#Dan šesti

[belog-grada-crna-princeza]

lights are on, but nobody's home. [13.09.2024.]

Osećaj plutanja kroz stvarnost. Zastanem da se slika iskristališe i čini mi se da je ovaj život niz buđenja i prelazaka iz jednog polusna u drugi. Novo jutro, ista pitanja, drugačiji odgovori. Ne želim da priznam koliko je stabilnosti bilo u nestabilnom i koliko je nestabilnosti ostalo ...vidiš svaki dan je novo rađanje i umiranje. Tražim u njihovim očima neko objašnjenje, ali nema ga. Nema ni u mom svetu više ni jednog oštrog predmeta u vidu drugih ljudi, svi su sada jedino u meni; ja sam oštar predmet. Ne igraj se sa mnom. Povredićemo se. Je l sam ti rekla.. da sam bila napušteno štene u prošlom životu? Prvo sam jurila za svakim ko bi prošao kraj mene, ukazao mi gram topline ili neku lepu reč, željna doma, prihvatanja. Neke moje osobe. Onda bih završila prebijena, krvava, nepoželjna. Pa sam ujedala ruke koje me hrane, iz straha, nepoverenja. Sklanjala se od ljudi, bežala, povijenog repa. Ustuknula bih kad bi pokušali da me pomaze, misleći da sledi udarac. Sada više ne ustuknem, ne sklanjam se s puta kad čujem da dolazi automobil. Ali sam slobodna jer shvatam sudbinu nas lutalica. Da smo recimo slatki mali bišoni ili impozantni haskiji, neko bi nas želeo, ali mi smo samo čupavi, neuredni mešanci. Nismo ono što deca požele za svoj šesti rođendan, o čemu sanjaju velike srećne porodice. Mi zavisimo od dobrote sentimentalnih, usamljenih ljudi koji znaju kako je to biti na marginama, s kojim nam se putevi sretnu na kratko, ali nas ne povedu kući. Zato se tome više ni ne nadamo. Kaže neka objava na društvenim mrežama: ko vas vidi onako kako želite da vas vide svi? Pomislim niko.. ko je sada tu. Nije problem u njihovom viđenju, već u raskoraku, u zavesi koju sam prebacila preko ogledala i velu koji pokriva to između nas. Ali pusti to. Bar se više ne plašiš skoro ničega što se tiče tebe jer ti je sada.. svejedno. Nisi vezana za ovaj život, al' u njemu ostaješ dokle god je neko vezan za tebe, dokle god ima ko da ti ne oprosti bilo kakvo dizanje ruke na / od sebe. Nisam se odmakla ni korak od onoga ko sam bila, a opet sam kilometrima daleko. I voleću to mesto, sve dok u njega ne može da dođe niko čija bih senka postala i na kraju nestala kada svane. Ja sam se zaljubila u mrak i sebično ga čuvala, sjedinila se s njim. Znaš šta? Ni ne trebaju mi odgovori. I onako je svaki laž koju prodam sebi... Do istine ne mogu ni dopreti. Istina je da sve ovo želim da ti ispričam, jer pričala sam ti skoro 5 godina i razumela si i da ništa nisam govorila. Razumela si me bolje od mene same. Ti. Ti si me videla onako kako želim da me svi vide. I od kad nisi tu, nisam sigurna ni da sam ja.

-Katarina

[spectatorzg]

Sretna zemlja

Na zidu, bijelo, povučene četiri crte i prekrižene petom. Počeo je šesti dan. Boravka u kazamatu. U izolaciji. Kako je to pred nekoliko godina Davor Bernardić genijalno rekao, koronarnom odjelu. Hrana je dobra. Dobijem i pivo. U sobi sam smješten sam. Imam i radio i televiziju. Pa mogu gledat i slušat. I zaključivat. Dovucite Hrebaka iz podruma Evo, zaključio sam da gradonačelnik Bjelovara,…

[knjigeobradovic]

DAN ŠESTI - RASTKO PETROVIĆ

[preporodbn]

Podjela Bosne 1939. godine

Podjela Bosne 1939. godine

Dvadeset šesti august 1939. godine: Dan kad je podijeljena Bosna i Hercegovina Sporazum Cvetković-Maček i rješenje “hrvatskog pitanja” izvedeni su potpuno na račun Bosne i Hercegovine, a posebno Bošnjaka. Razgraničenje Banovine Hrvatske s preostalim teritorijem Drinske, Vrbaske i Zetske banovine izvršeno je uz pretpostavku da Bošnjaci uopće ne postoje, odnosno da ne žive na tim…

