#zlatno srce

[saibhaktabrasill]

#Croatian 16.mar.23 16. travnja 2023. Često nam govore o lošim učincima doba Kali. Kako da se nosimo s tim? Bhagawan nas danas vodi s ljubavlju. Moramo pokušati izvući najbolje iz svojeg sadašnjeg doba, Kali juge, i pokušati činiti dobre stvari i živjeti sretno u ovom svijetu. Prošlost je prošlost i nikada se više neće vratiti, a za budućnost nismo sigurni. Sadašnjost nije trajna; stalno se mijenja i kreće. Zato kažemo: "Budi dobar, čini dobro, vidi dobro - to je put do Boga." Pokušajte biti dobri, ispunite svoje srce dobrotom i vodite dobar život pa će i rezultat biti dobar. Kad se razbolimo, nije nimalo korisno žaliti zbog toga. Potrebno je nekako pokušati uzeti pravi lijek i preboljeti bolest. Umjesto da plačemo nad bolešću koju imamo, bolje je pokušati je izliječiti i pomoći tijelu da ozdravi. Dakle umjesto da žalimo zbog loših stvari koje se događaju u ovoj Kali jugi, uvijek moramo nastojati biti dobri i ukloniti loše iz ovog svijeta. Ljetni pljuskovi 1972., Poglavlje 11 Ovo doba (Kali juga) je Zlatno doba za one koji traže Boga da mogu zaslužiti i naučiti razlučivanje (Viveka). - Baba #sathyasai #saibhakta #sathyasaibaba #saibaba https://www.instagram.com/p/Cp36MOPMHKE/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[zanimljivaekonomija]

OMV donirao tehničke uređaje deci iz SOS Dečijeg sela u Kraljevu

OMV Srbija obezbedila je ove godine sredstva za donaciju radi kupovine tehničkih uređaja kao što su frižideri, mašina za pranje sudova i televizor, koji imaju za cilj poboljšanje uslova boravka dece i mladih koji žive u SOS Dečijem selu Kraljevo.

Od početka svog poslovanja u Srbiji OMV neguje uspešnu saradnju sa Fondacijom SOS Dečija sela Srbija, čiji je jedan od programa i Dečije selo Kraljevo. Ova saradnja obuhvata donacije i podršku raznim inicijativama i projektima koji omogućavaju da se na kvalitetan način promene životi stotine dece širom Srbije i da im se pruži prilika za bolju budućnost.

“Zaposleni u OMV Srbija sa posebnom radošću iščekuju praznična druženja sa ovom divnom decom, i trenutke kada ih obradujemo predstavom i poklonima. Ove godine okolnosti su nešto drugačije zbog pandemije ali nas ni to nije sprečilo da ovog proleća ostvarimo svoju misiju u malo drugačijim okolnostima,“ rekao je prilikom uručenja donacije direktor maloprodaje u OMV Srbija Nikola Bozalo.

„Zahvaljujući odličnoj višegodišnjoj međusobnoj saradnji sa Fondacijom potrudili smo se da prepoznamo trenutne potrebe i obezbedimo podršku u vidu različitih tehničkih uređaja za pripremu i skladištenje namirnica, zatim uređaja za održavanje čistoće pa sve do uređaja za zabavu. Iskreno se nadamo da će ovi uređaji olakšati svakodnevni život i doprineti da stanovnici ovog Dečijeg sela odrastaju u boljem i bezbednijem okruženju,” zaključio je Bozalo.

OMV Srbija je takođe i ponosan partner Kluba „Zlatno srce“ koji je pokrenula ova Fondacija. U više odvojenih akcija na OMV benzinskim stanicama potrošači su bili u prilici da sretnu predstavnike Fondacije na specijalnim štandovima i da im pruže podršku putem donacija. Veoma dobar odziv potrošača u ovim akcijama je posebno ohrabrio OMV Srbija u nastojanjima da nastavi da pomaže široj društvenoj zajednici, a naročito deci i mladima.

Fondacija SOS Dečija sela Srbija pruža dugoročnu, kontinuiranu podršku deci i mladima bez roditeljskog staranja sve do njihovog osamostaljivanja. Članica je Međunarodne organizacije SOS Dečija sela osnovane 1949. godine, koja pruža podršku za više od 1.200.000 ljudi u 136 zemalja i teritorija, sa misijom formiranja porodice za decu u nevolji, pomoć u izgradnji njihove budućnosti i razvoju zajednica u kojima žive

[kafaiknjiga]

I taj čuveni @mamashelterbelgrade... Ruku na srce, furaju svoj zanimljiv fazon, što jes' jes'. Ali što je guuuužvaaaa... nikako da stigneš na red za sedenje. 😂 Cene su definitivno "jake", probao sam kolač koji je delovao najzanimljiviji (koliko je koštao i koliko sam ga čekao, očekivao sam bar pola kile i vatromet uz njega... no dobro, bar je dobro za kondiciju... zlatno pravilo kolača, "što je skuplji, to je manji" 😂). Kafica je bila solidna). Sve u svemu, zanimljivo fensi mestašce za ekipu koja želi da popije piće na osunčanoj terasi u centru grada, i blizu Kalemegdana. (at Mama Shelter Belgrade) https://www.instagram.com/p/B4NoAgFJctn/?igshid=1cqm2t1nefhz1

[monolozi-dvadesetpetogodisnjaka]

24.08.

Prvi dan prvog meseca prve godine slobode. Doduše ne baš prvi, već treći. Ovih par dana mi u glavi računanje vreme u Francuskoj posle preuzimanja vlasti od strane Napoleona.

