#popunie

[sethabrikoos]

Sip 'N Paint | Kunsthal | 15-3-2024 | SOLD OUT ✨

Featuring Amenti, Miguel Sucasas, Yussif Barakat, Marcelo Araujo, and more!

📷 Photography by me : ) Seth Abrikoos - Sethpicturesmusic All rights reserved.

😊 About the event: Step into the vibrant world of Sip 'N Paint, a pop-up extravaganza where networking, creativity, and education collide! Founded by the dynamic trio of Edson, Victor, and Djo – three masterful tattoo artists, painters, and creatives – this event is a celebration of art and a love letter to Rotterdam.

At Sip 'N Paint, it's all about fostering connections and forging new friendships in a safe and inviting space. Check their page Sip 'N Paint for more info! 🎨

[hodajuciputevimacudesa]

Autobuska stanica

Malo ko priča o periodu nakon raskida kada suze presuše. O onim danima kada više ne boli u duši i srcu ali taj bol biva zamijenjen sa prazninom koja nikako da se popuni. Rupa je iskopana i sada ne znaš na koji način da je zakopaš ponovo. Praznina ili rupa ili prazan prostor je najbolji mogući opis, bar u mom slučaju. Jer neko je tu bio, fizički i psihički i emotivno a sada ga nema. Skoro nikako. Šta sad uraditi sa tom prazninom? S tim mjestom koje je neko napustio preko noći.

Najbolji opis bi po meni garant bio situacija kada sjediš na autobuskoj stanici i čekaš prijevoz ali ne znaš u koje vrijeme dolazi autobus za tvoju željenu destinaciju. Jer ti čekaš da ti se rane zacijele. Čekaš da ti ne bude više tako pusto. Čekaš da ti ode i ostatak to malo tuge što živi u tebi. Čekaš da saznaš kuda ćeš. Tužan nisi što busa nema jer nisi ni znao u koji ćeš ući. Nisi očekivao ništa. Ali šta da radiš na autobuskoj stanici kada ne znaš gdje ti je završna odrednica a ni kako doći do kuće? Pa onda samo sjediš i čekaš. Razočaran što još uvijek nema tablice na prednjem staklu autobusa sa nazivom područja koje željno iščekuješ, ali zapravo na kraju dana ne znaš ni šta istinski želiš. Pa radi toga gledaš ostale putnike dok sjediš i razmišljaš. Pust i dosadan. Neispunjen i ogorčen. Nezadovoljan i rasterećen. Unesrećen i očajan. Na autobuskoj stanici.

Volim te a ne znam zašto. Ne želim da te ikada više vidim a svaki put kad zamaknem iza bilo kojeg ćoška razmišljam šta bi bilo kada bih tebe srela. Želim da druge gledam i sanjarim o njihovim očima ali ne mogu prestati o tebi razmišljati i sjećati se kakve su tvoje usne. Govorim kako ne volim hladne i plave oči a znam da su tvoje takve i bile su mi najdraže. Nije me briga koja će ti iduća djevojka biti a od svake druge mi se učini baš ona s kojom si prije imao nešto. Planiram svoju buduću karijeru i uvijek mi naumpadne mogućnost da jednog dana po potrebi posjetiš moju ordinaciju. Smijem se na tuđe fazone i sjećam se kako sam se smijala prije samo kada pomislim na tebe. Ne tugujem a samujem okružena ljudima. Svaki put kada odgovorim tačno na pitanje profesora sjetim se da si ti govorio kako se slabo snalazim ali dobro bubačim. Nema situacije kada se osramotim a da se ne sjetim tvojih izazivanja da sam smoto. Kada se osjećam lijepo a niko mi blizak kompliment ne udijeli sjetim se kako si ti gledao kroz mene. Čim na meni neko istakne djetinjastu stranu u glavi mi odzvanja tvoje napominjanje da život nisu leptirići i cvjetići. Ispravljam leđa i vječito se sjetim kako su postala čvršća jer tebe više nema da ih štitiš. Dani prolaze kao voda. Svaki je isti. U svakom si ti. Iako ti glas nisam čula više od mjesec dana. Zanima me šta radiš a da te vidim na ulici pobjegla bih od tebe. Svojim si strahovima obojio mene i sada ja gradom hodam kao tvoj autoportret. Na mene si prenio svako zarazno nezadovoljstvo. Otišla sam od tebe i samoj sebi razderala ranu. Odnosno ja sam samo završila ono što si ti započeo.

