#ily jako<33

[allarmenia]

[kerizaret]

Śmieszna rzecz w byciu osobą która mówi kilkoma językami jest taka, że zaczyna się zauważać pewne językowe zwyczaje, które są różne dla każdego z nich i jest bardzo fascynujące dla mnie obserwowanie tych różnic i jak się między nimi automatycznie przełączam

Na przykład są takie słówka (najczęściej ze slangu angielskiego), które przeszły też do innych języków, w których dalej są używane, ale w oryginalnych już nie, i tworzy to śmieszną wyrwę. Jakby, po angielsku nie wyobrażam już sobie powiedzieć w życiu xd, bo to już jakoś nie pasuje zupełnie. Brzmi po prostu bardzo źle. Lol też jakoś wyszło zupełnie. Ale lmao pasuje idealnie i nie mogę jakoś przestać używać

Za to po polsku lmao jakoś tak słabo mi pasuje i nie mogę sobie wyobrazić używać go w zdaniach, po prostu brzmi obco. Za to w polskim xd się tak mocno przyjęło że to wręcz instynkt i używam tego chyba wręcz nagminnie xddd. (Już nie wspominam o kwestii różnego wydźwięku tonu w zależności od tego czy napisze się xd, Xd, XD, xddd czy XDDD)

Jest też to że zawsze czytam te wszystkie skróty po polsku, nie ważne w jakim języku piszę czy mówię. Nigdy w życiu nie przeczytam lmao jako "el em ej oł". Zawsze po polsku bo po prostu brzmi o wiele lepiej. XD też nigdy nie czytałam jako "eks di" nawet gdy popularne było po angielsku. Tak samo jest ze skrótami jak brb, asap, ty, ily i inne takie. Mimo że ich nie używam po polsku (szczególnie że część moich znajomych nie ogarnia angielskich memów więc by nie zrozumieli... co jest STRASZNE bo tak bardzo chcę używać indykatorów tonów jak /j albo /lh czy /aff ale oni nie wiedzą o co chodzi... muszę improwizować z takimi rzeczami jak /żart ale to jakoś nie to samo)

Ale już na przykład jeśli chodzi o francuskie powiedzenia które weszły do polskiego to jestem UPARTA żeby je poprawnie po francusku czytać (jak i pisać). Z mowieniem mi szczegolnie chodzi o déjà-vu, a z pisaniem też takie jak vis-à-vis, à la

W ogóle to francuski mnie zruinował, bo odkąd poznałam że w takim potocznym języku zaczynają czasem zdania od takiego nic nie znaczącego "bah", albo "alors" to nie potrafię jakby... zacząć jakiejś swojej dłuższej wypowiedzi bez jakiegoś typu wprowadzenia w tym stylu. Po polsku i angielsku to łatwe, bo w angielskim używa się "well" czy w polskim "cóż"/"no [więc]". Za to jest to straszne teraz jak się uczę hiszpańskiego, bo nie znam żadnego takiego słowa i tak dziwnie się zaczyna jakąś przemowę bez tego. Mimo że to niby bardziej "profesjonalne" i nie jest nieformalne, ale jakoś tak brzmi mi to źle...

Plus jeszcze jest kwestia tego że na przykład po polsku mam tendencję używania większej ilości emotek niż po angielsku. (Po francusku więcej niż po angielsku ale mniej niż po polsku. Hiszpański nie znam wystarczająco żeby w nim pisać xd). Więc po polsku użyję 😂,🥰,😘,🤗, czego w życiu nie zrobię po angielsku. Zastępuję to raczej czymś w stylu <33 (najczęściej), ^^, :3, :D, albo indykatorami tonów czy po prostu LMAO albo keyboard smashe i takie tam. Ale są emotki które użyję w obu językach jak 😭,🥺,🫡 na przykład. Za to 😭,💀 nie użyję po polsku bo ludzie nie rozumieją ich tak jak po angielsku i dają zły wydźwięk

To po prostu dla mnie zarówno interesujące jak i śmieszne jakie są różnice między zwyczajami w różnych językach i też jak moje własne zwyczaje się zmieniają w zależności od tego w którym mówię

Języki są po prostu niesamowite i fantastyczne i uwielbiam je

[adhdtsukasa]

AAAAA RIRIŚ WSZYTSKIEGO NAJLEPSZEGO Z OKAZJI URODZIN???? ZDROWIA SZCZESCIA ‼️‼️‼️ 🥳💐🎊 NAJLEPSZE ZYCZENIA I POMYŚLUNKU‼️

👑 WONDERSHOW BIRTHDAY BEAMS YOU 👑

I SPOKOJNYCH WAKACJI PRZY OKAZJI

przepraszam ze pozno odpisuje musialem az wyjsc na dwor zeby moc jakos zebrac sie w sobie i odpisac a nie tylko patrzec na to przez piec sekund i chowac twarz w poduszke ze szczescia zaraz potem ALE WAAAA KERI😭😭😭😭 DZIEKUJE BARDZO!!!!!! JESTES WSPANIALA ZROBILAS MI TYM DZIEN HFKDHSJS CIESZE SIE BARDZO <33 ILY /P

O MOJ BOZE WANSHO BIRTHDAY BEAM!!!!!

I NIE MAM POJECIA JAK DZIALAJA STUDIA ALE JESLI TY TEZ MASZ JAKIES WAKACJE CZY COS NIEDLUGO TO NAWZAJEM <33

[tanyaorchid]

Da li nam društveni mediji kroje i knjige koje čitamo?

Ja sam osoba koja voli i knjige i društvene medije, te me zanimalo kako danas ljudi biraju knjige koje čitaju, da li znaju šta su buktokeri, buktjuberi i bukgrameri i da li oni utiču na to koje knjige čitaju.

Otišla sam do jednog popularnog tržnog centra u blizini mog stana i pitala sam nekoliko mojih sugrađanki i sugrađana u Nišu da li znaju šta su buktjuberi, buktokeri i bukgrameri i kako biraju knjige koje čitaju. Evo šta su odgovorili. Takođe sam pitala ista pitanja u dvije Fejsbuk grupe u kojima se razgovara o knjigama. Jedna je Klasici književnosti i ima 39.7K članova, a druga je Delfi kutak sa 26.9 K članova. Evo nekih odgovora:

Zorana A.:

Postoje žanrovi koje volim, te pratim najave izdavača kad su ti žanrovi u pitanju. Goodreads mi sluzi takodje prilikom izbora knjiga, volim da vidim sta citaju moji prijatelji, njihove preporuke, kao i komentare potpunih stranaca, mada to nije od presudnog znacaja hocu li procitati knjigu ili ne. Postoji i nekliko Instagram naloga koje pratim. Najcesce se ipak oslanjam na sopstvenu intuiciju i tako biram svoje knjige.

Milena J.:

Ponekad knjigu kupim po preporuci (ako mi se dopada osvrt npr.ovde, u Delfi kutku i procenim da bi me tema interesovala) ili mi knjigu preporuči neko od prijatelja, poznanika čijem mišljenju verujem. Najčešće medjutim, jednostavno odem u knjižaru i pustim da knjiga odabere mene. Uživam u posetama knjižarama čak i ako ne kupim ništa (vrlo retko). Ne pratim influensere, nemam poseban razlog , jednostavno me ne zanima. Takodje, iako u pojedinim žanrovima uživam više nego u drugim, nisam strogo žanrovski orijentisana.

Jasmina Lj.:

Biram šta me privuče (prikaz na koricama, korice, tematika). Najčešće je to fantastika. Jako retko po nekoj preporuci, ako me baš dotakne. Izvikane hit knjige najčešće preskačem, kao i knjige po kojima su snimljeni filmovi a da mi se film svideo.

Marija A.:

Biram na osnovu naslova, teme, opisa sa korica i samih korica. Zatim pitam prijatelje koji imaju isti ili sličan ukus kao ja da li su čitali. Onda ponekad ovde u Delfi kutku zapišem kada vidim dobru preporuku ali baš da kupim po preporuci nekog influensera ne, niti ih više pratim jer sam videla da je jedan napisao negativan osvrt na jedan roman, da bi posle nekoliko meseci napisao samo pohvale.

Dijana Č.N., 33 godine, profesorka španskog, Petrovac na Mlavi

Moji prijatelji širom sveta uvek imaju TBR liste, i to im se gomila i čeka ih na stolu. Lično, ne vodim se nikakvim listama, doslovno šta me povuče u momentu kada prestanem čitati neku knjigu, to uzimam u ruke. Vrlo često se desi da izmešam žanrove u odabiru. Danas čitam YA fantastiku, sutra se bacam na naučnu,prekosutra me uhvati inspiracija za poeziju i tako redom. Zaključila sam da mi to definitivno najviše ide uz karakter. Slabije na mene utiče ono što je globalno popularno i izvikano. Nagradjene stvari takodje nemaju veliku težinu. Mogu sve da definišem ovako-privuče me energija u skladu sa trenutnim raspoloženjem; zatim gledam šta je sinopsis na pozadini korice-ako tema nije privlačna i po mom ukusu, preskačem ; na kraju gledam vizuelno šta korice predstavljaju. E sad, to je moj lični izbor-ja težim ka maštovitim koricama, avanturističkim i neobičnim temama iako je u pitanju SF,YA fantasy, a što se poezije tiče-tu je kriterijum drugačiji, opet, malo šta me oduševi. U poslednje vreme od savremenih urbanih pesnika-Nikita Gil mi odnosi svu pažnju, ali se uvek vraćam na Džubrana i Rumija, Tagorea kad je o poeziji reč jer oni su zaslužili neki svoj tron kvalitetom.U tom slučaju korice su nebitne i nema sinopsisa koji bi mogao da dočara kvalitet na tako skraćen način.

Marija O.:

Pratim preporuke na FB i TikToku, FB stranice i sajtove različitih izdavača, preporuke prijatelja, razgledam police knjižara i bilblioteka. Gledam i liste izdanja istog izdavača ukoliko ih ima na koricama knjige koju trenutno čitam… Čitam recenzije u novinama kada ih ima.

Nemanja R.:

Neke knjige biram gotovo nasumicno, za neke citam opise preko interneta i recenzije razne, a za mnoge dobre knjige sam saznao preko ove grupe… Volim da istrazujem dosta, ali ne pratim nikakve buktokere, buktjubere i tome slicno, ali pratim knjizare, i ostale grupe o knjigama, pa saznam od svega po malo…

Lidija B.:

Nemam ni TikTok ni Instagram, tako da mislim da je to odgovor na deo pitanja. Neki noviteti se propagiraju u javnosti pa budem malo radoznala. U poslednje vreme jako biram šta ću uzeti da čitam jer nemam puno vremena. Mora se bar činiti kvalitetnim.

Marlika L.:

Knjige biram prema tome ko ih je napisao, ako sam i ranije čitala njegove knjige, kao i među dobitnicima NIN-ove i Nobelove nagrade. Ideje pronalazim i u ovoj grupi, jer nam se ukusi često podudaraju.Na instagramu pratim bukgramerku advo_katica_za_knjige, od koje najčešće dobijam inspiraciju za dalje čitanje, pošto ima dobar odabir knjiga o kojima piše, veoma je uverljiva dok piše o knjigama, pravi odličan izbor citata, a prvenstveno zbog toga što su njeni tekstovi vrhunskog kvaliteta.

Mihael D., 24 godine, student, Rijeka:

Knjige koje čitam biram prema raspoloženju. Dodatno na izbor knjige utječe i period u kojem čitam pa npr u zimsko vrijeme biram knjigu koja ima u sebi elemente zime. Često istražujem po internetu knjigu koju trenutno čitam pa naiđem da preporuke sličnih knjiga. Nekada preko nekog filma saznam da je baziran na toj i toj knjizi pa dobijem inspiraciju za čitanje. Od booktubera redovito pratim kanal Knjigajse gdje mogu pogledati razne knjiške osvrte, usporediti to sa svojim dojmom o nekoj knjizi ili pak dobiti preporuku za neku knjigu koja bi me mogla zanimati.

