#moje my?li

[nie-zwracaj-uwagi]

Nikt nigdy nie patrzał na mnie tak jak ta dziewczyna a muszę przyznać że ma naprawdę piękne oczy.

[nieprzespane--noce]

presja ze strony rodziny jest okropna.

szczególnie jeśli nie jesteś w stanie czemuś sprostać.

[melancho-lilia]

Kochałam go jak nikogo innego na świecie i wciąż kocham.. Pokazał mi, że da się mnie kochać. Nigdy nie czułam się tak szczęśliwa jak w relacji z nim, wszystko było idealnie do momentu w którym wszystkiego nie zjebałam. Cholernie mocno za nim tęsknię, nie radzę sobie bez niego i zrobiłabym wszystko żeby wrócił.

[xxfuckthisworldxxx]

Deszcz wymywa stare śmieci, brudy, zalegające, nikomu nie potrzebne rzeczy. Nie tylko z tego co przed oczami, ale i z tego co za nimi.

[zniszczona-ksiezniczka-725]

Obiecuje ze zrobię wszytko by być z tobą do końca …🫶🏻✨

[timotey]

My Decoy Bride

A shorty short Cdrama - 24 eps, 5 to 7 min. an ep only - starring the ever beautiful Richard Li who this time didn't just swing his sword but was also allowed to show his comedy chops which he has in spades!

It's a story of a female assassin, Juzi, who is hired to kill a nobleman's son, Li Shubai. To get close to him, she switches places with his wife-to-be (who thus can run away with her lover). Shenanigans ensue, of course.

I truly liked this one. Though my favorite moment was not a romantic one but the scene between Li Shubai and the Crown Prince, when Li Shubai went to the Prince, after having been betrayed by him, and told him out loud and clearly that they were done, cutting off all his ties with the Prince. Wow, Li Shubai sure had balls of steel.

One thing annoyed me horribly, though, but it wasn't story-related. The sound kept cutting out, for minutes on end. And sometimes the subs, too. And when an ep is 5 min. long and for 2 of those there's no sound... yeah, it gets annoying.

[dieletztepanzerhexe]

My thesis advisor asked me today if I want to do a Phd 💀

[miskoncepcje]

untitled // 2023 the lines are from li-young lee’s „a hymn to childhood” (from „ink knows no borders”)

prints available (international shipping): https://www.inprnt.com/gallery/miskoncepcje/

[belog-grada-crna-princeza]

Cleanin’ out my closet.

