#Milica Rakić

[emaadsidiki]

St. Mark’s Church ⛪

[uniquekindoftrash]

24 years on from March 24th 1999.

a poem by Dobrica Erić made in honor of Milica Rakić and all the children that were killed during the NATO bombing of Yugoslavia

we will not forgive you for what you did to our children

[open-mind-dead]

Da li se neko seća NATO agresije koja se desila ka Srbiji 1999. godine?

Sećate li se male Milice Rakić, trogodišnje devojčice koju je raketa pogodila dok je sedela na noši. Otac je uleteo u kupatilo, i naišao na svoje čedo kako leži u lokvi krvi. Odmah ju je odveo do bolnice, gde su nažalost samo potvrdili smrt. Pogođena je 17. aprila 1999.

Ovo ne sme da se zaboravi. Rat nikada ništa dobro doneo nije. Nedužni ljudi ispaštaju. Ovo boli.

“U proleće, kada se sve rada, Milica je umrla”💔

[love-n-purple]

ČIKO JA TEBE GLEDAM S NEBA

Čiko, ja tebe gledam s neba

I vidim te kao na slici

Čiko, ja sam onaj cvet-beba

Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala

Milica, što je zadremala

U maminom zagrljaju

A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena

Već beli anđelak one bulke

Što gleda svoje najdraže s neba

I vidi tebe... i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije

A moja mama pegla pelene

Ja ih vidim i žao mi je

Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše

I lutke što se smešila na me

Kad su tvoje zle tice došle

I otele me od moje mame.

Tada sam se ovde popela

S nekom dečicom nepoznatom

Ali bih mnogo više volela

Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo

Pa idi i zaboravi me

Mama će da me rodi ponovo

I daće mi još lepše ime!

Dobrica Erić napisao je pesmu „Čiko ja tebe gledam s neba”, u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.

[pent-up-disappointment]

The latest WandaVision episode hit a bit too close to home, so I’ll tell you a story (tw: death).

I don’t know if people generally agree with this hypothesis, but there’s a theory that Sokovia is actually based on Serbia, and there are many things to prove this point: for example, the language used for street signs in Avengers: Age of Ultron is Serbian, and now I watched this episode of WandaVision I heard many Serbian words (I heard mostly Serbian and Russian, and I think some Ukrainian), like Здраво (Zdravo), meaning Hi. But perhaps the biggest similarity is that of the twins’ backstory: the bombing. 

In 1999, NATO launched an unauthorized attack on March 24, showering the country with depleted uranium for 78 days. The Serbian government estimates that at least 2,500 people died and 12,500 were injured, but the exact death toll and the full extent of the damage remains unclear. It is estimated that the bombing damaged 25,000 houses and apartment buildings and destroyed 470 kilometres of roads and 600 kilometres of railway. The air strikes caused many more deaths ‘indirectly’, since Serbia has the highest cancer mortality rate in Europe, and the fourth highest in the world, thanks to the 15 tons of depleted uranium they dropped on us. 

So, back to WandaVision. The bomb that hit the Maximoff family’s home didn’t go off. You know which one did? The one landing in the apartment of the Rakić family, killing three-year old Milica instantly. 

So this scene: 

...was real for many children here. And much worse. 

Milica Rakić was one of 89 children killed in NATO air strikes, and most major Western news outlets didn’t even bother to report about it. The final NATO report on the bombing of Yugoslavia made no mention of Rakić's death, even under the category of "special incidents".

In 2000, a monument dedicated to the children killed in the NATO bombing of Yugoslavia was unveiled in Belgrade's Tašmajdan Park. 