[cgvijesti]

U podne nastavak Skupštine, ovo je dnevni red

U podne nastavak Skupštine, ovo je dnevni red

U Skupštini Crne Gore danas je šesti dan treće sjednice Drugog redovnog jesenjeg zasijedanja u 2022. godini.  Sjednica je zakazana za 12h.  Dnevni red:  Godišnji Izvještaj o radu Sudskog Savjeta i ukupnom stanju u sudstvu za 2021. godinu; Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Predsjedniku Crne Gore; Predlog zakona o izmjenama i dopuni Zakona o obligacionim odnosima; Predlog zakona…

[izvitoperenavila]

Tog groznog jutra alarm je zvonio na svakih deset minuta. Kada je odvoznio i šesti put bilo je vreme da ustanem iz kreveta. Jesenji dan je bio sunčan, ali to sam saznala tek nakon što sam izašla na ulicu. Kasnila sam i nije bilo vremena da se vratim u kuću i ostavim jaknu. Jakna u ruci, torba preko ramena i džemper na meni su me činili nervoznijom nego što je uobičajeno. Moja drugarica iz detinjstva je jednom rekla kako sam ja poslednja osoba na svetu sa kojom bi volela da podeli svoja jutra kada bi morala da izabere osobu sa kojom će ih podeliti za do kraja života. To nije bila uvreda, ni ja sama ne bih sebe birala na njenom ili bilo čijem drugom mestu. Na mom mestu, ipak, bih. Volim jutra koja provodim sama i bez obaveza, na žalost ovo nije jedno od tih jutara. Moja drugarica iz detinjstva ovog jutra se sigurno raduje suncu i novom danu, ja se radujem muzici kojom ću se častiti u gradskom prevozu. Ako požurim stići ću na autobus, ući ću na prva vrata i sesti do prozora sa slušalicama u ušima i nekom starom dobrom muzikom koja će me podsetiti da volim da živim.

Jebene slušalice su se umotale oko maske u torbi, izvlačim ih i u žurbi sa svim tim stvarima u rukama i na meni pokušavam da  oslobodim masku jer bez nje više ne mogu da uđem u autobus ili bilo gde drugde. Sa gajtanom sam izvukla i hemijsku i ona pada na cestu. Neki kreten svira sve vreme. Idem po sredini puta, ali pomeriću se, samo da dohvatim svoju srećnu hemijsku. Serem, ja nemam srećnu hemijsku, srećnu majicu i takve slične gluposti, imam samo sebe koja nekada omašim a nekada pobedim. Želim tu hemijsku, Marko mi je poklonio za neki od prethodnih 27 rođendana, a ja volim Marka ,a volim i hemijsku. Ljubičasta je. Kreten ne prestaje da svira, šta hoćeš kretenu. E jebiga, u autu je stvarno najveći kreten od svih i smeje mi se. Mašem mu i glupavo se smeškam jer uvek se smeškam kada vidim nekog dragog ili nekog ko mi je pre bio drag ili nekog koga poznajem. Svejedno. Kreten odlazi, a odlazi i autobus.

Na poslu stalno blenem u telefon koji ne vibrira. Idem samoj sebi na živce, ali ne mogu da se suzdržim. Kreten nije poslao poruku kao prethodnog puta kada je svirao a ja samo prošla jer šta ima de blenem u nervozne vozače. Ne uobičavam da se javljam ni ljudima na ulici, a kamoli u automobilima. Ne javljam se ne zato što sam nekulturna ili umišljena, to radim jer ne poznajem nikog, a tek mene niko ne poznaje. Posle mi bude malo bezveze kad skontam da me ipak možda neko od tih ljudi sa kojima sam sedela u učionici osam godina pamti, a ja pognula glavu da nam se pogledi ne sretnu. Jebiga, ne radim to iz zle namere. Telefon opet ne vibrira. Pa dokle majku mu. Onaj put kad je vibrirao, kreten mi pisao kako sam baš bila kul sa kišobranom. To je značilo video sam te. A značilo je i da imam ukus da se obučem da ne ostanem neprimećena po kiši.