Slavka B.:

Mene knjiga nađe.Dok sam išla u biblioteku, išla sam kasno popodne, jer su tada sve vraćene knjige toga dana stajale na pultu kod ulaza, pa sam mogla da biram do mile volje. Ljudi imaju različite ukuse, pa se tu moglo svašta naći, a ja ne bežim ni od jednog žanra. Sad najčešće pratim knjiške grupe i tu nalazim nove naslove. Fantastiku uglavnom bez razmišljanja uzimam, kasnije lupam glavu. Volim da pročitam one koje imaju mnogo negativnih osvrta, to me zainteresuje, ponekad naslov, onda guglam o čemu je knjiga. Ali te tokere i gramere-ne podnosim (osim nekog lika Amera, koji ima svoju knjižaru i sav mi je simpatičan s koliko oduševljenja prilazi svakoj novoj knjizi), jer mi oni deluju izveštačeno i prikaze prave zarad broja pregleda, a ne zbog toga što im se knjiga svidela ili ne, pa bi to da podele sa svetom ,verujem da većina nije stigla sa čitanjem knjiga o kojima pričaju dalje od naslova.

Bibliotekarka Stana Arsenović Vladić iz Ugljevika je podijelila njeno iskustvo iz biblioteke:

Radim u biblioteci i moje iskustvo sa izborom knjiga čitalaca je raznoliko. Poslednjih godina čitaoci srednjih godina nam dolaze sa naslovima koje su našlj na internetu, tj. gledajući ponude izdavačkih kuća. Čitaoci mladje starosne dobi sebislanjaju na preporuke raznih influensera ili booktubera. Starija populacija, penzioneri traze preporuku od bibliotekara i uglavnom se opredeljuju za neka starija izdanja, savremena knjizevnost im nije privlačna. Veliki broj je i onih koji biraju knjigu po koricama , pa tako veoma kvalitetne knjige sa ne tako privlačnim koricama bivaju zanemarene. Kod djece je ta pojava, usudjujem se reći, normalna jer za njih je vizuelni utisak mnogo važan. I kod djece uzrasta 8–12 god. veliku ulogu igra preporuka od vršnjaka. Ako je neko od drugara iz razreda pročitao knjigu kojom je bio oduševljen, to se brzo proširi na cijeli razred. Ako se čitaocu dopadne knjiga jednog autora, žele da pročitaju sve knjige tog autora. Ali dešava se da ako ih u tom nizu knjiga neka razočara, prekidaju.

A evo šta kažu neki od naših buktokera i bukgramera:

Maja Pešić:

Imam 32 godine, trenutno sam po zanimanju majka.

Instagram profil sam otvorila oktobra 2022, i od tada sve počinje. Nikada nisam gledala koliko pratilaca imam, ja jednostavno volim knjige, da ih fotografišem i čitam. Nemam ni klub, ni podkast. Ne sarađujem ni sa kim, ovo je moj hobi, profil je napravljen u potrazi za novim knjigama, preporukama, idejama za fotografisanje. Ne volim da imam puno nepročitanih knjiga, tako da kupujem i odmah čitam. Biram po zanru, preporukama na bookstagramu. Nemam omiljene, ali izdvojicu nekoliko:

@bookstaworm,

@_cute.mess__

@slobo_na_papiru,

@vlladar,

@olenasbookshelf

Olenine preporuke knjiga koje imaju ratnu tematiku

Knjige koje se pojavljuju u filmovima

@knjiski_moljac_ ,

i mnogi drugi.

Imam 32 godine, trenutno sam po zanimanju majka.

Dragana Kovač:

Na TikTok počela sam da postavljam pre 3 meseca ocene knjiga koje čitam, uglavnom jer sam gledala druge pa zapazila da neke knjige nisu spomenute i zastupljene a na mene su ostavile jako dobar utisak. Ne sarađujem ni sa jednom izdavačkom kućom zasad, uglavnom čitam šareno od svih izdavačkih kuća ono sto mi se dopada. Od buktokera koje pratim uglavnom su to ljudi koji daju često recenzije o knjigama, pa otprilike znam sta bih želela sledeće da čitam.

Željela bih još naglasiti kako jako volim i audio knjige i sa nema hrvatskih book blogera koji ih često prakticiraju (ako i uopće), pa se tako na kom profilu može često vidjeti i neki video gdje govorim o dobrobitima audio knjiga te da su isto tako važne kao i fizičke knjige. Iako naravno ništa ne može zamijeniti osjećaj držanja knjige u ruci. Zbog audio knjiga surađujem i sa kućama koje produciraju takve knjige. Npr. sa Book & Zvook hrvatskom platformom za audio knjige.

Petrine preporuke knjiga koje za temu imaju drugi svjetski rat!

Petrina četiri najdraža romana svih vremena!

Petrina preporuka za knjige iz psihologije ljubavi!

Čini se da ipak većina ljudi ne gleda preporuke buktokera, buktjubera i bukgramera, bar kada je riječ o ovima koje sam ja pitala o tome. Svakako, ako imate društvene mreže bolje je za vas da pratite sadržaj koji nije samo čisto gubljenje vremena, tako da zapratite neke od ljubitelja knjiga na društvenim mrežama.

Produkciju ove priče podržala je Tomson fondacija, kao deo projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). Priča je kreirana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

[dresovipomjeri]

NBA karijera Rickyja Rubija službeno je gotova

Ricky Rubio ima 33 godine. Igrač ove dobi ne samo da ima bogato praktično iskustvo, već i vrlo dobro poznaje sustav borbe svake NBA momčadi. Igrač ove dobi još uvijek može obući nba dresovi i mora biti jedan od stožernih igrača momčadi. Međutim, Ricky Rubio odlučio se povući u to vrijeme, što je natjeralo obožavatelje da se osjećaju jako žalosno.

Nakon što je Ricky Rubio potpisao otkup s Cleveland Cavaliersima, objavio je svoje povlačenje na društvenim mrežama. Rekao je da bi nakon 12 godina igranja u NBA odlučio otići u mirovinu i završiti NBA karijeru. Ovo je vrlo iznenada. Ima još puno igrača u ovim godinama koji se i dalje muče, ali on je skinuo Cleveland Cavaliers dresovi. Zapravo, to ima mnogo veze s njegovim vlastitim stanjem. Bilo fizički ili psihički, to mu je velika prepreka da nastavi igrati.

Šteta je što Ricky Rubio odlazi u mirovinu, ali ipak mu želimo brz oporavak i život prije svega.

[zoranphoto]

Oglasila se ministrica: Dizanje cijena bez kvalitete nema smisla, tržište će to samo izregulirati

Od početka godine pa do danas imamo 6,4 milijuna turističkih dolazaka i više od 25 milijuna noćenja, što je četiri posto više noćenja nego 2019. godine, izjavila je u srijedu ministrica turizma i sporta Nikolina Brnjac.     Brnjac je izvijestila i kako je jučer održano Turističko vijeće s najvažnijim dionicima turističkog sektora, a hotelijeri od Istre do Dubrovnika su zadovoljni, pogotovo popunjenošću soba hotela sa četiri i pet zvijezdica. "Sve ono što je visoka kategorija i viša, izuzetno su dobro popunjeni i ono što se predviđa za sedmi, osmi mjesec i deveti, pa i nastavak dalje desetog mjeseca, su izuzetno dobre najave", rekla je ministrica, dodajući kako su zbog toga odlučili i Dane hrvatskog turizma održati u studenome. Ponovila je kako je strateški cilj vlade razvijanje cjelogodišnjeg turizma. "Zato kada pogledamo od početka godine do sada, ovi rezultati nam pokazuju, četiri posto više noćenja, a pogotovo na kontinentu", rekla je Brnjac, izdvajajući podatak da sve kontinentalne županije do sada bilježe otprilike sedam posto veći turistički promet nego rekordne 2019. godine. Po podatcima koje je iznijela, u odnosu na prošlu godinu bilježi se 15 posto više dolazaka i 10 posto više noćenja. Ministrica je izvijestila i o analizi smještajnih kapaciteta i ležajeva u odnosu na prošlu godinu, prema kojoj Hrvatska ima više od 33 tisuća novih kategoriziranih ležajeva, a analiza od 2017. pa do ove godine pokazuje da je riječ o više od 300 tisuća novih ležajeva u privatnom smještaju i nekomercijalnom smještaju. Brnjac kaže da Hrvatskoj treba da se brojke koje dolaze preko sezone ravnomjerno raspodijele tokom cijele godine.  "Upravo je predsezona bila jako dobra, što se tiče samih rezultata, vidimo prema pokazatelju e-Visitor i prema onome što su rekli dionici na samom Turističkom vijeću, a to je da su izuzetno zadovoljni s nastavkom. Upravo zato kreće i reforma putem zakona o turizmu, koji je vrlo nužno donijeti", rekla je.     Istaknula je kako će se kroz taj novi zakon definirati planovi upravljanja, a temeljem pravih i egzaktnih pokazatelja.  Objasnila je da će svaka turistička zajednica morati smisliti plan koji se zasniva na resursima, točnije na svim elementima i element održivosti bit će točno definiran izračunima. "Temeljem ovog zakona točno ćemo moći vidjeti koliko imamo smještaja u domaćinstvu i gdje je ta crta, gdje je ta granice održivosti gdje se puca po šavovima, odnosno koliko nam fali komunalne infrastrukture, prometne infrastrukture i sve ostalo što se nadovezuje da bi jedan grad bio uspješna održiva turistička destinacija", rekla je Brnjac.

Iznajmljivanje na crno

Brnjac se je dotaknula i teme iznajmljivača na crno rekavši da je inspektorat krenuo u provjeru iznajmljivača. Istaknula je i kako će se kroz same platforme, koje se povezuju s iznajmljivačima i s poreznim upravama, definirati svi oni koji će iznajmljivati, a oni koji će iznajmljivati putem platforma morat će imati jedan identifikacijski broj. "To se upravo razgovara na cijeloj razini Europske komisije - postojat će identifikacijski broj putem kojega će dobiti odluka o samoj kategorizaciji i samim time vi ćete ući u sustav i u porezni sustav", kazala je. Na novinarsko pitanje zašto se država čudi povećanju kapaciteta kada je porez na dohodak puno manji u iznajmljivanju, nego na plaću, Brnjac je odgovorila da je država svjesna situacije, ali da se treba točno znati što se događa. "Trebamo znati što se događa po svakoj destinaciji, ja to zovem krvna slika na destinaciji u kojoj znamo koliko imamo apartmana, odnosno koliko ima smještaja u domaćinstvu", rekla je Brnjac i dodala da trebaju točni podaci kako bi izbjegli situaciju od prošle godine u Rakovici i Istri s nedostatkom vode. Temeljem novog zakona po prvi put će se moći donijeti odluka da netko, temeljem plana upravljanja, u sljedećih godinu, dvije, tri ili četiri, a na četiri godine se donose planovi upravljanja, zabrani izdavanje dozvola za smještaj u domaćinstvu, istaknula je Brnjac. "To može biti jedna od odluka. Nije isto razvijamo li i potičemo turizam na obali ili negdje na kontinentu", rekla je, dodajući da i gradonačelnici, načelnici općina i župani moraju također preuzeti odgovornost za upravljanje pojedinim destinacijama. 

Podizanje cijena bez kvalitete nema smisla

Ministrica je istaknula i kako su domaći turisti izuzetno važni, uz podatke kako je do 26. lipnja registriran 1,1 milijun dolazaka domaćih turista i njihovih 3,2 milijuna noćenja, što je šest posto veći turistički promet u odnosu na 2019. godinu. Također, rekla je da njemačka vlada nije davala pomoć svojim građanima kao Hrvatska pa je stoga razumljivo i da će turisti pomnije odabrati svoju ljetnu destinaciju i dobiti najbolje usluge za svoj novac. "Ono što stalno upozoravamo je da podizanje cijena bez kvalitete nema smisla, da će tržište to samo izregulirati, kao što sam rekla ponuda i potražnja", naglasila je.  Tportal.hr Foto : Zoran / TV Wien Read the full article

[cuckingfrazy]

Dragan Jugović, pobedio sam autostigmu, Vreme, 30. maj 2013.

