#Позориште

[rasen-rs]

Српска дива своме роду

Српска дива своме роду

Софија Соња Симић (девојачки Седмаков) била је српска оперска и концертна певачица (мецосопран, алт). Певала је као солиста у оперским кућама у Хајделбергу, Франкфурту на Мајни и Стразбуру. У току Првог светског рата одржала је широм САД-а низ хуманитарних концерата за прикупљање помоћи својим сународницима.  Остављени у Србији; Бордман Робинсон, 1918. (Конгресна библиотека) фото:…

[ststevanofdecani]

ТЕЛЕВИЗИЈА ЈЕ СА НАШЕГ ДОМА СКИНУЛА ВРАТА

Сахара је некада представљала најбогатији и најцветнији крај на земљи. Корита пресахлих река, зидне слике у пећинама, величанствене рушевине, производи древних ковача сведоче о томе да је овде некада све киптело од живота, да је цела пустиња била огромна оаза. Тамо где су се раширили мртви пешчани простори, слични усталасаној површини Мртвог мора, зеленила се трава, цветале су палме и дрвећа банана, шуме су врвеле од дивљачи, а по улицама су трчале припитомљене антилопе. Сада се Сахара претворила у безгласно гробље. А још до пре неколико хиљада година Египат је био једна од најмоћнијих и најцивилизованијих држава света, а у доба Римског Царства – најбогатија провинција, житница целе империје.

Ко је упропастио Африку? Најезда Непријатеља? Изливи река, земљотреси, заразе? – Не.

Дивље животиње и антилопе, које су људима давале месо и млеко, нису огољавале ливаде, нису претварале поља у пустињу, нису штетиле дрвећу. Али, људима је постало лакше и повољније да узгајају козе, које су попут скакаваца пустошиле Африку. Земљу лишену траве је одувао ветар, остављајући бесплодно камење. Козе су глодале кору дрвећа, дрвеће је умирало, пресушивала су врела, људи су се повлачили на север, пустиња их је у стопу пратила. Ако непристрасно погледамо на савремени верски живот, видећемо како и последње оазе гази пустиња. Свет се претвара у огромну беживотну Сахару. Узрока је много, али ми се зауставимо на једноме од њих – телевизији и видеофилмовима. Нећемо говорити о техничком проналаску, већ о његовој употреби.

Телевизија је у нашем дому заузела неодговарајуће место. Као скромно обавештајно средство, она је положила право на наш душевни живот и уједначила га. У старини је средиште породице било огњиште. Потом је то постао сто, за којим су се искупљали сви укућани после радног дана. Тамо су не само обедовали, него и читали Свето Писмо. Сад је њихово место по значају заузео телевизор. Али, телевизор чланове породице не сједињује, већ раједињује. Сваки од њих је опчињен малим екраном. Значајно је да телевизор заузима оно место у соби где је раније био свети угао са иконама. Стари Грци су говорили о кућном духу – Даимону (демону) или Генију који је надахњивао мисли; сељаци о злодуху који је мучио укућане ноћним морама. Домаћи дух нашег времена је у потпуности отеловљен – то је телевизор. Свети Оци су имали одричан став према позоришту и приредбама, који развијају моћ маште тесно повезане са страстима. Свети Јован Златоуст називао је позориште училиштем страсти, иако је старогрчка трагедија, за наше појмове, наравствена (морална). Свети Оци нису делили позоришне представе на корисне и штетне. Они су осуђивали сам поступак – опонашање истине, играње са стварношћу.

Телевизија нас је лишила домова, претворивши их у позоришне дворане. У Светом Писму пише: Не уводи сваког човека у дом свој! (Сирах. 11:29) Телевизија је са нашег дома скинула врата, те нам долазе гомиле људи, дошљаци са свих планета које су створиле сањалице. Долазе без куцања и питања, долазе каубоји и гангстери, долазе људи с којим ми не бисмо желели да имамо ништа заједничко. Дом је постао право вашариште.

Телевизија је створила нову врсту човека – homo medium – човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању – некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе.

Човек мисли путем слова (речи), човек се у светоотачким списима назива словесним бићем. Телевизија нас учи да мислимо чулним представама, развија расејаност и пријемчивост. Душа се разнежује, постаје чулна и раздражена. Телевизија наступа као збир страсти; страст је нераздвојна од чулних представа. Подвижничка борба са страшћу је чишћење душе од маштарија и представа. Страст се облачи у замамне слике. телевизија храни чулност мноштвом облика. Телевизија слаби човекове умне силе. Ум треба да се вежба, тражи, савлађује препреке, као што атлета вежба своје мишиће. Телевизија даје обилну, рафинисану, готову храну, од које ум постаје млитав, тром, неспособан за самостално размишљање, исто као што се тело уз прекомерну исхрану гоји, немоћа и стари. Сваки призор захтева саосећање, ми се укључујемо у поље страсти, то нас поље индукује и храни наше страсти. У сваком сазнању постоји чинилац наклоности, заједништва. грех, поставши уобичајен, престаје да буде одвратан.