Dani su prazni i više nego ikad prije slijepo prolazni. Vrijeme nikad brže nije bilo. Sjećanja su mutnija nego što su ona i prije njih. U meni sunce nije zasijalo otkako se ti njime nisi ogrijao. Smijem se a plače mi se iako ni suze ne mogu pustiti. Nisu mi teška prsa ali nikad se praznije nisam osjećala. Kao da vide kroz mene. Poput stakla ili bistre, pitke vode. Stijene obrušene na pleća moja sam davno otresla sa sebe, sada samo hodam polako sa probodnom ranom. Nije mi teško ni bolno. Samo mi je svejedno i monotono. Prazno i mizerno. Šuplje mi je srce dok sjedim na autobuskoj stanici i gledam da li ti sjediš i na jednom od sjedišta.

[artistotel]

Koje sveske/sketchbook koristite? Hoću i ja da crtam akrilima u svesci a ne samo na random platnima kod kineza ali koju god svesku probam sve bude nešto mrljavo i tužno. Nisam iz Hrvatske ali kontam šta god ima kod vas ima i kod nas, hvala :D

Eee ja ti sve moran naručivat iz vanka jer u hrvatskoj nema ničega (dapače ja sam u beogradu morala kupovat patrone za pentelov penbrush, rođaci su mi morali slat pa jbt ko da švercan priko granice) al meni je leuchttrum 1917 (tako nekako se piše) sketchbook vrhunski i naaaajbolja teka ikad, nema bolje! Malo jest skuplji ali traje jako dugo i papir je super, meni ova teka traje još od četvrtog miseca a ja inače crtam ono, svaki dan. Uz nju još crtam i na watercolor papiru iz tedija (3 ipo eura, a3 format, super papir super cijena za akril dušu dao) pa zalipim u nju ali tako da zalipim selotejpom pa se može maknuti, pa ne zauzima stranice na papiru tako da ti sketchbook može trajati misecima dok se ne popuni. Skup je to je istina (oko 20€) al isplati se, ne želim nikada više minjati marku

Uglavnom ima leuchttruma 1917 na penworld.eu , valjda i u tebe dostavljaju :) ima i na amazonu al imaš samo jednu boju i triba mu sto godina da dođe, meni je na penworldu doša u dva dana. Probala sam svakakve sketchbooke al nijedan mi ne valja osim ovoga

Samo pazi da naručiš baš SKETCHBOOK a ne samo praznu teku jer imaju razne gramaže i nisu sve dobre, ali ne brini, piše :)

[laniakearose]

ZAMKA (trigger warning)

Ovo piše moja ranjena unutrašnja tinejdžerka.

Sećam se alegorije o vuku. Zima je i izgladneli vuk upada u zamku koju mu lovac postavi a zamka je krvavi bodež, balčak mu je zariven u led. Glad je toliko jaka da vuk halapljivo liže krv sa nje i ne primećuje da se povređuje i da sopstvenu krv meša s krvlju na bodežu. Svi znamo kakav je kraj ove priče.

E pa...tako i ja. Celoga života upadam u sopstvene zamke. Kažem: "evo ti oružje, sama sam ga napravila." Kažem: "Jedino ono može da me ubije".

Stavljam ti oružje u ruke, kažem: "hoću da vidim da li ćeš me ubiti".

Još nisam naišla na osobu koja nije.

Umrla sam hiljadu puta. Je l postoji zavisnost od bola? Ako da, ja sam zavisnik. Od smrti isto. Pravila sam kućicu od bola. Moju zonu (ne)komfora. Zar i dalje misliš da ne zaslužuješ da budeš srećna, M? Da ne zaslužuješ ljubav? Ne, ne, ne...toliko smo dugo ušivali te rane, M. Ne otvaraj ih ponovo.

Pitam se, zašto se mrzim toliko? Gde je taj zaštitnik u meni koji me je čuvao od čudovišta dok sam bila mala?

Gde je zaštitnik, kad je unutrašnji mučitelj tu?

Gde?

Pa ja nikad ne bih povredila nekoga do koga mi je stalo! Ne namerno. Ne tako. Ne kad je najranjiviji. Vučem repove iz prošlih života, valjda. Zašto onda povređujem samu sebe iznova i iznova?

Zar nije moja dužnost da se čuvam? Da štitim svoje izranjavano srce? Ne znam koliko će me još trpeti.

To moje srce.

Nisam ja žrtva. Ja sam ratnica. Ali ratnica koja ratuje protiv sebe. Dokle? Dokle samo-sabotaža?