Kao psihijatrijski pacijent lečen sam od svoje 18. godine, sada imam 51, što znači da sam lečen 33 godine. Od toga, 15 godina proveo sam kao pacijent u bolnici u Palmotićevoj, a 18 godina u bolnici “Laza Lazarević”. Moja lična iskustva, s jedne strane su iskustva stradanja i mučenja, a s druge strane, neka lepa iskustva koja sam doživeo tokom lečenja, jer postoje i lepa iskustva, dobri ljudi i dobri lekari.Više od 20 puta, nisam brojao, hospitalizovan sam na zatvorenim odeljenjima u psihijatrijskim bolnicama i preko 30 puta u dnevnim bolnicama. Ružna iskustva potiču samo sa lečenja na zatvorenim odeljenjima, a sva moja lepa iskustva potiču iz dnevnih bolnica. Šta sam tamo doživeo? Kao prvo, dok sam na zatvorenom odeljenju bolnice, na šta se svodi moj dnevni ritam 24 sata? Ili ću da ležim u krevetu, ili ću da šetam po hodniku od kraja do kraja zida, ili da sedim u trpezariji, da udišem duvanski dim a nisam pušač, jer nema mesta za nepušače. I to je celokupan moj sadržaj na zatvorenom odeljenju. Zatim, fizička i hemijska sedacija. Prvo o fizičkoj: svaki put, a to sam čuo da je praksa, pošto imam preko 100 kilograma, dakle svaki put na prijemu na bolničko lečenje mene vežu. U bilo koje doba dana da budem primljen, ja sam vezan do sutradan ujutro. Čuo sam da pacijenti koji imaju 60–70 kilograma ne budu vezani, a ja koji imam preko 100 kilograma uvek sam vezan, valjda je to praksa. Delujem im kao opasan za sebe i druge i tehničari me vežu iako ničim nisam provocirao lekara, sam sam se javio na lečenje, sam sam svojom voljom došao, nisam počinio nikakav delikt, došao sam da se lečim u ustanovu i oni mene vežu. Ja sam pitom čovek i nikad u životu nisam bio agresivan. Pitam “doktore, kada ću biti odvezan”, on kaže “za sat vremena”. I slaže me. Bio sam vezan do sutradan ujutro. Dva puta sam doživeo da budem vezan po tri dana, zamislite da vas neko veže na tri dana.Postoji i hemijska sedacija. U našim velikim bolnicama se pre svega daje ogromna količina lekova. Možda je potrebna veća količina lekova kad sam ja baš u šubu, kad sam baš bolestan, ali ne toliko velika da ne znam za sebe, da ne znam gde se nalazim. Ja se zaista ne razumem u terapiju, ni u hemiju, ni u medicinu, ali znam šta znači biti bolestan, znam šta znači biti odbačen od društva, diskriminisan, stigmatizovan i znam šta znači biti maltretiran. I to maltretiran od tehničko-bolničkog osoblja. Doživeo sam kažnjavanje injekcijama, što su iskusili i mnogi drugi.Higijenski uslovi su ispod svakog nivoa. U “Lazi” svi pacijenti imaju vaške. A kako bi i bilo drugačije kad se ćebad nikad ne peru. Peru se čaršavi i jastučnice, a ćebad nikad. Vaške žive s nama, one su naši sugrađani u “Lazi”. Mogu li da pitam nešto: da li smo mi ljudi? Ako smo ljudi, onda imamo pravo na intimu. E sad, da li je normalno da bolnica “Laza Lazarević”, i u Padinskoj Skeli i u gradskom delu, i u zatvorenom i u otvorenom odeljenju, na toaletima nema vrata i svako ko prođe može da vas vidi, može da vas gleda? Je li to normalno? Opravdanje je da pacijent iza zatvorenih vrata može da dobije napad i da učini nešto, ali to vas užasno ponižava kao čoveka. U Gornjoj Toponici, na jednom odeljenju su bili najgori pacijenti i tamo su ih šmrkom prali kad se unerede. U “Lazi” toga nema, ali ima na primer kolektivno kupanje. Na zatvorenom odeljenju dobijemo par minuta za kupanje dva puta mesečno. I da pitam još nešto: zašto ja kao psihijatrijski pacijent na prijemu u bolnicu nosim pidžamu? Razumem da sam ja hirurški pacijent, ako sam operisan, ako sam somatski bolesnik, pa je to potreba, možda primam infuziju… Zašto ja kao psihijatrijski pacijent ne nosim svoju ličnu garderobu u kojoj se osećam kao čovek, nego nosim pidžamu? Od 2006. ja sam skoro redovan član dnevne bolnice u isturenom odeljenju “Laze Lazarevića” u Padinskoj Skeli, zahvaljujući doktoru Milanu Davidoviću, čoveku širokih vidika koji nas pacijente tretira kao ljude. Doktor Davidović je skinuo beli mantil i rekao da ne nosi beli mantil na poslu. Sestre nose, a on doktor ne nosi.DNEVNE BOLNICE: I sad jedna lepa tema, a to je prelazna faza ka deinstitucionalizaciji, to je sistem dnevne bolnice. Mi pacijenti dnevne bolnice tu dolazimo kada smo već u prilično dobrom psihičkom stanju posle lečenja, i tu se nešto drugo dešava. Tamo, u zatvorenoj bolnici, ja nisam čovek i ne tretiraju me kao ljudsko biće. Ne poštuju moje dostojanstvo ličnosti. U dnevnoj bolnici sam dobrovoljno, idem tamo pre podne a po podne se vraćam kući, slobodan sam i osećam se kao čovek. Na grupnoj terapiji radimo socijalne veštine, obučavaju nas da živimo samostalno. Obučavaju nas kako da se ponašamo, kako da živimo sa bolešću, kako da prihvatimo lečenje, uče nas kako da izgledamo. Lako je prepoznati takvog pacijenta, nekad je malo zapušten… Doktor Davidović je u dnevnoj bolnici uveo školu kuvanja, da naučimo da kuvamo, pa imamo školu kompjutera, školu engleskog jezika, literarnu sekciju, dramsku… Za dnevne bolnice mogu da kažem samo svaka čast, tu sam doživeo najlepša iskustva. Ali dok dođete u dnevnu bolnicu, vi mora da ste dobro oporavljeni… Kad se razbolite, idete na zatvoreno odeljenje, ne vi nego ja (smeh)…STIGMA: Prvo sam razbio autostigmu. Zapravo, ja sam prvo sam sebe stigmatizovao, krio sam se, nisam smeo nikome da kažem da se lečim, bilo me sramota. To sam razbio, pa sam tek onda išao u javnost. Mnogi moji prijatelji do tada nisu ni znali da se lečim, krio sam.Bio sam u četvrtom razredu Matematičke gimnazije kada sam se prvi put razboleo. Proveo sam mesec dana u Palmotićevoj, i tad su mi psihijatri savetovali da ne kažem drugovima da se lečim na psihijatriji, nego da kažem da imam srčanu manu jer je to bolest koja se leči mesec-dva u bolnici. Posle sam upisao elektrotehniku, smer tehničke fizike, dao sam 19 ispita, ali zbog bolesti nisam uspeo da završim. Bolest utiče na slabost volje, psihička bolest napada mnogo toga, inteligenciju, pamćenje, ali volja je ta zbog koje ne mogu da učim. Ne mogu da sednem da učim, sve bih drugo radio, to je problem i kod zdravih a naročito kod bolesnih. Mada, ima i bolesnih ljudi koji studiraju, daju magisterije, ali ja to nisam mogao. Volja mi je načeta i ne mogu da se naprežem, a spremiti ispit je jako teško.Kada uporedim lečenje u Palmotićevoj i u “Lazi”, razlike su velike. Palmotićeva je malo elitistička bolnica. Oni biraju lakše pacijente, koji se prvi put leče i koji se ne leče dugo. U Palmotićevoj nema vezivanja, nisam doživeo traume, lepo sam tretiran i mogu da kažem da je tamo gospodska sredina. Posle 15 godina lečenja i jedne teške epizode bolesti poslat sam u “Lazu”.Bolest sam krio dok posle 15 godina lečenja nisam jednog leta izašao, doduše u osam ujutro, na ulicu u zimskoj bundi, a bio je jul. Zvali su hitnu pomoć da me odvedu u bolnicu, i tada me komšiluk video kao bolesnog. Tad su saznali da se lečim i tad sam prestao komšiluku da krijem. Ni svi moji drugovi nisu znali. Pa znate šta, mene su roditelji krili kad se razbolim. Budem u bolnici pa niko ne zna gde sam, na putu sam, negde sam, ne znam… Zatim, dođem kući, pa ne izlazim iz kuće. Tek kad uđem u remisiju, stabilno stanje, onda idem u društvo. Lečenje traje mesec-dva, nije to neki problem, mesec dana u bolnici je kritično, a mesec dana mogu i da se sakrijem. Kako da pričam o tome, to je stigma, nisam ni želeo da drugi znaju. O tome se ne priča, to je sramota. Ja sam mnogo kasnije razbio autostigmu. Drugo, moji najbolji prijatelji su i onda znali. Oni su meni prvo postali prijatelji pa su onda saznali da sam bolestan. A da su prvo saznali da sam bolestan, ne bi mi ni postali prijatelji. Zbog bolesti uglavnom nisam izgubio te prijatelje iz prvog kruga, možda neke pojedince, ali samo pojedince.Pošto postoji predrasuda o nama, savetujem mladom čoveku: kada upozna prijatelja, devojku ili mladića s kojim želi da ima vezu, da u početku ne kaže da se leči, nego da ta osoba otkrije u njemu ljudske vrline, njegovu dušu i karakter. Prvo da ga prihvati kao prijatelja ili kao partnera i posle tri meseca da mu kaže. Onda se lakše može reći “ja se lečim”, jer ako odmah kaže bilo kome, u startu će biti odbačen.U mom životu nikada mi niko u lice nije ništa ružno rekao. A znam da ružno pričaju iza leđa. Znate ono, “tamo u onoj zgradi na četvrtom spratu živi ludak”, idem ulicom i čujem “eno ga onaj tamo”, to nije paranoja. To se neko vreme može kriti, ali kad dođe do javnog ekscesa kao što sam ja imao, to se onda više ne može sakriti.DISKRIMINACIJA: Evo sad po zakonu, na svakih 20 zaposlenih poslodavac mora da zaposli jednog invalida, a neće psihijatrijskog pacijenta. Zašto? Mi često, recimo, idemo na bolovanje, nekad su nam davali četvoročasovno radno vreme, sad je to ukinuto. Većina nas je penzionisana, a oni koji su radno sposobni teško mogu da nađu posao. Jako teško. Na samom razgovoru za posao pitaju “jesi išao u vojsku”, “nisam”, “zašto”, “pa, oslobođen sam”, “zašto”, “pa, imam psihozu” – i niko sa mnom više neće da razgovara.Ja sam na sreću držao časove matematike i fizike privatno, pa sam se izdržavao sam. Na crno sam radio. Trideset godina sam držao časove, od 17. do 47. godine. Pa sam posle dobio porodičnu penziju i prestao da radim. Časove sam držao kad sam dobrog zdravlja i niko nikada nije posumnjao da sam lečen. Ipak sam ja đak Matematičke gimnazije, i matematiku i fiziku znam, znam svoju struku a malo sam talentovan i kao pedagog. Znam da objasnim, znam da priđem detetu, imam strpljenja, nikad ne gubim živce, lepo sam to radio i imao sam uspeha. To je zato što sam radio samo onda kada sam dobrog zdravlja. A da kažem roditelju da sam pacijent?! Odmah bi mi dao otkaz. U trenutku. Nikada nijednom roditelju nisam rekao da sam pacijent.LJUBAV: Moja žena se takođe leči od psihoze, imamo 10 godina braka, sami živimo u stanu. Pošto smo oboje bili bolesni i pre naše veze, tu je sve okej. Mi znamo tu bolest. Bez moje supruge, čini mi se, više ne bih mogao da živim, kako da vam kažem, kao da ne funkcionišem bez nje. Nije to samo emotivna veza, to je ljubav. Upoznali smo se na jednoj žurki, da kažem zdravih, normalnih ljudi. Ona je mene prepoznala kao pacijenta, ali ja nju nisam. Na prvom sastanku mi je rekla “znaš ja se lečim”, rekao sam – “i ja”. I njoj nije smetalo da bude sa mnom, u meni je prepoznala čoveka s kojim može da živi.BORBA ZA HUMANOST: Kada napustite dnevnu bolnicu i dođete kući, tek onda nemate nikakav sadržaj. Vratite se svom klišeu bolesnog života koji vas je i doveo do bolnice i niko se vama ne bavi. Tek onda nemamo nikakvo lečenje, jednom mesečno se javimo na kontrole koje traju pet minuta dok se ne propišu recepti. Znate šta, nama fali sadržaj u životu. Jer ako je moj život postavljen na bolesnim osnovama, bez obzira na to da li je moja bolest potekla iz porodice ili je stečena nekom traumom, meni treba zdrav sadržaj. A ja bez pomoći ne mogu do njega da dođem. Bez pomoći psihologa, psihoterapeuta, socijalnog radnika, psihijatra, lekara, medicinske službe – ne mogu.Suština deinstitucionalizacije je da živimo život dostojan čoveka, da živimo kao svi normalni građani. Da nismo “bolnica na kraju grada”, da živimo kao i svaki slobodan građanin koji nije učinio krivično delo. Zašto da budem u zatvoru ako nisam kriminalac? Recimo, na celoj teritoriji Trsta nekad je bilo 1300 kreveta za ležanje, sada je samo 25 kreveta. Onda se postavlja pitanje da li je potrebno ležanje u bolnici po mesec, dva. Ja samo želim ljudski pristup, da me prihvate kao čoveka, a ne kao dijagnozu. Human pristup, licem u lice, čoveka sa čovekom, zato se više i ne kaže psihijatrijski pacijent nego korisnik psihijatrijskih usluga. Ali za samu deinstitucionalizaciju možda će biti potrebno i 20 godina, ne verujem da ću to doživeti, sad imam 51 godinu. Doktor Bazalja se u Italiji izborio da zakon bude donesen 1979. godine, a bolnice u Italiji su zatvorene tek 1999. Dug je to put.