Nije se javio, a napolju je noć. Pre deset godina bih rekla sebi, ma javio bi se nego garant nema kredita. Noćas kažem, ma javio bi se nego nema muda. Šta li on večeras radi, neću ga pitati nije to nešto što pitaš lika iz vedra neba jer ti je svirnuo na ulici. Nije to nešto što pitaš lika kog poznaješ deset godina, a pred svima se pravite da se ne znate. A znate se, zajebavala sam ga da će da me ženi, a on se nećkao jer je kreten. Zajebavao me da će nam deca biti lepa i pametna, a ja ni ne želim decu. Šteta za tu lepu i pametnu decu što se nismo upoznali. Tata mu pre dva meseca sjebao leđa pa je morao stalno da ga voza po doktorima, možda je neki od tih dana padala kiša a on svirnuo staroj drugarici. Možda nije ni svirnuo jer je vozio tatu pa mu bilo glupo da svira nekom ko ga ne poznaje, a ni koga on ne poznaje. Možda me nije ni video nego ja padala kiša a on se setio one kiše kad smo radili nevaljale stvari na ulici pa se setio i mene i setio se da mrzim kišobrane pa hteo da napravi foru, a otkako se ne znamo ja zavolela šarene kišobrane i gumene čizme i fora mu propala.

Zabole me, svanuće novo grozno jutro, a dan će nadam se ponovo biti lep.

- I.K.

[magija-bebo]

Dan izolacije šesti :

U jednom pakovanju riže je 2789 zrna a u drugom 2890, k a k o????🤷🏼‍♀️

[propalitet]

Šesti dan u karanteni: Počela sam gledat Večera za 5 na selu.....

[dokazatiindukcijom]

Dok čekaš da prođe

Čekaš li da prođe, dragi čitaoče? Koliko puta si, za vreme ovog vanrednog stanja, odšetao do frižidera i natrag, koliko si elipsi uspeo da iscrtaš po  podu svoje sobe, jamačno pravougaonog oblika; u hladnom svetu u koji si bačen iz tople majčine utrobe u kome je izbegavanje neizvesnosti zašiljeni vektor čijom ubojitom strelom loviš poslove, prijatelje i devojke koje ti se sviđaju, koliko si vera sahranio dok si još mogao da ideš napolje? Bio si zabrinut, uplašen, besan. Dosadno ti je, muka ti je od svih tih onlajn razgovora u ajnfortu lošeg interneta, gde si od kapije do ulaza imao vremena tri puta promeniti mišljenje, kao da pišeš a ne pričaš sagovorniku? Brate moj dragi.

Mogu sam sebe lagati da nisam dete ovoga podneblja, mogu si titulirati građaninom sveta koji prestaje da postoji ili Jugoslavije koja još mnogo pre prestala sa svojim postojanjem, ali je neosporna činjenica da me  paničan strah od neizvesnosti najbolje i najbrže vraća na srpska fabrička podešavanja. Ili možda preciznije -  fabrička podešavanja srpske fabrike sa socijalističkim samoupravljanjem.

I upravo me je ovo hronično čekanje manje neizvesnosti podsetilo na jedno starije, doduše akutno čekanje, na jednu živopisnu epizodu koju sam potiskivao i krljao po rukama kao kašičicu u kafiću (dok su, dakako, kafići još radili).

 U tu neizvesnost sam sleteo oktobra 2018. godine. Bio je to međuperiod bez posla i zdravstvenog osiguranja za koji sam se, doduše, neko vreme pripremao. Razmišljajući šta da radim, kako da sačuvam razum kad iz belgijske inačice državne brige za zaposlene   uletim na rumski vašar tržišta koji sam prezirao i uvek sam  izbegavao odlazak u Rumu trećeg u mesecu, da li da batalim akademsku karijeru i bacim se na nauku o podacima, da čitam sve one statistike, zagledam podsuknju Gausove krive ili se prosto vratim srednjoškolskim danima ispunjenim petljama, sortiranjima i algoritmima, odlučio sam da neizvesnost razbijem onim čime sam ga i u Belgiji razbijao – putovanjima. Planirao sam kolima do Nemačke, što je moja mašta, uvek budna i daleko vedrija od vlasnika koji je uzgaja, proglasila avanturom i pre nego što sam pogledao Google Maps.

I bila je avantura. Prijatno razbijanje monotonije u koju sam upao u matičnoj državi. Sa puta sam se vraćao preko Češke Republike (razbivši mit o Pragu koga sam pamtio u nekom lepšem izdanju) i Slovačke, gde sam iznajmio jedan od onih pansiona koje najviše volim – skroman, u radničkom predgrađu, sa malim restoranom za sezonske radnike. Malo sam vežbao pazovački slovački koji mnogo razume, ali je stidljiv kad treba da priča, malo sam glumio usamljenog hroničara kafanskog života koji je, sa malom beležnicom i slušalicama, pre ličio na udbaša nego na pisca, malo sam odspavao i krenuo put Srbije.