Četiri i po godine ljubavi i bliskosti stalo je u jedan crni džak i rečenicu "Uzmi šta je tvoje. Snežu ću poslati šta je moje kod tebe". I par minuta posle toga poruka "Molim te da mi u narednim mesecima vratiš svoj deo para što smo zajedno trošili sa moje kreditne".

Od tada - muk.

Nisam aktivan na društvenim mrežama, samo sam posmatrač iz senke - voajer. Plašim se da će ljudi primetiti da više nismo zajedno i krenuće pitanja Šta se desilo? Niste više zajedno? Jao, baš mi je žao.

Ruku na srce - meni nije. Ni najmanje. Osećam se slobodno. Srčani ritam mi je normalan. Disanje pravilno. Nije mi više muka. Opet kažem, osećam se slobodno. Stan je kompletno sređen. Sve uspomene su odložene u kutiju na kojoj piše Caja de mierda - Kutija govana. Nešto čemu smo se stalno smejali dok smo gledali jednu špansku seriju. Zlatno pitanje: da li se ja sređujem? Malo. Možda. Nemam vremena da razmišljam o tome jer treba spremiti dokumentaciju za novozaposlene. I brdo tekućih poslova. No, ne moram opet o poslu. Šta ću, moj posao mi je jedna od najzanimljivijih tema za razgovor.

No, krenuću od početka. Nadam se da ću se večeras osloboditi skoro svega.

Elem, sve je počelo krajem 2018. godine. Dugo smo se pratili na Twitteru. Zapravo, i dalje se pratimo. U nekoliko navrata smo razmenili par poruka. Bezazleno muvanje. Ko bi rekao da će to jednog dana prerasti u ljubav, pa kasnije u lom? Eh. Posle par susreta odlučili smo da se oprobamo kao partneri. Sve je išlo kao na filmovima. Puno poljubaca, smeha, nežnosti. Ah, kako je to sve bilo lepo. Posle par meseci prvi šok (bar za mene) - ideja da odemo u Švedsku da se venčamo. Naravno, uradio sam ono u čemu mi nema ravnog - u zadnjem momentu sam odustao. Kasnije shvatam kako, sve što radim, radim iz sažaljenja i straha da kažem ne. Tako sam vaspitan. Ne pitam se ništa mnogo. Moje je da aminujem i radim kako mi se kaže, odnosno kako drugi kažu. Pokušao sam tada da raskinem. Objasnio sam da sam nesrećan. Vau, otvoreno sam rekao šta mislim. Neverovatno, znam. Zatim su usledile suze, obećanja da će se promeniti, da ćemo biti srećni kao pre. Znao sam da su ta obećanja prazna, ali, hajde, šta fali. Kako to obično biva, falilo je mnogo toga.

Najveća razlika i, ujedno, najveći problem bila je činjenica što je on jedinac - navikao da je sve po njegovom i da uvek dobije sve, a, sa druge strane, sam ja kao najmlađi od troje dece. Nije bilo razumevanja za to što je meni potpuno normalno da odem kući i pomognem mojima šta treba, umesto što ćemo otići negde. Mada, uvek se išlo gde on hoće. Na moje predloge se uvek reagovalo sa "Meh, mrsko mi je. Hajde drugi put". Čak ni posle obećanja da će se promeniti, to se nije promenilo.

U međuvremenu, pre ove prve drame, započeli smo zajednički život. Opet, iz mog sažaljenja. Posvađao se sa cimerkama i onda je valjda bilo logično da započnemo zajednički život. Zaboga, naravno da sam u obavezi da budem tu i da pružim utehu, sklonište ili šta god. Zapravo nije bilo logično. Mnogo vremena je prošlo dok nisam shvatio da nikome ne dugujem ništa. Pogrešno sam se izrazio, nisam u obavezi da budem zaštitnik.

Taj zajednički život nije bio baš najsjajniji, ruku na srce. Sve je bilo po njegovom. Moje stvari su bile ružne, koji će nam to đavo. Kompromisa nije bilo, sve do jednog momenta kad sam, po ko zna koji put, odlepio jer čiste stvari smrde na cigarete.

Došlo je vreme selidbe i prešli smo u manji stan. Stan u kom nisam mogao da učim. Gde nisam imao svoj mir. Gde nisam mogao da odmorim kad dođem sa posla. Svaku priliku sam koristio odem kući. Tamo bar mogu da se zatvorim u svoju sobu i da me niko ne dira.

Meseci su prolazili. Moje srce je sve nemirnije lupalo, a disanje bivalo sve teže. Uznemirenost sve veća. Iznutra. Spolja - med i mleko.

Dolazimo do sledeće tačke pucanja.

Doživeo sam ogroman gubitak meni izuzetno drage osobe. I to sve između ispitnih rokova i bitkom sa diplomiranjem. Pokušaji da sa voljenom osobom pričam o tome, da sebi olakšam nisu urodili plodom, jer, naravno, ima prečih stvari. U tom momentu već počinjem da se zatvaram i povlačim.

Često se dešavalo da na svako moje izraženo nezadovoljstvo (znam da je neverovatno, ali da) dobijem kroz šalu Mogu ja i da se odselim. Dok mi jednog dana nije pukao film i nisam odgovorio Pa, da znaš, da bi mogao da se odseliš. Usledila je vika, uništavanje svih stvari koje je ikada dobio od mene. Odselio se uz rečenicu Samo da znaš, moraš više da se potrudiš. Ne mogu samo ja da se trudim i borim.

Ako je nešto bilo konstanta u našem odnosu, onda je to ta rečenica. Stalno sam dobijao zadatke, tako da kažem. Što je najcrnje, trudio sam se. Da li iz ljubavi, da li iz navike - pojma nemam. Verovatno oba.