[aaxbbb]

Prustov upitnik

1. Koja je vaša predstava o savršenoj sreći?

Ja bih rado da nikad ne odrastem. (Poenta je u nacinu zivota.)

2. Koji je vaš najveći strah?

Prvo sam se plasio da budem dementan. Onda sam skapirao ako sam dementan onda me boli kurac, onda mi je do jaja ustvari. Svim drugim ljudima je lose, osim meni, meni je totalno kul. Samo onda u nekim drugim momentima u zivotu sam skapirao da to nije strasno, da je zapravo totalno  ok. Onda sam u fazonu da ljudi bas treba da me smeste u bolnicu ako sam dementan. Kako cu ja to da znam. Ja cu tamo za neku sestru da mislim da mi je sin ili cerka. Jebe mi se. Nije mi bitno.

A sad mi je najveci strah da ne ostanem sam.

3. Sa kojom istorijskom figurom se identifikujete?

Robespierre. Zato sto je bio budala.

4. Kojoj živoj osobi se najviše divite?

Nijednoj.

5. Koja je vaša osobina koju ne podnosite kod sebe?

Lenjost.

6. Koja je vaša najveća ekstravagancija?

Ne znam – ljudi kazu da sam pametan - nisam siguran. Pa nekako sam u dosta stvari dobar, ali nikad ne dajem da ljudi to vide.

7. Koje je vaše omiljeno putovanje?

 Svaka planina.

8. Koju osobinu ličnosti smatrate najprecenjenijom?

 Ponos.

9. U kojim prilikama lažete?

 De me mrzi da objasnjavam situaciju, ali na nebitnim stvarima.

10. Šta ne volite u svom fizičkom izgledu?

Nervira me to sto ne mogu da zapravo – brada mi ne raste da bih mogo posteno da je brijem, nego moram da brijem ovo sranje, a voleo bih da mi raste brada, pa da bar imam nesto da brijem, ovako brijem neka govna po faci.

11. Koje reči ili rečenice prečesto koristite?

Kad me neko pita ‘Kako je?’, ja odgovaram sa ‘Uvek moze bolje’.

12. Koje je vaše najveće kajanje?

Ubio sam goluba brate. Uf…nikad necu zaboraviti.

13. Ko je ljubav vašeg života?

Valjda je svaka bila u momentu.

14. Gde ste i kada bili najsrećniji?

U mnogo momenata. Ne mogu da kazem da sam bio najsrecniji. Ne mogu da upamtim taj momenat. Mislim, to se u zavisnosti od emocija menja.

15. Koji talenat biste voleli da imate?

Talenat? Koga jos briga za talente? To ne funkcionise u ovom svetu. Ne znam. Svejedno mi je. Da sam malo vise ne lenj.

16. Kako se trenutno osećate?

Fenomenalno. Jas am zaista odusevljen.

17. Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

Nista. Sto sam valjda jos uvek ziv.

Pope, heads up, prvi si mi pao na pamet. Kad si povratio krv onomad, gurnuo sam ti saku u povracku. Ponosan sam na to I dan danas.

18. Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?

Ne znam da li bih to bio, ali mi je to prvo palo na pamet. Da budem stolica, da zene sede na meni.

19. Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?

Aha, kompjuter, tacno.

20. Šta je za vas oličenje patnje?

Jebi se Pruste. (nije nam jasno ovo pitanje)

21. Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?

Nekoliko. Sociolog, arhitekta I hemicar. Hemicari smaraju zato sto bi pravili tipa parfeme ili jebene ono..ta primenjena hemija smara.

22. Ko su vaši uzori u životu?

Uzori u zivotu…Rembrandt je dobar. Zato sto je lik bio bogatas, a onda je ispao najveci smeker tako sto je krenuo da razotkriva tajne po dvorovima zbog koje je postao beggar I umro od bolesti koju dobijaju siromasni ljudi.

23. Ko je vaš omiljeni pisac, a ko slikar?

Pisca nemam, zato sto nisam procitao dovoljno knjiga da bih znao sta mi je omiljeni pisac. Maljevich. Maljevich je ubio slikarstvo. Jeeej!

24. Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?

Kako se zvao onaj? Tom Sojer.

25. Gde biste voleli da živite?

U Evropi. Trenutno u Berlinu. U nekom momentu u mom zivotu voleo bih da zivim u Kini. Voleo bih da zivim u Pekingu neko kratko vreme. Voleo bih da zivim u Berlinu zato sto si ti tamo. Odgovarao bi mi neki konzervativniji grad. Francuska definitivno. Frankofil sam sto je mozda malo sranje.

26. Šta najviše mrzite?

Papuce. Koje god. Flip flop su mi najodvratnije. Japanke to ne podnosim. Odvratne su mi. To ne podnosim. To je tacka. I sve ostale papuce. To je nesto najodvratnije na svetu. Mrzim ih. Mrzim izoblicena lica. Deformisana lica. Ne fizicki, nego kad je alterovano lice.

27. Kako biste voleli da umrete?

Voleo bih da umrem na nacin na koji umire najveci broj ljudi ovog sveta. Kapiram rak. Zato sto nekako kada umires u momentu kad je bolna smrt, sve moguce stvari ovog sveta, svi moguci hormoni, svi moguci telesni procesi koji se desavaju rade na tome da ti ne osecas taj bol I u momentu kad umires osecas seprelepo. Kada te udari auto to ne docekas. Tad samo umres instant. Nemas taj process.

28. Koji je vaš moto?

Live fast, die young.

29. Koju osobinu ne volite kod drugih?

Ne znam. Ima ih mnogo, ali koju zaista ne volim ono…Nisu one da me neko laze, to mi nije toliki problem.

30. Kojoj živoj osobi se najviše divite?

Pa nijednoj. Divim se mojoj kevi najvise na neki nacin Zato sto zivi sa nezaposlenim muzem koji ne radi nista vec deset godina. I u toliko situacija mi pomagala oko fakulteta I uopste finansijksi. Uopste nemam pojma kako uspeva to da izdrzava. I nikad nema para, i uvek ima para. To je bas istripovano. Nekako je bas istripovano kako ima snage za sve to.

31. Koja su vaša omiljena imena?

Alen je jedno. To for sure. Heads up Alen. Brate puno pozdrava. Hteo si dete ako ti je musko da nazoves mojim imenom, ali nisi, zato sto si bio u fazonu da sam budala. Duvaj ga zato sto mislis da sam budala, ali dao bi svom detetu ime Adrijan da je bilo musko. Alen, Olivijer ili Oliver, ili jedno ili drugo, svejedno mi je. Nemam zenska imena. Iz nepoznatog razloga nisam razmisljao o zenskim imenima. Ali svakako Oliver I Alen su mi jedna od jach imena.

32. Koje vrednosti najviše vrednujete kod prijatelja?

Da su moji prijatelji zapravo ljudi koji su oni, a nisu nista drugaciji. Da se ponasaju sa mnom kao sto bi se oni ponasali sami sa sobom. I to mi je jako bitno. Ako neka osoba nije on u datom momentu onda mi to ne odgovara I onda me to smara. I na sve to da mi odgovara, naravno.

33. Koja je vaša najizrazija karakterna osobina?

Ne znam. To bi drugi ljudi trebalo da znaju, a ne ja.

34. Koje kvalitete vrednujete kod muškaraca?

Da nisu picke u momentima kada ne treba da budu picke.

35. Koje kvalitete vrednujete kod žena?

Ista stvar.

[covjek-casopis]

književna premijera: ROMAN ANE VUČKOVIĆ DENČIĆ "YUGOSLAV", Partizanska knjiga, 2019; ulomak