(photo is mine, taken last year):

[radiogornjigrad]

LEGAT KONSTANTINA KONSTANTINA KOČE POPOVIĆA

LEGAT KONSTANTINA KONSTANTINA KOČE POPOVIĆA

Arhiv ‒ zbirka i spremište tragova prošlog vremena ‒ pojavljuje se kao paradoksalni pojam (i paradoksalna pojava), koji činom arhiviranja nastoji da u sadašnjosti sačuva ono prošlo, (pre)oblikuje prošlost i utvrdi moguće kretanje ka budućnosti1. Francuski filozof Mišel Fuko definiše ga izvan uskoprihvaćenog značenja i pod arhivom podrazumeva igru pravila, koja određuje pojavljivanje i…

[sheilacwall]

Marčelo – Komplikovani

Marčelo on iTunes & other stores: https://lnk.to/NapetSou

Produkcija: Korak Film Režija: Boriša Simović Kreativni direktor: Kosta Rakićević Art direktor: Časlav Božović Izvršni producent: Milan Colić Snimatelj: Darko Stanojev Asistent snimatelja: Ana Danilović 3D modelar: Marko Pušica Kostimograf: Adrijana Simović Šminka: Nataša Laovski

Posebno hvala na podršci: Raiffeisen Club – Srbija, Converse, pozorište “Dadov” (Vlada, Deda, Saško, Stefan, Igor, Aca, Nataša).

Hvala: Luka Bursać, Katarina Mitrović, Bane Trifunović, Iskazovci (Kiza, Boba, Džo), Kendi, Marija Gitarić, Jelena Blečić, Ema Rakić, Nataša Naca Lazarević, Bojana Babić, Marija Haos Nikolić, Milica Mandić, Dunja Lazić, Dino Mrki Muratović, Tamara Munćan, Angelina i Jelena Radovanović, Mihajlo Macić, Dejan Kosijer, Srđan Nedeljković, Milan Stefanović, Vukosav Kukić.

Tekst: Marko Šelić Muzika i aranžman: Rade Raid Sklopić Vokalni aranžman: Marko Šelić, Nevena Glibetić Bas: Miroslav Ivanović Džo Prateći vokal: Danilo Daki Parežanin Unutrašnji glas nervog sloma: Vladimir Lalić Snimanje i miks: Janko Maraš Pesma snimljena i miksana u Studiju “Digimedia”

KOMPLIKOVANI

1.strofa: Jednog od ovih dana, ulitan kao đubre, dok mi oko leša đuskaju svetice i kurve, dok kašljem komadiće upropašćene jetre, i rukom što se trese napipavam cigarete… Nišanim usta dok blenem u belinu, nije droga nego plafon, jer sam zaspao na podu, ne samo too drunk to fuck, nego too drunk to talk, u pokušaju da kažem: „jdhb*cneb#$%&i4nu hitnu pomoć…” E, dakle, jednog od tih dana, a svaki je takav, makar bauljao, ima da pogodim vrata, da te nađem, da ti kažem koj’ sam šaban, što će za tobom crći na deponiji sranja. Biću oblak u pantalonama, muž i tata, i nema znaka pitanja, sve uzvičnici sada. Samo dok se sastave duša, muda, glava… Jednog od ovih dana… možda danas?

Refren: Zamisli da nismo komplikovani. Da sam malo manje ja. Da si malo manje ti. Menjaj sebe da se nađemo u tački… Samo, ko će onda biti ti ljudi?

Večeras, glumim da sam jebač. U, kako jebem. Jak sam kao zemlja! A u stvari, vrištim tvoje ime, mrtav sjeban. Daj, zajebi sve, slomi se i budi…

(tužno i otužno priznanje u intermecu): Ti nikad nećeš znati kako boli kad si sam dok komšinica ima glasan seks… Ona pišti, vrišti, stenje, backo je jebe k’o da mu poslednje… Ja iskapljujem ovu flašu, iznutra sav iskasapljen posle nje. …i sve vreme slušaju Cecu i pesmu kako po navici spava u istoj majici, što znači da je znojavo u materinu i da smrdi ovnujski. Al’ ti novi klinci su dovoljno bizarni da ih to zapravo napali, pa mi pišaju po samoći svakim tim uzdahom rafalnim…

