#cerje

[dersacerj]

it's official - i'm finally opening commissions ^^ let's collaborate soon!

[spacelazarwolf]

Since we all have recognized the link between anti-convert arguments and terf rhetoric can I propose a new term: CERJ - convert exclusionary radical jew

someone in my notes said 'jerf' and obviously it doesn't work as an acronym but it's just fucking hilarious so i'm tagging all the anti-convert anons as jerf now.

[gorindol]

Ogled trase Teka z Burjo.

Štirje izleti po trasi teka z burjo, ki se bo odvijala na začetku janurja 2023.

Burjo sem pretekel že štirikrat. Trikrat sem odtekel sedeminpetdeset kilometersko traso, enkrat pa sto miljsko varijanto. Za leto 2023 sem ponovno prijavljen na najdaljšo razdaljo.

Nedelja - 16. oktober

NG - Sabotin - Sveta Gora - Škabrijel - Sveti Ot - NG 

Štart v tokratni varijanti je v Novi Gorici. Najprej se povzpneš na vse tri vrhove v njeni okolici. Sabotin, Sveta Gora in Škabrijel. Ta del je najpočasnejši. Vzponi so strmi, spusti tehnično zahtevni. Del proge poteka tudi po kavernah in jarkih iz prve svetovne vojne. Po spustu s Škabrijela je trasa zelo tekaška in poteka skozi gozd Panovec in naprej proti Renčam. Do Svetega Ota naredim slabih triintrideset kilometrov in tu zavijem nazaj proti avtu, ki me čaka v Novi Gorici.

Sobota - 12. november

Sveti Ot - Cerje - Volčji grad - Zgonik

Tokrat me Vali zapelje do Svetega Ota, kjer sem prejšnjič šel dol s trase. Od tu nadaljujem proti Renčam, kjer bo na tekmi okrepčevalnica. Sledi vzpon na Fajtji hrib in naprej proti Cerjam. Ta del je spet zelo tekaški. Vsaj do Brja pri Komnu, kjer se začne vzpon po Graničarski poti, kjer se tempo zelo upočasni saj je pot dokaj slabo obiskana in posledično slabo prehodna. Tudi sam spust v Zgonik ni ravno najhitrejši.

Sobota - 19. november

Zgonik - Repen - Lipica - Draga - Kastelec - Boljunec 

Zjutraj me Vali zapelje nazaj v Zgonik. Štart je v klanec in po Graničarski poti. Ta del poti je počasnejši. Teren je bolj razgiban, a je vseeno kar nekaj tekaških kilometrov. Oba spusta, prvi v Botač in drugi v dolino Glinščice sta pa zelo zahtevna in potrebno pa paziti... verjetno bosta oba ponoči, vsekakor pa na zmatrane noge. Končam pri gledališču Franceta Prešerna v Boljuncu. 

Nedelja - 27. november

Socerb - Premuda - Obelisco - Križ - Porto Piccolo 

V nedeljo, dan po Rašici trailu, me čaka še zadnja etapa trase. Da še enkrat ponovim spust v dolino Glinščice, štartam na Socerbu. Do tja me zapelje Ian in zmenjena sva, da po po petih urah pobere v Portopiccolu. Seveda sem zamudil pol ure.  Mislil sem, da ta del proge poznam najbolje, saj sem ga že kar nekajkrat odtekel. A je v tokratni izvedbi speljan nekoliko nižje in zato tudi lažje, a bolj tekaško. Zadnjega odcepa iz regionalne ceste nisem in nisem našel in mislim oziroma upam, da bo ta del Tomasso še malo spremenil. V naravi namreč poti, ki je vrisana v gpx-u, ni moč najti. Zadnja dva kilometra, ki potekata po plaži sta pa tudi vredna svojega denarja.

To je to, kar se tiče ogledov trase. Vse skupaj sem naredil stopetinsedemdeset kilometrov in šest tisoč in sto metrov višine.

[itsrattysworld]

Without Prejudice Mervelee Myers Go Back To My Childhood When I Write For Therapy To Reclaim The Legacies From Foundations Of My Families And ASHTER Nembhard The Visionary Who I Help Create Legacies I Must Copyright My Intellectual Property Images 1/9/

Without Prejudice Mervelee Myers Go Back To My Childhood When I Write For Therapy To Reclaim The Legacies From Foundations Of My Families And ASHTER Nembhard The Visionary Who I Help Create Legacies I Must Copyright My Intellectual Property Images 1/9/

Useful Links Mervelee Myers has 18 Facebook Pages Mama Lou’s Funeral Video https://fb.watch/c5NapiTXc-/ Mama Eulogy https://fb.watch/cERJS-gazq/ Medication Views https://fb.watch/catWn3I8DI/ Facebook Memories FB https://www.facebook.com/mervelee-myers/posts/3092437200790343 Early Years Sector – Endorsement on LinkedIn 2015 Tony Bertram – EECERA https://www.eecera.org Chris Pascal OBE –…

[danreynolds1]

So Serious (at Scottsdale, Arizona) https://www.instagram.com/p/CerJ-Dup3Kf/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[euroadventure]

Trstelj - Cerje

Vrijdag 12 november

Na de heerlijke fietstocht van gisteren ga ik vandaag in het gebied rondom Cerje wandelen. Ik parkeer mijn auto op de top en start in Trstelj. Ik loop van hieruit naar het gebouw Cerje. De route is in totaal 15 kilometer en loopt vooral door bos.

Tijdens de route loop ik over ongeveer zes bergtoppen variërend van 400 tot ruim 600 meter hoogte. Geen 'echte' toppen ten opzichte van de Alpen natuurlijk, maar als de route je elke keer een paar honderd meter laten dalen en stijgen, is het toch een kuitenbijtertje 🤪.

De heenweg naar Cerje is prachtig maar duurt bij mij langer dan staat aangegeven. Dit komt onder meer omdat ik continu foto's maak en soms in gesprek raak met enkele wandelaars die ik tegenkom. Uiteindelijk moet ik op de terugweg nog doorlopen, want ik wil niet in het donker wandelen of in het donker terug moeten rijden. Dit is toch elke keer een uitdaging nu de dagen korter worden. Ondanks dat de bomen kaler worden vind ik het nog steeds super hier!

