lokalnomag

[lokalnomag]

u fokusu. | "Sushi za doručak" | Svoje

Plejlista "u fokusu." postoji oko godinu dana i otprilike toliko dugo (i više) smo čekali da Svoje izbaci svoj novi singl.

"Sushi za doručak" je naziv nove trake, druge pesme po redu koju Svoje predstavlja putem MADE IN BLKN izdavačke kuće nakon prošlogodišnjeg izdanja, pesme "Mahovina".

"Sushi" donosi do sada najkomercijalniji zvuk za Svoje, a prati ga i dinamični muzički video koji možete pogledati na MADE IN BLKN YouTube kanalu.

Traku naravno možete poslušati i na svim streaming platformama, a ukoliko volite muziku sa kojom vas upoznajemo, obavezno zapratite neku od naših Spotify plejlista. | LINK IN BIO

✍🏼 @jugofuturizam 📸 @yoo.its.aleks | rebra studios

[lokalnomag]

review / “Dirt Femme” / Tove Lo

Polovinom oktobra, Tove Lo, jedna od najintrigantnijih švedskih pop zvezda, izbacila je svoj peti studijski album pod nazivom “Dirt Femme”.

Na granici između pop komercijale i alternativnijih žanrova, Tove Love ima pozamašan portfolio kvalitetnih traka, ali i brojnih fillera.

“Dirt Femme” je prva pop kolekcija ove pevačice koja stiže izlečena od dečijih bolesti prethodnih albuma, a pravac je jasan - Tove Lo nam donosi čist pop zvuk, vrhunsku pročišćenu produkciju i dancefoor-ready trake u kombinaciji sa par emotivnih numera koje albumu daju dušu.

Posebno je interesantna činjenica da singlovi “No One Dies From Love”, “2 Die 4”, ali i slow burn biser “True Romance” na kojem Tove Lo peva “I want your hands, your future plans, to the bitter end…” tek nakon preslušavanja čitavog albuma dobijaju potpuno novi kvalitet.

Dok kolaboracija sa First Aid Kit na pesmi “Cute & Cruel” nagoveštava šta bismo u budućnosti mogli da očekujemo od Tove Lo, album nije uskraćen ni za seksi bopove kakve očekujemo od ove pevačice, a ovog puta to su dve killer trake - “Attention Whore” i “Pineapple Slice”. Osnažujuća numera “Grapefruit”, uprkos ozbiljnom narativu, takođe ima odličnu banger podlogu.

Album se završava pesmom “How Long”, pesmom snimljenom za hit seriju “Euphoria”.

Zaključak je sledeći - “Dirt Femme” nije album koji donosi ništa spektakularno i novo pop muzici, ali to i nema kao cilj. Ovo je jedan sjajan, pametno osmišljen album Tove Lo, rasterećen potrebe za komercijalnim uspehom, potpuno podređen pevačici i njenim vernim fanovima. Bez obzira na svoj manjak pop ambicija, ovo je lagano jedan od najboljih pop albuma 2022. godine.

✍🏼 @jugofuturizam 📸 Tove Lo

[lokalnomag]

Ceo oktobar mesec bio je ispunjen gomilom nove muzike. Toliko stvari je izašlo da čak i ja, osoba koja svakog dana mora da čuje nešto novo, ne stižem da preslušam sva nova izdanja. Napravio sam selekciju stvari koje želim da čujem što pre kako nešto ne bih propustio, bukvalno.

Jedno od muzičkih izdanja na listi bila je i pesma "Lift Me Up", traka kojom se Rihanna vraća na scenu posle dugogodišnje muzičke pauze. Imala žena obaveza, verovatno ni sama ne zna šta sve nosi njeno ime.