Dokle ogoljavanje pred lovcima? Dokle ću piti sopstvenu krv jer ne mogu da popunim tu prazninu u duši? Ne postoji ništa što može da je popuni.

Pa i ne treba mi ništa. Neka zjapi.

Da li je realno da sada, kada treba da se radujem, kada započinjem život iznova(ili po prvi put zapravo živim) opet radim istu stvar?

Opet sam tu, držim prostor nekome ko je previše sjeban da shvati šta misli i šta želi...a ne misli o meni. Ne želi mene. Tj. želi me kad mu je zgodno. Dok ne naiđe neka zgodnija (prilika).

Gde je granica između prijatelja i benefita? Da li je istina ono što zapravo tražim? Da li je istina da nemam nimalo samopoštovanja? Kažeš: "ali shvataš li da ako ovome dodje kraj, to nema veze sa tvojom vrednošću?" "Mmmmmm. Da. Važi."

Ili su to samo tvoje projekcije? Uveče kažeš da se sa mnom osećaš bezbedno, ujutru mi zariješ nož u srce. Da, odgurni me jer sam ti previše blizu.

Da li sam zapravo samo preuzela tvoje demone na sopstvena pleća? Ako jesam, odričem ih se.

Odričem se odgovornosti za tudje mrakove.

Nisam ti ja terapeut. Nemam kapacitet da ti budem i terapeut i ljubavnica. Ne želim.

Nije fer. Ja nisam žrtva.

Ovo prestaje sada.

Vučem granicu kod krvavog bodeža.

Povlačim svu energiju koju sam ti dala.

Ne možeš da imaš moć nad mojom dušom i telom.

Samo ja imam tu moć.

Ne treba mi tvoja "ne-ljubav".

Evo ti tvoj krvavi bodež nazad.

Zbogom.

[jelenajt]

Svako od nas ima prazninu, koju niko nikada nije uspeo da popuni.

[posterseni]

TIRTAMBIENT

Let the raw sounds of sacred waterspring and technology penetrate your ears!

[13th August 2024 at 7PM]

Performers:

YOUGA (INA)

LEAFROOF X RANGGA PURNAMA AJI (INA)

JNNK (NED)

ARDORE (ITA-NED)

THREADEDDREAMS (GER)

LAGOSS (ESP)

Organized by:

LEAFROOF

ARTSPACEWAE

Venue:

ARTSPACEWAE

Jl. Tamantirto No. 451F, Brajan, Tamantirto, Kasihan, Bantul, Yogyakarta 55184

Supported by:

POPUNIE

GEMEENTE ROTTERDAM

POSTER SENI

RUANG GULMA

MUSIK JOGJA

SAUNG SIRKULASI

FROG CREATIVE HUB

[lonikita]

ha...ha...ha

sve vreme je bio promenjen. samo je na drugom linku. uopste ne znam u cemu je fora. taman sam htela da predjem na onaj press. doduse mozda cu i tamo da otvorim acc da bih probala. nesto mi ide na kurac ovaj sajt. pazi ovaj mali editor samo. ne mozes da kucas normalno. onda se nesto gube ovi titlovi text sve redom. templejtovi su tesko sranje. nit datuma nit vremena. uzak ovaj prostor, verovatno za telefon. zar sve mora da bude podredjeno jebenim telefonima?? zar niko vise ne sedi za laptopom????? gde su tek oni old skul tj desktop compovi??? stare tastature i misevi koji su bili najudobniji za kucanje, kad stvarno hoces da kucas a ne da izlaprdas dve recenice i kao jeeeiiiiijjjj. vise niko ni ne pise ni ne cita, svi vise na jebenim photo sajtovima, ala IG, attention span za klipove im je ispod 60 sekundi i tu se vrte ti kratki klipovi, idu slicice, sad su jos dodali kao ziku na sliku?!?! wooooow! ziku na sliku, eto rimuje se. i wow imamo sve u jednom. 3,4,5 u jednom i cao, vao. sve kul. par sekundi neke fol pesmice, par sekundi klipica, fotkice fensi obradjene, neki storiji lete ispadaju sljaste, svetlucaju, pa ono kao napred nazad onaj feature kako se zove ono kad se vrti po par sekundi kao mirror neki efekat, i eto nam ga futur. youtube niko ne gleda vise to izgleda samo ja blejim tamo. gledaju se usrane serije, da. da se popuni vreme. to sto su sranje, nema veze. tako, samo da nesto fura. ma ne razumem. nisam odavde, nisam od sada i u sada, ne mogu, aj nek odjebe ova zelena notifikacija sto mi iskace.