Negde na obilaznici oko Budimpešte stvorila se kilometarska kolona kamiona, što je bilo loše za Plan, ali ga nije poništavalo. Navikao sam se na strpljenje. Posle drugog sada počela su da me izdaju čula – nos je detektovao miris spržene lamele, čulo dodira je osećalo podrhtavanje kvačila, vid je skazaljku termometra  već smeštao u crvenu no-no zonu iako se ona hrabro držala na polovini skale. Najzad se benzinska pumpa dovukla sa desne strane puta.

Skrenuo sam na parking, protegao sam noge i uživao u obroku kakav danas jedem samo praznicima. Razume se da sam popio nekoliko kafa. Napolju se smrkavalo a nepregledna kolona kamiona se vukla autoputem. Prolazio je treći sat čekanja i ja sam seo na travu i shvatio da ću čekati još ko zna koliko.

              Jedna žena mi se obradila na nemačkom i, koliko sam uspeo da razumem, samo je potvrdila da ću još dugo čekati na pumpi.

“O, pa vi ste naš”, reče njen  pratilac , na srpskom. Sredovečni gospodin, šezdesetak godina. 

Bio sam spreman za razgovor. To što sam priučen kako se razgovara s ljudima (iako sam se toliko usavršio da skoro mogu da izvedem ceo small talk) ne menja na njegovom toku – neretko je tako naučen razgovor i bolje struktuiran. Međutim, već nakon prvih rečenica mog sagovornika shvatio sam da sam izgubljen i da je moja empatija upala u  pihtijastu smesu ničega koja je preda mnom nastajala samo da bi me obujmila u dužinu i širinu. “Joj, izvinite što mnogo pričam, ali mesecima nisam pričao na srpskom”, reče čovek koji je, eto bar lepo znao sebe da opravda, i ja sam znao da sam izgubljen.  Iz pihtijaste smese nazirali su se komadi priče  (Emigrirao je početkom devedesetih), hromatska struktura Švedske u koju je emigrirao (Mnogo obojenih), umni količnik populacije (mnogo su glupi), bračni status (razveo se, druga žena Mađarica). “Blago vama, vi se vraćate kući” reče kao da mi pruža slamku spasa. Sad je vreme da probam da preokrenem razgovor, pomislio sam, istovremeno izgovarajući: “Pa nismo daleko, dvestotinak kilometara je do granice. Dobrodošli ste i Vi”.

A onda je on rekao nešto zbog čega sam umro u preostalim pihtijama reči koje su nakon te rečenice usledile:

“Gde da dođem? Roditelji su mi umrli, neki prijatelji su mi poginuli u ratu, neki su se ubili, a ostali su poumirali od raka ili prosto poludeli. Nemam ja gde da dođem. “

 Nisam ga više slušao, samo sam klimao glavom. Najzad mi je zažaleo srećan put i uspeh u radu, predložio alternativnu rutu (preko Pečuja, pa Osjeka i onda nekako do Vojvodine) pa čak i magistralnu alternativu (Sekešfehervar, pa Baja i eto te na Bačkom Bregu).

Ostao sam sam dok su kamioni mileli po putu. Šesti sat čekanja. Razmišljao sam o umilnoj Šredingerovoj mački Srbiji koja je istovremeno i draga i nepoželjna, o kojoj se sanja ali u koju se ne vraća. Neizvesnost mi je svrdlala stomak i onda sam, kao po naređenju, seo u auto i okrenuo ključ.

Gužvao sam se još pola sata dok se krug oko Budimpešte nije ispravio u put koji me je doveo do našeg graničnog prelaza a onda i kuće.

Umor je potrajao još dan-dva. Sećanje na onog čudnog čoveka brzo je nestalo. Povremeno bi se javilo, kad bi u trenutku dosade jedan klinac koji živi u meni pomislio da se u ogromnoj budži pod tepihom kriju vojnici ili autići a zapravo bi otkrio sve one dođaje koje sam tako sistematično i dosledno pod taj tepih gurao.

Da li je taj čovek uopšte postojao? Nije li i on mojih rezultat prenapregnutih čula, možda je i on halucinacija koja se od mirisa spaljene lamele ili osećaja razjebane pedale kvačila razlikuje samo po tome što je bolje uspela. Ima naznaka – to što je izrekao zvuči kao tvit nekog ozlojeđenog krugdvojkaša. Osim toga, naspram dva sata izrečene splačine ta jedna rečenica štrči kao da je neko već izrekao. Kao jezgroviti opis jedne kolektivne traume, zapravo.