No, vratimo se pesmi. Kao kraljica bengera, Rihanna je napravila problem svim milenijalcima koji godinama cene njen rad. Iako RiRi ima pozamašan broj uspešnih emotivnih balada koje su harale listama, kada pripadaš generaciji koja je odrastala dok je Rihanna bila na vrhuncu muzičke karijere ispunjene bengerima i to kao jedan od retkih izvođača sa A liste kojeg široke mase izuzetno vole, "Lift Me Up" kao dugoočekivani comeback ostavlja veoma mlak utisak... zapravo, ne ostavlja uopšte. Zvuči kao lepa emotivna pesma koja nije bila dovoljno dobra za Adele album.

Ono što staje u odbranu ove pesme jesu dve činjenice - prvo je činjenica da Rihanna zvuči bolje nego ikad, a drugo da je pesma deo Wakanda Forever soundtrack albuma i to kao tribute svima omiljenom Chadwick Bosemanu i jednostavno ne bi bilo ni prikladno da je drugačija, valjda.

Rihanna nam takođe ne duguje novi "S&M" ili "Pour It Up", ali fanovi imaju pravo da skipuju nešto što su toliko dugo čekali, a ne ispunjava njihova očekivanja.

Iako volim kad izvođači eksperimentišu i izbacuju stvari koje ne očekujem od njih, meni je "Lift Me Up" big skip. Moj lični utisak je da nas pravi comeback očekuje tamo pred Super Bowl i veoma se radujem tome, a "Lift Me Up" ću za sada da pustim da lebdi u vazduhu dok mi se ne svidi ili dok jednostavno ne zaboravim da se uopšte i desila.

Šta vi mislite o ovoj pesmi, da li je ispunila vaša očekivanja i da li uopšte od izvođača koje volite imate očekivanja generalno?

✍🏼 @jugofuturizam

[lokalnomag]

Naš separe je da podržavamo nove artiste najrazličitijih žanrova i mešamo ih sa onim što je već poznato, a vi koji pratite lokalnomag. malo duže, već ste imali priliku da se upoznate sa Markovom muzikom.

"SRCE" je četvrto izdanje koje nam donosi @obradovicev , a ovog puta sleće na našu novu plejlistu pod nazivom "komerc." na kojoj ćete imati prilike da slušate komercijalne hitove Balkana, izmešane sa novijim izvođačima čiji zvuk može da fino da čučne uz recimo Elenicu i Vojaža.

SLUŠAJ SADA | komerc.

📸 @prodbysismis

[lokalnomag]

Dva sata i četrdeset četiri minuta, dvadeseti oktobar dvehiljadedvadesetdruge, opet vreme za restart.

Imati hobi koji zahteva trud i razmišljanje - teško u današnje vreme. 

Al' 'ajde da probamo opet.

Kako se vi snalazite?

📸 80s Christian Dior | Promo

[lokalnomag]

u fokusu. | "LOVE BUDDY" | AURAH

E sada, nešto mnogo bitno. Ostao je još koji dan, ali ja sam odlučio da je ovo muzičko izdanje nedelje. U pitanju je “LOVE BUDDY”, treća pesma koju Aurah predstavlja od kad se pridružila Made In Blkn ekipi.

Letnja numera donosi melanholičan zvuk, odnosno vajb koji smo imali prilike da čujemo i na prethodne dve pesme, dok bubbly r’n’b muzička podloga uz Aurin senzualni vokal klizi poput svile.

Na gorepomenuti pomalo melanholični zvuk pesme naslanja se i estetika muzičkog spota za “LOVE BUDDY”, a za sam video zaslužna je režiserka GG help. Muzički video takođe obiluje kreacijama brendova talentovanih regionalnih dizajnera, MRSHA i MONA LACKO, ali i prekul thrift komadima.

Čim se bude pojavila na streaming servisima, “LOVE BUDDY” sleće na vrh naše “u fokusu.” plejliste, a do tada umesto strimova pičite na YouTube da nabijate preglede super hot spotu, dok uživate uz ovu super hot traku.

✍🏼 Nikola Aničić

📸 GG help, Aurah, Made In Blkn

[lokalnomag]

u fokusu. | "Guitar Songs" | Billie Eilish

Nemam naviku da vas brzo obaveštavam o muzičkim novitetima jer lokalnomag. nisu vesti, ali evo, desi se i to ponekad.