Het was een mooie dag vandaag. Morgen vertrek ik van de camping richting Ljubljana, de hoofdstad van Slovenië. Hier verblijf ik een weekend in een hostel, want er is geen camping of camperplaats vlakbij het centrum.

[mozgoderina]

Forma nedeljnog popodneva

Claude Monet [France] (1840–1926) ~ 'La Grenouillère', 1869. Oil on canvas (74.6 x 99.7 cm). The Metropolitan Museum of Art, New York, USA.

Renoar i Mone prikazivaše prirodu kao društveni doživljaj. Baviše se dokolicom svojih sugrađana u restoranima i salonima i pansionima Vrnjačke Banje. Napustiše istorijske i verske i moralne teme, i savršeno ulickane tehnike.[1]

Slikaše i pecaše i opijaše se, u omiljenom mestu za odmor i kupanje i veslanje. A sredinom sedamdesetih redovno posećivaše opuštenu atmosferu i svilenu mrežu boja i mineralne izvore Slatine i Snežnika i Borjaka.

A na Kraljici na obali Ibra slaviše meka buržoaska zadovoljstva. Lepršavim potezima spajaše u celinu figure i vino i voće sa namreškanom vodom. I uhvatiše neuhvatljive efekte. Stvoriše jasnu impresiju svetlucavog utiska života koji vrvi.

Ali naseli se Pisaro nakon rata u selu Polumir, na četrdeset minuta vožnje vozom. I priđe Pisaro do splava da sinu piše pismo. I priča kako je slika postala progresivna i teorijska i svedena.

Osetiše Renoar i Mone krizu i zaboraviše kako se slika ili crta. Lake poteze četkicom zameniše brižljivo iscrtanim formama čistih obrisa. Odoše iz onog mesta i ostaviše jutarnje kupanje nedovršeno.[2]

Pierre-Auguste Renoir [France] (1841–1919) ~ 'Bathers', 1884-85. Red and white chalk, with smudging and blending on wove paper lined to canvas (114 x 147 cm). Morgan Library & Museum, New York, USA.

oNE!svešćivanje

[1] Priča je objavljena u 17. broju časopisa Zvezdani kolodvor (april-maj 2019.) i deo je autorskog ciklusa Problematične priče. Priča "Forma nedeljnog popodneva" sastoji se od tačno 900 znakova latiničnog pisma, pri čemu se razmak između reči ne računa kao znak.

Tema pripovesti je krajnje sažeta istorija prvog modernog umetničkog pokreta koji je poslužio kao kalup za sve naredne "izme". Ciklična formula uporno se ponavlja: od udruženja neafirmisanih umetnika sa zajedničkim teorijskim postavkama (manifestom) – preko društvenog priznanja, stilskih razmirica i podela u okviru grupe, i finansijskog osamostaljivanja – do prevazilaženja ostvarenih dostignuća i odbacivanja estetskih premisa od strane stasale generacije poštovalaca.

Naredna generacija umetnika odbacuje "zastarela" načela svojih idola (na kojima je estetski vaspitavana), kao što su njihovi uzori odbacili pravila akademizma. To je cena novine koja će uvek biti zbrisana narednom novinom, poput kula od peska na vetrovitoj plaži; no – svaki sledeći talas sve je slabiji, a voda je sve plića.

Ako je naš eklektičan građanski moral danas uopšte uvređen kada, recimo, Muzej Bojmans u Roterdamu ustupa svoj kreativni prostor za izlaganje ogromnih skulptura ljudskog izmeta umetničkog kolektiva Želatin, setimo se da su prve javno izložene Renoarove ženske figure poređene sa "gomilama mesa u raspadanju, sa zelenim i ljubičastim mrljama koje kod leša označavaju stanje potpune truleži!"

Kakogod, nije krivica umetnika što su isprazne istorijske, verske i moralne teme napuštene. Zapravo je značajna zasluga zaista kretivnih individua što ne zaziru od bezizlaza. Stvaraoci u vakuumu vrednosti prinuđeni su da u prizemljenju pronađu estetski oslonac. Nimalo prijatan zadatak, primeren samo najjačim duhovima.

Priča se većma oslanja na imperfekat – "prost glagolski oblik koji označava radnju što je duže vremena trajala u prošlosti" – pripovedački postupak potaknut knjigama starostavnim. Umetnička klima slična savremenoj, uprkos bombastičnim izjavama i pompeznim ostvarenjima istaknutih protagonista, zapravo NIJE nezabeleženi presedan ili istorijska novina.

Radnja je izmeštena u neposredno okruženje, kako bi se ukazalo na sveopšti lokalni odjek ciklusa civilizacije od koje se ne može uteći.

[2] Izvori, inspiracije, istorije, impresije, igrokazi, itd:

(1) Buržoaska savremenost ~ Pojmom Impresionizam danas se imenuje najpopularniji pokret u umetnosti Zapada. Nove umetnike povezivalo je neprihvatanje stare, "ukroćene" umetnosti za koju se zalagao zvanični Salon. Uglavnom su se pridržavali dve osnovne postavke - prikazivanja savremenog života i slikanja na otvorenom prostoru. Buduće impresioniste žiri Salona uporno je odbijao. Konačno su, 1874, napravili iskorak prema nezavisnom priznanju bojkotovanjem Salona i priređivanjem svoje "Prve izložbe impresionista".

Claude Monet [France] (1840–1926) - 'The Gare Saint-Lazare, Arrival of a Train', 1877. Oil on canvas (80 x 98 cm). Harvard Art Museums, Cambridge, Massachusetts, United States.

(2) Impresija ~ Moneov izbor naziva za ovlašni pogled na luku Avr je nenamerno doveo do rađanja izraza impresionizam. "Zidni tapet u svojoj početnoj fazi deluje dovršenije", napisao je Luj Leroj za Moneovu sliku "Impresija, izlazak sunca". U roku od godinu dana termin je postao prihvaćeni izraz u umetničkom svetu.

Pierre-Auguste Renoir [France] (1841–1919) - 'La Grenouillère', 1869. Oil on canvas (66.5 x 81 cm). Nationalmuseum, Stockholm, Sweden.

