugroženih i marginalizovanih grupa, posebno romske populacije na lokalnom nivou, što će doprineti poboljšanju efikasnosti politika socijalnog uključivanja kako bi se podstakle jednake mogućnosti i aktivno učešće žena i muškaraca”, rekao je Tarbuk..

Podržane lokalne samouprave za unapređenje socijalne zaštite su: Ada, Aleksinac, Aranđelovac, Babušnica, Bela Palanka, Beočin, Blace, Kragujevac, Kruševac, Odžaci, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Rača, Raška, Smederevska Palanka, Svrljig, Šid, Tutin, Užice i Vrnjačka Banja.

Podržane lokalne samouprave izabrane za dobijanje sveobuhvatne podrške za uspostavljanje/unapređenje lokalnih mehanizama za inkluziju Roma i Romkinja su: Čačak, Kanjiža, Kikinda, GO Novi Beograd, GO Obrenovac, Požega, Sečanj, Vrbas, Vrnjačka Banja i Žabalj.

Izvor: saopštenje skgo.org.rs

Fotografije: Momčilo Karan

[nedsecondline]

Streetart – Wuper Kec @ Obrenovac, Serbia

Title: Valentina Location: Obrenovac, Serbia Artist: Wuper Kec Year: 2023 Photo Credits: Wuper Kec USEFUL LINKS: Wuper Kec su questo blog | Website |…Streetart – Wuper Kec @ Obrenovac, Serbia

[lamolinastreetart]

'Valentina' by Serbian Wuper Kec (@wuperkec) in Obrenovac, Serbia (2023) #wuperkec #lamolinastreetart | photo via artist mysl.nl/JDiW