Ko prati ovaj nalog, seća se našeg prošlogodišnjeg oduševljenja novim zvukom koji je Billie Eilish predstavila na albumu “Happier Than Ever”, što se nekako i nije sinhronizovalo sa popularnim mišljenjem publike koja je ipak očekivala neki “Bad Guy” 2.0 vajb.

Nikad nisam bio neki preterani fan Billie Eilish, ali ono što jako cenim kod nje jeste što čak i kad ostaje u svom vajbu, nikad ne reciklira zvuk, već uvek ide napred i radi nešto drugo.

Više niko nije iznenađen Beyonce fazonima, ali nekako je uvek slatko kad od izvođača dobijemo novu muziku koju nismo očekivali.

Sa nove dve pesme, u okviru (možda nekog EP izdanja) "Guitar Songs", Billie Eilish nam donosi dve akustične numere, “TV” i “The 30th”.

Prva pesma, koju je izvodila na svojoj turneji u prethodnih nešto više od mesec dana politički je orijentisana (pominje se i Roe v. Wade), dok je druga je više lična i orijentisana ka specifičnoj nesrećnoj situaciji u privatnom životu pevačice.

Moje zapažanje je da Billie umnogome po temama, ali i zvuku nekako nagoveštava da se kreće stopama malo starije kolegenice Lorde.

Šta vi mislite?

✍🏼 Nikola Aničić

📸 Billie Eilish

[lokalnomag]

u fokusu. | "pogana" | tam

"pogana" se uveliko vrti na streaming platformama i dodaje na vaše plejliste, a samo nedelju dana bilo je potrebno da nova traka naše miljenice (pa šta, jeste) tam krene da se pušta i po klubovima... pa, barem onim klubovima čija publika ima malo istančaniji muzički ukus. Ne vređam one druge koji se lože na komerc, that's fine too.

Elem, šta je to drugačije tam uradila ovaj put, pa se "pogana" lansirala bolje od svih njenih dosadašnjih traka?

Mnogi će reći da je tajna upravo u tom "komercijalnijem" zvuku koji "pogana" donosi. Međutim, stvar je malo kompleksnija. Na dobar način.

Danas u muzici postoji mnogo klasifikacija za artiste, ali sve se svodi na najviše dve do tri grupe izvođača. Radiš ono što voliš i istrajan si u tome bez obzira na to da li publika razume tvoju viziju (imaš svoju nišu), pripadaš komerc A listi izvođača na koje se lože široke mase ili voziš taj talas kako bi publiku pridobio putem već utabanih staza (i to je ok) ili si jednostavno autentičan i svoj i tu svoju autentičnost posmatraš kao veštinu koju konstantno unapređuješ i uspešno inkorporiraš u svaki svoj naredni projekat.

tam pripada ovoj trećoj grupi i "pogana" svoj inicijalni uspeh duguje upravo činjenici da tam nije izvođač koji igra na sigurno, već svakim novim muzičkim projektom evoluira u umetničkom smislu.

Da li to znači da su prethodni singlovi bili lošiji? Ne, naprotiv.

Sastav nitro formule koji je pogurao "poganu" nije samo u evolurianju zvuka koji dobijamo od tam, već i u stažu na sceni. Oni koji prate tam znaju da smo u prethodnih godinu dana imali prilike da je vidimo i slušamo live na brojnim nastupima, koliko po odabranim klubovima, toliko i na velikim muzičkim festivalima širom regiona. Ono što se ne sme izuzeti jeste i činjenica da tam uvek svojim fanovima poklanja čitavo iskustvo, od pažljivo odabranog vizuelnog identiteta koji ide uz vajb svake numere, preko kvalitetno odrađenih spotova, pa sve do istančanog ukusa za modu i saradnike na tom polju. Dakle, malo je i do grajndovanja. Malo više.