KIŠA

Prvih meseci po tatinoj smrti dramatično sam shvatala kišu. Onu koja pada jako i od koje ti kosa miriše lepo i koja pojača aromu šampona nanesenog dva dana ranije, spere gasove grada, autobuse, prljave šipke i puder, čije su se čestice tiho uvukle u kosu i ispod noktiju, gde bi ih forenzičari našli kad bi ti se nešto strašno desilo. Tada bi znali da si poslednji seksualni odnos imala pre jedanaest sati, a da ti je poslednji obrok bila džigerica, ima mnogo dobra mesara kod Bajlonijeve pijace, odlična džigerica, deluje kao s Vorholovog platna, kao da nije meso. To je glavni argument nama koji volimo i meso i životinje – ne izgleda više živo. Nikada nije bilo živo, ili deo nečeg živog. Guma, kao produkt neke zabavne industrije, igračka, i onda dok je sečeš, deluje kao guma koju viđaš pored kontejnera, pa nisi siguran šta je. Noću ne znaš da li je ono u daljini pas, ili je to ipak kesa. Katkad liči na izbušenu loptu. Lopta, rekli bi stari – fudbal. Ej, mali, kupio sam ti fudbal da igraš fudbal. Naši su očevi igrali takav fudbal i cepali cipele, a imali su jedne za zimu i jedne za leto. I tako, u danima kada pada kiša, nakon tatine smrti, pomislila bih kako taj pepeo nekud ide, kako je ispran, kako ga to boli, kako nosi, sva ona voda koja teče, potire da je ikada bilo života, jer sada je to svuda, po Beogradu, rasulo se i ne vraća se, mnogo je gore od onog što se desilo. A izgledalo je da gore ne može biti. Nemam snage da ustanem i odem tamo i ne mogu ništa da uradim, jer voda nosi. Ne mogu da ustanem i krenem, odlažeš kretanje nekud, pa na kraju i ne odeš od silnog razvlačenja. Neću zaustaviti potok pepela. Kiša pada, ali u jednom trenutku će utihnuti i nastupiće ona fina svežina koja će me inspirisati da odem na trčanje, da pokrenem telo koje mi je dao. Kada trčim, osećam se čudno, ja sam junakinja, telo se zateže, osećam fizičku snagu i zdravlje, neopisivo zdravlje, živeću zauvek. Džigerica mi je guma, opruge u telu se razvlače, harmonike, pucaju hrskavice, zatežu leđa, ali bol je život, ima šta da boli, nije gotovo dok ima šta da boli, a tamo više ništa ne boli, kažu ljudi da je to dobro kad se umre, dobro je jer ne boli. I kad neko umre, i to ima svojih dobrih strana. Ne boli, to je najvažnije, dok eksiramo rakiju i mahnito, pod lekovima za smirenje, dodajemo suhomesnato. Tada je puna kuća ljudi, a ti u tim prilikama za pola njih i ne znaš ko su. I govore da je važno da ne boli, a valjda je druga strana toga zadovoljstvo, možda ono kad jedeš džigericu, s mnogo majoneza. Umeli smo tata i ja da pojedemo celu tubu, ispržiš, ništa tu nije teško, ali moraš lepo da začiniš, i da se uprži, i da postane kao da nikad nije ni bilo živo, blisko nekakvoj bizarnoj tvari, gljivama i patlidžanima, lamperiji ili pur-peni, kad okreneš na tu stranu. Čudno je, otkad se to dogodilo, nisam je jela. Nije to što bih se zaplakala, nego što nemam naviku, kad nije tu, nemam naviku, a one se stiču ili gube. Kao, dođi da pijemo kafu, jer to se radi zajedno. Toliko puta me je bolela glava, ne zato što nisam umela sebi da skuvam kafu, nego sam tražila da tu budu dve glave. A glava ume da zaboli od pritiska. Ako ga uopšte nemaš, ne može da te boli. Oni momenti kada boli, a pada kiša, jako. I spira iz zemlje ono što naizgled nikada nije bilo živo, a ti znaš da jeste, jer je to stvorilo tebe i tvoj mozak koji upravo proizvodi takvu ideju. Drugarica mi je rekla da joj je čudno što nema onih koji su nas napravili, jer odjednom ne znamo kako smo postali, ne možemo da dokažemo, iako imamo slike, a bogami i snimke na kojima se smeju i govore i gestikuliraju. Ali ne znaš kako da objasniš odakle baš ti, kad si izgubio izvor, mlad si dok imaš roditelje, to takođe govore ljudi, a ljudi vole da od svega naprave mudru sentencu za kraj, pa da srknu kafu. Ili sarajevsku kafu iz fildžana. Otkud ja, piše i u izvodu, i jeste da su to slova, ali to je i nostalgija, pečati lupani baš tada kada si udahnuo, a Španci za porođaj kažu dar la luz – dati svetlost, dati život, kako poetično. Tu su ime i datum i svedočenje čiji si i eto i tu dokaza, iako tog čoveka više nema, a čak ni groba. Razvejan je pepeo i onomad kada je pao sneg, pa pri svakoj kiši nestajao još više i više, gde li je sad? Kada se to desi, ti si kuče bez roditelja, lutaš kopilanski, srećan što si imao, a nemaš, pa imaš bes i ponos i neku čudnu skramu u očima. Regrutuješ sebi slične na žurkama, u neformalnim razgovorima ispred ve-cea s nekim kom su isto umrli tata ili mama, srela sam tako nju, prelepa je bila, u stvarima koje su delovale nalik maminim iz ranih devedesetih, neki „versače” kostim šmek, sad se to nosi i s odmakom, hipsterski, i počele smo sasvim slučajno da pričamo o njenim minđušama, kako su super, rekla je da ih je njena mama kupila na letovanju u Budvi ranih devedesetih, u Starom gradu, kafana kod gazda Krsta, morska riba ulovljena pred tobom, znam, i mi smo tamo išli, čudno, Trg pjesnika, „Grad teatar”, u Starom gradu, tu ih je mami kupio tata, priča mi devojka, on je tada radio izvoz i imao poslovne partnere tamo, i pet puta kaže bio, i dođe do prepoznavanja – i moj je tata umro, i onda kaže da je njen umro 1992, i da je imala još dve drugarice kojima je umro tata, ali oni su na ratištu, a njen je ovako, od bolesti, ali da je ona bila mala, pa ga je jedva zapamtila. Zamišljam krupnog, poslovnog čoveka sa zanosnom ženom, doteranom, misteriozna neka lepota, ali je umro, i to su neke srednje četrdesete, i kaže da je mnogo bolje što se to desilo tad, jer ga se i ne seća, pa verovatno nije patila kao ja, ali jeste patila, stisak, i plišani medved, i jedna slika gde je on drži, tate su snažne na slikama, ali onda umru potpuno volšebno, odjednom nema tih gromada, tih jakih ruku i mišica, pričamo o tome kako se prvo mnogo ljutiš jer nema stiska, i on je dozvolio da ga ne bude, tata će da ne umre, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog tebe, njegove devojčice, tata je uvek sve ispunio, i lego kocke, i tata vodi na kolače i vozi na rođendan, tata ne spava noću, nego celu noć vozi na letovanje, a ti spavaš. Ustaje rano, nekako radi sve i odjednom ne uradi i onda ga dugo ne vidiš, nekad na blic, u mislima ili u ogledalu, i na žurki se preneraziš kad u svom ogledalu ugledaš njega, njegove oči i izraz više nego sve druge izraze lica, grimasu. Uplašiš se, čudno je to, a devojci na žurki je čudnije, ona svog tatu nije videla otkad je bila mala. Da li je meni lakše što ga se sećam, i sećam se mnogih naših dana, i onog kad mi je pričao o tome kako je sjajan film o Paganiniju, i kad smo zajedno poslednji put gledali neki film, a to je bio onaj o Kolu Porteru. Bolje da čovek živi duže, pa i da ga malo boli. Bolje da umre čim počne da boli. Mantre i sentence. Umro je rano, pa ga se ne seća. I bolje. Ne zna kako je imati tatu. Bolje je što ga se sećaš i ipak imaš uspomenu. Ljudima je sve bolje i ništa nije bolje. Sve je bolje, kako se uzme. Kad si na groblju i prolaziš njime, nema življeg mesta od tog, jer da ljudi nisu živeli, ne bi ni umrli. Kad si na nekom starom arheološkom lokalitetu, ili u pećini, nije strašno, jer ljudi što su tada živeli i umrli baš na tom mestu, umrli su davno, pa nema veze. Oni bi ionako davno umrli, pa i da su živeli dugo. Neko je možda iznenada umro, a baš te godine išao na letovanje. Gledam je na spomeniku. Ona je i mrtva bolja riba od mene, isto kao što moj ćale i mrtav poznaje bolje od mene snalaženje po beogradskim ulicama i njihova skretanja. Groblja su mnoštvo raznih ukusa; svi oni imali su i omiljeni deo dana i omiljeni ukus sladoleda, svako je baš tako živeo život. Ti si i skup ideja i ukusa, staviću čokoladne mrvice odozgo, pola groblja je volelo prženice. Kad smo bili u školi, kredom smo crtali najlepše slike, svako odeljenje svoju. I nekoliko sati kasnije bismo imali galeriju, pravougaonike najlepših slika, jedva bismo se od njih odvojili i otišli kućama. I tada bismo, uživajući u jelu ili prijatnom televizijskom popodnevu, zaboravili na slike kredom, ali bi zagrmelo i pala bi letnja kiša, mama bi pojurila da skine veš sa žice – pljusak – i setili bismo se slika kredom u školskom dvorištu. Mnogo bih plakala, a bujica šarene vode sa Zvezdare sjurila bi se niz ulicu, u grad.

_______________________________

ANA VUČKOVIĆ DENČIĆ rođena je 16. novembra 1984. godine u Beogradu. Završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a zatim i master-studije filmologije na istom fakultetu. Novinarka je Radio Beograda 2 i kolumnistkinja Siti Magazina (City Magazine). Objavljene su joj četiri knjige: Epoha lipsa juče (2003), Lust 'n' Dust (2004), Plišani soliter (2007) i Surfing Serbia (2012). Njene priče su objavljene u zbirkama priča grupe autora Krik! i Kraljica Lir i njena deca (2017), a pesme u 33. broju Rukopisa, zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije (2010).

intervju s autoricom: https://www.oblakoder.org.rs/ana-vuckovic-dencic-sve-sto-s…/

[revolucijaizkreveta-blog]