2.strofa: Sanjam taj san u kom si stavila u kupe to predivno dupe. U taj grozni kupe. I sve je puno guštera, mile po tebi, ljube, ližu tvoju kožu svojim jezikom od plute. Tu pored pruge, nešto poput krčme. Tu ja sisam vinjak i gledam kako da crknem. Salun a la Divlji Zapad, kockari i trulež, na revolveru ruka, na bini đuskaju kurve. Guram sise u oči, gledam s kime da se bijem. Slomiće mi ruke, vežbam nogama da pijem. Al’ odjednom dođe šerif, otima mi flajku, traži dokumenta, na mene dig’o je hajku. Haiku: „Аj dirni tu flajku, jebem ti majku!” On skida zvezdu, baca k’о šuriken… jao, majko… Dok skupljam creva, opet traži dokumenta. Kažem: „Evo, sad ću…” – al’ lične nema. Ni pasoša. Sve je kod tebe. A slične nema. Bez tebe ne znam ko sam, bez tebe ne znam ’de sam. Istrčavam… posrćem o bubreg, creva, kost, ali nema te. Sjebao sam. Proš’o voz. Pa zamišljam da nismo komplikovani, da sam ja malo manje ja i da si ti manje ti… Ali, ko bi onda bili ti ljudi? I gde je strepnja? Takva mi smetaš, al’ takva mi trebaš.

The post Marčelo – Komplikovani appeared first on Hip Hop World Music.

from Hip Hop World Music https://hiphopworldmusic.com/marcelo-komplikovani/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=marcelo-komplikovani from Hip Hop World Music https://hiphopworldmusic.tumblr.com/post/187707995788

[mndpor]