Što se same "pogane" tiče, umetnica je ovog puta odlučila da nam pokloni kompletno hot girl summer audio-vizuelno iskustvo, pa tako pored tam, pesmu potpisuje regionalna all star ekipa koja uključuje Mirdu, letnje smrti i Teya Doru. Vreli i prljavi muzički video prvenac je Tamarine stalne saradnice Marije Stošić, hot fotkice koje gledate pobegle su iz objektiva Veljka Vukojčića, a potpis za cover art pripada upravo OG poganoj, Goranu Popovskom.

Možda će vam se ovaj tekst učiniti previše pristrasnim, ali činjenica je da moje uzbuđenje oko ovakvih projekata na našim prostorima i jeste inspirisalo stvaranje lokalnomag. koncepta i upravo ovakvi projekti održavaju želju da lokalnomag. postane medij koji vam nikada neće dozvoliti da vam dobre stvari izmaknu.

"pogana" je dostupna na svim streaming platformama, video je na YouTube-u, a dupe ti je u gaćama (možda i nije), tvoje je samo da treseš, dole spustiš se (bad vocalizing)...

✍🏼 Nikola Aničić

📸 Veljko Vukojčić

[lokalnomag]

u fokusu. | "sutra" | Nika Turković

Nika Turković nas sada već tradicionalno, usred najvećih vrućina, počasti novim bopom koji donosi osvežavajući vajb baš onda kada nam to najviše treba.

Pored toga što je neodoljiv pop dodatak road trip plejlistama ovog leta, "sutra" možda predstavlja i najbolju pesmu u Nikinoj dosadašnjoj diskografiji, a zarazna melodija i tekst upotpunjeni vrhunskom produkcijom savršeno se stapaju sa Nikinim nežnim vokalom.

"sutra" je dostupna na svim platformama, a naravno, ovu traku možete pronaći i na našoj Spotify "u fokusu." plejlisti.

Definitivno ćete uživati u ovoj letnjoj poslastici!

✍🏼 Nikola Aničić

📸 Petra Miksik

[lokalnomag]

blog. | ne moraš da budeš alt, da bi za mene bio pravi

2006. godine, kada sam imao nešto manje od 12 godina, izašao je treći nastavak domaćeg blokbastera "Mi Nismo Anđeli" i to pod imenom "A3: Rokenrol uzvraća udarac".

Pomenuti film Srđana Dragojevića na veliko platno stigao je u vreme vrhunca popularnosti turbofolk žanra i zlatnih godina Grand produkcije. Inače, ova produkcijska i izdavačka kuća tada je, pored hitova etabliranih imena ovog "antiglobalističkog" žanra, redovno za scenu „proizvodila” i nova muzička imena putem "Zvezda Granda". Neka od tih imena verovatno znate do danas, a ukoliko ste deo "kulturne elite", pravite se da ih ne znate dok pijuckate rakijicu u nekoj kafani koja ima neki deminutiv kao ime.

Elem, rokenrol, naravno, nije uzvratio udarac, a u to vreme realno nije imao ni šanse. Dobro su to znali i sami tvorci filma, koji su na maestralan način treći nastavak ove kultne komedije učinili simpatičnom poslasticom kako za yu rock nostalgičare, tako i za mejnstrim publiku, odnosno tadašnje ljubitelje "folkera".  

Turbofolkeri tog vremena naravno nisu ostali dužni, pa su ustupili prave lokacije svojih emisija za potrebe filma, a čak je i Seka Aleksić, tadašnja muza turbofolka, u "Anđelima" zaigrala manju, ali vrlo zapaženu ulogu, dokazavši da itekako ima smisla za humor i ne stidi se svoje profesije.

Jedna rečenica iz ovog filma ostala mi je u sećanju na prvo "gledanje", a interpretiraću je u slobodnoj formi; "Turbofolk je tu da ostane i da vlada." - kaže Ivana Škorić u ulozi voditeljke imaginarne TV emisije snimane u studiju tadašnjih "Grand Show" i "Grand Parada" formata. Voleli turbofolk ili ne, svi smo tako i mislili, zaista. Mnogi izvođači rok, pop i alternativne muzike tog vremena su takođe mislili isto i prilagodili svoj zvuk ovom svemoćnom žanru i time nas dodatno uveravali u realnost gorenavedene mantre. 