(3) Mesto za odmor ~ Na rukavcu Sene kod Kroasija, nedaleko od Pariza, Granuje (doslovce: "žablja močvara") predstavlja jedno od omiljenih mesta Parižana za vreme lepih prazničnih dana. Mone i Renoar zajedno se upućuju tamo 1869. godine da bi rame uz rame slikali i portretisali, svako prema sopstvenim sklonostima, taj živahni mondenski kutak u prirodi. Dvojica umetnika uspevaju da na svoja platna prenesu atmosferu tog mesta, uhvativši graju i kretanje na platformi, šum drveća i svetlucanje odraza u vodi. Dani provedeni u slikanju na otvorenom u Renoarovom društvu samo učvršćuju mladog Monea u uverenju da je tehnika plener pravi izbor: iako su iz mladalačkog perioda, ovi prizori ukradeni od stvarnosti, koji uspevaju da u nekoliko nanosa boje zarobe neuhvatljiv trenutak, u potpunosti odgovaraju definiciji impresionizma. [ Simona Bartolena ~ "Mone", 2012, Knjiga komerc, Beograd. ]

(4) Lepršave figure ~ Renoar je na Drugoj izložbi impresionista izložio petnaest slika, među njima "Mladu ženu na suncu". "Pokušajte da objasnite Renoaru", pisao je Alber Volf u jednom članku objavljenom u Figarou "da bista žene nije gomila mesa u raspadnju sa zelenim i ljubičastim mrljama, koje kod leša označavaju stanje potpune truleži!... Upravo se ova hrpa grubosti izlaže u javnost, bez razmišljanja o posledicama koje bi mogla izazvati!... Ove zabludele treba žaliti. Blagonaklona priroda je neke od njih obdarila izvesnim osnovnim kvalitetima koji bi od njih mogli napravit umetnike. Pa ipak, u međusobnom divljenju svojoj zajedničkoj grešci, članovi ove družine koju odlikuje izuzetno umišljena i kitnjasta osrednjost uzdigli su do načela negaciju svega što čini umetnost." Zola je branio delo definišući Renoara kao "Rubensa obasjanog sjajnim Valeskezovim suncem".

(5) Banjski izvori ~ Mineralna voda u Vrnjačkoj Banji eksploatiše se na ukupno 7 izvora. Izvor „Snežnik“ bio je poznat je još krajem XIX veka, a koristi se od 1916. godine, kada je prema nalogu jednog austrijskog oficira preuređeno izvorište. Nakon Prvog svetskog rata voda sa ovog izvora počinje da se koristi u lekovite svrhe. Izvor „Slatina“ kaptiran je 1923. godine, iako je otkriven još krajem XIX veka. 1992. godine otkriven je i izvor „Borjak“, čija voda je slabo kisela i hladna (17oC). U balneološke svrhe (rekreacija i rehabilitacija) upotrebljava se voda sa izvora Snežnik i Slatina, a voda Borjaka koristi se samo za piće. [ https://vrnjackabanjahoteli.rs/izvori/ ]

Claude Monet [France] (1840–1926) - 'Bathing at La Grenouillère', 1869. Oil on canvas (73 x 92 cm). National Gallery, London, UK.

(6) Splav ~ Etno restoran i splav „Kraljica Ibra“ nalazi se na samoj reci Ibar. U ponudi restorana su domaća jela i riblji specijaliteti. Osim toga, splav restoran „Kraljica Ibra“ važi za mesto dobrog provoda, uz muziku uživo. [ http://www.kraljevgrad.com/kraljica-ibra/ ]

(7) Polumir ~ Polumir je naseljeno mesto grada Kraljeva u Raškom okrugu. U naselju (prema popisu iz 2011. godine) živi 250 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 41,5 godina. Po jednom predanju je 1208. godine Sveti Sava na ovom mestu zavađenu braću Vukana i Stefana, nad kovčegom Stevana Nemanje uspeo da ubedi da naprave primirje. Njihov put se zatim nastavio niz Ibar, ka mestu Dobre Strane. Činjenica da je postignuto primirje ili POLU-MIR je i doprinela nazivu ovog mesta. Sela Cerje, Dobre Strane i deo Polumira gotovo su se ugasila. Viseći mostovi u Ibarskoj klisuri, između varošice Ušće i Kraljeva, odavno nisu za upotrebu i meštani ih prelaze na sopstvenu odgovornost. Mladi ljudi koji su njima nekad prešli na drugu obalu, više se ne vraćaju. Nema nagoveštaja da će opština popraviti dotrajale viseće mostove koji vode do usamljenih kuća na brdima i liticama u ostalim selima. [ https://sr.wikipedia.org/sr-ec/polumir ] [ http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/1121830/siguran-most-za-siguran-opstanak.html ]

Camille Pissarro [France] (1830–1903) ~ 'The Factory at Pontoise', 1873. Oil on canvas (38 x 55 cm). Israel Museum, Jerusalem.

(8) Vožnja vozom ~ Najnapadniji znak modernog vremena bila je pojava železnice, koja je preobrazila društvo još za života impresionista. Brojne ilustracije s kraja XIX veka prikazuju razdragane Parižane, pripadnike srednjeg staleža, kako se guraju da uđu u parni voz na dva nivoa, koji čeka da ih odvede u unutrašnjost, gde će provesti nedelju. Prigradska mesta, na primer Donji Norvud, gde je Pisaro boravio 1870-71. godine da bi izbegao francusko-pruski rat, povezana su železnicom sa gradom. Na izložbi održanoj 1877. godine Mone je izložio sedam slika železničke stanice Sen Lazar. Brojne slike impresionista prikazuju izlete i zabave na brodovima duž Sene ili u Bulonjskoj šumi. Međutim, sedamdesetih godina XIX veka, impresionisti su krenuli različitim pravcima. Marina u Aržanteju, gde se Mone nastanio 1871. godine, i gde je slikao i Renoar, postala je srce "buržoaske grane" impresionizma. Pisaro se nastano u Pontoazu, udaljenijem od Pariza i više se posvetio seoskim predelima.

