#zaštita glave

[narkonianews]

Zdrav mozak smanjen rizik od Alzheimerove - 12 saveta

Zdrav mozak smanjen rizik od Alzheimerove – 12 saveta Prema Alzheimer Forschung Initiative e.V., uobičajeno je da su prvo zahvaćene sinapse kod Alchajmerove bolesti. To rezultira time da komunikacija između nervnih ćelija (neurona) više ne funkcioniše pravilno, te informacije ne mogu biti pravilno obrađene i prenesene. Tokom napredovanja bolesti, nervne ćelije umiru. Ovaj gubitak nervnih ćelija…

[prometejevaskolatrcanja1]

‘’Bio sam dobar prema tebi’’ kaže Rudy Pipilo /The Deuce (2017-2019)

Bio sam dobar prema tebi, a ti meni ovako, kaže Vincentu Rudy Pipilo, mafijaš tog dijela New Yorka. Tako se radio posao u tom vremenu, bez obzira kojeg tipa bio biznis imaš, zavisno o pripadajućoj lokaciji, svog mafijaša kojem daješ udio. On te zauzvrat štiti od drugih mafijaša, pomoći će ti do mjere s pljačkama, premda je osiguranje prostora i dalje prvenstveno tvoja zadaća, sličan je odnos i sa policijom i inspekcijama, ukoliko Rudy Pipilo ima svog čovjeka u zanatu, ubacit će ti dojavu o budućim akcijama. S druge strane stroga zaštita nije nužna svodeći ulogu mafijaša prvenstveno na zaštitu od drugih mafijaša. Sam sebi konkurencija i svrha, slično kao i svodnik kod prostitutke. Neobični dio je prihvaćanje odnosa kao normalnog, nema sumnje kod Vincenta da neće dati dio Pipilu, kad Franky isto nije napravio za svoj posao s video trakama Pipilo je bijesnio. Shvatio je to kao izdaju premda se radi o svoti od par stotina dolara mjesečno. Pitanje je odanosti. 

U osnovi problem je u državnom aparatu, ukoliko izabrani predstavnici dolaze na vlast s figom u džepu što je često slučaj obzirom da kampanja iziskuje ozbiljne financije, rad svih državanih institucija vrlo lako može tražiti istu figu i zanemarivanje određenog dijela vidika, a ako se nešto događa dovoljno dugo, samim tim što se događa u tom širem vremenskom okviru dovoljno je da se prihvati kao normalno, način kako se oduvijek poslovalo. Čudna je narav tradicije. 

S te strane obzirom na uvjete Rudy Pipilo je, ako već moraš imati svog tlačitelja sasvim pristojan. On razumije da posao ima fluktuacije, neće žuriti s dugovima, bit će darežljiv s budućim pozajmicama. Rudy traži lojalnost. To je broj jedan. Ne smije se preispitivati legitimitet samog odnosa, slučajno pomisliti da radiš posao bez njega u vidu.

Ako su Rudy Pipilo i C.C. metafora za odnos gdje subjekti traže postotak zarade na ime zaštite gdje ista postoji samo od drugih iste vrste, pitanje mi je što je današnji ekvivalent. Političari sigurno imaju dio industrijskih interesa koje trebaju poštovati obzirom da je vlast uvjetovana novcima, ali ne radi se ovdje nužno o nekom krijumčaru, kapitalizam tu funkcionira bez jedne glave, već je sami sustav uspostavljen na način da CEO određene firme bez obzira na kratkoročnu narav svog posla dio lobija prihvaća kao nužni dio po kojem se obavlja poslovanje. Dok političari prihvaćaju uvjete, a nema tu nužno razloga da se isti mijenjaju, lobiji će se nastaviti. Sport ima dio menadžera koji će često tražiti ugovore sumnjivih osnova na ime pružene prilike. S te strane stoji dio opresivnog odnosa u kojem biraš svog krvnika, ali posao je čistiji, Eduardo može Zdravka Mamića odvesti na sud na ime ugovora potpisanog prije 15 godina. Ipak, Eduardo si može priuštiti financijske troškove suda, nešto što mladići, posebno ako su crni i dolaze iz siromaštva ne mogu. Treba im svodnik kojem će davati novce.

