filozofs-world - Tumblr blog

[filozofs-world]

[filozofs-world]

On ne zna šta ima, ali ja znam ko sam.

[filozofs-world]

[filozofs-world]

[filozofs-world]

[filozofs-world]

Ugreješ mi dušu i zaključaš mi srce samo za tebe.

[filozofs-world]

[filozofs-world]

Devojčice,

Mnogo puta u svom životu ćeš verovatno svoj spas potražiti u muškom obliku, smatrajući ga idealnim osloncem i svojom stenom. Međutim, niko ne požuri da ti kaže kako to vrlo često može biti jako pogrešno. Jer, ko može da ti garantuje da će biti tu sve do samog kraja? Niko. Jedini saveznik, partner i oslonac ti može biti knjiga. Da, knjiga! Pružiće ti uvek u pravom momentu sve što ti je potrebno. Ljubav, mir, spokoj, avanturu, odmor, poverenje, sigurnost i utehu. I niko ti nije rekao, knjiga je ta koja je uz tebe sve do samog kraja. Zato ne želi, spas od džugle svog života pronalazi u redovima, na stranicama, među koricama.

Sebi, i svakoj devojčici

[filozofs-world]

“The only way to change the future is to change what you do daily.”

— Unknown

[filozofs-world]

Tako želim da te najsnažnije zagrlim i istovremeno najnežnije poljubim.

Njemu.

[filozofs-world]

Da ti usne usnama dodirujem…

Želim.

[filozofs-world]

[filozofs-world]

Moja si ljubav, i moje prezime.

[filozofs-world]

Marry a man that wants to be a husband, not a man who just wants a wife.

[filozofs-world]

Shvatit ćeš djevojčice moja... Ne stari se uz onog kog' si najviše voljela i koji te najviše volio... Jednog dana, biće ti jasno da se stari uz onog čije je poštovanje tebe kao žene bilo iste jačine kao i ljubav koju je prema tebi osjećao. Onaj koji te poštuje ne laže, ne vara i ne ostavlja samu nikad. On je tvoja podrška, tvoje rame za plakanje kad dođu teški dani. Svi lijepi, zgodni i mladi padnu u sjenu kad upoznaš njega prosječnog sa posebnim karakterom i poštovanjem velikim prema tebi. Poštovanje je to koje ide rame uz rame sa "Volim te". Ne idu nit ljepota nit zgodnoća, nit sve ostale nebitne stvari...jedina prava ljubav je ona u kojoj je poštovanje prisutno od prvog do zadnjeg daha...

Meša Selimović // Tišina

[filozofs-world]

Imali smo noć kakvu retki ljudi u životu dožive, onu noć koju nazivaju nezaboravnom, čarobnom i noći za pamćenje. Trenutak kad se duše pronađu, a šaka šaci savršeno pristaju, kad oči kažu više nego što to mogu reči, kad tvoja soba postane ispunjena ljubavlju, strasti i prejakom požudom. Momenti u kojima sve staje, a samo ti i ja počinjemo, tišina koja se prepozna jer je nadjačaju otkucaji naših srca i trzaji tela kojima vlada premoćni adrenalin i to baš onaj, zbog kog se i takve noći nazivaju nezaboravnim... i nisu samo zbog toga nezaboravne, već i zbog mog konstantno nasmejanog lica, zbog mojih očiju prepunih suza koje te gledaju i zatim, sasvim (ne)očekivano ispuštaju one nevine i najdivnije radosnice, one koje nežno skliznu niz obraz jer su oči te koje upijaju svaki detalj tvog prelepog lica i u toj sekundi shvatam sve, shvatam koliko si bitan, shvatam koliko te želim i neopisivo volim, noć u kojoj zaspim pored tebe, sa željom da se ovakve noći ponavljaju iznova i iznova...

03.00 am

[filozofs-world]