Trebalo je par meseci da se "sredi sve". Šta se tu tačno sredilo je veoma teško pitanje. Doduše, odnos nam se popravio. Opet je tu bilo smeha i nežnosti kao pre. Dok se opet nije spomenuo zajednički život. Posvađao sa se trenutnom cimerkom i to je rešenje.

A ja sam opet sačekao zadnji voz da kažem šta mislim. Zapravo, sam izneo apsolutno sve - od nepoštovanja mene i mojih želja, mojih roditelja, što moji uspesi nisu na listi prioriteta za radovanje.

Shvatio sam da nikome ništa ne dugujem. Nisam dužan da bilo kome budem zaštitnik. Ne moram da budem sa nekim samo zato što taj neko prolazi kroz težak period pa mi je žao da raskinem. Ruku na srce, on prolazi kroz teške periode otkad smo zajedno. Jednostavno sam se zasitio svega niti želim da mi to bude briga. Koliko god sebično zvučalo. Umorio sam se da tešim i podržavam, a zauzvrat dobijem rođendansku žurku iznenađenja gde je celo veče tema njegov posao i nezadovoljstvo istim.

Dodao bih još nešto - niti sam savršen, niti sam bio najbolji momak na svetu. Obojica smo imali svoje "kofere", samo što smo ih kasno poneli svaki svoj sa sobom.

I tako, evo me sada. Sedim za stolom, pijem kafu i pušim cigaru. Čekam dostavu jer sam pregladan. Na prozoru se hladi kolač koji ću poneti sutra na posao jer mi se, eto, pravio kolač za kolege. Ova tri dana zaista uživam sam sa sobom. Ne treba mi ni pitanje kako sam, niti sažaljenje. Treba mi moj mir i sloboda. A to sam konačno dobio.

LP

[lokalnomag]

blog. | ne moraš da budeš alt, da bi za mene bio pravi

2006. godine, kada sam imao nešto manje od 12 godina, izašao je treći nastavak domaćeg blokbastera "Mi Nismo Anđeli" i to pod imenom "A3: Rokenrol uzvraća udarac".

Pomenuti film Srđana Dragojevića na veliko platno stigao je u vreme vrhunca popularnosti turbofolk žanra i zlatnih godina Grand produkcije. Inače, ova produkcijska i izdavačka kuća tada je, pored hitova etabliranih imena ovog "antiglobalističkog" žanra, redovno za scenu „proizvodila” i nova muzička imena putem "Zvezda Granda". Neka od tih imena verovatno znate do danas, a ukoliko ste deo "kulturne elite", pravite se da ih ne znate dok pijuckate rakijicu u nekoj kafani koja ima neki deminutiv kao ime.

Elem, rokenrol, naravno, nije uzvratio udarac, a u to vreme realno nije imao ni šanse. Dobro su to znali i sami tvorci filma, koji su na maestralan način treći nastavak ove kultne komedije učinili simpatičnom poslasticom kako za yu rock nostalgičare, tako i za mejnstrim publiku, odnosno tadašnje ljubitelje "folkera".  

Turbofolkeri tog vremena naravno nisu ostali dužni, pa su ustupili prave lokacije svojih emisija za potrebe filma, a čak je i Seka Aleksić, tadašnja muza turbofolka, u "Anđelima" zaigrala manju, ali vrlo zapaženu ulogu, dokazavši da itekako ima smisla za humor i ne stidi se svoje profesije.

Jedna rečenica iz ovog filma ostala mi je u sećanju na prvo "gledanje", a interpretiraću je u slobodnoj formi; "Turbofolk je tu da ostane i da vlada." - kaže Ivana Škorić u ulozi voditeljke imaginarne TV emisije snimane u studiju tadašnjih "Grand Show" i "Grand Parada" formata. Voleli turbofolk ili ne, svi smo tako i mislili, zaista. Mnogi izvođači rok, pop i alternativne muzike tog vremena su takođe mislili isto i prilagodili svoj zvuk ovom svemoćnom žanru i time nas dodatno uveravali u realnost gorenavedene mantre. 

Ono što često zaboravljamo, međutim, jeste da se Zemlja neumorno okreće i da ništa nije apsolutno i večno otporno na zub vremena, pa ni turbofolk.

Da se razumemo, nismo dvehiljaditih svi bili navučeni na turbofolk, sve se slušalo baš kao i danas, ali ciljne grupe za ostale muzički vezane subkulture i žanrove bile su toliko uske da su se mogle nazivati statističkim greškama.  U prevodu - ako si 2006. bio (relativno) mlad, a nisi išao na EXIT ili čitao BRAVO, nisi imao pojma ni za koga sem Šakire, Bijonse i 50 Cent-a (malo karikiram, ali razumete).

Kraj 2000-ih i rane 2010-te donose promene na globalnoj muzičkoj sceni, a popularizacija žanrova poput EDM-a i "radio friendly pop" muzike zaraznih refrena zainteresovala je upravo izvođače turbofolk i pop folk muzike da svoj zvuk bar malo prilagode svetskim muzičkim trendovima, a nove saradnje sa pripadnicima samoprozvane "[unesi ime Ex-Yu republike] R'n'B" scene polako kreću da ubadaju kolac u srce turbofolka u tom njegovom svemoćnom obliku.