[mndzdr]

Zaštitite kožu od sunca: Izbegnite najčešće greške

Dermatolog dr Hiva Fasihi ističe da kreme sa zaštitnim faktorom štite od raka kože i dodaje da je to najbolji "anti-ejdžing" proizvod koji ćete ikada koristiti. Kremu bi trebalo da nanesete oko 15 minuta pre izlaska napolje, od glave do pete, u malo debljem sloju, i trebalo bi iznova da je nanosite svada dva sata. Uz to, izbegavajte ove greške. Ne oslanjajte se na SPF u šminki Bez obzira na to koliki je SPF u puderu ili prajmeru, to nije dovoljna zaštita od sunca. "Istraživanja su pokazala da se šminka ne nanosi u dovoljno debelom sloju da bi ponudila zaštitu od sunca koju SPF nudi", kaže dermatolog dr Fasihi, dodajući da bi šminku trebalo nanositi četiri do šest puta da bi se dostigao taj nivo zaštite. Pre nego što izađete napolje, nanesite velikodušnu količinu kreme SPF 30 ili 50 pre šminkanja i kremu iznova nanosite svaka dva sata. Ne koristite staru kremu Svako od nas to radi – ostalo nam je malo prošlogodišnje kreme, što je ne bismo iskoristili? "Istraživanje iz 2013. godine je pokazalo da 57 odsto ljudi koristi kremu kojoj je istekao rok trajanja", ističe Ebi Kli, direktorka Ultrasun-a. Dr Fasihi objašnjava da se tekstura losiona i njegova efiksanost UVR filtera vremenom smanjuje, tako da krema kojoj je istekao rok zapravo i ne štiti od sunca. Proverite rok trajanja na pakovanju – obično je između šest i 12 meseci, a posebno obratite pažnju na simbol otvorenog pakovanja koji pokazuje koliko dugo je proizvod efikasan nakon otvaranja. Ne precenjujte vodootpornost kreme Dermatolozi kažu da se 25 odsto krema sa zaštitom spere već nakon 20 minuta provedenih u vodi. Tačnije, SPF je nakon tog vremena provedenog u vodi manji za 50 odsto. "Vežbanje i znojenje takođe ispiraju kremu, zato redovno ponovo nanosite nakon toga", savetuje dr Fasihi. Ne preskačite osetljiva područja Neke delove tela lako preskočimo kada nanosimo kremu za sunčanju, a to dovodi do opekotina od sunca. Područja koža koja se najčešće preskaču su stopala, uši, ključna kost, nos, zadnja strana vrata – imate to na umu kad se mažete. Dobro pročitajte deklaraciju Pre nego što kupite kremu, dobro pročitajte šta piše na pakovanju – potrebno je da vas štiti od UVA i UVB zračenja. "SPF broj na bočici pokazuje kolika je UVB zaštita, a zaokrućeni UVA logo znači da krema štiti od UVA zraka", objašnjava dermatolog. Takođe, ukoliko na pakovanju piše "broad spectrum", to znači da štiti od obe vrste zračenja. Dodatno, dermatolog kaže da su dobri sastojci u kremama za sunčanje vitamin E i lutein. Let's block ads! (Why?)

[mndpor]

Da li i Srbiji preti epidemija malih boginja?