           S obzirom da mi je period nakon dolaska sa tog puta bio težak, mnogo teži nego što sam mogao zamisliti, počeo sam da tražim smisao u svakom, makar i minornom događaju koji je tom periodu prethodio, pa sam pomišljao da je taj čovek (ako je postojao) došao kao upozorenje.            

Ali to je već   fitovanje krive.  Ni na šta me taj čovek nije upozorio već se onaj klinac u meni počešao gde ga je svrbelo i iskopao tu prokletu rečenicu. Iz pihtijaste mase nekog drugog sagovornika izabrao bi neku drugu rečenicu.  Čovek iz priče  se može vratiti u Srbiju, ali ne u svoju Srbiju jer nje više nema. Ono što je otišlo, otišlo je zauvek, ali ono što dolazi ne dolazi na način na koji odlazi ono što je otišlo; ništa nas ne upozorava na dolazak, nema uspomena, nema zaključaka jer je ono što dolazi ništa dok se ne dokaže suprotno. Neizvesnost u svoj svojoj stravi!

I stoga nije mogao onaj čovek predvideti da je i moja, ne toliko sredovečna Srbija iščezla. To se prosto desilo. Kao što fejl čula mirisa i dodira nije mogao da predvidi da lamela mog Forda starog bez ikakve intervencije još uvek odoleva vremenu.  

[misternikola]

Ona nikada nije bila od tih žena, ali koliko nas to kaže dok im se ne desi? Koliko nas će samopouzdano odgovorati – meni nikad, ja nikad! Sve dok ne oproste, prvi put, drugi put, deseti put..  nebrojeni put.

U početku je sve idealno. Smejete se, izlazite, stalno se grlite, ljubite I svet ti nikad u životu nije izgledao lepše. Nekad nisam sigurna, je l’ ljubav stvarima daje smisao ili mi samo tražimo smisao života u tome, očekujući da će stvari magićno postati bolje ako kraj nas bude taj neko?

Prvi put kad ju je udario okrenula se, otišla, celim putem ponavljala sebi da je gotovo. Naravno da nije bilo.

Ljubav nekad ume da nam zamagli prizor druge osobe, pa tražimo opravdanja za njih i tamo gde opravdanja ne treba da postoje, zanemarujemo mane, nesleganja i za stvari se čini kao da će se srediti, eto tako, same od sebe. Ima li osobe koja bar jednom nije pomislila da će se nešto iznenadno biti drugačije, da će neko postati drugačiji.. samo da malo odraste, samo da promeni posao, samo da dođu deca…? Svi smo mi svesni da život ne funkcioniše tako, ali nekad ne znamo kako, ili ne smemo da uradimo nešto što bi bilo bolje za nas.

Te večeri kad je stigla u stan tuširala se sve dok voda nije postala previše ledena, ali to nije uspelo da spere ništa sa nje. Pročitala je na desetine njegovih poruka u kojima se izvinjava i govori da neće nikad više, da se desilo slučajno, da nije trebalo da pominje tu i tu stvari kad zna da nikad ne ostaje smiren kad se povede reč o tome. Pitao je želi li zaista sve da završi zbog jedne sitne greške, koja se, obećava, neće nikad više ponoviti. Popila je celu flašu vina, a poslednja misao u glavi bilo joj je “možda i jesam prenaglila”.

Kad oprostite nekome nešto što vas je mnogo povredilo, goričina zapravo nikada ne ode iz vas. Potoje stvari koje će uvek ostati tu, isplivati na površinu u najgorim mogućim momentima, jer koliko god pokušavali da potisnemo sećanje na to, nikada ne možemo uspeti.

Drugi put kad se desilo, rekla je sebi: “Nije trebalo da ga sećam na to.” Treći put je mislila da je zaslužila. Četvrti put je očekivala da će se desiti. Peti je bio za njeno dobro. Šesti mu baš i nije bio dan, a ona je već izabrala da ćuti i trpi. Sedmi je previše popio.. posle je već prestala da broji.

Retko šta je gore nego kad toksičnost uđe u vašu glavu, iskrivi vam sliku stvarnosti, pa počnete da verujete da zaslužujete loše stvari jer niste puno bolji od svega što vam se dešava, ne činite ništa da vam bude bolje, tonete u neki bezdan i ničemu se nazire kraj. Kada vam glava nije na dobrom mestu, mnogo je teško otresti se loših misli, osećaja manje vrednosti, prestati se zadovoljavati toksičnim odnosima, jer neko je, eto tu. Ponekad toliko zalutamo da poverujemo da je bolje imati bilo koga nego ostati sam. Neki ljudi nikad ne prestanu da misle da je to istina.