Ratko Varda: Molili smo se da ćerka preživi sledeći dan

Nekadašnji košarkaš Ratko Varda (39) i njegova supruga Ivana Pjevčević (36) svojoj devetomesečnoj ćerki Milici slaviće dva rođendana. Prvi na dan rođenja 15. februara, a drugi 10. avgusta, kada su je, posle gotovo šest meseci provedenih u inkubatoru, napokon doveli kući. Sada se raduju svakom njenom osmehu i dobijenom gramu, srećni što je njihova beba izborila prvu, najvažniju životnu bitku. "Milica je rođena u 24. nedelji, imala je nepunih šest meseci i samo 710 grama. Ništa nije nagoveštavalo da ću se poroditi tako rano. Trudnoća je bila sasvim normalna, beba aktivna i živahna, sve je išlo idealno, čak je stomak počeo da mi se primećuje tek u petom mesecu, pa mnogi nisu ni verovali da sam trudna. Bili smo srećni i nasmejani i odlazili smo na redovne mesečne kontrole. Međutim, jedne večeri sam dobila bolove, koji su isprva bili blagi i mislila sam da je to normalno. Pitala sam Ratka, s obzirom na to da on ima troje dece iz prvog braka, kako izgledaju trudovi. Pošto su postajali sve jači, rano ujutro smo otišli u bolnicu. Dok je Ratko sređivao papirologiju, čekala sam u hodniku. Jedan od doktora povikao je na osoblje da požure jer ću se poroditi tu, u hodniku", ispričala je Ivana u intervjuu za magazin "Gloria". Ona je čitav dan provela u sali za porođaje. "Niko nije verovao da će se beba roditi živa, a agonija je potrajala do uveče, kada se pojavio doktor koji se dobro informisao o svemu pre nego što je došao do mene. Dali su mi odgovarajuću terapiju, vratili me na odeljenje i rekli da podignem karlicu gore kako bi se porođaj zaustavio. I uspelo je, bar do ujutru. Noć sam provela bez bolova, dosta mirno. Ali, kad je sestra ušla da mi izmeri temperaturu, osetila sam talas topline, pukao mi je vodenjak i bila sam svesna da povratka više nema". Milica se rodila posle nepunih 15 minuta i odmah je dobila lek za razvijanje pluća. "Doktor je, kad su je okupali i izmerili, došao do mene i rekao da je bebica vrlo živahna i da je dobro. Nasmejala sam se jer sam znala koliko je u stomaku bila nemirna. Milica se nije čula na rođenju, bila je toliko malena da je stala na šaku, imala je samo 30 centimetara. Kad su sestre krenule da je iznesu iz sale kako bi je stavile u inkubator, pozvala sam je i ona se oglasila, pa se doktor obradovao. Osim neizmerne sreće što se rodila, osećala sam se krivom što je na svet stigla skoro tri i po meseca pre termina. Možda sam trudnoću olako prihvatila. Pošto je sve bilo u najboljem redu, gotovo školski, nisam ni pomislila da bi se tako nešto moglo dogoditi". Foto: MN Press I Ratko je bio kod kuće, baš kao i Ivana u bolnici, prolazio agoniju. "Plakao sam, nisam znao šta da radim. Video sam je samo na fotografijama koje mi je Ivana poslala. Prvih nekoliko dana Milica je dobijala infuziju, a kad su joj prvi put dali mleko, puklo joj je crevo, pa je morala na hitnu operaciju. Kako je tih dana na snazi bila zabrana poseta zdravstvenim ustanovama zbog morbila, nismo mogli ni da odemo na Institut da je obiđemo, mogli smo jedino da se raspitamo o njenom stanju. Kad su nam saopštili da će je operisati u Tiršovoj, pitali smo možemo li da je vidimo. Rečeno nam je da možemo ukolko stignemo pre saniteta. Usledila je jurnjava preko pola grada, ali uspeli smo da je vidimo pre ulaska u salu. Tek tada sam shvatio koliko je malena, bila je manja od moje šake. Doktorka nam je rekla doslovno da će Milica umreti ako je ne bude operisala, kao i ako je bude operisala. Šanse da preživi bile su veoma male, ali doktorka je naglasila da ne bi sebi mogla da oprosti ako ne pokuša. I ona je Milicu spasla prvi put". Ivana je ispričala i da se nakon toga, kada su je posetili, borila da ne zaplače pred bebom jer su joj lekari da ona sve oseća. "Pozvala sam je, ona se provrpoljila, a kad sam izašla na hodnik, onesvestila sam se". Nažalost, ni posle ove operacije, bebino stanje nije bilo dobro. "Uprkos operaciji, creva joj nisu radila kako treba i bilo je pitanje dana kada će nas napustiti. Tih dana stalno sam išao u crkvu, molio se. Sveštenik, naš otac Predrag, dao nam je svetu vodicu i ulje i rekao da krstimo dete. Objasnio nam je šta treba da radimo