U vezi je najvažnije da vam se dijagnoze poklapaju

Što sam naučila u svoje skoro 33 godine života? Pa... recimo evo to da su najbolji svježe razvedeni jer nemaju spolnih bolesti i ne žele sutra novu djecu, a i to da ne treba Colu ostaviti otvorenu preko noći jer ćeš požaliti ujutro. Luđačke zaljubljenosti su za malu djecu, a seks je jebeno bitan. Zatim, zajebi vezu s osobom zbog koje dolaziš u napast da odeš kupiti lažnu votku iz Lidla za 39,99 kn. Naučila sam i to da svi frajeri niži od 175 koji kažu da nemaju komplekse lažu, a realno ne znam kako frajeri niži od 190 žive sami sa sobom. Svaka čast Dove ''kampanji za stvarnu ljepotu'', ali stvarna ljepota nije u debljini. Nije važno biti lijep, ali važno imati ružnije prijatelje od sebe i  biti zadovoljan sam sa sobom. Tetovaže su šminka za tijelo i ako ih imaš, možeš nositi kič haljinu bez da izgledaš kao seljača. To su stvari koje sam naučila u životu. Naučila sam i da su prijatelji zamjenjivi, baš svi iliti ostavi nož, prijatelju, mater ti jebem, vidim te s leđa! Nakon ovog veselog uvoda, mogu reći šalu na stranu i krenimo ozbiljno. Na stranu ishlapljela Cola i votka iz Lidla. Lažna votka jer prava ne može koštati 39,99 kn. Ili da se zadržimo na lažnoj votki pošto je za ovu priču nužna. Ne kompromitiram Lidl nego je ovo samo metafora za nešto cheap jer znamo da oni imaju u svašta jeftino pa tako i tu spornu votku. Ne postoje stvarno loši ljudi (loša votka postoji), svatko ima nešto pozitivno u sebi (lažna votka ništa), ali postoje oni koji su loši, dapače očajni i otrovni za nas, a to su oni koji nas svojim postupcima tjeraju da kupimo tu prokletu lažnu votku i eksamo je. To su ljudi od kojih trebamo pobjeći, ma koliko ih voljeli. Imala sam dečka zbog kojeg sam gutala sedative za doručak, a večerala travu iako nisam obožavatelj. Ni policiji nismo bili strani. Zbog ekscesa. Ludo smo se voljeli, toliko ludo da smo se fizički tukli. Jednom sam ga tukla drvenim stolcem. I bilo je normalno da laptop odleti u zid. Plakalo se na dnevnoj bazi. Tko se tuče - taj se voli. Ma jel'? Jesmo li sigurni? Jesmo li sigurni da činjenica što, metaforički rečeno, stavimo sedative u mlijeko umjesto žitnih pahuljica i pojedemo to za doručak dokazuje da nekoga volimo? Toliko volimo da se toliko uzrujavamo? Taj sporni dečko mene bi opisao kao agresivnu i ekscesnu svadljivu osobu. I on ne bi lagao jer takva sam doista bila s njim. Zašto? Jer on je izvlačio najgore iz mene jer nam se, kako se u narodu kaže, dijagnoze nisu poklapale. Da, iako smo bili zaljubljeni i voljeli se, naši karakteri nisu bili kompatibilni. Ja bih njega opisala kao sve najgore. U što sam bila zaljubljena? Ne znam, u njegov izgled i smisao za humor jer sam bila mlada, ali od ljepote i dva smiješna vica se ne živi. Njegova sadašnja supruga opisuje ga kao mirnog obiteljskog čovjeka, predanog oca njihovom dvomjesečnom sinu. Ona je bazična kuja po mom mišljenju, malo onako priprosta i jednostavna žena, tip osobe koji se iskreno veseli malim stvarima kao što je bolonjez za ručak ili pak sniženje na sintetičke deke u jeftinom dućanu s tekstilom. Ja sam osoba koja podrazumijeva bolonjez, dapače ne smatram ga pravim ručkom i osoba koja ne kupuje sintetičke deke. Ja sam komplicirana. Ja želim deku koja je meka kao duša malog janjeta, a takvu ne mogu naći na jebenom sniženju za 29, 99 kn. Ova bazična kuja i njen bolonjez ne diraju u živac tog za mene agresivnog, a za nju divnog obiteljskog čovjeka. Moje nezadovoljstvo bolonjezom diralo ga je u živac  i izvlačilo najgore iz njega, a to najgore u njemu izvlačilo je najgore u meni i to je bio začaran krug agresive. Sadašnjeg mi dečka njegova bivša žena opisuje kao zlostavljača i psihotičnog manipulatora - što meni zvuči jednostavno jako jako glupo. Beskrajno glupo jer ja ga opisujem kao čovjeka kojem iznad glave piše CHILL pošto odašilje mirnu vibru. ''To je tako miran čovjek'' - rekla je moja mama nakon prvog zajedničkog ljetovanja jer  on i ja nismo u niti jednom trenu povisili ton jedno na drugog niti se u ikojem trenu osjetila ikakva napetost. Kod nas dvoje napetosti nema i ovo ''zlostavljač'' i ''psihotični manipulator'' ja iskreno ne razumijem isto kao što on iskreno ne razumije opis mene kao agresivne i svadljive osobe nego dapače - opisuje me kao veselu i miroljubivu žensku. Jer takva sam s njim. Zašto? Jer nam se dijagnoze poklapaju iliti izvlačimo  najbolje jedno iz drugog. Ponavljam, ne postoje grozni ljudi, postoje samo - nekompatibilni ljudi. Hitler i njegova Eva su se super slagali. Brutalan primjer, ali istina. Dijagnoze - doslovno dijagnoze - su im se poklapale. Poanta priče je da sam u ove 33 godine mladosti/starosti naučila da postoje ljudi s kojima nam je jednostavno  super i s kojima nema turbulencija i laptopi ne lete u zid. Postoje ljudi s kojima nam ne pada napamet kupiti lažnu votku nego popijemo jedno fucking pivo u petak navečer i sve je super. Sve je za pet! Od onih drugih, onih zbog kojih doručkujemo sedative u mlijeku, a lokalni diler Joca nas zna po nadimku... Eh, od tih treba pobjeći jer nitko od nas ne zaslužuje da bude s osobom koja izvlači najgore iz njega. Niti jedan od dvoje sudionika te veze to ne zaslužuje pa zašto da se međusobno mučimo kad svijet može biti divno mjesto i život doista može biti lijep samo ako se spojimo s pravim ljudima. Kriterij po kojem biramo ljubavnog partnera treba biti praktički isti kao kriterij po kojem biramo najboljeg prijatelja. Netko tko nas tlači i s kim se svađamo i bacamo laptop u zid nam nije prijatelj, a ljubavni partner treba biti upravo to. Naš najbolji prijatelj. Naše utočište, mjesto na koje bježimo kad se život strmoglavi na nas, a ne suprotno od toga iliti osoba od koje bježimo, s kojom se tučemo i protiv koje govorimo najboljim  prijateljima ili u gorem slučaju - psihijatru. Ako nam zbog veze s nekime treba psihijatar, to ne znači da smo mi ludi nego da ta osoba nije za nas. A laptopi su skupi! A to što lažna votka košta samo 39,99 kn ne znači  da je trebamo piti! Svatko ima pravo na sreću u životu i dok smo još uvijek dovoljno mladi da je nađemo, ne odustajmo! Ljudi znaju odustati i smiriti se s bilo kim, onim tko izvlači najgore iz njih, jer primjerice ne žele biti onaj stari tip u bircu koji  sjedi sam ili ne žele biti ona žena koju je pregazilo vrijeme, a i dalje ide sama u disko. Pogrešno je pristati na bilo što samo da ne bismo bili sami jer svijet je prepun prekrasnih ljudi s kojima se možemo i hoćemo super slagati i biti oni najbolji mi, a sve što trebamo  je otvoriti oči, vidjeti ti ih, prepoznati ih i dati im šansu. Loše veze se ne liječe sedativima i drogom, loše veze se liječe prekidom. Vjerujte, postoje osobe, množina, ne jedna osoba nego postoji više osoba s kojima nam neće trebati sedativi. To što se s nekim tučemo ne znači da se volimo nego da nismo jedno za drugo. Možda se i volimo, ali tuča nije ljubav. To je izvlačenje najgore iz nas. Onaj tko je nekome psihotični manipulator nekome drugome je chill osoba, a ona agresivna cura s nekim je nježni cvijetak. Odustanimo i pustimo ove koji izvlače najgore iz nas, a i mi iz njih, da odu! Neka idu i nađu svoju pravu sreću! Pustimo ih jer jedino tako ćemo otvoriti oči i naći one koje zaslužujemo da budemo sretni. Evo. To sam stvarno naučila u svoje 33 godine. Uvod možete zanemariti, osim dijela s ostavljanjem Cole otvorenom preko noći. To je doista zajebana stvar! Pusa... Read the full article

[smartphonehrvatska]

Samsungova ovogodišnja Galaxy A serija telefona obećava, a u samo središte te nove familije smjestio se atraktivni Galaxy A50 s lijepim 6.4-inčnim Infinity-U Super AMOLED zaslonom, under-display čitačem otisaka i tri kamere na leđima. Je li zaista tako dobar kao što zvuči i izgleda, doznajte iz nove recenzije.

SPECIFIKACIJE

Samsung Galaxy A50

dimenzije

masa

158.5 x 74.7 x 7.7 mm

166 g

zaslon

6,4” Super AMOLED 1080 x 2340 (~403 ppi); HDR10+; Gorilla Glass 3

CPU

GPU

8x Exynos 9610 10nm @ max 2.3 GHz

Mali-G72 MP3

RAM

4/6 GB

podatkovni prostor

64/128 + microSD

glavna kamera

  selfie kamera

25 MP, f/1.7, PDAF; autoHDR; 1080p@30fp EIS 8 MP, f/2.2, 12mm (ultrawide) 5 MP, f/2.2, senzor dubine

25 MP, f/2.0; autoHDR; 1080p@30fps

povezivost

4G/LTE; WiFi; Bluetooth 5.0; GPS; NFC; Wi-Fi hotspot; 

baterija

Li-ion 4000 mAh integrirana; 15W brzo punjenje

OS

Android 9.0 + Samsung One UI

DIZAJN I ERGONOMIJA

Ne čudi me što je toliko vas tako zainteresirano za Galaxy A50 jer osim tih specifikacija na papiru, ovaj telefon izgleda izuzetno atraktivno, što pogotovo vrijedi za modele u svim bojama kućišta osim one obične crne.

Vrlo je tanak i elegantan, a okvir zaslona, koji se prostore praktički preko cijele prednjice je vrlo tanak, što je danas jako IN. 

Prednjica je prekrivena Gorilla Glass 3 staklom, a leđa plastikom, koja izgleda tako dobro da ćete pomisliti da je riječ o staklu. Nije ni čudo što u Samsungu taj materijal nazivaju 3D Glassticom.

Okvir kućišta koji povezuje leđa i prednjicu, također je izrađen od plastike ali opet neke tako dobre da sam i sam bio uvjeren da je metalan, dok negdje nisam pročitao drugačije. U njemu su precizno izbušeni otvori i ugrađeni fizički gumbi da ga je zaista lako zamijeniti za metal. 

Oko zaslona je impresivno malo mesa, točnije po bokovima i gore vrlo malo, a dolje ispod razumna količina da bi ga bilo ugodno držati u ruci. Gore je taj maleni U zubić s 25MP selfie kamerom, a poviše njega i slušalica poziva. I ovdje je izostalo notifikacijsko LED svjetlo, kao na Galaxy S10 modelima, na koje A50 jako uspješno nalikuje.

Na lijevoj strani je ladica za dvije nano SIM kartice i microSD karticu, a na desnom su gumb za kontrolu glasnoće, inače uvijek dosad na lijevoj strani te tipka za uključivanje/isključivanje. Obje su lijepo izvedene s jasnim klikom pod prstom.

Na vrhu telefona je tek sekundarni mikrofon, a dolje su USB C, glavni zvučnik, glavni mikrofon i 3.5 mm audio izlaz.

Leđa su u ovom slučaju plava i meni osobno se sviđa kako izgleda, a u istoj boji je i okvir kućišta. Tamo straga u gornjem lijevom uglu svoje mjesto ima trostruki modul kamere, koji tek neznatno strši, a ispod njih je LED bljeskalica, Po sredini je Samsung logo, a čitač otisaka nije ni na leđima ni na boku već ispod zaslona, kao na Galaxy S10 i S10+ borcima, no o njemu više u nastavku.

Gabaritima je Galaxy A50 skoro pa identičan Galaxyu S10+ pa nije riječ o malom telefonu ali meni kao ni S10+ nije nesavladiv. Nešto je lakši, što je dodatan plus. Nije odveć sklizak ali to će opet ovisiti o suhoći kože. 

U paketu nema nikakve maskice, no vjerujem da ćete naći nekakvu koja će ga učiniti još ljepljivijim, a da ne naruši njegov atraktivan izgled. 

Vodootporan nije, a sprijeda ga štiti Gorilla Glass 3. Koliko brzo će plastična leđa pokupiti tragove korištenja, teško mi je proricati nakon tjedan dana korištenja, koje je preživio netaknut.

Opći dojam u ruci je vrlo pozitivan i kao što rekoh, premda je plastičan, ostavlja dojam stakla i metala.

ZASLON

Adut broj dva Galaxya A50 u ovom cjenovnom segmentu uređaja je njegov izuzetno lijepi zaslon. Ovo je prvi njihov telefon s tim Infinity-U zaslonom na mojem testu. Riječ je o 6.4-inčnom Super AMOLED-u u 1080p+ rezoluciji s tim mini urezom na vrhu, kojeg je u postavkama moguće prikriti ako je to nešto što želite.

Zaslon izgleda izvrsno. Boje su izražene, crne duboke, kontrast moćan, a jačina osvjetljenja vrlo dobra unutra i vani, premda vani nije baš na razini S10-tki. U postavkama možete upravljati prikazom boja kroz nekoliko preddefiniranih postavki i u fino.

Možete ga uključiti “kucanjem”, podizanjem pred lice i klikom na bočnu tipku. 

Zaslon implementira i optički čitač otisaka, te odličan Always ON štedljivi prikaz obavijesti, koji može biti uključen stalno ili na dodir. 

KAMERE

Još jedna od značajki koja Galaxy A50 čini atraktivnim tako velikom broju zainteresiranih su kamere. Naime, sprijeda on nosi 25MP f/2.0 selfie kameru, a na leđima ima “trostruku kameru” koja je u biti dvostruka + senzor dubine za one Live Focus bokeh trikove.

Straga on dakle, nosi 25MP, f/1.7, PDAF glavnu kameru s podrškom za 1080p@30fps video, a uz nju i 8MP, f/2.2, 12mm širokokutnu kameru, s fiksnim fokusom dok je taj senzor dubine 5MP.