Телевизија је посегла на духовно подручје. Маштарење о духовном животу рађа лаж, која се код Светих отаца назива прелест. Духовни свет је немогуће представити видљиво – представљати га значи налазити се у затвореном кругу страсних привиђења и гордих сенки, којим је дала живот уобразиља.

Сваки човек, према учењу Светих Отаца, јесте мали свет. Сваки човек је непоновљива личност. Телевизија људе изједначава и обезличује. Телевизија ставља пред десетине милона људи једну исту храну. Зато су људи постали слични једни другима, слични не у јединству духовне љубави, већ у јединству једноликости; људи губе занимање једни за друге.

Телевизија хипнотише. Бујице прилика, јаких и насићених страстима, истовремено и видних и слушних, поробљују душу, свест се окамењује, човек се претвара у медиума телевизије који прима њене побуде.

Телевизија поспешује антихришћанство. Вера је општење душе са Богом. Вера обликује сазрцатељно мишљење, појам пажње, усредсређује на мали број, но најважнијих суштинских предмета. Телевизија је управо обратно: смењивање утисака од којег се губи надзор над делатношћу чула. Верско осећање је тајанствено осећање, префињено и нежно, попут цветних латица. Оно се чује у безмолвију (тиховању), а не у уличној буци.

Телевизија шири живчане и душевне болести. Могућности људске душевности нису безграничне. испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана. Човеков живчани систем се троши, не подносећи прекомерну напрегнутост, он, као штитећи се, бежи у болест.

Телевизија учи људе суровости. То се не односи само на призоре убиства и насиља, који су у емисијама понекад окружени атмосфером дивљења и јунаштва, већ и на још једну ствар, ништа мање страшну: човекова доживљавања пред телевизором су толико јака и жестока, да он емоционално пустоше човека, те он у свакодневном животу постаје равнодушан, хладан, отуђен.

Телевизија отуђује једне од других људе који живе у истој кући и породици, заменивши људско саобраћање утварама и привиђењима са екрана. Изгубивши осећај за живог човека, он је изгуби�� и љубав према њему и болећивост. Човек престаје да се посматра као личност, он се претвара у оруђе. Кажу да телевизија може постати темељ верске просвете, међутим она убија само срце вере – молитву, мистички разговор душе са Богом. Претоварена, закрчена бујицом утисака, душа није у стању да се усредсреди на молитву, на речи молитве наноси се слој страсних представа туђих молитви. Молитва је средиште духовног живота. Човек избацује душу из тог непокретног средишта на захуктали круг представа које се стално смењују. Изван молитве и сазрцања није могуће унутрашње осећање Бога, сведочење душе о присуству Божијем. Па чак и ако телевизор постане преносник верских емисија, свеједно ће веру лишити онога главног – дубине и мистике, зауставивши се на катихетсву и оглашавању, на разини речи, а не силе. Без верске интуиције која сазрева у тиховању, такво оглашавање (поучавање) или се неће примити, или ће се примити на разини духовно-културних вредности. Неопходна је наравствена (морална) припрема, неопходна су верска трагања, нужна је борба са страстима и гордошћу, да би се припремило на примање хришћанства, да би се осетила његова препорађајућа сила. Иначе ће Христос куцати и куцати на затворена врата.

Призори секса нарочито погубно утичу на децу која са прећутним одобрењем родитеља седе заједно са њима (родитељи би иначе морали или да искључе телевизор или да удаље децу из куће на неколико часова, те се они зато рађе праве да не примећују децу која иза њихових леђа гледају телевизију). Деца још мање него одрасли могу да владају својим осећајима, због чега након духовног искварења испред телевизора хришћанство доживљавају као стешњујући систем, са отвореним или прећутним противљењем према њему. Неко би нам могао приговорити да су други телевизијски програми чисти и морални, али у стварности је далеко од тога. Када би се у емисијама бавили само морализовањем, телевизори се уопште више не би куповали. Погледајте лица оних који седе пред телевизором. Шта привлачи њихову највећу пажњу – морализовање или гангстери и џудо захвати? Кад би семе за цвеће и коров помешали заједно и бацили у земљу, можете бити уверени да ће коров загушити цвеће. Пред телевизором расте човек са пригушеном духовношћу. У најбољем случају он прихвата веру као етичко-културну и историјску вредност, што у суштини бива религија без Бога. Зато телевизија богаљи дечје душе. Телевизија деци одузима детињство, од деце их наједном чини старцима – децом без детињства и чистоте! Вера је тајна, а телевизија тајну претвара у рекламу. Литургија се не може прихватати као визуелна представа; то је мистичко уприсутњење голготске жртве, у чијем гледању и учествовању су у древна времена имали приступ само после припреме, само чланови Цркве који се не налазе под епитимијом. Литургија је силазак Светога Духа и преображење људске душе. А зар телевизија може да забележи силазак благодати?!