U Rumuniji "bukti epidemija" malih boginja. Koliko je obolelih u Srbiji? Foto: Guliver/Getty/Thinkstock   U Srbiji se registruju samo pojedinačni slučajevi obolelih od malih boginja, izjavila je za Tanjug doktorka Dragana Dimitrijević, šef Odeljenja za epidemiloški nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Btut". Prema njenim rečima, u poslednjih deset dana nije bilo novoobolelih. Istovremeno, međutim, u Rumuniji "bukti epidemija" malih boginja. U toj državi je do sada registrovano više od 3.000 obolelih od malih boginja i 16 smrtnih ishoda, podaci su Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Dimitrijevićeva kaže da je vakcinacija najbolja prevencija od ove bolesti.Koliko je ta bolest opasna Male boginje su osipna groznica, visoko zarazna bolest dečjeg uzrasta, od koje ne oboljevaju samo osobe koje su imunizovane bilo da su dobile vakcinu, bilo da su prethodno imale tu bolest i da su je prebolele. Procenat komplikacija kod malih boginja ume da bude dosta veliki. Najteže su upale mozga - encefalitisi, ali se mogu javiti i komplikacije na plućima. "U Srbiji smo krajem februara imali sedam prijavljenih slučajeva obolevanja od malih boginja na teritoriji Rasinskog okruga. U poslednjih 10 dana nije bilo prijava novoobolelih od ove bolesti", rekla je Dimitrijević. Ona je objasnila da je obuhvat vakcinacijom u Srbiji različit, te da je za vakcinaciju MMR-om (male boginje, zauške, rubeola) u drugoj godini života deteta obuhvat 81 odsto, a u sedmoj godini života (revakcinacija) obuhvat 91 odsto. "Važno je da naglasimo da u odnosu na prethodnu godinu, 2015. godinu, imamo porast obuhvata vakcinacijom u sedmoj godini sa 87,5 odsto na 91 odsto, što je značajno i važno u ovom trenutku", naglasila je Dimitrijević. Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS Goran Stevanović kaže da se od uvođenja vakcinacije protiv malih boginja u Srbiji beleži sve manje oboljevanja od te bolesti, te da su to danas sporadični slučajevi. "Zadnji put je bilo više obolelih početkom devedesetih godina i od tada imamo pojedinačne slučajeve oboljevanja. Nekada su to manje grupe koje su međusobno povezane, do desetak ljudi, ali ne više od toga", rekao je Stevanović za Tanjug. On kaže da je jedina zaštita od malih boginja imunizacija i da za lečenje malih boginja ne postoji specifičan lek. "Kada bolest napadne mi nemamo ništa što bi direktno moglo da deluje na virus. Jedino je prevencija nešto što nas sve zajedno štiti", rekao je Stevanović. On je pozvao roditelje da vakcinišu svoju decu, jer se na taj način štiti sopstveno dete, ali i druga deca koja su u kontaktu sa njihovom decom, a iz medicinskih razloga ne mogu da budu vakcinisana ili i pored vakcinacije nisu strekla dovoljnu zaštitu. "Jedino ako smo svi dodovoljno dobro imuni možemo da se suprostavimo svakom virus", zaključio je direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti. Simptomi malih boginja: Period inkubacije traje 10 do 12 dana, od trenutka kad je organizam zaražen virusom. Nakon toga, bolest počinje vrlo visokom temperaturom (najčešće između 38 i 40 stepeni), koja je praćena glavoboljom i jezom. Zaražena osoba je malaksala i uznemirena. Tokom narednih nekoliko dana, oboleloj osobi počinju da suze oči, smeta mu svetlo, javlja se sekrecija iz nosa, praćena bolovima i grebanjem u grlu. Javlja se suv, uporan kašalj, a ponekad može doći i do bolova u stomaku i proliva. Siguran znak da su u pitanju male boginje su crvene fleke u usnoj duplji. U pitanju su Koplikove mrlje. Sluzokoža je jarkocrvena, i izgleda kao da je posuta grizom. Ako se pojave Koplikove mrlje, on eće biti uočljive dok ne izbije ospa. Temperatura koja se u međuvremenu spustila ponovo raste (opet na 38 do 40 stepeni) i ostaje visoka sve dok ospe izbijaju, što traje dva do tri dana. Ospice izbijaju određenim redom: prvo se pojavljuju iza ušiju, zatim na kosmatom delu glave, licu i vratu. U naredna dva, tri dana, spuštaće se po trupu i nogama. JAKO JE VAŽNO da znate da ako temperatura OSTANE VISOKA i nakon što ospe prestanu da izbijaju ili ako se TEMPERATURA javi TREĆI PUT, to znači da je DOŠLO DO KOMPLIKACIJA. Ospice su ovalne, ružičaste ili svetlocrvene boje. Mogu se javiti mestimično, a mogu biti i toliko guste da se dodiruju. Ospe se zadržavaju između tri i šest dana, a povlače se istim redom kojim su se pojavljivale, tako što prvo postaju svetlobraonkaste, pa žućkaste, a kad se sasvim povuku na njihovim mestima ostaju tamnije flekice koje će nestati za desetak, petnaest dana perutranjem kože koje ne mora biti upadljivo. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Izmileli krpelji, čuvajte se