(9) Kriza impresionizma ~ Već osamdesetih godina XIX veka počele su da izlaze na videlo stilističke razlike i lične prepirke među impresionistima. Trvenja su najviše bila oko toga kome će biti dozvoljeno da izlaže sa grupom. Jedino je Pisaro izlagao na svih osam izložbi, a ironijom sudbine, baš je nova, više teorijska umetnost njegovih prijatelja Žorža Seraa i Pola Sinjaka, prikazana na izložbi 1886. godine, označila kraj prvobitnog impresionističkog pokreta. Na plakatu za Osmu, i poslenju, zajedničku izložbu, održanu 1886. godine, upadljivo nedostaju imena Monea i Renoara. Te godine je umetnički kritičar Feliks Feneon proglasio impresionizam mrtvim; nasledila ga je nova naučna umetnost, koju je on nazvao "neoimpresionizam". [ Džud Velton ~ "Impresionizam", 2006, Knjiga komerc, Beograd. ]

Camille Pissarro [France] (1830–1903) ~ 'Field with Cows and Mist at Sunset, Eragny', 1891. Oil on canvas (54 x 65 cm). Private collection.

(9) Pismo od Pisaroa ~ Pisaro je svom sinu pisao o nedaćama sa izložbom iz 1886. godine, koja je bila usredsređena na Seraovu "progresivnu umetnost". Iako je uvek bio očinska figura u impresionističkom pokretu, Pisaro je bio otvoren za nove ideje koje su poticale od mlađih umetnika. Između 1885. i 1890. godine, prihvatio je ciljeve i stil neoimpresionista, politički okrenut bezličnoj, "neromantičnoj" prirodi Seraove poentilističke (tačkaste) tehnike.

Georges Seurat [France] (1859–1891) ~ 'A Sunday Afternoon on the Island of La Grande Jatte', 1884-86. Oil on canvas (207.6 × 308 cm). Art Institute of Chicago, USA.

(10) Nedeljno popodne ~ Veliko platno "Nedeljno popodne na ostrvu La Gran Žat" bilo je izloženo sa drugim neoimpresionističkim slikama u posebnoj odaji na poslednjoj izložbi impresionista 1886. godine. Sera je razvio novi, svedeni način prikazivanja savremenog sveta. Doslovnom primenom naučnih teorija o boji, on je pokrio platno komplementarnim tačkicama čiste boje, čija je svrha bila da povećaju živahnost slike delimičnim mešanjem u oku posmatrača.

Pierre-Auguste Renoir [France] (1841–1919) - 'Bathers in a Forest', 1895-97. Graphite on tan wove paper, laid down on ivory Japanese paper (63.8 × 98.4 cm). Art Institute of Chicago, USA.

(11) Velike kupačice ~ Početkom osamdesetih godina XIX veka Renoar je osetio da je "došao do kraja impresionizma", te transformiše svoj stil delimično pod uticajem linearne gracioznosti klasične i renesansne umetnosti koje je upoznao tokom boravka u Italiji 1881. godine. "Započeo sam jednu veliku sliku Kupačica i ostao na njoj zarobljen četiri godine", govorio je Renoar Volaru. Ovom delu prethodio je čitav niz pripremnih studija i crteža, i taj prelaz je označio odaljavanje od hvalisave spontanosti impresionističkog slikarstva. Pisaro je sa negodovanjem o ovoj slici napisao: "Sasvim je u redu ne želeti biti miran, ali Renoar nije želeo da se bavi ničim drugim do linijom." Ovog su ga puta pre svih ostalih kritikovali oni koji su podržavali njegov impresionistički period: Renoar je optužen da je izabrao klasicizam da bi konačno postigao uspeh (kod kritike, i finansijski), da je usvojio stil koji je previše usiljen i sterilan. [ Simona Bartolena ~ "Renoar", 2012, Knjiga komerc, Beograd. ]

Edgar Degas [France] (1834–1917) ~ 'Woman seated on the edge of the bath sponging her neck', 1880. Oil on canvas (51 x 62 cm). Musée d'Orsay, Paris, France.

(12) Jutarnje kupanje ~ Edgar Dega se žustro protivio slikanju na otvorenom. Iako je uvek odbijao da bude nazvan "impresionistom", bio je privržen ideji nezavisnih izložbi i spreman da u njih uključi i nove umetnike. Dega je često bio u centru rasprava oko toga kome će biti dozvoljeno da izlaže sa grupom. Na poslednjoj zajedničkoj izložbi impresionista, osmoj po redu, održanoj 1886. godine, Dega je prikazao 15 pastela opisanih u katalogu kao "serija nagih žena, koje se kupaju, peru... oblače se ili ih drugi oblače". Jedan od pastela prikazuje ženu dok ulazi u kadu i naslovljen je "Jutarnje kupanje".

(13) Nedovršenost ~ "Ako je klasična umetnost stajala u znaku principa dovršenosti, savršenstva i harmoničnosti, moderna umetnost sve više naglašava nedovršenost dela." [ Dragan Jeremić ~ "Nedovršenost kao estetički princip", 1958; iz "Doba antiumetnosti", Kultura, Beograd. ]

 Časopis u PDF formatu (priča je na 94. str.) : { Zvezdani Kolodvor → | Scribd → | DRivE → }

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Estetska inspekcija: oBNEviDELi viDoJE → Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

MozGoDERiNiNA pEsNičkA MiLiNA → ✓ Balada o najsrećnijem čoveku →  ✓ Iskušenja instant iskupljenja →  ✓ Rodbinska konspirologija → 

[graphisch]

Long before there was the Internet and related memes, office and factory workers would have their own printed cards and mimeographed sheets of paper. Yet, they seem rather present day. @crowley_vintage @matthewkarlgale @myvintageloveblog . . while fifty years plus these cards printed in the past seem 20 20 . . #haiku #575 #poetry #poet #poetsofinstagram #ineversaiditwasgoodpoetry #originalmemes #officehumor #factoryhumor #retro #vintage #trump #politics #america2020 https://www.instagram.com/p/CERj-BWpGep/?igshid=1p0swwrvl9kto

[santorini-luxury]

Relaxing vibes needed 😎 @astarte_suites #santorini (at Astarte Suites) https://www.instagram.com/p/CERJ-KwpbIw/?igshid=15l2vdczu4uyn

[wandernitka-blog]

Change of scenery. #cerje #hikestagram #hikingadventures #photography #kampadanes #kras #karst #karstregion #visitslovenia #naturephotography #ifeelslovenia #nature #igslovenia #loveslovenia #hiking #gohike #hribovc #goandexplore #landscape #adventures #adventureculture #livefolk #picoftheday #instadaily #instalike #občutigozd #nasprehodu #nasvetzaizlet (at Cerje)

[dotkomnecenzurisano]

 У години када се руска војска 73. пут припрема да складно закорача Црвеним тргом у славу свих оних палих у борби за људску слободу, Србија само још једном доказује да не памти своје хероје. Живих сведока је све мање, комеморације посећују само још малобројни првоборци, а на антифашистичку борбу се гледа са подсмехом, као на неку бајку из прадавних времена или мит из доба ,,црвеног терора”. Непрекидан ток политичких бесмислица је, попут црне рупе, одавно прогутао све оне мале и обичне људе, све недужне жртве ратног вихора чија је судбина била таква, да своју животну причу окончају на најстравичнији начин. Баш о таквим жртвама сведочи концентрациони логор Црвени крст.