Телевизија је у домове верних људи донела богохулне филмове о Христу Спаситељу. Вештина уметника да се преображавају, њихово умеће да забораве себе, да се поистовете са оним кога глуме, показује одсуство сваког верског осећаја или изопаченост вере код глумца који себе поистовећује са Христом. Сатана је рекао: ја сам бог. Адам је рекао: ја хоћу да без Бога будем бог. Глумац каже: ја хоћу преко себе да свету покажем Христа Спаситеља. Значи тај је глумац уверен да он може да мисли као Христос, љуби као Христос, делује као Христос. То је веће богохулство од примитивне и безвезне противверске пропаганде. Данас глумац глуми гангстера, сутра апостола, прекосутра можда регана или друга Камоа! Но наша ће унутрашњост, примивши у подсвести попростачени позоришни лик ће по закону асоцијација и аналогије (подсећања и сличности) у мислима тај лажни лик као жиг ставити на светињу.

телевизија је непријатељ са којим нема нагодбе. Његово нападање нема ни мере ни границе. Док се пустиња Сахара шири брзином од пет километара на годину, телевизија у победничком маршу проходи целу планету, исушавајући и задње изворе и врела, загађујући и сравњујући последње оазе духовности.

Убрзо човек више неће морати да посећује пријатеље, да се вози на састанке, долази у школу ради предавања: он ће све то моћи да чини рукујући телевизијским системом и остајући код своје куће. Човек ће у свету остати као у пустињи, хладној према свему и туђој за све.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

[ksteatar]

РЕПЕРТОАР - март 2021. 

http://www.joakimvujic.com/

[mmmmmmmmmmsworld]

СИТНА ЗАДОВОЉСТВА

чаша вина, винил, маслине, високи плафон, рум, цигара, ланена кошуља, плес, гитара, удобан шорц, хладан ветар на топлоти, укусан чај, позориште, груб секс, бол, мир, поглед, небо пре заласка сунца, пас, нежна љубав, џез/хаус, прича, ћутање, разумевање, слушање, лепо изражавање, држање, пуна када, књига, поезија, лудило, бес, зелена јабука, шок жвака, лимунада, пиво, марихуана, лед, еурокрем, лазање, топао капут, џемпер са ролком, налажење грешке у коду, моја бака, теорије завере, месец, рођендан, море, планина, ноћ, црно, бело, шприцер, такмичење, успешно гуглање, танго, контрадикторност, ракија, кафа јутарња црна домаћа, кратак еспресо са капљицом млека, бурбон, сат, не превише нападан парфем, превише нападан поглед, шума, дунав, роштиљ, шетња, детаљи, мирис бензина, мирис шибице, рецитација, биоскоп, жене.... 

[vaseljenska]

Гаси се зајечарско позориште "Зоран Радмиловић"

Гаси се зајечарско позориште "Зоран Радмиловић" http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/gasi-se-zajecarsko-pozoriste-zoran-radmilovic/

[egoistaego]

Borca je samo navratio a Tijana i ja kulturo eve me😘😘😘 (at Српско народно позориште - Serbian National Theatre) https://www.instagram.com/p/CeEaSwUqB5w/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[flamencoagency]

#soldout in #serbia🇷🇸 #flamenco #ballet #performingarts #festival #novisad (at Српско народно позориште - Serbian National Theatre) https://www.instagram.com/p/CVX7EpMs8fb/?utm_medium=tumblr

[cloudwalker90]

Права страна огледала

Тешко је бити,

а не гинути.

Тешко је опстати,

а нечовек не постати.

I

Ваздух је тежак

и опор.

Свако је сваком

најгори отров.

Небо је тамно,

облаци

сиви.

Свако прегази,

и насмејан

живи.

Цвеће је,

ужаснуто

свело.

Ништа није

к`о пре-

чисто и бело.

Шума загађена

коровом и смолом.