Pantalone najbolja zaštita Duge nogavice, ili čizme do kolena, su najbolji način da se zaštitite od krpelja ako hodate po travi. Čarape uvucite u pantalone. Izbegavajte ležanje na zemlji i provlačenje kroz grmlje. Koristite i sredstva za zaštitu od krpelja. Ukoliko se mnogo znojite, sredstvo nanosite na nekoliko sati. Imajte na umu da krpelji mogu da budu i na drveću, tako da se preporučuje i nošenje kačketa ili šešira. Pregledajte se Kada se nakon boravka u prirodi vratite kući - skinite se i pregledajte svaki deo svog tela i glave - detaljno. Sam ubod rilice nećete osetiti, jer tokom probijanja kože, krpelj oslobađa neku vrstu anestetika i zato ne možete da osetite neko peckanje, bol ili svrab. Ako uočite krpelja na sebi... ... najbolje je da ne paničite, već da ga uklonite. Za ovaj postupak obavezno koristite pincetu za čupanje dlačica, prethodno dezinfikovanu alkoholom. Pokušajte polako da ga izvadite kako glava ne bi ostala u koži. Kada se krpelj napije čovekove krvi pukne mu stomak iz kojeg ispušta bakteriju boreliju burgdorferi. Zato je važno da se krpelj izvadi pre nego što se napije jer je tada manja šansa da se pojavi lajmska bolest koja može da izazove meningitis, probleme sa srcem, zglobovima... Kako se vadi krpelj Nemojte pokušavati da "ugušite" krpelja alkoholom, benzinom ili ga paliti šibicom, jer iznenadna smrt može da prouzrokuje instant puštanje virusa. Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore kako bi se krpelj odignuo od kože, a zatim se on polako izvlači iz kože. Ukoliko niste sigurni da ćete u ovome biti uspešni, idite u najbliži dom zdravlja gde će vam stručno lice izvaditi krpelja. Kada ga izvadite... Kada ga izvadite, mesto uboda premažite antiseptikom, a narednih mesec dana pratite šta se dešava sa stanjem tela, jer neki simptomi zaraze mogu i kasnije da se pojave, iako je insekt izvađen. Takođe, krpelja možete odneti i na analizu kako bi se ustanovilo da li je bio zaražen ili ne. Svaki ubod krpelja ne znači i automatsku zarazu, ali biste iz predostrožnosti ipak mogli da uzimate antibiotike. Simptomi lajmske bolesti Simptomi kada vas ujede zaraženi krpelj, slični su onim kao kada imate grip: visoka temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja, mučnina i povraćanje. Ukoliko imate sve ove simptome verovatno se radi od meningitisu i pod hitno se morate javiti lekaru. Zarazu možete sprečiti vakcinisanjem PRE uboda. Ova vakcina se preporučuje ljudima koji zbog posla borave na otvorenom, u šumama, prirodi... Krpelji su prisutni od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Da li i Srbiji preti epidemija malih boginja?