Ono što često zaboravljamo, međutim, jeste da se Zemlja neumorno okreće i da ništa nije apsolutno i večno otporno na zub vremena, pa ni turbofolk.

Da se razumemo, nismo dvehiljaditih svi bili navučeni na turbofolk, sve se slušalo baš kao i danas, ali ciljne grupe za ostale muzički vezane subkulture i žanrove bile su toliko uske da su se mogle nazivati statističkim greškama.  U prevodu - ako si 2006. bio (relativno) mlad, a nisi išao na EXIT ili čitao BRAVO, nisi imao pojma ni za koga sem Šakire, Bijonse i 50 Cent-a (malo karikiram, ali razumete).

Kraj 2000-ih i rane 2010-te donose promene na globalnoj muzičkoj sceni, a popularizacija žanrova poput EDM-a i "radio friendly pop" muzike zaraznih refrena zainteresovala je upravo izvođače turbofolk i pop folk muzike da svoj zvuk bar malo prilagode svetskim muzičkim trendovima, a nove saradnje sa pripadnicima samoprozvane "[unesi ime Ex-Yu republike] R'n'B" scene polako kreću da ubadaju kolac u srce turbofolka u tom njegovom svemoćnom obliku.

U početku su Elitni Odredi, Rasta, Cvija ili recimo Nikolija (inače ćerka čuvene Vesne Zmijanac) bili ti koji su pokazivali da više ne moraš obavezno da pevaš samo turbofolk da bi bio popularan, ali i pevačice poput Cece, Severine i Jelene Karleuše koje su uspele da se prilagode novom ukusu publike. Navedene umetnice, doduše, uvek su koketirale sa publikom na više frontova, što im je i dalo prednost. Tada smo dobili priliku da upoznamo i Milicu Pavlović, koja je bila jedan od prvih takmičara Zvezda Granda koji su pevali i strane hitove u takmičenju rezervisanom za "narodnjake".

Iako još uvek relativno jak, turbofolk u svom najkomercijalnijem obliku, zajedno sa svojim predstavnicima, polako nestaje u drugoj polovini 2010-ih, u vreme kada je svetsku scenu okupirao trap zvuk koji su mladi izvođači na našoj sceni jako brzo pokupili, a oni malo iskusniji poput Jale Brata i Bube Corellija, ali i bivših turbo diva, Maje Berović i Tanje Savić, još više prilagodili senzibilitetu regiona, time zakucavši poslednje eksere na kovčegu slavnih dana turbofolka. Što bi se reklo, Relja i Vlada su hodali, da bi Nucci i Voyage danas trčali.

E sada, ovaj tekst ni na koji način nije in memoriam turbofolku. Turbofolk jeste tu da ostane i da vlada, pored svih napora da se zvuk popularne muzike na Balkanu globalizuje i na neki način plastificira u neki skandinavski i američki pop. Kako? Objasniću vam.

Turbofolk kao žanr jeste izgubio borbu na dobijanju novih izvođača koji su dovoljno intrigantni da vladaju A listom muzičke scene, vodeće produkcijske kuće ovog žanra svoj zvuk prilagođavaju novim vremenima ili jednostavno propadaju, ali stanje na terenu i u društvu manje-više ostalo je isto.

Nakon što je dostigao svoj zenit i onima koji su ga prezirali dao vremena da odmore uši, turbofolk, posebno onaj iz prve decenije 21. veka, postao je evergrin i iako ostaju debate oko kvaliteta muzičkih numera i moralnih vrednosti koje promoviše, turbofolk danas stoji rame uz rame sa popularnom muzikom bivše Jugoslavije. Šta više, pevamo ga još više i glasnije. Preko splavova, vašara i ispod šatora, turbać se preselio i u klubove u kojima je nekada izgovoriti ime Seke Aleksić bilo ekvivalent pominjanju Voldemorta. Ne prođe mnogo vremena, a da u komercijalnim, ali i alternativnim bengerima današnjice ne čujete neki stih, strofu ili melodijsku liniju koja vas najbrže vozi i zvuči vam poznato – ono što je sigurno jeste da je referenca na turbofolk, pitanje je samo da li citiramo Indiru, Daru, Cecu ili Jecu. Al’ našli smo neki balans, zar ne? Neka pitanja uvek ostaju, naravno.