Nisam to isprva ni skužio ali leđna 25MP kamera kao i 25MP selfie kamera sprijeda zadano snimaju 12MP fotografije pa valjda koriste nekakav oblik pixel binning tehnologije jer ako u Postavkama odaberete 25MP fotke ostajete bez vrlo korisne autoHDR značajke, što ne preporučujem Ja sam sve snimao u automatskom režimu.

Sučelje kamere je prilično nalik na ono s Galaxya S10 pa uz automatski i Live Focus, Panoramu i druge režime nudi i onaj Profesionalni za ručne postavke ali s ipak manje mogućnosti (ISO, Balans bijele, Kompenzacija ekspozicije).

Samsungov AI prepoznaje scene pa podešava algoritme automatski.

Kao i obično, Samsungovim kamerama pucati možete tipkom okidača na zaslonu, tipkama na boku, glasom i gestama.

Kvalitetom fotografija i videozapisa koji se mogu snimiti Galaxy A50 telefonom sam zadovoljan, a pogotovo kad u obzir uzmemo cijenu uređaja. Dnevne su fotografije kao i obično lijepe i oštre s puno detalja i izraženim bojama i pristojnim dinamičkim rasponom, a ako ćete imati mirnu ruku, neće vas razočarati ni noću premda se osjeti izostanak OIS-a, kojeg ćete za ovu lovu teško naći.

Uočljiva je značajna razlika u reprodukciji boja pri snimanju glavnom i ultraširokom kamerom.

Prilično sam uvjeren da bi Galaxy A50 mogao snimati i 4K video, no ne snima ga, no barem je ovaj 1080p pri 30fps lijepo digitalno stabiliziran.

U kvalitetu fotki i videozapisa, uvjerite se i sami iz priložene galerije. Da, watermark se može isključiti.

Fotke u Punoj veličini

SOFTVER

Odaberete li danas Galaxy A50, dobiti ćete isto softversko iskustvo, kakvo biste dobili i od kudikamo skuplje Galaxy S10 serije. Drugim riječima dobit će Android Pie i novo, uglađeno i jednoj ruci prilagođeno One UI sučelje.

Zaslon zaključavanja i Početni zaslon isti su kao na S10-kama s Bixby Home zadano uključenim na krajnjoj lijevoj strani, no možete ga isključiti. Izgled sučelja moguće je prilagođavati temema, raznim rešetkama ikonica na Početnom zaslonu i u zborniku s aplikacijama. Noćni način (Dark Mode) zatamnit će sučelje na sistemskoj razini, što izgleda izvrsno, ne umara oči, a štedi i bateriju.

U izbornik s aplikacijama uklizava se s dna zaslona prema gore, a po Centar s obavijestima prst ne treba razvlačiti sve do vrha pa to sve skupa značajno olakšava baratanje jednom rukom. 

Na dnu Početnog zaslona je navigacijska traka, no možete ju zamijeniti i Samsungovim gestama pa tako još više uživati u zaslonu. Multitasking horizontalno izlistava nedavno korištene aplikacije, a podržava i Split Screen rad u dvije istovremeno.

One UI na Galaxyu A50 uglavnom radi glatko i fluidno premda ima mjesta za poboljšanja.

Zaslon je izvrstan pa je Galaxy A50 u ovom segmentu jedan od najljepših uređaja za surfanje internetom. Ako ćete koristiti Samsungov web preglednik, možete uključiti i prikaz web sadržaja na tamnoj podlozi. Samsungova tipkovnica je klasično izvrsna.

Samsungova Galerija bez iznenađenja katalogizira sve foto i video uratke na jednom mjestu, a integrira i alat za uređivanje fotografija te videa prije dijeljenja s drugima.

Opet je zaslon zaslužan za to što je Galaxy A50 odličan za uživanje u multimediji, a pomaže i solidan zvučnik na dnu uređaja kao i 3.5mm audio izlaz s pristojnim slušalicama u paketu. Kad ih priključite, možete slušati i FM Radio.

Uz Googleov i Microsoftov paket aplikacija pronaći ćete i neke dobro nam poznate Samsungove appove među kojima se ističu Samsung Health, Moje Datoteke, Diktafon i slične. Nativno je implementiran i Googleov Digital Wellbeing koji pruža iscrpnu statistiku vremena koje dnevno provodite na telefonu.

PERFORMANSE I BATERIJA

Galaxy A50 pokreće Samsungov osmojezgreni Exynos 9610 s 4/6GB RAM-a i 64/128GB proširive podatkovne memorije. Ovaj pogonski čip ima 10nm arhitekturu, i dva grozda po četiri jezgre – 4×2.3 GHz Cortex-A73 + 4×1.7 GHz Cortex-A53. Integrira i Mali-G72 MP3 grafiku. 

64GB podatkovne memorije uz microSD kartice, koje su danas izuzetno povoljne većini će biti posve dovoljno. 

Performansama Galaxya A50 nisam nezadovoljan, a osim onih svakodenevnih smartphone zadaća, glatko odrađuje i igrice poput PUBG-a i to zadano na najvišim detaljima pa ni gamere neće ostaviti na cjedilu.

S kvalitetom poziva i funkcijama GPS pozicioniranja nisam imao nikakvih problema.

I sad dolazimo do onog dijela koji me je najmanje oduševio, da ne kažem, razočarao – optički čitač otisaka ispod zaslona. To je još jedan dašak premium segmenta koji bi ovaj mid-range telefon trebao činiti još atraktivnijim, no mislim da na njemu treba još raditi. Naime, spor je i prilično neprecizan, naročito isprva dok mu ne naučite poziciju te kako ga pravilno koristiti.

Za razliku od ultrazvučnog skenera prsta na Galaxyu S10 i S10+, ovaj je optički pa zaslon mora osvijetliti prst kako bi ga prepoznao pa postupak otključavanja traje duže no što očekujete. Ja sam s vremenom naučio najprije uključiti zaslon kucanjem ili jednostavno podizanjem pa postaviti prst na čitač što cijeli postupak onda čini nešto boljim, no i dalje ima mjesta za poboljšanja, a budući da je softverskom nadogradnjom rad čitača otisaka na Galaxyu S10 značajno poboljšan imam razloga za optimizam. Face Unlock radi lijepo čim uređaj podignete pred lice.

Galaxy A50 opremljen je baterijom kapaciteta 4000 mAh i autonomijom neće razočarati ni najzahtjevnije jahače po društvenim mrežama. Na jednom će punjenju ponuditi i do dva dana mješovite uporabe ako ćete skoro 10 sati uključena zaslona tako rasporediti. Naravno da će realna autonomija ovisiti o osvjetljenju zaslona i načinu uporabe ali ponavljam, ne biste smjeli biti nezadovoljni.

Podržano je 15W brzo žično punjenje s punjačem u paketu s kojim mu do 100% treba oko 90 minuta, dok će nakon prvih 30 minuta dosegnuti otprilike 50% kapaciteta. Za ovaj segment, posve solidno. Bežičnog punjenja pa time ni onog reverzibilnog bežičnog ipak nema.

OCJENA

Galaxy A50 omjerom cijene i onog što nudi je pravi sweet spot nove Galaxy A serije uređaja, a bogme će za mnoge biti pravi sweet spot općenito. Za razumnih €330 ili 2499 kn koliko košta u ponudi mobis.hr webshopa, nudi jedan lijepo zaokružen uređaj. 

Vizualno je vrlo atraktivan, ima jako lijepo i moderan zaslon, elegantan je i nije pretežak. Ima posve OK kamere, solidne preformanse i natprosječnu autonomiju. Pozdravljam podršku za microSD kartice, 3.5mm audio izlaz i osvježeno One UI sučelje. 

Ono što ne pozdravljam su izostanak notifikacijske LED-ice i čitač otisaka ispod zaslona, koji me nije baš oduševio svojim radom, no ima šanse da će ga softverski poboljšati, a dotad koristite prilično dobar, ali ipak ne tako siguran Face Unlock. Ima još mjesta iza optimizacije, koje će sučelje učiniti još fluidnijim.

Galaxy A50 je tako odlična alternativa za sve one kojima je Galaxy S10e preskup, a i za sve ostale koji traže novi telefon u cjenovnom rangu oko €330. 

odličan zaslon

atraktivan dizajn

solidne performanse

pristojne kamere

natprosječna baterija

One UI sučelje

3.5mm audio izlaz

podrška za microSD kartice

dual SIM

USB OTG

čitač otisaka ispod zaslona nepouzdan i spor (barem zasad)

nema notifikacijsku LED-icu

SAMSUNG GALAXY A50 VIDEO RECENZIJA

stiže…

Recenzija: Samsung Galaxy A50 Samsungova ovogodišnja Galaxy A serija telefona obećava, a u samo središte te nove familije smjestio se atraktivni…

[ggdbonlineoutlet-blog]

Isabel Marant Bobby Prodaja Hrvatska Moj ideal 8 trgovina Prodavaonice Butici u Parizu

Windbreaker i, također, visoka visoka peta uvijek će biti Isabel Marant Hrvatska rsta ureda vrlo prvi izbor, da jednostavna serija. Uključujući stil je samo djelotvorna učinkovitost unutar hladnoće i može vam dati dobru figuru. Njihov pojas svih lumbalnih, neka vrsta plavih traperica u sebi doista je integritet, kao i proporcija je također jedno posebno lijepo područje. Državne slavne osobe poput Natalie Portman i Diane Kruger sljedbenici su Marantove opuštene, neskladne šik. U stvari, DKNY-jev trendovski niz pista pronalazi svoje stvari kanalizirajući apsolutno flirty, parišku vibru. Kratki bi trebao biti samo određeni hir među mnogim modnim tossing i okretanje dame. Odgovarajuće sada možete izgledati visoke kvalitete koristeći vrlo skup u dvije neke od tih vrsta iz čizme, ali i to je jednostavno potrebno vrijeme za korištenje kuće Isabel Marant Bobby Prodaja Hrvatska spod ove odgovarajuće dress-up kostim. Dok će osoba odrediti mnoge holivudske filmske zvijezde koje u potpunosti vuku na ove oblike wellingtona bez četverostrukog nošenja, to je svakako bilo neupitno preporučljivo. Ove vrste čizme najvjerojatnije ne izgledaju vrlo jako na izloženim prstima. Onda, ako se koristi par iza udobnih čarapa, čini se da ćete se osjećati dobro. Može se dogoditi da kao nusprodukt uvijek bude djelotvoran za dobivanje prednosti koje će imati pravi set među dva pigmentirana crijeva, pantyhose ili čak hulahopke. To malo djevojaka također staviti na na stremen traperice koje stvarno može uspostaviti učinkovito ispravno s manje čizme. # # Dobiti korisnost za 90 posto osim True Religion, Marc Jacobs, Diane Von Furstenberg, a zatim više na Sexy City Chicks Moda Bash. Ulaznice su i dalje dostupne u iznosu od 5 USD. Samo jedan život. Dodir, 240 D. 52. St., br. Broadway (310-318-1731); 5-10. # # # # Divna odijela Hickeya Freemana mogu se naći označena na $ 600 (izvorno $ 3,295) i staviti na kapute započeti proces od $ 300 (izvorno $ 995). Bobby Williams golf majice će se dogoditi da se na istoj prodajnoj cijeni za 65 dolara (izvorno $ 150 i više). Kroz 4/30. Soiffer Haskin, 317 M. 33. E., nr. 9. Ave. (718-747-1656); Su (9-6), M-W (9-6: 30), Th (9-5). 'Pogodi dok sam sretan kroz posao s kastingom da federalne djevojke nastave s tim kad nas pronađu namijenjene za posao. Tako sam sretna zbog cijelog djela koje su mnogi stekli sa svima njima. Oni su zapravo takvi ikoni, blagi brendovi ili zato što uvijek vjerujem da se radi s njima, 'koristio je Heide. Kao jedna od najatraktivnijih cool brandova, Isabel Marant Outlet Sale posjeduje najbolji prepoznatljiv način izrade. Isabel marant prodavati tenis cipele i Isabel čizme virtualno nude određeni prirodni, neproblematičan i 100 posto slobodan temperament kada žene. Puno je skočilo u industriju skladištenja nekoliko isabel marant trgovina. Ponudite ove cipele svojim omiljenim stopalima pojedincima koji mogu izvesti vašu osobnu individualnost. Cijeli brand pribor može vas učiniti elegantnim iako casual. Bez obzira jeste li završili - odlazak na večernji obrok, izvrsno ekstravagantno natjecanje ili isključivo lociranje koji nudi prijatelje, osoba može nositi te odgovarajuće obuće i zapravo nevjerojatne. Po njihovoj vrsti, svaki kao i svaki stupanj na muškarcima i ženama može ga pripremiti jasno da su same grede bešavne čizme. Kao što je dostupno za njihov normalan pogled natrag neusporedivu tenisice, kako oni stoje za neku vrstu specifičnog trenda preporučuje širok raspon muškaraca i žena. Kredit mora ići na svaku od njihovih privlačnih nagrada, sada ih ima puno više i više onih koji su atraktivni za njih. Jednostavno kao što je u današnjem tržištu lažna razmatranja zapravo svugdje na tržištu, osobito on-line.