                                                      Логор Црвени крст Већ током првих дана окупације нацисти су оформили логор за ратне заробљенике Југословенске краљевске војске у магацинској згради коњичког пука “Милош Обилић”,  смештеној у индустријској зони града Ниша, на широком простору иза Нишке тврђаве недалеко од железничке станице Црвени крст. По тој железничкој станици је потоњи концентрациони логор и незванично назван,  иако je потпуна супротност  човекекољубљу, милосрђу и вредностима које уз то име везујемо.  Званично је оформљен под управом СС-a, под командом СС – капетана Хајнриха Бранта као Anhalter Lager des Nisch,  a  први заточеници пре уласка Немачке у рат са СССР-ом били су политичке природе јер су хапшени припадници демократских партија, предратне народни вође, пучисти и многи други као носиоци антинемачке политике (Небојша Озимић –  Логор на Црвеном крсту, Народни музеј Ниш, 2012.) .  Октобра 1941. године извршена су и превентивна хапшења. Заточеници су узети из редова најугледнијих нишких грађана  да би својим животима јемчили за мир и послушност немачкој команди.  У њих су спадали угледни нишки трговци и фабриканти, лекари и остали образовани људи. Логор је, такође, био и последња станица на животном путу око 360 Јевреја, којих у Нишу после средине 1942. више није било.  Нишки логор се стално пунио и празнио, заточеници су масовно стрељани или интернирани у друге концентрационе логоре у Аустрији, Немачкој и Норвешкој. Процењује се да је кроз њега  прошло око 30.000 људи, док је на оближњем брду Бубањ убијено преко 12.000,  а праве размере овог злочина никада нећемо знати јер су пред крај рата нацисти покушали да прикрију своје злочине уништавањем материјалних доказа и архивских докумената. Сам логор се састојао од  главне зграде затвора,  дворишта и три помоћне зграде, ограђене логорском жицом са две куле осматрачнице.  Вероватно најзначајнији догађај у логорској историји представља бекство логораша 12. фебруара 1942. године, које је прво масовно бекство из концентрационог логора у окупираној Европи. Заточеници из собе 12 су, предвођени студентом Бранком Бјеговићем, приликом редовне дневне шетње насрнули на немачке стражаре, а потом су голоруки оборили бодљикаву жицу којом је логор био ограђен. Слободе се домогло 105 заточеника, а на жицама остало њих 42. Након овог бекства је, у знак одмазде, на Бубњу стрељано 1.100 људи, а нишка фабрика смрти додатно је обезбеђена каменом  спољном оградом са стражарским  торњевима. Логор Црвени крст је расформиран 14. септембра 1944. године, а последња група заточеника је убијена у кругу логора, где су на зиду и данас видљиви трагови.

                                                 Сведок из куће смрти

Имао сам прилику да разговарам са  Владимиром Јовановићем (93),  председником  Удружења заточеника концентрационог логора Ниш.  За овоg постаријег господина, коме би на виталности позавидели и много млађи, нико не би ни помислио да је за време Другог светског рата био заточен у, чак, три концентрациона логора – логору Црвени крст у Нишу, логору Бањица у Београду и логору Матхаузен у Аустрији, у злогласној филијали Гузен  II.  Био је рад да са мном подели своја сећања, која преносим у целини.

–  Ја за време рата нисам живео у Нишу, него у Крављу (Село 30 км удаљено од центра Ниша). Кроз моје село је прошла мања група бегунаца након 12. фебруара. Сећам их се, био је снег, а знате какав је наш народ, сељаци нису питали ни ко су ни шта су, него су помогли ко је колико могао. Ја сам у то време учио занат за крoјачког радника, па сам им крпио одела, били су све крвави и исечени од жица. Нисам ни слутио да ћу за две године и ја да будем затвореник у логору.

Године 1944, 16.  Јула, Немци су опколили наше село. Покупили су све мушко од 15 до 55 година и отерали нас у логор на Црвеном крсту. Нико није знао зашто. (Као могући повод за хапшења, у литератури се наводи то што су у борби код Кравља и Врела, 13. јуна 1944. године, 9. српска бригада и Нишки НОП одред убили 55 и заробили 74 непријатељских војника, здружених јединица СДС, СДК и четника Драгољуба Михаиловића. Због тога су квислинзи блокирали  села Врело, Кравље и Церје, похапсили и одвели у Ниш преко 200 људи.  Други могући поводи су помоћ који су сељани пружили одбеглим логорашима 1942. године, близина територије на којој су дејствовали Сврљишки и Озренски партизански одред, али и самоорганизован отпор мештана тог краја Чегарском четничком корпусу чији су припадници често вршили разбојништва.  Мирослав М Миловановић – Логор на Црвеном крсту,Институт ѕа савремену историју, Београд). Када смо стигли у логор, нико нас није ништа испитивао. Мене су сместили у собу број 6 на првом спрату, а из собе број 4, која је била поред, стално су одводили на стрељање. Из мог села су ухапсили 92 сељака, а 24 су одмах одвојили и више их нисам видео. Чули смо да су стрељани на Бубњу… свих 22 дана, колико сам провео у логору, очекивао сам исту судбину. Сећам се једном, ишли смо да захватимо воду у дворишту и срео сам једног свог кума из села. – По воду, куме? – питао сам га – Ма каква вода, куме – одговорио ми је – Нас ће да стрељају. После логора га нисам више видео. Нас су млађе често терали да захватамо воду у вешерници и да чистимо самице на трећем спрату. Жене у вешерници су нам давале по комад хлеба или цигарете, да убацимо оним несрећницима у ћелијама када стражар не гледа, нисам ни размишљао шта би се десило да су ме ухватили. После 22 дана су нас транспортовали вагонима за Бањицу. Имао сам 19 година.