Da li smo se, pored svih napora da se malo globalizujemo, opet vratili na staro? Možda.

Da li je muzički ukus regiona odraz stanja našeg društva? Verovatno.

Da li smo stvarno toliko loši jer ne umemo kao ostatak sveta da uzmemo šta nam se nudi i to u originalu prenesemo na našu kulturu, već sve moramo malo da “poseljačimo”? Nismo.

Par kulturoloških karakteristika koje dele svi narodi Balkana su sledeće – želimo da budemo slobodni, da budemo svoji u svemu što radimo i da se razlikujemo od komšija, automatski pokušavajući da pobegnemo od onoga što jesmo jer ono što ovako mali ne shvatamo jeste da se već razlikujemo od komšija, samo ne znamo gde je nam kraj dvorišta.

Živeli mi, a živeo i turbofolk. Tkd, tkd, tkd…

✍🏼 Nikola Aničić

[lokalnomag]

TikToker sirena.boi krije bezbroj beefova sa regionalnim zvezdama TikToka zbog svog humora koji, kako kaže, deli uz “sarkastičnu bare minimum produkciju, jer postoje i ljudi sa pravim poslovima”.

Sirena možda često nema filter u svom načinu izražavanja, ali ono što zasigurno ima jeste verovatno najbolji muzički ukus na TikTok platformi i šire.

Predstavljamo vam “NYATTS”, novu plejlistu koju će od sada za lokalnomag. Sirena će redovno ažurirati TikTok hitovima koje možda nećete čuti kod komercijalnih tiktokera tako često, a definitivno vrede slušanja i van ove histerično zabavne platforme.

📸 Maddie Perez - jer eto tako.

[lokalnomag]

podcast. | u fokusu. | s01e02 | Evrovizija - Veliko finale!

U drugoj, još haotičnijoj (a srećom po vas kraćoj!) epizodi novog podcasta lokalnomag. družine vaši domaćini Nikola i Lazar komentarišu finaliste ovogodišnjeg takmičenja za Pesmu Evrovizije, analiziraju nastupe svih 40 predstavnika (i ove što su ispali) i daju svoje predikcije o tome ko(nstrakta) će osvojiti ovogodišnje takmičenje.

Šta vi mislite, ko osvaja ovogodišnju Evroviziju?

[lokalnomag]

podcasts. | u fokusu. | s01e02 | Evrovizija 2022 - Nikola i Nikola

Da li smo odlučili da pokrenemo podcast? Jesmo.

Da li znamo išta o tome kako se pravi dobar podcast? Apsolutno ne (ali učimo).

U jednoj od prvih (urnebesno loše koncipiranih i snimljenih) podcast epizoda ekipe lokalnomag. Nikola i još jedan Nikola, samoprozvani stručnjaci za Evroviziju, vode vas kroz ovogodišnje takmičenje za Pesmu Evrovizije, pričaju o svojim favoritima, utiscima nakon zvaničnih snimaka proba, ali i kiksovima u organizaciji ovogodišnjeg takmičenja koje se održava u Torinu (Italija) od 10. do 14. maja.

Kako bolje početi nedelju Evrovizije nego apsolutnim lupetanjem na temu iste?

Stay tuned jer (ako nas ne otkažete zbog haotičnosti) ove nedelje vas čeka još epizoda na temu Evrovizije, a Bože zdravlja (no pun intended) ako nam bude zanimljivo, podcast “u fokusu.” će da postane deo rutine lokalnomag. družine.