U Rumuniji "bukti epidemija" malih boginja. Koliko je obolelih u Srbiji? Foto: Guliver/Getty/Thinkstock   U Srbiji se registruju samo pojedinačni slučajevi obolelih od malih boginja, izjavila je za Tanjug doktorka Dragana Dimitrijević, šef Odeljenja za epidemiloški nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Btut". Prema njenim rečima, u poslednjih deset dana nije bilo novoobolelih. Istovremeno, međutim, u Rumuniji "bukti epidemija" malih boginja. U toj državi je do sada registrovano više od 3.000 obolelih od malih boginja i 16 smrtnih ishoda, podaci su Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Dimitrijevićeva kaže da je vakcinacija najbolja prevencija od ove bolesti.Koliko je ta bolest opasna Male boginje su osipna groznica, visoko zarazna bolest dečjeg uzrasta, od koje ne oboljevaju samo osobe koje su imunizovane bilo da su dobile vakcinu, bilo da su prethodno imale tu bolest i da su je prebolele. Procenat komplikacija kod malih boginja ume da bude dosta veliki. Najteže su upale mozga - encefalitisi, ali se mogu javiti i komplikacije na plućima. "U Srbiji smo krajem februara imali sedam prijavljenih slučajeva obolevanja od malih boginja na teritoriji Rasinskog okruga. U poslednjih 10 dana nije bilo prijava novoobolelih od ove bolesti", rekla je Dimitrijević. Ona je objasnila da je obuhvat vakcinacijom u Srbiji različit, te da je za vakcinaciju MMR-om (male boginje, zauške, rubeola) u drugoj godini života deteta obuhvat 81 odsto, a u sedmoj godini života (revakcinacija) obuhvat 91 odsto. "Važno je da naglasimo da u odnosu na prethodnu godinu, 2015. godinu, imamo porast obuhvata vakcinacijom u sedmoj godini sa 87,5 odsto na 91 odsto, što je značajno i važno u ovom trenutku", naglasila je Dimitrijević. Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS Goran Stevanović kaže da se od uvođenja vakcinacije protiv malih boginja u Srbiji beleži sve manje oboljevanja od te bolesti, te da su to danas sporadični slučajevi. "Zadnji put je bilo više obolelih početkom devedesetih godina i od tada imamo pojedinačne slučajeve oboljevanja. Nekada su to manje grupe koje su međusobno povezane, do desetak ljudi, ali ne više od toga", rekao je Stevanović za Tanjug. On kaže da je jedina zaštita od malih boginja imunizacija i da za lečenje malih boginja ne postoji specifičan lek. "Kada bolest napadne mi nemamo ništa što bi direktno moglo da deluje na virus. Jedino je prevencija nešto što nas sve zajedno štiti", rekao je Stevanović. On je pozvao roditelje da vakcinišu svoju decu, jer se na taj način štiti sopstveno dete, ali i druga deca koja su u kontaktu sa njihovom decom, a iz medicinskih razloga ne mogu da budu vakcinisana ili i pored vakcinacije nisu strekla dovoljnu zaštitu. "Jedino ako smo svi dodovoljno dobro imuni možemo da se suprostavimo svakom virus", zaključio je direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti. Simptomi malih boginja: Period inkubacije traje 10 do 12 dana, od trenutka kad je organizam zaražen virusom. Nakon toga, bolest počinje vrlo visokom temperaturom (najčešće između 38 i 40 stepeni), koja je praćena glavoboljom i jezom. Zaražena osoba je malaksala i uznemirena. Tokom narednih nekoliko dana, oboleloj osobi počinju da suze oči, smeta mu svetlo, javlja se sekrecija iz nosa, praćena bolovima i grebanjem u grlu. Javlja se suv, uporan kašalj, a ponekad može doći i do bolova u stomaku i proliva. Siguran znak da su u pitanju male boginje su crvene fleke u usnoj duplji. U pitanju su Koplikove mrlje. Sluzokoža je jarkocrvena, i izgleda kao da je posuta grizom. Ako se pojave Koplikove mrlje, on eće biti uočljive dok ne izbije ospa. Temperatura koja se u međuvremenu spustila ponovo raste (opet na 38 do 40 stepeni) i ostaje visoka sve dok ospe izbijaju, što traje dva do tri dana. Ospice izbijaju određenim redom: prvo se pojavljuju iza ušiju, zatim na kosmatom delu glave, licu i vratu. U naredna dva, tri dana, spuštaće se po trupu i nogama. JAKO JE VAŽNO da znate da ako temperatura OSTANE VISOKA i nakon što ospe prestanu da izbijaju ili ako se TEMPERATURA javi TREĆI PUT, to znači da je DOŠLO DO KOMPLIKACIJA. Ospice su ovalne, ružičaste ili svetlocrvene boje. Mogu se javiti mestimično, a mogu biti i toliko guste da se dodiruju. Ospe se zadržavaju između tri i šest dana, a povlače se istim redom kojim su se pojavljivale, tako što prvo postaju svetlobraonkaste, pa žućkaste, a kad se sasvim povuku na njihovim mestima ostaju tamnije flekice koje će nestati za desetak, petnaest dana perutranjem kože koje ne mora biti upadljivo. Let's block ads! (Why?)