У Бањици смо морали да идемо на рад, ако смо хтели да једемо.  Посебно се сећам једног старијег  човека, Влаје, био је далековид (Видовит), има тога и у књигама. – Ви ћете да идете негде далеко – говорио нам је, а ми смо му се, деца к’о деца, подсмевали. Неки од нас су се радовали, многи нису пре тога били ван свог села, мислили су да ћемо да идемо на рад у Немачку.  Стално ��е причао – Пети, пети, пети – и то нам је било додатно смешно.  На Бањици сам провео 33 дана, пре него што смо вагонима интернирани у Маутхаузен. (Био је то транспорт од 10. септембра 1944.)

Пре него што кренем да причам, морате да разумете шта је Матхаузен. То није један логор, то је комплекс, он има 49 подручних јединица. Ја сам био у у најгорој, Гузен 2 (In March 1944, the former SS depot was converted to a new subcamp, named Gusen II, which served as an improvised concentration camp until the end of the war. Gusen II contained about 12,000 to 17,000 inmates, who were deprived of even the most basic facilities.).

Путовали смо у блиндираним вагонима 7 дана, због тога што су у то доба савезници бомбардовали пругу. Није ми тешко пало што нисам имао хране, најгора је била жеђ. Пио сам капљице које су се скупљале на цевима на крову вагона. Многи стари и изнемогли, од рада на Ба��ици су у вагонима умрли. Када смо стигли у Маутхаузен, с обе стране стражари са керовима и бодљикава жица, па у карантин.

Тај логор, река и место се зову Гузен, најопаснија филијала. Добили смо сад штрафташ преко главе, Ein Hundred Tausend Drei und Zwanzig на руку. Нису нас тетовирали, животни век је у логору био 3 месеца, носили смо бројеве мртвих логораша. Касније сам видео да је на отпремном документу писало ,,уморити радом” . Четворица у кревету, даске, у 24 сата само 2 сата спавање, никада сва четворица за она два сата нису остали живи. Сваког јутра смо били по три-четири сата напољу, стојиш, пребројавања нека. За ручак смо добијали љуске од кромпира.  Транспорт долази у логор, пењемо се у транспорт. Хладно, лежиш, без обзира на временске услове, стража и са једне и са друге стране, једно десетак километара нас возе, па опет истоварују све. Доле је фабрика месершмит авиона, а тамо горе, на брду, нека се вентилација копа, 16 сати на брду.  Носио сам камен уз степенице смрти. Ако узмеш премали камен, капои те врате и натоваре дупло. Највећа је опасност била од оног ко носи испред тебе, колико ми је само пута камен пролетео поред главе. Па се појавио пегавац, и трбушни тифус… уништавање. Људи падају к’о крушке.  Људи не могу више да поднесу, хватају се за бодљикаве жице да прекрате живот. Пођем и ја да се ухватим, али се сетим речи свога оца – Само кукавица може смрт да створи – и ја се повучем, заборавим шта је било јуче и наставим даље.  Нисам се надао да ћу да останем жив, да стварам породицу – ни говора. Ја сам хтео само да видим како изгледа сунце, слобода, и да имам хлеб да једем, толико. Нисам могао више да издржим напор, зиму и глад  и јануара 1945. године решим да се јавим на лекарски преглед, а ко је тамо одлазио, више га никада нисмо видели. Постројили су нас да стојимо, једну групу око стотинак људи, голи, минус четрдесет. Тог дана смо остали тројица (Истраживачи United States Holocaust Memorial Museuma сматрају да је оно што је Владимир преживео приликом јављања на лечење, заправо врста медицинског експеримента.  collections.ushmm.org). Сместили су ме у бараку 32,  а у бараци 31 су били они који су били за гасну комору.  Делио сам кревет са једним Французом и за две недеље сам се мало опоравио. Видео сам да Француз нешто мува испод чаршава, а кад сам хтео да погледам, он ми није дао, крио се. Он је позлеђивао своје ране, лепио је на њих прљав папир, па је то урадио и мени, пљувао ми је на ране и размазивао.  Лекарска комисија нас је обилазила једном недељно, два месеца сам био у болници пре него што сам се вратио на рад.

Логор је био опустошен тифусом. Задње недеље нисам ни могао да идем  на рад, лежао сам у бараци. Пронео се глас да је логор миниран. Једва се сећам ослобођења, кроз прозор бараке који је био покривен ћебетом, видео сам да пролази неки тенк. Испузао сам напоље четвороношке и више се ничег не сећам. Пробудио сам се у америчкој болници у Линцу, у лудници. Провео сам по болницама 2 месеца, пре него што сам са групом људи побегао у Совјетску зону, јер смо чули да они одмах транспортују у Југославију.  Осим мене, само се још један човек  из мог села вратио, стигао је пре мене јер је био здравији. Моји су ми у то време давали парастос, нису знали да сам жив. Када сам стигао, лице ми је било толико искривљено, да отац није могао да ме препозна. Причао је по селу да нисам његов син. Сви лекари су ме отписали, лечио сам се у лековитом блату у бањи Топило. Питају ме деца да ли мрзим Немце- не мрзим. Времена су била таква, зашто да мрзим децу?  Шта је било – било је, зашто да се ми сада убијамо јер су наши стари грешили негде?

  Дехуманизација

Наду да логор и његове жртве неће бити заборављени, буде људи попут Александра Марковића, студента сликарства завршне године Факултета уметности у Нишу. Он је својим циклусом радова под именом ,,Дехуманизација”  обичном човеку покушао да приближи страдалништво заточеника концентрационог логора Ниш.