Domaćin: Nikola Aničić

Gost: Nikola Lojpur

[lokalnomag]

reviews. | "Sumrak" | Jymenik, Summer Deaths

Mnogi će reći da sam subjektivan i to apsolutno nije pogrešno. Jesam. Obzirom da ovde sa vama volimo da delimo stvari koje nam se sviđaju retko ćete naleteti na lošu recenziju, pa s’ tim vajbom nastavljam(o) i kada je u pitanju review novog EP-ja Jymenik i Summer Deaths, a koji nosi naziv “Sumrak”.

Sumrak itekako. Kao potpuni sucker za deep dive midnight vibes trakama u kombinaciji sa senzualnim ženskim vokalima, moram da priznam da sam malo pišnuo u gaće već na prve bitove pesme “Veruj Mi Na Reč” koja ne samo da je must have summer playlist materijal, nego po mom mišljenju i nosi ceo ovaj EP.

“Zbog Nas”, oda je "holding on" trenucima ljubavi zbog starog plamena i strasti, a uz “Tajna” nekako čini melodijsku celinu koja opravdava samo ime EP-ja. “Sumrak” lagano pliva i na jedan nonšalantan način završava EP, tako da ako ste pustili album na repeat skoro da nećete ni primetiti da je počeo ispočetka, a zaista jeste izdanje koje zaslužuje bar jedno 30 krugova kada slušaš prvi put.

Takođe, oni koji znaju i vole Jymenik trake na engleskom ostaće prijatno iznenađeni koliko ovaj EP nadograđuje njenu muzičku priču.

Neću ni da zalazim u to da li je oval EP toliko dobar jer ne znam da li više volim tekstove, produkciju ili Ivanin glas, tako da ovaj review završavam ogromnom preporukom uz četiri reči: PUT. IT. ON. REPEAT.

Thank me later.

Ocena: 10/10

✍🏼 Nikola Aničić 📸 Jymenik | Marko Suvić

[lokalnomag]

Nema nas zato što se lečimo od anksioznosti povodom svega što se dešava oko nas jer je ceo svet poludeo.

Ali nije sve tako crno. Došlo je proleće i lepo vreme, a Nika Turković je dodatno obasjala muzičku scenu svojim prelepim novim singlom koji nosi naziv “dok nas nema”, pa se tim povodom nalazi na vrhu (i na naslovnici) naše “u fokusu.” Spotify plejliste.

Homofobični naslovi i komentari raznih medija i pojedinaca su prštali ovih dana zbog muzičkog spota koji prati pesmu, ali dobro, neko mora da održava i tu “18th century” estetiku živom. Bilo bi dosadno da smo normalan region, zar ne?

Kod nas Niku morate da volite ili možete da idete, izbor je vaš.

Sluške u uši i slušajte “u fokusu.”

[lokalnomag]

throwback. | "Pretty Woman" (1990)

Naravno da pišem u 11 uveče… al’ dan mi je uprkos lepom vremenu bio sranje.

No, htedoh da vas podsetim da se današnjim danom navršava tačno 32 godine od kada smo Džuliju Roberts iliti lutkicu za sva vremena, prvi put ugledali u ulozi Vivijan Vard u filmu “Zgodna žena” (Pretty Woman, 1990). 32 godine, ej!

Kritičari generalno nisu naklonjeni romantičnim komedijama, ali ovaj film je bio izuzetak jer je tako sladak, pa je u vreme kada je izašao pobrao gomilu pozitivnih komentara, a Džulija je za ulogu mlade prostitutke Vivijan dobila “Zlatni Globus”, a bila je nominovana i za “Oskara”, kao i “BAFTA” nagradu. Ne treba pominjati da je u godinama koje su protekle postao kultni klasik, a da se hemija koju su putem filmskog platna preneli Džulija i Ričard Gir retko viđa i u stvarnom životu.

Film je zaradio brdo para, modni komadi u filmu su vanvremenski, a muzika iz filma uključuje legendarne trake poput “Oh, Pretty Woman” Roja Orbisona (koja je poslužila kao inspiracija za naziv filma između ostalog) i čuvenu “It Must Have Been Love” koju izvode Roxette, a koja je svetski hit postala upravo nakon ovog filma.