i šta da kažemo kako bismo je, za slučaj  da se dogodi najgore, ipak sreli tamo gore. I krstili smo je. Doktorka Olgica Rakiće je bila kuma. Ivana i ja smatramo da je od tog trenutka samo Bog čuvao našu ćerku, jer je prebrodila još jednu stravičnu krizu", ubeđen je Ratko. Beba je 43 dana bila na infuziji, a morala je ponovo na operaciju, pošto creva uopšte nisu obavljala svoju funkciju. "Doktori nisu ni mogli da je operišu, krv se nije koagulisala, doktorka nam je objasnila da ne sme da je zaseče pošto bi iskrvarila i da joj organi otkazuju. Bila je na aparatima za disanje koji su je održavali u životu. Pripremali su nas na najgore, jedna od sestara nam je rekla kako bi, da smo u Americi, tražili dozvolu da je sklone s aparata. Kad ste roditelj, glava govori jedno, a srce i duša drugo. Bili smo svesni svega toga, ali jednostavno nismo mogli da odustanemo od Milice, da se otrgnemo osećaju da ipak neće biti tako, da će beba preživeti. Ta nada i vera da će se naše dete izvući držala nas je i kasnije, kad je jedna od sestara došla da nas uputi u dalju proceduru. Pitali su nas da li želimo sahranu ili kremaciju. Hteli smo da preuzmemo našu bebu, a Ivanina želja je bila da joj sama odabere haljinicu. Ona je neprestano bila pod lekovima za smirenje, a kad smo sutradan otišli da vidimo Milicu, u jednom trenutku sam poželeo da se aparati isključe jer je izgledala strašno. Primala je neku terapiju, aparat je disao umesto nje, a u tih nekoliko sekundi, koliko je bilo potrebno da joj se uključi lek u infuziju, puls je pao sa 110 na samo 50 otkucaja", priseća se nekadašnji košarkaš. KONAČNO - VRISAK SREĆE Jedva su prebrodili tu noć i dočekali jutro da pozovu i raspitaju se kako je Milica. Prvo je to učinila Ivana, a kad joj je sestra rekla da je beba dobro i stabilno, da su čak i creva počela da rade, bili su u šoku. Ivana je zamolila Ratka da pozove i on. "Pomislila sam da su pomešali bebe, pošto je i on dobio isti odgovor. Odmah smo odjurili u bolnicu. Zatekli smo potpuno drugo dete, pomerala je ruke i noge, dobila je boju. Oboje smo bil šokirani, ali i ushićeni, koliko se situacija promenila nabolje za samo 12 sati. Milica je bila živahna, reagovala je na glas i dodir. Bilo nam je jasno da je tada odlučila da preživi. Skakali smo i vrištali od sreće. Od tog trenutka, sve je krenulo na dobro. Zajedno smo slavili svaki zalogaj hrane koji bi progutala, svaki gram koji bi dobila na težini", kaže Ivana. Oboje priznaju da ni sami ne znaju kako su sve to uspeli da prežive. Potpuno su se izolovali i držala ih je, tvrde, samo vera da će beba biti bolje. "Dok vas tako nešto ne snađe, niste ni svesni koliko ste zapravo jaki. Prva pomisao ujutru i poslednja uveče pred spavanje bila je Milica", priznaje Ivana. "Čekali smo svaki trenutak kad bi nam dozvolili da odemo u bolnicu i budemo kraj nje, da ona oseti da smo tu i da nije sama. Bilo nam je veoma teško što dete koje se bori za život ne možemo da vidimo i dodirnemo. Milion puta smo plakali dok je trajala zabrana poseta zbog boginja. Kad je ukinuta, bilo je daleko lakše, sate smo provodili kraj nje, dodirivali je, i počela je polako da se oporavlja. Terapija 'koža na kožu' koja pomaže deci da napreduju, kod Milice je pokazala izuzetne rezultate, a trenutak kad sam je prvi put uzela u naručje, nikada neću zaboraviti. Stavila sam je na grudi i automatski je počela da sisa, što je bio znak da sa sonde treba da pređe na flašicu. Od tada je sve krenulo na bolje". Ratko ističe da je ono što su preživeli ostavilo zauvek trag na oboje. "Miličin osmeh čini da se to izbriše. Ona je sada srećna beba, neprestano je nasmejana i plače samo kada je nešto boli. Vrlo je druželjubiva i radoznala. Uspela je da se sama izbori za sebe. Odabrala je trenutak kada će doći na ovaj svet i odlučila da želi da živi. Mi smo toliko mali i sitni naspram te njene snage, jedino što možemo da damo jeste neizmerna ljubav". Strašno iskustvo koje su prošli dodatno je učvrstilo Ivaninu i Ratkovu dvogodišnju ljubav. Pošto oboje potiču iz višečlanih porodica, a Ratko iz prvog braka ima troje dece, voleli bi da dobiju još dece. Kažu da priželjkuju blizance. (Tanja Nikolić/Gloria) Let's block ads! (Why?)