Натопљено је све

крвљу и

болом.

II

Завист је украс

безличних лица.

Маскенбал,карневал-

називи су улица.

Све је лаж.

Позориште.

Варка.

Неoпходна је

Нојева барка.

III

Ретки славуј негде

божанствену песму

поје,

да га ућуткају

у сенци,

лешинари се

броје.

Прљавим рукама,

свирепо,

да униште

његове снове.

IV

А славуји,

птице ништа нису

криве.

Оне би весело,

бежбрижно

да живе,

песму своју чаробну

да ткају,

јер је то једино што

знају.

V

Њихова је песма-душа.

Обзирна,

прелепа и

пуна суза.

[rasen-rs]

Андрић као режисер и глумац

Постоје многе ствари из живота овог великана које се поуздано могу утврдити, а готово су непознате. Једна од њих је и та да је у раним годинама живота и стварања био веома заинтересован и везан за позориште.

Иво Андрић, Поштанска марка из заједничког серијала Србије и Бразила, поводом 50 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу, 2011.

Као средњошколац имао је своју позоришну трупу за коју је…

[palankaonline]

ОТКАЗАНЕ СВЕ ПРЕДСТАВЕ И МАНИФЕСТАЦИЈЕ У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ У ПАЛАНЦИ https://ift.tt/3cRrhzc Због нових мера за сузбијања корона вируса у Србији, Градско позориште у Смедеревској Паланци је отказало све своје представе до даљег, потврдили су данас порталу Паланка данас из Установе културни центар. О новим терминима за одржавање најављених представа публика ће бити благовремено обавештена. https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka

[ksteatar]

ИН МЕМОРИАМ - МИРКО БАБИЋ (1948-2020): Био је најтананија глумачка душа

Мирко Бабић, мој омиљени глумац! Под овим насловом, започела сам опсежну студију у књизи о великом уметнику, тананом бићу, драгоценом пријатељу, Мирку Бабићу, поводом награде Статуета Јоаким Вујић (2009.), за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији. Већ смо дуго били пријатељи и сарадници (док је био директор тадашњег Театра "Јоаким Вујић" у Крагујевцу, нарочито), када ме је изузетан редитељ, Петар Говедаровић, позвао да будем драматург на представи "Краљ Лир", са Мирком у главној улози. Мирку је било четрдесет пет године и био је најмлађи Краљ Лир у историји театра...И због тога, а и у част незаборавних креација у много значајних позоришних комада, како у Књажевско-српском театару у Крагујевцу, тако и другде, у корице књиге о њему сам ставила снимак РТС, "Краља Лира"... Да би се они, који су га волели и поштовали, сетили да је, осим што је вечно обожаван као телевизијски јунак, своје место и на звезданом позоришном небу заслужио као Лир, Љуба Врапче, Прометеј, Иван Фјодор Карамазов, Хенри Хигинс, Станоје Главаш, Подсекаљников, Оберон, Митке, Свети Сава, Јоаким Вујић... И у још многим, многим главним улогама, овенчаним највећим признањима.

Над одром пријатеља се ћути...

Но, ја овде морам да проговорим о нашем коауторству на монографији "Мирко Бабић, овде и сада". Ни са једним од уметника, о којима сам писала, нисам имала такво сагласје, толику лакоћу договарања и допуњавања, нико није тако савесно, радо, квалитетно, а надасве скромно, испуњавао претешку дужност писања по задатку, о самом себи. У томе су нам неизмерно помогле Миркове кћери, Катарина и Тамара Бабић, од којих је потоња превела за књигу читав уводни текст на одличан енглески језик...Не могу да прећутим о свечаности на сцени Књажевско-српског театра, 17. јуна 2017. године, када смо ми, пријатељи и колеге, поводом обележава 45. година рада у театру прослављеног уметника, говорили о нашем Мирку, док је он седео на свом краљевском трону и скромно одмахивао руком на похвале. Не треба да се заборави ни то, у времену када велика већина наших драмских уметника по цену глади и нерада остаје у београдском "кругу двојке", да се Бабић, иако призиван у престоничке театре, својевољно вратио у Крагујевац и својим даром обележио много сјајних сезона најстаријег театра у нас, кога је основао Јоаким Вујић.

Упркос свом громогласном говору и робустној појави, Мирко је (тешко ми је да кажем био, када сам монографију назвала "Сада и овде") најтананија глумачка душа у мом драматуршком искуству.