Želim vam svima da k’o zgodna žena nađete nekog Ričarda Gira koji će da bude i čičko paričko, al’ i da vas voli.

✍🏼 Nikola Aničić

📸 Touchstone Pictures, Pretty Woman (1990)

[lokalnomag]

reviews. | "MOTOMAMI" | ROSALÍA

Neko sam ko veruje da naša generacija ima sjajnu muziku, muzičke umetnike i izvođače, kad zanemarimo “Dance Monkey” nivo overplayed komercijale. Svaka dekada imala je i “dobru” i “lošu” muziku, samo se eto poslednjih decenija, muzički ukus prosečne populacije malo pokvario - to je jedina razlika.

Kao što sam rekao, dobrih izvođača i kantautora ima mnogo. Ima i mnogo onih koji pripadaju A listi svetskih zvezda jer to zaista zaslužuju. Međutim, kod ovih drugih, malo je onih koji se zaista mogu smatrati velikima zbog onoga što rade sa muzikom u odnosu na slavu koju poseduju. Jedna od njih jeste ROSALÍA.

Pre svega, ROSALÍA nije za svakoga i to je činjenica. Osim par izleta u latino komercijalni zvuk, njena muzika generalno nije orijentisana ka singlovima koji će se “radio friendly music lovers” populaciji svideti na prvo slušanje. Zvuk koji ROSALÍA neguje izuzetno je slojevit žanrovski, vokalno, ali i po načinu produkcije i često je potrebno mnogo više od par slušanja da se razume suština i da se uši naviknu na taj jedinstveni zvuk. Čak i kada peva o naizgled trivijalnim životnim stvarima, to ima svoju treću dimenziju.

Na “MOTOMAMI”, trećem studijskom albumu, ROSALÍA ispunjava sve što se od nje očekuje i mnogo više. Ono što je za najveću pohvalu jesu njena muda da i pored svetske slave koju ima, još jednom izabere da krene u potencijalno samoubilačku misiju za jednu komercijalno uspešnu karijeru, donoseći potpuno novi zvuk na muzičku scenu. Ali zato i jeste tako velika.

Upoznali smo je uz flamenko na prvom albumu, fuziji istog i komercijalnih žanrova na drugom, a za ovaj treći se slobodno može reći da nema žanr. “MOTOMAMI” predstavlja haotični uragan tema, žanrova, kombinacije tradicionalne i moderne produkcije, obrade glasa koja varira od pročišćenog sirovog pevanja do ludačkih autotune distorzija i specijalnih muzičkih efekata na mestima na kojima ih ne očekujemo, a sve to uz pametno uklopljene povremene sekvence klasične muzike.

Svetski poznatih muzičara na albumu ne manjka (The Weeknd, James Blake) i iako su se svi sjajno snašli i uklopili u njenom novom svetu, ROSALÍA ipak najbolje pliva sama. Slušajući album čućete bangere poput “CHICKEN TERIYAKI”, “BIZCOCHITO” (moj omiljeni), “CUUUuuuuuute”, ali i na prvi pogled smirene “HENTAI”, “G3 N15” i “SAKURA”… dok ne shvatite šta se zapravo dešava. Čak ćete naići i na old Hollywood zvuk na “DELIRIO DE GRANDEZA”.

Moj zaključak i najveći kompliment koji mogu da dam ovom albumu jeste da sve ovo zajedno jebeno mnogo dobro radi. Ništa nije višak i ništa ne fali. Ovaj album je maksimalno muzički inovativan, a punim plućima diše u vremenu u kojem danas živimo.

O Rosaliji kao umetniku, a posebno o njenom novom projektu “MOTOMAMI” može još mnogo da se priča i siguran sam da postoji još gomila stvari koje sam hteo da kažem, ali utisci mi se još nisu slegli. Toplo preporučujem i radujem se da sa nekim podelim svoje utiske.

Ocena: 10/10

✍🏼 Nikola Aničić

📸 ROSALÍA