[jollycherryblossomwombat]

ODVRATNO!

Učesnik Zadruge Bojan Gaćeša ispričao vic na račun male Milice Rakić koja je tragično stradala tokom NATO bombardovanja 1999. godine. "Gde je bila mala Milica tokom bombardovanja? Svuda", ispričao je Gaćeša, na šta su NARAVNO svi burno reagovali. Društvene mreže su se bukvalno usijale, zbog najblaže rečeno podsmevanju tragično nastradale devojčice. Ubrzo potom, oglasio se i Željko Mitrović sa odlukom da će Bojan Gaćeša napustiti rijaliti. On je uputio izvinjenje gledaocima zbog njegovog ponašanja i pokazao da će i ostali slično proći, ako se neprimereno budu ponašali. "Poštovani gledaoci, moram kao vlasnik i direktor Pink media Grupe da kažem da smo svi šokirani i zgroženi onime što se dogodilo danas u 'Zadruzi'. U toku zadatka koji je trebao da donese smeh među učesnike, Bojan Gaćeša je ispričao vic koji je i kao šala sramotan čak i u privatnim krugovima, a posebno na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. I pored toga, osećam potrebu da u svoje lično ime osudim ovo. Žao mi je što je bilo ko od učesnika našeg rijalitija i pomislio da sme da izgovori nešto toliko ružno i uvredljivo. Iako ova situacija nije emitovana na Televizi Pink, ono što je Bojan izgovorio izazvalo je opšte gnušanje i apsolutno je za svaku osudu". Gaćeša je tokom odlaska iz Zadruge rekao da mu je žao da uopšte ne zna zašto je to ispričao. "Uopšte se nije odnosilo na to što sam rekao i ja nosim posledice od te 1999. godine. Znam da je ovo izazvalo veliku buru napolju i još jednom se izvinjavam". Podsetimo, Milica je imala svega tri godine kada su geleri od raketa ispaljenih iz NATO aviona pogodili njenu kuću u beogradskom naselju Batajnica. Nedužnu devojčica je smrt od projektila, jednog od mnogih ispaljenih u akciji u narodu poznatoj kao "Milosrdni anđeo". Let's block ads! (Why?)

[prolazimulicomtvojom]

Milica Rakić

Milica Rakić was born on January 9th 1996. She was born in Belgrade and lived in Batajnica (municipality of Zemun). She was killed on 17 th April, 1999 in NATO bombing of SR Yugoslavia (March 23 – June 10). Before she turned four, she became a symbol of innocent casualities of Yugoslavia bombing. Serbian Ortodox Church proposed her canonization, as she died martyr’s death. In Belgrade park Tašmajdan a monument named «We were just children» with Milica’s statue was set in 2000., as a tribute to Milica and 78 other children that were killed during bombings of SR Yugoslavia. Also, a street in her hometown was named in enher honor.

[stripanimacijavaljevo]

SAOPŠTENJE ŽIRIJA I VALJEVSKOG STRIP FESTIVALA

Od pristiglih radova, svojim kvalitetom istakli su se sledeci stripovi/autori:

The most prominent works in the contest are those of the following authors:

Jelena Vučić (Srbija) – “Kroz mećavu” - nagrada festivala / the Festival award

Zdravko Jandrić (Hrvatska), crtež i Niles Maxwell (Nemačka), scenario - “The Wen”– nagrada festivala / the Festival award

Sebastian Oaches Gabriel (Rumunija) -“Padurea zmeilor / Šuma zmajeva” – nagrada festival / the Festival award

Marko Stojanović (Srbija), Dražen Kovačević (Srbija) - “Borba” – posebno priznanje za visok nivo crteža i scenarija / special recognition for illustration and scenario

Srđan Nikolić Peka (Srbija) - “Iz crnog sunca”- posebno priznanje za upečatljiv, precizan crtež u domenu klasičnog stripa / special recognition for an impressive, precise drawing in the domain of a classic comic strip

Senka Milutinović (Srbija), Marko Šerer (Srbija) - "Blue choice", – posebno priznanje za ilustrativnost / special recognition for illustrivity