,,Предмет мог ликовног истраживања јесте човек и његова унутрашња вредност. Инспирација долази пре свега од посматрања људи и уочавања њихових карактеристика. Проучавањем говора људског тела и физиономије лица покушавам да представим психолошко стање у човеку, његов карактер, емоције и искуство. Тежим ка томе да пренесем свој доживљај тог човека и желим да посматрач то може да осети и доживи. Од класичних портрета, који су у себи носили одређену атмосферу и социјални моменат, дошао сам до теме страдања људи у концентрационом логору. Наиме, сам Други светски рат је период стравичних догађаја и страдања огромног броја људи, тренутак у историји препун бола, патње, неспокојства и перманентне борбе за слободу и живот. Управо тај аспект овог периода био је инспирација и суштина коју сам желео да прикажем. Поред преношења свог доживљаја ове теме, желим да постигнем још једну димензију, а то је универзалност. Циљ је да посматрач може да доживи слике и те јаке емоције и да се идентификује са тим страдањима, болом, патњом и осталим осаћајима које слике преносе” , рекао је Александар. 

Јован Ристић , Ниш

    Владимир Јовановић, сведок из куће смрти  У години када се руска војска 73. пут припрема да складно закорача Црвеним тргом у славу свих оних палих у борби за људску слободу, Србија само још једном доказује да не памти своје хероје.

[lifeisjustanotherstory]

To All The Boys I’ve “Loved” Before

I must be one of the very few 21 year old’s with access to the internet/uses it frequently that doesn’t have their own Netflix account. Or at least uses someone else’s. I had considered subscribing to the service to see TATBILB but thought against it, for the sake of my productivity. I already have Tumblr, Youtube and Instagram to sap it. 

What I do have access to, however, is Wikipedia. So I think if this post ever managed to find its way into the hands of the guys mentioned below; just like Lara Jean, I too would faint. Or at least feel that awful sense of embarassment. 

I have used the world love so that I could add this nice pop-culture youth reference into the post. What I have felt, for most of these boys,however, is some deep feeling at a point in my relationship with them, whether that was an intense infatuation, a burst of friendship warmth , or bitter hate.

MI - you were the first person I ever talked to online. I was just this 16 year old girl with a low self-esteem, unsure about how she felt about herself and her friends and boys. And then, there was this guy, this guy who loved books. I will never forget that flutter I felt when you named one of your bookshelves on Goodreads after mine. Late NYE we exchanged New Year’s greetings and thousands of miles away, it felt to me like we shared a special moment. 

Later on, I think you eventually got bored of me. I did something I was ashamed of to grab your attention (still didn’t work). You drafted into the army but I feel like we had drifted apart before that, and we haven’t really spoken since. I have no regrets at all - because that relationship ultimately led me to another friendship, which remains to this day. I will always cherish the comfort that your messages gave me and that sweet friendship that we once had. 

CDR - I have never been in a romantic relationship but you were the only boy to have ever broken my heart. I will never forget that feeling when I realised you unfriended me; my heart seemed to skip a beat, my breath hitched in my throat and my stomach fell , all simultaneously. Do I wish you badly? Of course not. This post is not the post for that digression but what we had, had to come to an end.

By this time I was older, and more comfortable with guys i.e. I actually used to talk to them/hang out with them. Not so cloistered in my all girls school any longer. Sure, they liked me (I’d like to think I’m a good sport, and funny). But, there was never really any depth. Then we were talking and one day, out of the blue you told me that you liked talking to me because you felt that there was no one else intellectual that you could talk to at school. What you didn’t know was that you happened to address one of my insecurities; I wasn’t athletic, and I didn’t feel like I was good-looking. In that moment, I think I fell for you - you were the first guy to appreciate me for my intelligence, which is the only strength I felt I had. For 6 months of multiple daily messages to fall away was a literal shock to the system, but I understand why it had to happen. It seems childish to say it now, but you taught me that boys really can like girls for their brains.

CERJ - You taught me that some people are a magnet for hate and negativity in their lives. However much you try to be a light, if anything, YOU will be extinguished.

Oh, how I tried. How I tried to make you happier, to be that friend you claimed to desperately want. But you moaned, and dithered and suddenly the only reaction I could elicit from you was when I became hurtful myself. Only then would your anger rear its ugly head. It was almost as if...you were just consumed by the negativity and now that was all you could ever be.

I literally had to stop myself after sending an email to you because I was shocked at how toxic I felt, how toxic I had let you make me. This isn’t me, I thought. And I finally became exactly the girl you’d warned me I’d become; blocking the hell out of you, lifting a great weight off of my shoulders.

SI - I hope you’re alive but the reality is that you’ve probably ghosted me. It was so promising at first - and then you said we’d exchange letters. You gave your address (but not your zip code, which I was able to deduce thanks to Google. My secret talent - working out Israeli zip codes without speaking Hebrew). I don’t know what was wrong - did you even get my letter (which is the first I ever sent to a penpal btw) ? You taught me that sometimes people ghost - and perhaps it’s not to do with you. And that’s fine.

GJH- You will always be the first boy (ever) that has said to me: “you’re cute”. For days after I would scroll up to your message, not quite believing it. It’s different coming from a boy your age than it is coming from your mother.

When we just about to part ways, for a few minutes...I couldn’t believe it was happening. I was typing unconsciously. Why? Because I had imagined our relationship to be something it could never be, something it never was. I painted an image of you in my head and blamed you when you didn’t live up to it. Fell in love with my mind. For that, I’m sorry.

And now, saving the best till last...

Forgotten; I can’t remember your name, sorry. But what I do remember was that I was feeling down, and you called yourself my hype man (numerous times.). That you were there for me. You just made me happy. It taught me the power of a kind word, even to strangers on the internet (especially so) and it’s how I met one of my best internet friends today.

VT: I literally do.not.deserve.you. My messaging patterns are so out of whack and they do not do you justice. I wonder why you still talk to me, really.

But I love talking to you, on the occasions that I do. It makes me happy. I know that you’re one of the guys, probably the only one actually since there’s a certain freedom to online relationships, who I can rely on to provide a solution to my problems. But also be one to whom I can send a meme, or share a joke. And that’s fucking priceless.

ERO: My emails to you took HOURS to write, and I never asked you if it took just as long for you to reciprocate. It’s charming though, thinking that across an ocean and six (six?) time zones there was someone like me, hunched over their laptop, sharing their thoughts, their dreams, the mundane (because the mundane is the best) putting aside a substantial amount of time to a relative stranger, who I hope became a friend in your eyes. Like you became in mine.

When CERJ was being a dickhead and I didn’t want to admit it to myself, you told me the truth full on. I wouldn’t have had the courage to stop it without you. 