U početku su Elitni Odredi, Rasta, Cvija ili recimo Nikolija (inače ćerka čuvene Vesne Zmijanac) bili ti koji su pokazivali da više ne moraš obavezno da pevaš samo turbofolk da bi bio popularan, ali i pevačice poput Cece, Severine i Jelene Karleuše koje su uspele da se prilagode novom ukusu publike. Navedene umetnice, doduše, uvek su koketirale sa publikom na više frontova, što im je i dalo prednost. Tada smo dobili priliku da upoznamo i Milicu Pavlović, koja je bila jedan od prvih takmičara Zvezda Granda koji su pevali i strane hitove u takmičenju rezervisanom za "narodnjake".

Iako još uvek relativno jak, turbofolk u svom najkomercijalnijem obliku, zajedno sa svojim predstavnicima, polako nestaje u drugoj polovini 2010-ih, u vreme kada je svetsku scenu okupirao trap zvuk koji su mladi izvođači na našoj sceni jako brzo pokupili, a oni malo iskusniji poput Jale Brata i Bube Corellija, ali i bivših turbo diva, Maje Berović i Tanje Savić, još više prilagodili senzibilitetu regiona, time zakucavši poslednje eksere na kovčegu slavnih dana turbofolka. Što bi se reklo, Relja i Vlada su hodali, da bi Nucci i Voyage danas trčali.

E sada, ovaj tekst ni na koji način nije in memoriam turbofolku. Turbofolk jeste tu da ostane i da vlada, pored svih napora da se zvuk popularne muzike na Balkanu globalizuje i na neki način plastificira u neki skandinavski i američki pop. Kako? Objasniću vam.

Turbofolk kao žanr jeste izgubio borbu na dobijanju novih izvođača koji su dovoljno intrigantni da vladaju A listom muzičke scene, vodeće produkcijske kuće ovog žanra svoj zvuk prilagođavaju novim vremenima ili jednostavno propadaju, ali stanje na terenu i u društvu manje-više ostalo je isto.

Nakon što je dostigao svoj zenit i onima koji su ga prezirali dao vremena da odmore uši, turbofolk, posebno onaj iz prve decenije 21. veka, postao je evergrin i iako ostaju debate oko kvaliteta muzičkih numera i moralnih vrednosti koje promoviše, turbofolk danas stoji rame uz rame sa popularnom muzikom bivše Jugoslavije. Šta više, pevamo ga još više i glasnije. Preko splavova, vašara i ispod šatora, turbać se preselio i u klubove u kojima je nekada izgovoriti ime Seke Aleksić bilo ekvivalent pominjanju Voldemorta. Ne prođe mnogo vremena, a da u komercijalnim, ali i alternativnim bengerima današnjice ne čujete neki stih, strofu ili melodijsku liniju koja vas najbrže vozi i zvuči vam poznato – ono što je sigurno jeste da je referenca na turbofolk, pitanje je samo da li citiramo Indiru, Daru, Cecu ili Jecu. Al’ našli smo neki balans, zar ne? Neka pitanja uvek ostaju, naravno.

Da li smo se, pored svih napora da se malo globalizujemo, opet vratili na staro? Možda.

Da li je muzički ukus regiona odraz stanja našeg društva? Verovatno.

Da li smo stvarno toliko loši jer ne umemo kao ostatak sveta da uzmemo šta nam se nudi i to u originalu prenesemo na našu kulturu, već sve moramo malo da “poseljačimo”? Nismo.

Par kulturoloških karakteristika koje dele svi narodi Balkana su sledeće – želimo da budemo slobodni, da budemo svoji u svemu što radimo i da se razlikujemo od komšija, automatski pokušavajući da pobegnemo od onoga što jesmo jer ono što ovako mali ne shvatamo jeste da se već razlikujemo od komšija, samo ne znamo gde je nam kraj dvorišta.

Živeli mi, a živeo i turbofolk. Tkd, tkd, tkd…

✍🏼 Nikola Aničić

[ovo-je-stanje-kriticno]

On nije onakav kakvim se čini. Ima zlatno srce. Još jednom pogledaj čovjeka kojeg nazivaš bezosjećajnim. Možda vrijeđa jer je i on povrijeđen. Možda ozljeđuje jer je i on ozlijeđen. A možda ovako radi ne bi li ti shvatila.

[prijedor24]

Đoković pomogao italijanskom gradu koji je najviše stradao od pandemije koronavirusa

Najbolji teniser svijeta donirao je za sada nepoznatu sumu Bergamu.

Prethodno je Novak sa 1.000.000 evra pomogao Srbiji.

U Bergamu je 61.326 zaražena koronavirusom, dok je preminulo čak 11.142 osobe.

“Đoković sa zlatnim srcem” – naslovi su u italijanskoj štampi.

“Tako je, Đoković ima zlatno srce. Nikada ne prestaje da bude velikodušan. Najbolji ljudi su oni koji pomoć daju tiho, ne reklamiraju…

[mndstz]