У тишини, над одром пријатеља, свог омиљеног глумца, остављам будућности за сећање стих, који ми је Мирко подарио, као одговор на питање о пријемном испиту на Академији. Говорио је Јесењинову поему "Црни човек", стихове који најбоље дефинишу топлину, скромност, дар и магију глуме и карактера Мирка Бабића:

- У олуји, у бури

Драгана Бошковић

НОВОСТИ 14. 11. 2020.

[rukopisi-ne-gore]

Continuing the series of city-inspired vocab lists, I made the Serbian one based on @polskieserce ‘s Krakow inspired and @smetanovarevoluce ‘s Prague and Bratislava inspired lists

Београд (Beograd) m - Belgrade Град (grad) m  - city Главни град / престоница (glavni grad m / prestonica f)  - capital city Београђанин  (Beograđanin) m - Belgradian (noun) Београђанка (Beograđanka) f - Belgradian (noun)

Улица (ulica) f - street Главна улица (glavna ulica) f - main street Река (reka) f - river Дунав (Dunav) m - Danube Сава (Sava) f - Sava Ушће (ušće) n - confluence Тврђава (tvrđava) f - fortress

Музеј (muzej) m - museum Црква (crkva) f - church Храм (hram) m - temple Књижара (knjižara) f - bookstore Ресторан (restoran) m - restaurant Бар (bar) m - bar Продавница (prodavnica) f - shop Кафић (kafić) m - cafe Кафа (kafa) f - coffee Топла чоколада (topla čokolada) f - hot chocolade Чај (čaj) m - tea Библиотека (biblioteka) f - library Зграда (zgrada) f - building Трг (trg) m - square Мост (most) m - bridge Споменик (spomenik) m - monument Архитектура (arhitektura) f - architecture Култура (kultura) f - culture Уметност (umetnost) f - art Аеродром (aerodrom) m - airport Станица (stanica) f - station Аутобуска станица (autobuska stanica) f - bus station Железничка станица (železnička stanica) f - railway station Градски превоз (gradski prevoz) m - public transport Аутобус (autobus) m - bus Трамвај (tramvaj) m - tram Тролејбус (trolejbus) m - trolleybus Саобраћај (saobraćaj) m - traffic Тротоар (trotoar) m - pavement Пешак (pešak) m - pedestrian Пешачка зона (pešačka zona) f - pedestrian zone Пешачки прелаз (pešački prelaz) m - crosswalk

Кнез Михаилова (Knez Mihailova) f - Knez Mihailova Street Трг републике (Trg republike) m - Republic Square Славија (Slavija) f - Slavija Square Калемегданска тврђава (Kalemegdanska tvrđava) f - Kalemegdan Fortress Бранков мост (Brankov most) m - Branko’s Bridge Храм Светог Саве (Hram Svetog Save) m - Church of Saint Sava (literal translation is The Temple of Saint Sava, but as far as I know it’s always translated as ‘’church’‘) Црква Светог Марка (Crkva Svetog Marka) f - Saint Mark’s Church Народни музеј (Narodni muzej) m - National Museum Народно позориште (Narodno pozorište) n - National Theatre                                                                             

[vestispalanka]

УЧЕНИЦИ ОШ „ОЛГА МИЛОШЕВИЋ“ НА ВРАГОЛАСТИМ ПОЗОРИШТАРИЈАМА У оквиру дечијег позоришног фестивала „Враголасте позориштарије“ ученици од првог до четвртог разреда ОШ „Олга Милошевић“  гледали су представу „Чудотворно кресиво“ (Мало позориште „Душко Радовић“, аутор: Х.К.Андерсен/Јелена Поповић, режија: Горан Баланчевић). Фестивал се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања и општине Смедеревска Паланка, а у организацији Културног центра. Циљ овог фестивала је унапређење позоришне …

Nastaviti čitanje https://ift.tt/331vsCY Вести из Смедеревске Паланке

[vaseljenska]

Експеримент

Експеримент http://www.vaseljenska.com/misljenja/eksperiment/

[egoistaego]

Kulturo samo osmeh 🤣🤣 (at Српско народно позориште - Serbian National Theatre) https://www.instagram.com/p/Cd0-AcJqKkg/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[mimiklab]

#theatre #dance #tangoWorkshop #лутке #позориштеЛутака #Serbia #Belgrade #MimeTrempel #MishaPlavshich #Pinokio #puppettheatre #куклы #кукольныйТеатр #Белград #Сербия #танго #мимТремпель #актеры #театрКукол #пинокио #интенсив #мастерклассТанго #позориште #долбимбазу #МишаПлавшич (at Lutkarsko Pozoriste Pinokio) https://www.instagram.com/mimiklab/p/Bvzyv_FgXYO/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=1mphhl1urbj8l