[preporodbn]

Bijeljinske priče (XVII dio)

Bijeljinske priče (XVII dio)

Piše: Jusuf Trbić Kad sam, prilično davno, počeo pisati tekstove o prošlosti našeg zavičaja, nisam imao neki poseban cilj. Želio sam samo da sačuvam od zaborava što više činjenica, događaja, likova  i uspomena, jer sam znao da Bijeljinci nisu skoro ništa pisali sve do kraja prošlog vijeka. Posebno Bošnjaci. Mislio sam: šta god da nađem, čega god da se sjetim – dobro je, da se bar malo popuni…

[manqcarrot]

🌹Roses for you till’ I die🌹 #rocknroll #hardrock #Rotterdam #manqcarrot #misvids #Vocalsz #guitar #aries #Artist #Musician #Love #Roses #ErnieBall #Popunie #🌹

[praatjesoverplaatjes]

The Lumes- Envy

We leven in een vreemde wereld vol gevaren. Naast de opwarming van de aarde, Donald Trump en Kim Yong-un proberen ook The Lumes uit Rotterdam de aarde kapot te maken."Het so slechte dat de mensen dood vallen en de dieren ook en de aarde"

Luisteren op eigen risico: https://crazysanerecords.bandcamp.com/album/envy

[tajna-pogleda]

Sve što mi je falilo pronašla sam u sitnim trenucima sa tobom

I u svakom nenadanom poljupcu

Koji se pojavi baš kada i treba

Koji se uvuče do svake pukotine

I popuni je

[sethabrikoos]

Voor 3voor12 Utrecht

shoot ik in 2022 Moon Moon Moon in TivoliVredenburg

, Lakshmi in De Helling

, Charlot, ...Centraal & Nonchelange in DB's Utrecht, en diverse artiesten in het Centraal Museum van Utrecht.

Meer via: www.3voor12.vpro.nl/lokaal/utrecht/artikelen/overzicht/2022/december/De-beste-foto-s-van-2022.html

[1postozagrad]

INCIJATIVA ZA NASTAVAK DRVOREDA PLATANA NA SPOJU ULICA TUŠKANAC I DUBRAVKIN PUT

Mjesni odbor Gornji grad

Mjesni odbor Tuškanac

Vijeće gradske četvrti Gornji grad Medveščak

 Zagreb, 24. lipnja 2022.

 Predmet: Sadnja platana u zelenom pojasu na spoju ulica Tuškanac i Dubravkin put

 Poštovani/a,

     ovime predlažemo da se stablima platana popuni jedan od najstarijih gradskih drvored, onaj u ulici Tuškanac i to na spoju ulica Tuškanac i Dubravkin put. Radi se o logičnom nastavku postojećeg, povijesnog, drvoreda platana na dio istog zelenog pojasa koji je također urbanistički predviđen za sadnju stabala.

Na potezu nedostaje svega oko pet sadnica, a njihova sadnja može bitno unaprijediti ambijentalne i boravišne kvalitete tog javnog prostora u neposrednoj blizini spomenika Miroslavu Krleži.

Smatramo da je uputno drvored zasaditi u punoj dužini zelenog pojasa i to isključivo platane koje rastu u ostatku istoga drvoreda.  

Razlog više za sadnju je i u svjetlu činjenice da je Europska agencija za okoliš u svom izvješću za 2020. godinu Hrvatsku svrstala među zemlje s najonečišćenijim zrakom u EU, te da Zagreb recentnije bilježi sve veći broj dana u godini kada je zrak ispod zdravstveno dopuštenih razina. Utoliko želimo naglasiti da su stabla u gradu od višestruke važnosti: ona stvaraju ugodnije ambijente, doprinose bioraznolikosti, pročišćuju zrak, reguliraju temperaturu i vlažnost, smanjuju zagađenje bukom, prašinu i radijaciju, blagotvorno utječu na mentalno zdravlje i ljeti stvaraju hlad.  

S obzirom da se radi o tehnički i financijski nezahtjevnoj incijativi, pa i logičnom nastavku postojećeg drvoreda, molimo da se uvrsti u plan sadnje.  

Na vašem ljubaznom angažmanu na poboljšanju Zagreba unaprijed zahvaljujemo.  