Novo "zlatno" pravilo ishrane

Nutricionisti se slažu da je ključ zdravlja pravilna, redovna i umerena ishrana, bogata svežim sastojcima. Svi koji žele da drže težinu pod kontrolom, ili pripaze na zdravlje, znaju da se trendovi zdrave ishrane menjaju maltene na svakih nekoliko nedelja. Evo novog - pravilo "30 nedeljno"! U našem organizmu, precizno sistemu za varenje, nalazi se 40 triliona bakterija koje obavljaju na hiljade funkcija. One "izvlače" hranljive materije iz unete hrane, proizvode vitamine i supstance kao što su masne kiseline. Raznovrsna "zajednica" ovih bakterija usko je povezana sa zdravljem skoro svakog organa u telu, uključujući kožu i srce, ali i naš um. Bakterije naročito vole vlakna u sastojcima biljnog porekla. Stručnjaci zato savetuju - unesite 30 različitih namirnica biljnog porekla nedeljno. Možete da birate, jer su u njih uključene i žitarice, mahunarke, povrće, voće, biljke, začini... Njihova raznovrsnost doprineće zdravijem okruženju u sistemu za varenje, od čega će ceo organizam imati koristi. Naročito je važno da se ne ograničite na samo nekoliko namirnica biljnog porekla, jer čak i one koje se smatraju "superhranom" možda odgovaraju samo određenom, ograničenom broju bakterija. "Pošto različite bakterije obavljaju različite funkcije, želite da im ponudite što raznovrsnije namirnice koje će one dalje pretvoriti u mnoštvo supstanci korisnih za organizam," savetuje nutricionistkinja dr Megan Rosi. Ona podseća da je za zdravlje sistema za varenje i bakterija koje u njemu borave važno i ne uzimati suviše antibiotika, koji će "počistiti" i korisne bakterije iz našeg organizma. Pogledajte i naše savete za bolje zdravlje, a ne propustite i naše recepte na osnovu povrća, voća, žitarica i ribe! Let's block ads! (Why?)

[zanimljivaekonomija]

Saradnja OMV Srbija i Kluba „Zlatno srce“ Fondacije SOS Dečija sela Srbija

Beograd, 9.1.2020. - U duhu svojih strateških opredeljenja i korporativne kulture koja uključuje pomoć širokoj društvenoj zajednici, kompanija OMV Srbija postala je partner Kluba „Zlatno srce“ SOS Dečijih sela Srbija. Uz želju da se što bolje deci približi i dočara praznični duh, zaposleni u OMV Srbija proveli su vreme u druženju sa njima. Uz lepu interaktivnu predstavu u kojoj su pored glumaca učestvovala i deca, predstavnici OMV-a podelili su deci novogodišnje paketiće i proveli sa njima prijatan dan u SOS Dečijem selu Kraljevo.   Ova organizacija kao prvi i najvažniji program Fondacije SOS Dečija sela Srbija, pruža dugoročnu, kontinuiranu podršku deci bez roditeljskog staranja sve do njihovog osamostaljivanja, a OMV je postao deo tima koji omogućava da se promene životi stotine dece širom Srbije i da im se pruži prilika za bolju budućnost.  „Duh radosti i darivanja tokom praznika predstavlja idealnu priliku da iskažemo brigu prema osetljivim kategorijama društva, a deca su uvek bila u fokusu naše pažnje. Organizacija SOS Dečija sela Srbija pomaže decu u Srbiji od 2004. godine i zato smo veoma srećni zbog prilike da podržimo plemenite ciljeve njihovog Kluba „Zlatno srce“, rekao je direktor maloprodaje OMV Srbija Nikola Bozalo. OMV Srbija se uključila u saradnju sa Klubom i tako što će predstavnici Fondacije SOS Dečija sela Srbija biti takođe dostupni na maloprodajnim objektima OMV. Svi koji žele da se priključe ovoj inicijativi putem donacija mogu to da ostvare i na odabranim OMV stanicama, a podaci o dostupnosti SOS timova mogu se naći na internet sajtu SOS Dečija sela Srbija Od početka svog poslovanja u Srbiji OMV je tokom više godina imao uspešnu saradnju sa Fondacijom SOS Dečija sela u Srbija, koja je obuhvatala donacije i podršku raznim inicijativama i projektima ove organizacije.  Fondacija SOS Dečija sela Srbija, koja ima za cilj da održi porodice zajedno, je članica Međunarodne organizacije SOS Dečija sela osnovane 1949. godine. Jedinstven koncept brige o deci bez roditeljskog staranja Fondacije SOS Dečija sela Srbija omogućava da deca rastu u porodičnom okruženju i da biološka braća i sestre ostanu zajedno. 

[mndptv]

Šta međunarodna turistička patrola kaže za Srbiju

Srbija je 2017. imala najveći rast turizma u regionu jugoistočne Evrope i Mediterana, sa ostvarenim deviznim prilivom od milijardu i dvesta miliona dolara, saopštio je Sacen International, Međunarodni turistički Savez. U trci za izbor najboljih destinacija u turizmu jugoistočne Evrope i Mediterana za 2017. godinu, Beograd je proglašen šampionom poslovnog-biznis turizma sa 800 miliona dolara deviznog priliva, prema odluci stručnog žirija Međunarodne turističke patrole Sacen International. Njihov predsednik, Dragan Gligorijević, koji predvodi patrole, rekao je na konferenciji za medije u Beču da je posebno prijatno iznenađenje bila Vojvodina koja je ponela titulu šampiona u gastro i etno turizmu, dok je Visoka hotelijerska škola iz Beograda šampion dualnog obrazovanja. Prema njegovim recima, Grčka je ubedljivo najbolja na Mediteranu, a Venecija je u potpunosti odbranila titulu najbolje destinacije u primorskom turizmu regiona. Takođe, Herceg Novi je šampion gostoljublja, Dubrovnik je lider u kulturnom turizmu regiona, Barselona u masovnom turizmu, Slovenija u ekološkom turizmu, Mađarska u banjsko-zdrastvenom, dok Beč prednjači u kontinetalnom turizmu. Pogledajte fotografije naše lepe zemlje:  Nekoliko kandidata nominovano je iz više država u kategoriji "Vitez kulinarstva 2017. godine jugoistočne Evrope i Mediterana", a novi laureat je Dragica Lukin iz Umaga. Istra je najbolja u trci za Turistički oskar "Zlatno turističko srce" u kategoriji šampiona vinskog turizma, a kompanija Inoksan iz Turske za najboljeg partnera u ugostiteljstvu i turizmu 2017.godine. Svečano uručenje Turističkog oskara "Zlatno turističko srce" planirano je za kraj aprila u Skadarliji, na otvaranju letnje turističke sezone 2018. godine, uz prisustvo prestavnika Svetske turističke organizacije (WTO), Ujedinjenih nacija i Evropske komisije za turizam. Sacen International, Međunarodni turistički Savez je proglasio 2018. za godinu porodičnog i dečijeg turizma, a srpski opanak kandidovao za kulturnu turističku baštinu Uneska kao naš nacionalni turistički suvenir. Međunarodne turističke patrole su u okvoru aktivnosti za izbor najboljih za 2017. godinu obišle turističke destinacije u 15 zemalja: Španiji, Italiji, Francuskoj, Grčkoj, Turskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Kipru, Malti, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Crnoj Gori, BiH i Srbiji. Let's block ads! (Why?)