Vladimir Brajović (Crna Gora) – “Bodo Neurotiko” – posebno priznanje za geg strip / special recognition for a gag comic strip

Mladen Oljača (Srbija) - „Bureaucracy” – posebno priznanje za satiru u stripu / special recognition for satire in a comic strip

Mara Jovanović (Crna Gora) – posebno priznanje za najbolji kratki strip / special recognition for the best short comic strip

Dušan Reljić (Srbija) – “Aligator Ale” – posebno priznanje za strip za sve uzraste / special recognition for comic strip for all ages

Jooel Coodwin (Kanada) – “Strippp” – posebno priznanje za eksperiment u stripu / special recognition for the experiment in comic strip

Dragana Kuprešanin (Srbija) – “Salate na čekanju” – posebno priznanje za specifičan strip jezik / special recognition for a specific comic strip language

NAGRADA ZA DEČJI STRIP

Nikola Nastić, O.Š. ,,Milovan Glišić”, Valjevska Kamenica

Konstantin Jovanović, O.Š. ,,Vladika Nikolaj Velimirović”, Valjevo

Nikolina Marinković, O.Š. ,,Milan Rakić”, Mionica

Ognjen Bogdanović, O.Š. ,,Milan Rakić”, Mionica

Marija Pajić i Sanja Marinković, O.Š. ,,Prota Mateja Nenadović”, Brankovina

U KATEGORIJI MLAĐEG UZRASTA IZLAŽU

Emreković Miloš, Jugović Jovana, Krsmanović Matej, Lukić Magdalena, Marić Hana, Milićević Sava, Mišković Irena, Novaković Jovan, Pavlović Marko, Radosavljević Ana, Radosavljević Sara, Subotić Neda (O.Š. „Sestre Ilić“, Valjevo); Domčić Luka, Marković Marija, Marković Sanja, Mitrović Andrijana, Pajić Marija, Pajić Miroslav, Panić Nikola, Petković Tamara (O. Š. „Prota Mateja Nenadović“, Brankovina); Bogojević Dunja, Bogojević Nađa, Radojičić Dunja, Vujić Bojana (O.Š. „Andra Savčić“ Valjevo); Bogdanović Ognjen, Marković Nikolina (O.Š. „Milan Rakić“, Mionica); Nastić Nikola, (O.Š. „Milovan Glišić“, Valjevska Kamenica); Jovanović Konstantin (O.Š. „Vladika Nikolaj Velimirović“, Valjevo); Živanović Milica, Tomić Anđela, Milaković Tamara (O.Š. „Vojvoda Živojin Mišić, Osečenica)

[srescemo-se-opet15]

Samo ti Gospode znaš zašto nešto daješ i koga uzimaš,zar ti je baš tad o dragi Bože anđela ponestalo

[sheilacwall]

Marčelo – Komplikovani

Marčelo on iTunes & other stores: https://lnk.to/NapetSou

Produkcija: Korak Film Režija: Boriša Simović Kreativni direktor: Kosta Rakićević Art direktor: Časlav Božović Izvršni producent: Milan Colić Snimatelj: Darko Stanojev Asistent snimatelja: Ana Danilović 3D modelar: Marko Pušica Kostimograf: Adrijana Simović Šminka: Nataša Laovski

Posebno hvala na podršci: Raiffeisen Club – Srbija, Converse, pozorište “Dadov” (Vlada, Deda, Saško, Stefan, Igor, Aca, Nataša).

Hvala: Luka Bursać, Katarina Mitrović, Bane Trifunović, Iskazovci (Kiza, Boba, Džo), Kendi, Marija Gitarić, Jelena Blečić, Ema Rakić, Nataša Naca Lazarević, Bojana Babić, Marija Haos Nikolić, Milica Mandić, Dunja Lazić, Dino Mrki Muratović, Tamara Munćan, Angelina i Jelena Radovanović, Mihajlo Macić, Dejan Kosijer, Srđan Nedeljković, Milan Stefanović, Vukosav Kukić.