S poštovanjem,

 1POSTOZAGRAD

1POSTOZAGRAD je građanska platforma usmjerena na poboljšanja grada i javna dobra. 1POSTOZAGRAD nije udruga, nema proračun niti raspolaže ikakvim sredstvima. Sav angažman na poboljšanjima Zagreba provodi se isključivo kroz počasni rad tj. volonterski.

Više: https://www.facebook.com/1postozagrad

[zbrkamisli]

Najviše se voli u podstandarskim stanovima

Pogledala sam nehotično na gomilu papira u hodniku i vidjela račun za struju. Sjetila sam se da smo ga tu spustili prije dva dana. Neotpakovana koverta. Kakvo bahaćenje, pomislih za sebe.

U nekim drugim studentskim vremenima račun se otvarao ispred sandučeta kako bismo utvrdili trošak za taj mjesec i znali koliko nam novca ostaje.

Ako ne bi prelazio pedeset, to je bio dobar mjesec.

Uprkos tome, nikada nismo umjeli da štedimo. Nismo gasili bojler, niti palili mašinu za veš preko noći. Nismo se izrugivali tome, no prosto nismo umjeli.

Od jednog do drugog stana, mijenjali smo sobe, krevete, ukrasne jastučiće i zavjese. U nečijim tuđim uspomenama gradili smo svoje.

Odgovorno tvrdim da se najviše i najsnažnije voli u podstanarskim stanovima.

I da sklapanje kraja s krajem, nikada ne ubije ljubav.

Najslađe se spavalo na nekom pohabanom jastuku iz osamdesetih koji je sa mnom došao u dom.

Najsrdačnije su se gosti dočekivali kada si im morao reći da ponesu i svoju deku jer vi imate samo jednu.

Najljepša jela su kuvana u okrnjenim šerpama.

Jedva sam se rastala od jedne malene sa polomljenim repom, koju je neko od cimera donio u studenjak a ja ponijela sa sobom. Nije mi trebala, ali je u njoj skuvano toliko uspomena koje nisam željela da bacim.

Najviše se voli na malim kaučima gdje spavaš stisnut i u zagrljaju jer nemaš ni mjesta da se pomjeriš.

Sa prostorom dođe i neki dodatni prostor između vas.

Sa novim šerpama dođe i online dostava hrane.

Sa novim televizorom i Netflixima, intrenetima, telefonima i laptopima, svako počne da gleda svoje.

Najviše se voli u podstanarskim sobama.

Nema tog automobila koji bi zasjenio njega koji je pješke došao po tebe, držeći kišobran u ruci.

Nema tog sata i parfema koji bi zasjenili pez koji ti je kupio prvi put.

Možda sam samo ja nostalgičar i neutješni romantik, ali nije bilo ništa ljepše kada se nakon primljene plate počastimo ćevapima.

Pa pravimo spiskove. Podvlačimo, sabiramo i oduzimamo.

Pa ja plačem jer se opet plašim kako ćemo. I hoćemo li imati, dok me on drži i obećava kako će sve biti u redu.

Iz podstanarske sobe se proputovala cijela Evropa. Na podstanarske frižidere su se kačili magneti a srce se punilo uspomenama.

Ne može nikada novac da ti popuni srce.

Ne može stan.

Ne može ni auto.

Ništa od toga ne može da ti kupi bliskost.

Najviše se voli u podstanarskim stanovima.

Najčvršće se grli kada se pomalo i plašiš.

Neki od najljepših snova su sanjani na prvom sjedištu autobusa.

Najviše se mašta u podstanarskim stanovima.

Najviše se želi.

Najviše se nada.

I ljubi. I… voli.

Jelena Despot

[nostalgicandecko]

Čestitam ti

Pobedila si

Uspela si da mi se približiš

Iako sam se zakleo

Da to više nikom neću dopustiti

Prišla si mi

Toliko blizu

I tako lepo si se smestila

U moj zagrljaj

Nateravši me da spustim svoj gard

Jer niko ne bi ostao ravnodušan

Na tvoj topli zagrljaj

I nežnost tvojih ruku

Koje su bile hladne

Ali su ipak nekim čudom

Širile toplotu

I baš time si pobedila

Jer sam tebi prepustio deo sebe

I taj deo

Je i dan danas

Sa tobom

I uvek ćeš ga imati

Čak iako je na tom delu

Kod mene

Ostala jedna

Ogromna

Praznina

Koju niko ne može da popuni

~ N.D.

[jelenajt]

Kad vrijeme popunis nikad ga ne izgubis.