[superbmakerzombie]

Odaberite jedan od ovih puteva i saznat ćete kakvu dušu imate

Odaberite jedan od ovih puteva i saznat ćete kakvu dušu imate

Na ovoj fotografiji su četiri puta, a na vama je da izaberete onaj koji vas najviše privlači i kojim biste najradije prošetali. Put koji odaberete otkrit će vam kakvu dušu i srce imate, ali i kakvi ste prema ljudima te kako vas oni doživljavaju. Which path would you choose? Posted by The Earth Tribe on 14. rujna 2017 1. PUT Imate mudru dušu i zlatno srce. Mnogi ljudi pokušali su razbiti vaš duh u…

[momokaranzanimljivaekonomij-blog]

Uz dodelu nagrada „Zlatno turističko srce“ počela letnja sezona u Skadarliji

BEOGRAD, 29.04.2017. - Svečanim podizanjem skadarlijske zastave i prigodnim programom danas je otvorena letnja turistička sezona u Skadarliji. A, da sve bude svečanije doprineo je i Sacen international – međunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva, koji je u okviru dodele svojih tradicionalnih priznanja „Zlatno turističko srce“, Skadarliji namenio priznanje „Zlatna čaša gostoljublja“. Ovu nagradu primili su vlasnik restorana Familija MMS Dragan Milčić i zamenik direktora Turističke organizacije Beograda Slobodan Unković. „Zlatno turističko srce najboljima u turizmu Mediterana i Jugoistočne Evrope" ove godine, između ostalih dobili su Španija kao najbolja turistička organizacija Mediterana i Jugoistočne Evrope, Venecija kao šampion letnjeg - primorskog turizma, Francuska kao šampion zimskog turizma, dok je Slovenija dobila priznanje u kategoriji zdravstvenog turizma. Od pojedinaca nagrađeni su profesor Mića Stojanović kao internacionalni vitez kulinarstva i Tone Horvat iz Novog Mesta u Sloveniji kao najbolji direktor srednjih ugostiteljsko - turističkih škola. Na svečanosti u jednoj od sala restorana „Ima dana“ nagrade su uručene i predstavnicima Flaj - flaj travela (najbolja turistička agencija), Banjaluke (šampion kontinentalnog turizma), Nacionalnog parka Đerdap (šampion ekološkog turizma), Morave iz Čačka (najbolje ugostiteljsko-turističko preduzeće) i drugima.  Pre dodele nagrada, predsednik SACEN Internationala i Društva „Skadarlija“ Dragan Gligorijević je rekao da je Skadarlija boemska četvrt i zlatni biser turističke Evrope. Istakao je da turizam uprkos svim nevoljama današnjice kao što su terorizam, migranti i drugo, beleži rast i da je samo region Jugoistočne Evrope lane ostvario 30 milijardi dolara. Gligorijević je naglasio i da je Beograd ovih dana na 14. svetskom sajmu turizma u Šangaju proglašen za najpopularniju destinaciju, o čemu su odlučili posetioci i turističke agencije iz te zemlje.   Potpredsednik Skupštine Sacena i ekspert Svetske turističke organizacije(WTO) Ljubica Milojević rekla da je u 2016. svetski turizam ostvario rast od četiri odsto, što je već deveta godina da turizam kao jedina privedna grana konstantno beleži rast. Precizirala je da je u Evropi ostvaren rast od dva odsto, pošto je Zapadna Evropa imala stagnaciju zbog prezasićenosti turističkog prostora. „Istovremeno, Balkan je ostvario natprosečan rast odnosno najviše stope rasta u svetu, koje su dvocifrene. Srbija je zabeležila dvocifreni rast kada je reč o broju inostranih turista. Prošlu godinu smo završili sa 13 procenata rasta u broju noćanja inostranih turista. To je sedma godina da beležimo takav rezultat", dodala je Milojević.

[zanimljivaekonomija]