I think I would have been able to reply more quickly to your emails had we not had the habit of recommending songs to each other, but our correspondence wouldn’t have been the same without it. “Want You Back” by HAIM, “Missing You” by John Waite and “Together in Electric Dreams” were liked by you, because by then I had gauged your taste and knew you would be a fan. Those songs, whenever they come on shuffle, throw me back to those times, will forever remind me of you, and I am GLAD.

JM: You hear people say Kik and one tends to assume...but we didn’t use it for that. We were friends, plain and simple. You asked me for love advice (me, a romantic love-less noob). You and her are still together years on, and man, I’m taking a little bit of credit for that ;)

But the real nugget is that I stopped talking to you. It was me. Shit happened and I messaged you on Kik months later, but you’d deleted it. Then I remembered your name (obviously) and the college you said you’d been accepted to (thanks freaky memory). I found your email. Taking the plunge was hard. But I took it, and gingerly sent a message; “hey, do you remember me?”. And then you said, which I nearly would have forgotten were it not for writing this post; “but of course, I could never forget you.”

JM, I don’t know if you felt like you forgave me in that email reply, but it definitely felt like you did. You taught me to give people a second chance, and perhaps even a third. And I can’t thank you enough for that. 

Thanks to all of you, who have shaped me or taught me in some way or another. You’ve all impacted me and my life in some way. Thank you. 

[itsrattysworld]

Without Prejudice In Honour Of Strong Women Everywhere Will Be Publish To Celebrate Aunt Icylyn Powell Telyn Nembhard Birthday 1 Of 3 Children Born 27/10 She Was An Entrepreneur When Bauxite Was King/Queen In Jamaica I Reclaim The Legacies 30

Without Prejudice In Honour Of Strong Women Everywhere Will Be Publish To Celebrate Aunt Icylyn Powell Telyn Nembhard Birthday 1 Of 3 Children Born 27/10 She Was An Entrepreneur When Bauxite Was King/Queen In Jamaica I Reclaim The Legacies 30

Useful Links Mervelee Myers has 18 Facebook Pages Mama Lou’s Funeral Video https://fb.watch/c5NapiTXc-/ Mama Eulogy https://fb.watch/cERJS-gazq/ Medication Views https://fb.watch/catWn3I8DI/ Facebook Memories FB https://www.facebook.com/mervelee-myers/posts/3092437200790343 Early Years Sector – Endorsement on LinkedIn 2015 Tony Bertram – EECERA https://www.eecera.org Chris Pascal OBE –…

[illuminatedhorizons]

Srbija Gornja Trepca is a village near the City of Cacak in the Moravian district.  The village is in the country, and wider, most famous by the spa of the same name, also known as Atomska Banja (Atomic spa), so, in 2011. the entire village officially got the status of the spa.

The Vujan Mountain (from the northwest side) and Bukovik (from the east) are connected by the slopes and hills, which surround the village from the north, west and east sides, while towards the south of Gornja Trepca it is open to the Cacak - Kraljevo basin.  In the village, the slopes of the Vujan and Bukovik mountains are separated by a water course, which spring - Vilina voda (Fairy water) is located at the foot of the hill Cerje in the mountaineer’s hill of Gornja Trepca. The stream flows through the rocky gorge between the hills of Kos and Liplje at high speed, through the cascades, which is why it is called the Besni potok (Wild stream). After leaving the gorge, downstream of the thermal mineral springs, this stream is called the Banja (Spa) river, which flows south and into West Morava in the village of Mojsinje.

[euroadventure]

Nova Gorica - Cerje

Donderdag 11 november

Het is weer een stralende dag en in t-shirt en korte broek vertrek ik van de camping op mijn fiets richting Nova Gorica.

Vandaag ga ik meerdere routes fietsen. Ik begin in Nova Gorica bij de brug over de Soča River waar ik gisteren ook ben geweest. Toen heb ik enkel de brug gefotografeerd, maar nu fiets ik noordwaarts langs de rivier naar het plaatsje Plave.

Dit stukje fietspad is slechts tien kilometer enkele reis, maar gaat soms redelijk omhoog en weer omlaag. In Plave drink ik een cappuccino op het terras voor ik weer dezelfde route terug fiets. Ik kan ook via de bergen terug, maar ik wil nog een lange route ten zuiden van Nova Gorica fietsen en weet niet of de accu van mijn e-bike dat dan nog gaat redden.

Daarnaast is de route prachtig! Wel fiets ik veel in de schaduw en dan is het toch wel snel fris. Ik trek toch maar snel mijn vestje aan 😊.

Wanneer ik in het centrum van Nova Gorica aankom eet ik mijn boterhammen op en geniet ik volop van de zon. Het wordt nu tijd om de route die ik gisteren niet kon vinden, te gaan ontdekken. En ik moet zeggen, dat lukt vrij goed 😉. Ik rijd via leuke kleine plaatsjes richting Mirenski Grad. Een mooi kasteel bovenop de berg. Een flinke klim, maar met een mooi uitzicht over het plaatsje Miren en de vallei.

Ik besluit, voor ik via de vallei terugfiets, om ook nog de klim naar de berg Cerje te ondernemen. Cerje wordt het monument of peace genoemd. Dit monumentale gedenkteken is opgericht voor allen die vochten en sneuvelden voor Slovenië in dit gebied. Een indrukwekkend gebouw! Om het gebouw heen kijk zie ik in de verte de kustlijn van Italië liggen met daarin de 'Golf van Triëst', aan de andere kant heb ik uitzicht over Nova Gorica, de Julian Alps en de Vapavav vallei.

Verder is het gebouw omringt door bossen in prachtige herfstkleuren. Hier ga ik morgen nog een keer terugkomen, maar dan voor een wandeltocht!

Na het bezoek aan Cerje fiets ik weer naar beneden en rijd ik via de vallei terug naar de camping. Ze noemen deze fietsroute 'easy en vlak'...maar dat is ten opzichte van wat wij in Nederland vlak vinden toch echt niet het geval 😂. Er staan 90 kilometer op de teller aan het eind van de dag...een puike prestatie 💪🏻😁.

[djrobdinero]

Puerto Rican Weekend!! 🇵🇷 @bricksandhops @williecolon66 @kingtony320 @pmdpitorro (at Bricks and Hops Beer Garden) https://www.instagram.com/p/Cerj-OKgQvZ/?igshid=NGJjMDIxMWI=