Samopouzdanje mora da se gradi, zna ona to odlično. Mesecima je skupljala mrvice koje su joj ostale pokušavajući da se sastavi, a nekad, da bi spasio sebe moraš da odeš od svih. Baš od svih, iako je sebično, iako će sve isuviše da boli, iako odnosi sa tim ljudima možda nikad ponovo neće biti isti.. moraš skupiti snage, otići i sastaviti se negde drugde.

Ona njega još uvek voli, to je ono najgore u svemu, što vas neko može povrediti toliko da izgubite sebe, ali nije tako lako ugasiti ljubav, posebno ne onu za koju ste verovali da će trajati zauvek, gde ste sve druge uveravali da skladnijeg para od vas nema na ovoj planeti i kako reći nekome da ipak nisi bila toliko jaka da ne poveruješ da je problem u tebi ili kako ponovo proživeti sve to, kako izgovoriti opravdanja na koja si ranije kolutala očima? Zato je morala da ode.

Ljudi se ne menjaju preko noći, sve odluke, svi planovi se kuju danima, mesecima, godinama.. ali kada ćutiš o njima svima drugima deluje iznenadno. Veruje da će svi kriviti nju, ona je ta koja je otišla. Ona je i ta koja je ćutala i trpela, ali za to niko od njih neće čuti. U budućnosti, nekih će dana poželeti sve natrag, jer nikada više, do kraja života neće upoznati nikoga sa kim će joj život izgledati tako obećavajuće, kao što je na početku bio sa njim. Da može da se vrati natrag, bilo bi to vreme njihovog početka. Bilo bi to vreme kad nije mogla da prestane da se smeje i kad joj ništa nije bilo teško, a život je delovao kao švedski sto, iako nije ni slutila da je izabrala najgoru porciju. Ona odlično zna da ljude ne možeš voleti zbog toga što su bili nekad, zato večeras sedi u ovom avionu, zato odlazi, zato se nikada više neće vratiti, jer zna, kad bi došla.. sve bi oprostila ponovo, a drugi put možda ne bi imala hrabrosti da ode. 

[receptikuvaronline]

Kolač sa višnjama - Verica Poznanović

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/kolac-sa-visnjama-verica-poznanovic-2/?Kola%C4%8D+sa+vi%C5%A1njama+-+Verica+Poznanovi%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Kolač sa višnjama - Verica Poznanović

Kolač sa višnjama.

Godinama u našem dvorištu su rasle i rađale višnje. Ove godine višnja nije rodila. U našem selu skoro ispred svake kuće je zasađeno voće, uglavnom višnje i jabuke, a nađe se i po koji dud. Lepo krenem ulicom, zastanem ispred svake višnje, uberem po par višanja i dok napravim krug do kuće najedem se. I da me neko vidi da berem višnje, niko mi ništa ne bi rekao, jer neko obere višnje, neko ne, u nekim kućama niko ne živi i tako…. Napravih ja kolač sa višnjama, berući višnje, jedna u kesu, dve u usta…

Kiša je juče padala čitav dan, oprane su, a i da nisu, nikome ništa. Kao deca smo brali ulicom višnje idući iz škole, dolazili smo kući umazani od višanja….. Lepo je to vreme bilo.

Što se tiče slikanja kolača moj sin bi rekao, kolač na oko nije loš, ali brate kako si to slikala kao da reklamiraš to starinsko heklanje iz prošloga veka, još si od gore posula šečer u prahu, jedva se kolač vidi.

Čekaj da probam kakav je. Jedan, dva, tri, četiri…. pa i nije neki… Nije a jedeš već peti i šesti držiš u ruci….

Kolač sa višnjama, sastojci:

300 g višanja,

240 g marmelade, (ja sam imala mešavinu ananasa i papaje, teglica je stigla sa Mauricijusa, da sam stavila i bilo koju drugu efekat bi bio isti)

3 jajeta,

izrendana korica jednog limuna,

2 vanilin šećera,

250 g brašna,

1 dl ulja,

100 g šećera i

1 prašak za pecivo.

Kolač sa višnjama, priprema:

Umutiti jaja sa šećerom, dodati rendanu koricu limuna, vanilin šećer, marmeladu, ulje, brašno, vanillin šećer i prašak za pecivo.

Testo izlijte u kalup koji je obložen papirom za pečenje. Od gore razbacati višnje.

Zagrejati rernu na 180 stepeni i peći kolač oko 35 minuta.

Ko voli kolač može preliti glazurom od čokolade ili samo šećerom u prahu.

Ja sam jedan mali deo testa odvojila i ispekla u jednoj maloj starinskoj šerpici, naravno od gore sam rasporedila višnje.