Održan 24. festival slava, vina, ugostiteljstva i turizma „Slavagastro“

U organizaciji Sacen Internationala i pokroviteljstvo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, 7. decembra je u hotelu „Palas“ u Beogradu održan   24. festival slava, vina, ugostiteljstva i turizma „Slavagastro“. Osnovni cilj manifestacije je promocija i očuvanje srpske pravoslavne   tradicije u obeležavanju krsne slave. Pre nekoliko godina srpska slava je dobila svetsko priznanje kada je u UNESKO-u upisana kao nematerijalno kulturno nasleđe. Tome je svoj bar skromni doprinos dao i osnivač „Slavagastra“ i dugogodišnji predsednik Sacen Internationala dr Dragan Gligorijević koji je, na žalost, preminuo u aprlu ove godine, pa je prvi put „Slavagastro“ održan bez njega. Sve prisutne, podsećajući na Dragana i njegove zasluge za razvoj i unapređenje srpskog turizma i ugostiteljstva, pozdravili su Draganov sin Aleksandar Gligorijević i potpredsednik Sacen Internationala Miško Lekić koji su se i najviše angažovali u organizaciji ovogodišnje manifestacije. Oni su zahvalili svim učesnicima manifestacije što su se odazavli pozivu kako bi tradicija „Slavagastra“ i negovanja slavskih običaja i njihova primena u ponudi u srpskom ugostiteljstvu i turizmu bila nastavljena i stalno unapređivana. Rečeno je da u organizaciji proslave gradskih slava, i slava firmi koja su sve češća pojava u poslovnom svetu Srbije, značajnu ulogu imaju naši ugostitelji, vinari i proizvođači prehrambenih proizvoda. Upravo oni su ti koji srpsku slavu polako uvode u turistički proizvod Srbije. „Stranim gostima je veoma zanimljivo da upoznaju našu tradiciju i običaje, pa u tom smislu možemo reći da je dobro što srpska slava, koja predstavlja verski i kulturni pečat srpskog naroda, dobija sve značajnije mesto u turističkoj ponudi Srbije“, rekao je, između ostalog, Aleksandar Gligorijević. Ekspert u turizmu dr Branko Krasojević je takođe istakao da srpska slava treba na sve načine, kroz prezentaciju, animaciju i simulaciju, da bude predstavljena strancima kako bi oni što bolje razumeli naš mentalitet, kulturu, običaje i tradiciju. Učesnici današnje manifestacije su na izložbenim stolovima predstavili primere slavske trpeze iz svih krajeva Srbije, a žiri je nagradio najuspešnije. Tako je pobednička slavska povelja pripala Udruženju ugostiteljskih i turističkih poslenika iz Niša, dok je u kategoriji „školska slava“ pobedila Ugostiteljsko turistička škola iz Beograda. Nagrađeni su  i Udruženje žena „Beli anđeo“ iz Dvorova(Republika Srpska),  Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača, vlaški nacionalni restoran „Miročanac“ iz sela Miroč kod Donjeg Milanovca, restoran „Mrnjak“ iz Pirota, beogradski restorani“Mokranjac“ i „Nirvana“, Tehnička škola Despotovac,  i drugi. Na samom početku dodele nagrada Sacen International je dodelio priznanje „Zlatno turističko srce“ direktoru „Palasa“ i pomoćniku direktora Ugostiteljsko turističke škole Igoru Gvozdenu. On se zahvalio u svoje i u ime 1400 učenika škole i 205 zaposlenih dodajući da ovo priznanje, osim što ga je lično dirnulo, svakako predstavlja potvrdu dobrog rada škole i školske radionice - hotela „Palas“. U umetničkom delu programa nastupili naš poznati zdravičar Dragiša Simić, ansambl Ratislav Blagojević i ’Gledanice’, te članovi Kluba ljubitelja plesa.

[prijedor24]

Zlatno zrno čuva srce

Kada biramo namirnice bogate antioksidansima, za koje se vjeruje da štite od raka i drugih bolesti, obično pomislimo na egzotično voće i povrće. Ali dokazano je da su i žitarice, naročito kukuruz, bogate antioksidansima.

Latinski naziv za kukuruz je Zea mays, a širom globusa poznat je kao maize. On je ikona američke kulture koju su poznavali Maje, Asteci i Inke. Smatra se da kukuruz potiče iz…

[mndstz]