Ponovo razmatram u čemu da nađem spasenje od postojanja. Niko ne razume; ne razumeju ovu neutaživu težnju ka večnosti u kojoj sve prestaje. Crna rupa postaje sve veća, bol na duši sve teža; vaše reči sve tiše, sve dalje. Svi ljudi su mi strani i nedodirljivi. Ništa moje se ne kosi ni sa čim njihovim. Utoliko je teža svest o odvojenosti što je veća čežnja za potpunim stapanjem. Moja majka se vremenom navikla na mene, ali nije me želela. Rođena sam kao pretnja, kao kletva; rođena sam prokleta da budem prokletstvo svakome ko mi dušu dodirne. Zato sam je i sakrila od svih. Odbacila sam je, isto kao ona mene, neprekidno ponavljanje iste priče kroz različite reči i epohe. Ne znam kako da te navedem da pronikneš u ovo Ništa. Ne znam kako da nam izmislim neko novo Sve u koje ćeš me slediti. Ne znam kako da složim delove mozaika. Veo između mene i sveta, ponekad zid. Tunel u kom ostanem na pola zaglavljena, natrag ne mogu, napred ne smem. Obećala sam svome Anđelu da neću dići ruke na sebe ni od sebe, ali kolena ranjavam iz očajanja da spoznam kako. Kako? U čemu je izlaz? U čemu ti nalaziš utočište? Glasovi su im daleki, misli i potrebe još dalje. Sedim sama ovde u sred ledenog doba i ne mogu da pređem na njihovu stranu ogledala. Želim da budem neka druga, a ne ova, ne ovakva, ne ovako. Svaki dan je to igra uzaludnog traganja u kome ostaje ona, obična, koju ne smem da ti pokažem. Nekad iz inata pred svet gola stanem i puštam da okreću glavu. Ni tad se ne dodirujemo. Ponovo sam pretnja, ponovo sam ono malo bespomoćno biće koje vrišti i pruža ruke i nastoji da proguta svet. Takva uzaludna, totalno besmislena ali jedino takva jer drugačija ne mogu biti. Ponekad kivna na vas, odakle vam pravo pretpostavljati da znate šta se krije u ovim dubinama? Ponekad ravnodušna pred vašim klevetama kojima ostavljate nespretne otiske po belom platnu. Ponekad, ponekad me boli svaka strelica pa je zarivam sebi još dublje u kožu i puštam da mi otrovi struje kroz vene. I opet ti nisam rekla ništa - jer za ovo ne postoje reči, jer za ovo ne postoje ni suze, ni krici, ni dovoljno smrtonosna oružja! Šta nije u redu? Šta? Šta? Kako me smeš to pitati? Odakle ti smelosti usuditi se na pomisao da mi možemo da se sporazumemo? Nastavi da mi nižeš mogućnosti koje neću iskoristiti, pojase za spasavanje koje neću prihvatiti, prave lekove za pogrešne rane. Šta ti kaže psihoterapeutkinja na to? Kaže mi da su neki vozovi odavno prošli, a nažalost samo jednom se u njih možeš ukrcati. Ja nisam imala kartu i svako je stigao kasno. Kaže mi da nije ona kriva, priča mi o traumama i pritiscima na žene da dobiju dete. Uostalom zar je važno šta mi kaže? Kaže reči koje ja žedno upijam, ali u pustinji nikad ne napada dovoljno kiše. Možda sam zato oduvek najsrećnija na moru; ono je jedino dovoljno veliko da se u njemu (ne) udavim. Nekad sam se znala pretvarati da je sačinjeno od svih suza koje nikad nisam isplakala (što more mojih suza prolivenih zbog tebe/ni na jednoj karti sveta ne postoji). Negde na dnu, ispod plavetnila i talasa, postoji biser u netaknutoj školjki. Negde tamo, ja sam čista, slobodna, beskonačna. I čini se, dok se ne vratim, zauvek ću na rukama nositi okove, zauvek plaćati za grešku u mom kodu, bez načina da ta greška bude ispravljena. Kao film sa Ešton Kučerom- Butterfly Effect. Ali, ne ona PG13 verzija sa srećnim krajem. Ona druga, u kojoj je svaka tragedija povezana sa njegovim rođenjem i u kom on, (jebiga, spoiler) bira da to rođenje poništi zarad harmonije u svetu u koji je uneo haos. Efekat leptira zovu i teorijom haosa, znaš li? Uvek će me fascinirati potreba za logičnim od koje kada odustanem na prelepe trenutke neobuzdanog ludila jasno vidim nešto što mi prvi put zaliči na stvarnost. Mama, ja sam ovde. To ne možemo da vratimo. I ja te volim, toliko, toliko da mi se čini da bih nekad i ja obrnula planetu kao čigru i vratila se u 17. maj '98. I odlučila bih da ne preživim. Da li možeš da mi oprostiš što jesam?

-Katarina

[wuszy]

Hope

It was that day, when the sky covered with dark clouds, and I held her in my arms. I watch as he falls onto my lap and lies still. Her face was pale but still warm. Just a short time ago she was so stunningly beautiful and tempting, but now she lies dead in my arms. Her body was covered with bruises and was limp. A tear escaped my eyes at the sight, followed by another and another, which turned into an echoing sob.

My dear hope, why did you leave me?

Pl

Nadzieja

To był ten dzień, niebo przykryte ciemnymi chmurami, a ja trzymam ją w ramionach. Patrzę jak pada na moje kolana i leży nieruchomo. Jej twarz była blada, lecz jeszcze ciepła. Jeszcze tak niedawno była tak zachwycająco piękna i kusząca, lecz teraz leży martwa w mych ramionach. Jej ciało pokryte sińcami było bezwładne. Na ten widok z moich oczu wydostała się łza, a za nią kolejna i kolejna, co przerodziło się w zanoszący się echem szloch.

Moja kochana nadziejo, dlaczego mnie zostawiłaś?

[nie-zwracaj-uwagi]

"Nie zauważa się pudła w którym się siedzi aż zjawia się ktoś kto je otwiera".

[nieprzespane--noce]

po wielu wyzwiskach skierowanych w moją stronę,

przestałam na nie reagować.

po wielu nie dotrzymanych obietnicach,

przestałam wierzyć w słowo "obiecuję".

po tym jak ci wszyscy ludzie, którzy mówili, że zostaną na zawsze, odeszli,

przestałam zatrzymywać przy sobie kogokolwiek.

[melancho-lilia]

Nigdy nie będę na tyle wystarczająca żeby być u kogoś na pierwszym miejscu..

[bojesvemira]

Panični

Dok ide vrijeme na satu

zamišljam kakav mi je izraz lica

dok ovako koračam preko pješačkog

dok “Kill Bill” svira na mojim slušalicama.

“I just kill my ex”,

u mojim mislima se ponekad odvijaju stravične manične epizode uboda noževa,krvi,mesa,jetre,pljuska izlučevina po cesti dok koračam martinkama po leševima mojih crnih oklopa.