Verica Poznanović

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[cgvijesti]

Pročitajte kako je protekao 26. dan ruske invazije na Ukrajinu

Pročitajte kako je protekao 26. dan ruske invazije na Ukrajinu

Dvadeset i šesti dan ruske invazije na Ukrajinu je za nama. Tok događaja od jutra do večeri: Ukrajina je odbila ruski zahtjev da preda grad Marijupolj do ponedeljka u 5h ujutro po moskovskom vremenu, rekavši da “nema govora o bilo kakvoj predaji”. Raketiran je i Kijev, pogođen tržni centar, a lokalne vlasti javljaju da je poginulo najmanje osmoro ljudi. Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski…

[mentalnahigijena]

PUTINOVA LUTKA

Bjelorusija vrši invaziju na Ukrajinu, polaže pravo na Kijev, dok ruska tenkovska kolona duga 40 milja ide ka glavnom gradu zbog straha od novog napada UKRAJINA je danas tvrdila da su bjeloruske trupe prešle granicu na sjeveru kako bi se pridružile ruskoj invaziji. Parlament zemlje saopštio je da su bjeloruske trupe ušle u regiju Černihiv samo nekoliko sati nakon što je bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko izjavio da ne planira da se pridruži Putinovom ratu. Ogroman konvoj ruskih tenkova i oklopnih vozila dug 40 milja već se približava ukrajinskoj prijestolnici dok se borbe intenziviraju na terenu. U saopćenju, ukrajinski parlament je rekao: „Bjeloruske trupe su ušle u oblast Černihiv. "Informaciju je javnosti potvrdio Vitalij Kirilov, portparol Sjevernih snaga teritorijalne odbrane." Prema lokalnim izvještajima, kolona od 33 tenka označena bijelim krugovima prošla je kroz sela Slabyn, Pakul i Mykhailo-Kotsyubynsky u 11.30 sati po lokalnom vremenu. Zvaničnici su ranije ove sedmice upozorili da bi se Bjelorusija mogla spremati poslati svoje vojnike u Ukrajinu. Putinov marionetski vođa Lukašenko već je dozvolio ruskom predsjedniku da koristi Bjelorusiju kao stajalište za svoje snage. Posljednjih dana pojavile su se slike na kojima se čini da se vide vozovi puni tenkova koji pristižu u grad Brest na jugozapadu - a bilo je i izvještaja o lansiranju projektila i aviona iz Bjelorusije. „Vrlo je jasno da je Minsk sada produžetak Kremlja“, rekao je američki zvaničnik za Washington Post. To je došlo dok se predsjednik Volodymyr Zelenskyy obratio Evropskom parlamentu nakon što je jučer zatražio pridruživanje EU. On je optužio Rusiju za "državni terorizam" zbog raketnog udara na drugi po veličini ukrajinski grad Harkov. "Borimo se i da budemo ravnopravni članovi Evrope. Vjerujem da danas svima pokazujemo ono što jesmo", rekao je on. "Dokazali smo da smo, u najmanju ruku, isti kao i vi." Zelenskyy je dobio aplauz jer se rat nastavlja već šesti dan, a Ukrajina ostaje pod opsadom. Ubacivanje bjeloruskih trupa dolazi samo nekoliko sati nakon što je Lukašenko negirao da ruske snage napadaju Ukrajinu sa njegove teritorije. Nakon što su se pojavili izvještaji o prelasku njegovih trupa u Ukrajinu, Lukašenko je tvrdio da samo raspoređuje više snaga na granicu kako bi "zaustavio svaku provokaciju".

[drafti]