[ggdbcheaponline-blog]

Isabel Marant Bobby Prodaja Moj hit 8 mehaničara prodavaonice u Parizu

Windbreaker i, također, visoke granice će uvijek biti glavni izbor ureda, neke jednostavne linije proizvoda. Uključujući stil će jednostavno djelotvornost suprotstaviti hladnoći i može vam dati dobru figuru. Jedan pojas na lumbalnom dijelu, dva bliska plava traperica u svojoj cjelovitosti, kao i omjer je također jedan poseban lijepi kabel. Ugledni glasovi poput Natalie Portman i Diane Kruger obožavatelji su Marantovog opuštenog, neskladnog šika. Štoviše, DKNY-jeva korisna matrica pronalazi neovisno kanalizirajući jedan flirty, pariški vibru. # # Kratka je obično samo moda u modnim osjetljivim damama. Tada ćete vjerojatno izgledati vrhunske kvalitete koristeći vrlo skup se odnose na dvije mnoge od tih vrsta koje se odnose na čizme s druge strane to je normalno potrebno, tako da možete Isabel Marant Bobby Prodaja oristiti da će se ispod nove odgovarajuće ormar. Dok će se otkriti mnoge slavne osobe yanking nalazi na ovim brand cipele i čizme bez niže tijelo trošenje, prolio težinu. ovo je definitivno stvarno ne preporuča. Takve vrste čizme dosljedno ne čine da izgledaju vrlo brzo nakon što su im se pokazali prsti. Apsolutno ako ste odjeveni u neki par udobnih čarapa, nesumnjivo ćete se osjećati jako dobro. To bez napora je vidjeti da je konačni uvijek radije crtati na njima, što obično ima pouzdan set povezan s dva Isabel Marant Bobby Tenisice igmentirana crijeva, čarapa ili uistinu hulahopaka. Nekoliko djevojaka također morate staviti na traperice kako bi uspješno doista sastavile dodatak koji ima manje čizme. # # Dobiti korisnost za sedamdeset osam posto, osim True Religion, Marc Jacobs, Diane Von Furstenberg, i više od razigran Grad Bebe ptice Moda Beat. Ulaznice su $ 5 unutar vrata. Samo jedan radni dan. Dodir, 240 D. 52. St., br. Broadway (310-318-1731); 5-10. # # Jednostavna odijela Hickeya Freemana doista su označena do $ 600 (prvobitno $ 3,295) i stavljaju se na kapute na 300 $ (izvorno 995 $). Bobby Jones majice za golf će stalno biti na istoj transakciji za 65 $ (izvorno 150 $ i više). Kroz 4/30. Soiffer Haskin, 317 M. 33. St., br. 9. Ave. (718-747-1656); Su (9-6), M-W (9-6: 30), Th (9-5). 'Pogodi kao i, upoznao sam se kroz program za kasting koji se može prenijeti na bilo koju vrstu naših djevojaka, kad smo stvarno prikladni za posao. Ja sam tako uzbuđen za točan rad koji mogu dobiti sve je spreman poduzeti s ljudima. Nesumnjivo su tako veliki ikoni, malo divlji brand, a time i onaj koji obično kupujem, uvijek sam sanjao o radu s njim, 'rekao je Heide. Kao i uvijek najotmjeniji brandovi, Isabel Marant Outlet Sale posjeduje jedan jedinstveni stil dizajniranja. Isabel marant maloprodaja tenisice i Isabel čizme ljepušan velik dio sve ponude ja bi rekao prirodni, jednostavan za implementaciju i 100 posto slobodan temperament zbog dame. Mnogo je započelo inovaciju prešanja odjeće isabel marant plug. Trebate te čizme na vlastitim nogama većina ljudi može provjeriti vašu osobnu individualnost. One robne marke mogu vam kuhati uistinu elegantne, istinski povremene. Odaberite da će biti večernji obrok, biti ekstravagantan odmor ili jednostavno okupiti se s prijateljima, ljudi mogu odlučiti nositi taj položaj i zamisliti nevjerojatno. Što se tiče njihovih tipova, svaki od njih može svaki aspekt na svakom od njih pomoći posebnom što su drvene građe bešavne cipele i čizme. Kao i na njihovom legendarnom izgledu u neusporedivim tenisicama, ti ljudi stoje za oblik specifičnog trenda koji se sviđa širokom rasponu muškaraca i žena. Mnogi su na svakom mjestu i na svakom njihovom dovođenju nagrade, na tom mjestu, dobar i puno mnogo privlačnijih Isabel Marant Bobby Prodaja Hrvatska soba koje će ih privlačiti. Jednostavno kao što je to slučaj s kasnim lažnim problemima, otprilike se svugdje odnose na tržište, osobito on-line.

[mndzdr]

Evo kako da se odbranite od gripa

Evo kako da prirodnim metodama poboljšate imunitet i ostanete zdravi tokom cele godine. Raznobojna ishrana Konzumiranje različitih vrsta voća i povrća će vam omogućiti da unesete dovoljno antioksidanata kroz ishranu. Vitamini A, C, D, cink, selenijum i bioflavonoidi, koji su vrlo važni za imunitet, nalaze se u zelenom povrću i voću jarkih boja. Ovi vitamini i minerali pomažu da bela krvna zrnca budu efikasnija u borbi protiv bakterija i virusa. Dovoljno sna Verovatno ste već čuli koliko je važno da dovoljno spavate, ali možda niste znali da nedostatak sna itekako doprinosi bolu u grlu? Studija u kojoj su učestvovali identični blizanci je utvrdila da oni koji su manje spavali imaju slabiji imuni sistem, u odnosu na svoje blizance koji duže spavaju. "Spavanje je zlatna prilika da se telo odmori i oporavi, a nedostatak sna oslabljuje imuni siste", kaže nutritivni terapeut Eli Ajsom. Da ne biste oslabili imuni sistem, gledajte da spavate sedam sati i izbegavajte tehnologiju sat vremena pred spavanje da biste lakše zaspali. Takođe, teanin, koji se nalazi u zelenom čaju će vam pomoći da zaspite. Vežbajte Vežbanje je dobro baš za sve, ali naučnici veruju i da jača imuni sistem tako što se tokom vežbanja oslobađaju patogeni koji održavaju limfni sistem aktivnim, čime se podstiče detoksikacija tela kroz pluća i kožu znojenjem. Unosite vitamin D Prošle godine je jedna globalna studija pokazala da se dodavanjem vitamina D u ishranu značajno umanjuje rizik od prehlada, gripa i drugih respiratornih infekcija, poput bronhitisa i zapaljenja pluća. Stručnjaci dodaju da je manjak vitamina D u hladnim i tmurnim danima razlog zašto su baš jesen i zima sezona kada ima više prehlada i virusa. Dnevno ili nedeljno uzimanje suplemenata vitamina D poboljšalo je imuni sistem učesnika studija, posebno kod onih koji su imali slab imunitet. Uzimajte vitamin C Vitamin C ne može da izleči prehladu ili grip, ali svakako doprinosi jačanju imuniteta i na taj način deluje kao prevencija protiv ovih sezonskih bolesti. Stručnjaci ističu da vitamin C naročito treba da unose oni koji su pod stresom ili naporno treniraju, kako bi smanjili rizik od prehlada i gripa. "Vitamin C je moćni antioksidant koji poboljšava funkcionisanje imunih ćelija, pomažući da se telo odbrani od virusa i bakterija", kaže Ajsom. Stavljajte luk u sve Luk ima priordna anti-mikrobna i antizapaljenska svojstva, kaže nutritivni terapeut. "Stavljanje luka u hranu koju pripremate ima značajno antibakterijsko dejstvo protiv bakterija poput Ešerihije, salmonele, stafilokoka i slično", kaže ona. Ajsomova dodaje da to znači da luk može da pomogne u jačanju imunog sistema tako što održava balans mikroba u crevima. Unosite probiotike Stručnjaci creva nazivaju "drugim imunim sistemom", jer se u imunom sistemu creva nalazi oko 70-80 odsto imunih ćelija i to je "prva linija odbrane" protiv virusa i bakterija. "Disbalans mikroflore u crevima se povezuje sa prisustvom infekcija, kao i sa autoimunim bolestima", kaže Ajsom. "Održavanjem zdravlja creva, za šta su jako važni probiotici, jača se i imuni sistem". Unosite beta-glukan Beta-glukani su vrsta ugljenih hidrata koji se nalaze u zidovima ćelija nekih gljivica, poput pečuraka i celih žitarica. "Oni su jako važni za stimulaciju imunog sistema i mogu da smanje rizik od prehlade i gripa, da ublaže simptome, ali i da smanje trajanje zapaljenja gornjeg respiratornog trakta, zato je važno da ih unosite kroz hranu ili suplemente, posebno u ovo doba godine". Perite ruke redovno Redovno pranje ruku može da spreči oko 21 odsto slučajeva prehlade i respiratornih infekcija. Bakterije se nalaze na našim rukama, sviđalo nam se to ili ne. Rukama i nesvesno dodirujemo lice, nos, usta, oči, ni ne shvatajući da tako unosimo bakterije u organizam, zbog kojih postajemo bolesni. Zato, perite ruke posle odlaska u toalet, pre nego što sednete da jedete, kad spolja uđete u kuću... Unosite cink U studiji sprovedenoj 2014. godine se ispostavilo da je uzimanje 10-15 miligrama cinka dobra prevencija protiv prehlade, posebno kod dece. Oko 33 odsto dece kojoj su davali ove suplemente nije imalo prehladu, u poređenju sa 14 odsto dece iz kontrolne grupe. Dnevna preporučena doza za žene oko 7 miligrama cinka dnevno, a oko 9,5 miligrama za muškarce. Deca starosti od jedne do tri godine treba da unose oko 5 miligrama cinka dnevno, deca od četiri do šest godina oko 6,5 miligrama, od sedam do deset godina oko 7 miligrama, a deca od 11 do 14 godina 9 miligrama cinka. Ove suplemente je najbolje uzimati sat vremena pre obroka ili dva do tri sata nakon obroka. Let's block ads! (Why?)

[superbmakerzombie]

Modrić: Ovo je čudesno, svi su moji snovi ovime nadmašeni

Modrić: Ovo je čudesno, svi su moji snovi ovime nadmašeni

Hrvatski kapetan Luka Modrić, koji je u ponedjeljak dobio nagradu za najboljeg nogometaša svijeta, smatra da će na sadašnjoj razini moći igrati još dvije ili tri godine, te nastaviti osvajati trofeje s Real Madridom i hrvatskom reprezentacijom.

– Naporno treniram kako bih mogao osvajati naslove s Real Madridom. Premda imam 33 godine čini se da svake godine postajem bolji. Osjećam se jako dobro.…