Ponekad ubijem sve

što me tako zavilo u crnilo,

neuništiv osjećaj.

Eno koči mi se vilica od stresa

dobit ću maničnu epizodu opet

opet ću vidjeti kako ubijam sve što mi na put staje, pa će mi se još početi i povraćati

nisam spremna.

Nekako se tlo ljulja pod nogama

a još nisam srela vrijeme na satu u koliko sve to tačno prestane

nisam sigurna da li uopšte prestane?

ta manija, jesu li to samo moje manije? Opet onaj zvuk hitne pomoći,

i vrane koja mi se smije,

škripanj i moj tik na desnom dlanu, ispravim ga povučem u džep nespokoja.

Jebote, kao da sam prešla kilometre, umorila sam se,

noge mi ko olovo teške.

Kad ono…

otvorim oči, udahnem vazduh ja na onom semaforu, crvenom i istom pješačkom od maloprije,

stojim ukopana a nekom ko možda ne postoji čudo…

rekla bih da sam kilometrima udaljena bila.

Uredu je Noah,

samo epizoda manije

ako si bipolarna,granična i manična nisi loša osoba.

Kreni ispočetka,

gledaj u crveno a potrudi se da vidiš crvene lale u polju tratinčica.

Krv,meso i ostalo neka ostane gdje treba

Noah predisala si danas još jedan u nizu

ponosna sam na tebe.

[stromuprisahat]

Potom rozsvěcí Jana svíčky na stromku. Ruka se vztáhne k svíčce, červený plamének vstane a plachá záře se rozleje po rameni dívky a po lesklých copech. Druhý plamének vstane, třetí a mnoho ostatních. Jejich světlo září okolo Janina těla i po jejím obličeji, něžném, poznamenaném hloubkou a krásou lásky. Vůně stromku ji obechvívá, oblévá prožitkem vyznání. Ruka se vztahuje až vzhůru pod hvězdou na špičce. Na Janinu hlavu padá shůry svatozář. Muž se musí opřít o veřej dveří, musí sevřít pěsti a zuby zatnout, aby nepadl na kolena. Líbezná svatá, krásná a bolestná, moci teď klečet u tvých nohou, v náruči tvoje kolena a hlavu na tvém klíně, dívat se vzhůru na tvoji drahou, tichou a něžnou tvář, čekat na zázrak hlasu, těžkého láskou, na sladkost úsměvu tvých čistých, horkých, závratných úst. Moje nejdražší, budu-li jen mít sílu unést svou lásku tím svým srdcem, které tak bolívá a tak mne mučí? Moje drahá. Jediná. ~ Then Jane lights the candles on the tree. A hand reaches for the candle, a red flame rises and a shy glow spreads over the girl's shoulder and shiny braids. The second flame rises, the third and many others. Their light shines around Jane's body and on her face, tender, marked by the depth and beauty of love. The scent of the tree wafts through her, showering her with the experience of confession. The hand extends all the way up under the star at the tip. A halo falls on Jane's head from above. The man must lean against the door hinge, clench his fists and grit his teeth to keep from falling to his knees. Sweet saint, beautiful and of sorrows, if I could now kneel at your feet, your knees in my arms and head in your lap, to look up at your dear, silent and tender face, to wait for the miracle of your voice, heavy with love, for the sweetness of the smile of your pure, hot, dizzying mouth. My dearest, if I only had the strength to carry my love with that heart of mine that hurts and tortures me so much? My dear. The only one.

Vlčí jáma (Jarmila Glazarová)

[timotey]

#55: Seal of Love

If I had to compare it to regular dramas, I would, of course, find it very lacking. But for a shorty short web series? Not bad, not bad at all.

Jing Yuan was so devilishly mischievous and so in love with Fusheng. Fusheng was all, "Oh, pretty men, gimme!" And Qing Chen was... well, a Victorian virgin ¯\_(ツ)_/¯

This was pretty much a drama about a devil and an angel in love with a goddess but the devil actually had balls and the angel was a wishy-washy dude who wanted the cake and eat it, too.

It honestly felt like a fanfic where the writer couldn't be bothered with things like world building and broader storytelling and simply picked the "good" scenes they actually wanted to write about and bounced from one to another. Too bad. It could have been a great real drama.

PS: Li Fei suffers very nicely - and a lot in this drama. Also, his eyes sparkle so wonderfully when Jing Yuan goes around, spreading mayhem.

PSS: My favorite line? When Fusheng pummeled the girl who bullied her, actually pummeled her with her fists. Jing Yuan's reaction! "Tsk, so bloody... I like it!"

For what it's worth - and though it wasn't as good as The Killer Is Also Romantic, the best short web series I've seen so far - it was a actually good one.

Rating: 8/10