Nekaj vicev na temo Corona

Položnice Koliko časa koronavirus preživi na položnicah? Jaz jih bom pustil kakšen mesec v karanteni za ziher. Striženje Samoizolacijski nasvet: Sami se ostrižite. To vas bo še dodatno motiviralo, da ne boste upali iz hiše še vsaj kakšen teden. Tuširanje Že kdo ve, če se že lahko tuširamo ali si še vedno samo umivamo roke? Marie Curie Osnovna šola, pouk na daljavo, kemija, domača naloga: Kaj veš o Marie Curie? Odgovor učenke: Pravilno se napiše Mariah Carey. Ordinacija Sestra pride iz ordinacije v čakalnico: Zaradi tajnosti podatkov vas ne smem klicati po imenih. Kdor ima koronavirus, naj gre naprej. Sobno kolo A ima kdo sobno kolo za prodat? Rabim ga nujno za v službo! Nove slovenske kletvice Nove slovenske kletvice (pred trgovino): - Naj ti voda zalije vse zaloge sekret papirja. - Naj ti iskra kresne ves tisti alkohol za razkuževanje. - Naj ti zelena plesen požre ves kvas kar ga imaš. Peter "Peter ima 42 sličic in babica mu jih je kupila še 27. Koliko ima Peter skupaj vseh sličic?" "Otroci, ne nasedajte tem fintam! To je zavajujoče vprašanje, saj babica ne sme nikamor iz hiše! Tako da je pravi odgovor 42!". Moj pes Imam sosedo, ki se pogovarja s svojim mačkom, kot da bi jo ta razumel. Ko sem to povedal svojemu psu, sva umrla od smeha. Nasvet Nasvet za čas karantene: vsak drugi dan probajte kavbojke, ker trenirka in pižama dajeta vtis, da je vse ok. Dežurna gostilna Če že imamo dežurne lekarne, trgovine zobozdravnike, pasje trgovine itd... ZAKAJ NIMAMO DEŽURNE GOSTILNE? Rešujem svet! Mama mi je ves čas govorila, da ne bo nič iz mene, če bom cele dneve poležaval v postelji. A poglejte me sedaj ... rešujem svet! Frizer Kad sve prođe, drage moje, bit će teže naručit se kod frizera nego na magnetsku rezonancu. Maske Došli smo iz supermarketa, skinuli maske...Gledam, žena nije moja... 8. dan izolacije. Ata in mama se ločujeta. S kom naj ostanem? Matej, 41 let. Božič Ko da bi biu božič. Sneg pada, vsi smo doma, imamo polne hladilnike pa še v krogu družine smo. Sneg Sad su namerno pustili sneg, da se vide tragovi, ko izlazi iz kuće. Karantena Kolko brzo prolazi vreme u karantin, evo zima opet dođe. Krizni štab Obvestilo iz kriznega štaba: Vsi pari, ki bodo čez 9 mesecev zibali, bodo denarno kaznovani zaradi nespoštovanja razdalje 2 m! Karakter Sam sm pa kr karakter... Že cel tedn nisem šou u gostilno. Jutrišnji izlet 8.30 uri odhod iz kopalnice Prihod v kuhinjo, kjer bomo zajtrkovali Po zajtrku obiščemo različne sobe Potem delavnica čiščenja 13.00 popoldne kosilo v kuhinji 14.oo popoldne siesta na kavču Potem obiščemo dnevno sobo, kjer nas čakajo čaj in piškoti Prosti čas na voljo za obisk hodnikov apartmaja Povratek ob 18.00 uri Srečno pot in lepo se imejte! Električar Če ne poslušate nasvet zdravnika, poslušajte vsaj nasvet električarja. "Bolje je izolacija, kot ozemljitev!" Danas Tri puta sam spavao, šest puta jeo i još je danas. Predsednik Naš predsednik kineskom predsedniku: • Brate, šta je bre ovo? • Pa aspiratori! • Tražili smo respiratore! • Kakav ti je kineski, dobro da nisam doneo vibratore! Izolacija Šesti dan izolacije z možem... Rekla sm mu: »dej pejt nekam vn, bom ti jst kazen plačala!« Chuck Norris dobil korona virus Baje je Chuck Norris dobil korona virus. Virusu so odredili dva tedna karantene. Oglas Oglas: »mlad simpatičen fant, založen z makaroni, oljem, kvasom, išče dekle, ki ima večjo zalogo WC papirja«. Poroka Pozor!!! Vsi vi, ki ste se hoteli poročit te dneve!! Življenje vam daje drugo priložnost. WC papir WC papirja zmanjkuje izključno zato, ker eden kihne, deset se jih pa userje... Zaloge WC papirja A mogoče ti veš, kaj je fora z zalogami WC papirja? Ne, človek bi si mislu, da razsaja driska, ne korona.

[gtaradi]

Josip Kvesić: Riba i mreža

Josip Kvesić, 6. b, OŠ Dobri, Split: Riba i mreža (za natječaj Basna je priča prava jer životinja mudrost izgovara!)

Jednog dana na dnu Jadranskog mora plivati je počelo jedno jato zubataca. Bio je šesti mjesec što znači da su i ribari počeli ploviti morem. To jato zubataca svaki dan plivalo je zajedno dok je jedan zubatac uvijek bio sa strane. Tom jednom zubatcu uvijek su se svi rugali. Zubatac se naravno nikad nije obazirao na njihove uvrede. Jednog dana dok su svi zajedno plivali osim malog zubatca, to…