Tekst: Marko Šelić Muzika i aranžman: Rade Raid Sklopić Vokalni aranžman: Marko Šelić, Nevena Glibetić Bas: Miroslav Ivanović Džo Prateći vokal: Danilo Daki Parežanin Unutrašnji glas nervog sloma: Vladimir Lalić Snimanje i miks: Janko Maraš Pesma snimljena i miksana u Studiju “Digimedia”

KOMPLIKOVANI

1.strofa: Jednog od ovih dana, ulitan kao đubre, dok mi oko leša đuskaju svetice i kurve, dok kašljem komadiće upropašćene jetre, i rukom što se trese napipavam cigarete… Nišanim usta dok blenem u belinu, nije droga nego plafon, jer sam zaspao na podu, ne samo too drunk to fuck, nego too drunk to talk, u pokušaju da kažem: „jdhb*cneb#$%&i4nu hitnu pomoć…” E, dakle, jednog od tih dana, a svaki je takav, makar bauljao, ima da pogodim vrata, da te nađem, da ti kažem koj’ sam šaban, što će za tobom crći na deponiji sranja. Biću oblak u pantalonama, muž i tata, i nema znaka pitanja, sve uzvičnici sada. Samo dok se sastave duša, muda, glava… Jednog od ovih dana… možda danas?

Refren: Zamisli da nismo komplikovani. Da sam malo manje ja. Da si malo manje ti. Menjaj sebe da se nađemo u tački… Samo, ko će onda biti ti ljudi?

Večeras, glumim da sam jebač. U, kako jebem. Jak sam kao zemlja! A u stvari, vrištim tvoje ime, mrtav sjeban. Daj, zajebi sve, slomi se i budi…

(tužno i otužno priznanje u intermecu): Ti nikad nećeš znati kako boli kad si sam dok komšinica ima glasan seks… Ona pišti, vrišti, stenje, backo je jebe k’o da mu poslednje… Ja iskapljujem ovu flašu, iznutra sav iskasapljen posle nje. …i sve vreme slušaju Cecu i pesmu kako po navici spava u istoj majici, što znači da je znojavo u materinu i da smrdi ovnujski. Al’ ti novi klinci su dovoljno bizarni da ih to zapravo napali, pa mi pišaju po samoći svakim tim uzdahom rafalnim…

2.strofa: Sanjam taj san u kom si stavila u kupe to predivno dupe. U taj grozni kupe. I sve je puno guštera, mile po tebi, ljube, ližu tvoju kožu svojim jezikom od plute. Tu pored pruge, nešto poput krčme. Tu ja sisam vinjak i gledam kako da crknem. Salun a la Divlji Zapad, kockari i trulež, na revolveru ruka, na bini đuskaju kurve. Guram sise u oči, gledam s kime da se bijem. Slomiće mi ruke, vežbam nogama da pijem. Al’ odjednom dođe šerif, otima mi flajku, traži dokumenta, na mene dig’o je hajku. Haiku: „Аj dirni tu flajku, jebem ti majku!” On skida zvezdu, baca k’о šuriken… jao, majko… Dok skupljam creva, opet traži dokumenta. Kažem: „Evo, sad ću…” – al’ lične nema. Ni pasoša. Sve je kod tebe. A slične nema. Bez tebe ne znam ko sam, bez tebe ne znam ’de sam. Istrčavam… posrćem o bubreg, creva, kost, ali nema te. Sjebao sam. Proš’o voz. Pa zamišljam da nismo komplikovani, da sam ja malo manje ja i da si ti manje ti… Ali, ko bi onda bili ti ljudi? I gde je strepnja? Takva mi smetaš, al’ takva mi trebaš.

The post Marčelo – Komplikovani appeared first on Hip Hop World Music.

from Hip Hop World Music https://hiphopworldmusic.com/marcelo-komplikovani/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=marcelo-komplikovani from Hip Hop World Music https://hiphopworldmusic.tumblr.com/post/187707995788