Kako da pobedite izgovore i počnete da vežbate

Početak godine, meseca ili nedelje često započinjemo mislima o tome da bi trebalo da počnemo da vežbamo. Ali, nikako da zaista počnemo... A možda vam je muka od same pomisli na vežbanje, iako znate da bi vam telo bilo zahvalno kad biste se malo podigli sa tog kreveta? Istraživanja pokazuju da oko trećine zaposlenih ljudi ne vežba uopšte jer "nemaju vremena". Ono što je još gore je da mnogi od tih ljudi dane provode sedeći i ne šetaju čak ni deset minuta dnevno. Sigurno ste i sami svesni da je "nemam vremena" samo još jedan od izgovora kojim opravdavamo sopstvenu lenjost i nemar za zdravlje. Stotine istraživanja je dokazalo da je fizička aktivnost jedan od najvažnijih faktora koji sprečava pojavu kardiovaskularnih bolesti, mnogih vrsta kancera, dijabetesa, gojaznosti. Dakle, kako onda da se rešite tih izgovora i sami sebe naterate da se pokrenete? Evo šta kažu stručnjaci. ZLATNO PRAVILO "Niko (osim možda šačice ljudi) ne ustaju ujutru jedva čekajući trening", kaže lični trener Nikola Edison. "Za većinu nas – a tu računam i sebe – to zahteva trud i disciplinu. Stvarnost je da moramo da bude odgovorni i da nešto uradimo jer, na kraju dana, niko ne može da vežba umesto nas". Zato, ona savetuje da postavite sebi pitanje: Mogu li da vežbam bez bolova? Ako je odgovor da, onda nema razloga da ne počnete da trenirate jer je vaš mozak jedini koji vam pravi barijeru. Ili, drugim rečima, sami smišljate izgovor. IZGOVOR 1: Ne volim da vežbam Edisonova kaže da je to znak da ne možete da podnesete frustraciju. Zapravo, sve su šanse da možete, samo vam je potrebno malo vremena da se adaptirate i počnete da uviđate poboljšanja. Ključno je u ovom slučaju da polako počnete da gradite toleranciju prema onome što ne volite da radite. Preduzimanje nekoliko malih koraka pomoći će vam da to uradite. Ko zna, možda i zavolite trening i iznenadite se šta sve možete. Ono što nikada ne bi trebalo da uradite je da potcenite uticaj vežbanja na raspoloženje. Psiholog dr Meg Arol kaže da je dokazano da redovna fizička aktivnost ne samo da ublažava simptome anksioznosti i depresije, već poboljšava kvalitet života kod ljudi sa različitim problemima – srčanim, sindromom hroničnog bola poput fibromijalgije, pa čak pomaže ljudima i da prestanu da puše. Ne samo to, vežbanje može da vam popravi raspoloženje i tako što će vam skrenuti misli sa nekih briga, ali će vam i poboljšati samopouzdanje i samouverenost. Preduzmite ove male korake: Veoma je važno da zapamtite da vežbanje ne znači nužno trčanje pet ili deset kilometara, niti odlazak u teretanu. Vežbanje je jednostavno kretanje i zato se fokusirajte na to umesto na trening. Pronađite nešto što volite da radite, radite to redovno i videćete rezultate. Jer, ako ne radite nešto što volite, nećete redovno trenirati. Vozite bicikl, rolere, šetajte, plivajte... ništa od toga nije klasičan trening, ali je kretanje i svakako je bolje nego sedenje. "Još jedan sjajan primer 'skrivenog' vežbanja je plesanje. Jeste li znali da možete da sagorite oko 400 kalorija plesanjem u svojoj dnevnoj sobi?", pita trener Edison. IZGOVOR 2: Previše sam umoran/na "Važno je da napomenemo da možda postoji medicinski razlog za konstantan osećaj umora", kaže dr Sara Bruer. "Ako ste počeli da vežbate i uneli neke promene u životnom stilu, na primer ne pijete alkohol ili spavate više, ali se i dalje ne osećate bolje, idite kod lekara", savetuje ona, dodajući da ste možda anemični, ili vam možda nedostaje gvožđa ili vitamina B12. "Umor može da bude posledica neaktivne tiroidne žlezde, dijabetesa, depresije, autoimunih bolesti ili sindroma hroničnog umora, između ostalog". Dr Arol kaže da je u većini slučajeva (kada nema medicinskog uzroka) krivac naš mozak, koji traži informacije kojima će preuveličati osećaj umora. Drugim rečima, ako kažete sebi da ste imali naporan dan i da ste umorni, tako ćete se i osećati. Te misli mogu da se spreče aktivnostima poput vežbanja, koje će podići nivo energije. Dobra vest je da će vam bilo kakva fizička aktivnost poboljšati raspoloženje, čim se pokrenete i srce počne da pumpa. Preduzmite ove male korake: Umesto da se fokusirate na negativne misli poput "umoran/na sam", promenite fokus i tražite energiju. Na primer, razmišljajte kako puni energije i možete da postingnete sve što želite u danu, ili jednostavno "imam energije da vežbam danas". Ako dosta vremena provodite sedeći, radite ove tri vežbe nekoliko puta dnevno, poboljšaće vam držanje i popraviti raspoloženje. Kruženje rukama x 10 Dok sedite, levu šaku stavite na levo rame, a desnu šaku na desno rame. Laktovima crtajte krugove istovremeno dok vam se laktovi ne spoje ispred nosa, a onda napravite krug u drugu stranu. Otvorene grudi x 10 Podignite ruke na stranu, držeći ih ispružene u visini ramena. Spojite ih napred ispred tela, a zatim ih opet raširite koliko možete. Neka vam dlanovi budu okrenuti na dole. Tricepsi x 10 Dok sedite, ispružite jednu ruku i podignite je iznad glave, a zatim je savijte u laktu. Drugom rukom je pridržavajte ispod pazuha, a ovu savijenu zatim vratite u početni položaj, tj. ispružite je. Pokušajte da glavu držite pravo. IZGOVOR 3: Želim da se zategnem pre nego što krenem u teretanu Razmislite da li zbog nekih iskustava iz prošlosti postoje emocionalni razlozi za ovu vrstu misli. Da li ste možda imali neko loše iskustvo u vežbanju ranije? Možda vam fizičko u školi nije išlo i niste imali osećaj da se uklapate. Ako otkrijete ta osećanja i postanete ih svesni, otvorićete vrata novim asocijacijama sa vežbanjem. Osim toga, imajte na umu da se verovatno svako u teretani oseća tako, pa ni ne obraća pažnju na vas niti na bilo kog drugog. Preduzmite ove male korake: Ako je teretana barijera, ne mislite o tome. Ko kaže da morate u teretanu da biste vežbali? Zaboravite na "kako da" i fokusirajte se da uradite to. Isplanirajte nedelju unapred i u svoj raspored ubacite vežbanje. Za početak, vežbajte barem tri puta nedeljno po 30 minuta. Što se tiče "kako" dela, radite ono što vam prija, bilo da su to šetnje napolju, vežbanje kod kuće uz snimke vežbi, časovi zumbe... Dakle, radite bilo šta što će vas pokrenuti, a što ne podrazumeva odlazak u teretanu. Let's block ads! (Why?)

[ghost1991cro]

Akcija: Veliko Zlatno Srce!

Akcija: Veliko Zlatno Srce!

Poštovani,u prilogu Vam šaljemo pozivnicu za svečano uručenje priznanja”VELIKO ZLATNO SRCE”2017.g. Radujemo se Vašem dolasku.

​​​​Udruga branitelja Domovinskog rata Zagrebački velesajam

Predsjednik Željko Baća: 091 765 6878

Avenija Dubrovnik 15, 10020 Zagreb

Izvor: UBDR Zg. Velesajam

  …