#poslodavci

[hriminal]

Dok god je mjesečna plaća radnika manja od cijene jednog noćenja u njihovim precijenjenim hotelima, bolje da šute i nastave zapošljavati jeftine strance.

[zdravljeirecepti]

Jeste li na poslu previše pod stresom? Riješite ovaj kviz i saznajte...

[cgvijesti]

Danas počinje drugi krug Programa stručnog osposobljavanja

Danas počinje drugi krug Programa stručnog osposobljavanja

Za Program stručnog osposobljavanja lica sa stečenim visokim obrazovanjem, koji se realizuje jedanaestu godinu zaredom, ukupan broj oglašenih mjesta za stručno osposobljavanje od strane poslodavaca je 16.569, od čega u privatnom sektoru 12.124, a u javnom sektoru 4.445 mjesta, saopštili su danas iz Ministarstva prosvjete. Obavijestili su potencijalne korisnike da danas počinje drugi krug…

[portaltvpljevlja]

Poslodavci čekaju subvencije zarada osoba s invaliditetom - https://tvpljevlja.me/?p=133103&utm_source=SocialAutoPoster&utm_medium=Social&utm_campaign=Tumblr...

[balkanskapravila1371]

Mlade programere vodi isključivo zarada, koju poslodavci sada ne mogu da im priušte - Forbes Srbija

https://forbes.n1info.rs/biznis/mlade-programere-vodi-iskljucivo-zarada-koju-poslodavci-sada-ne-mogu-da-im-priuste/

[djolens72]

SENKA SNOVA

U gradu gde se digitalni snovi stapaju sa sivim tonovima stvarnosti, novac nije samo sredstvo razmene – on je odraz dubljih tenzija. Papirni novac šušti kroz ruke kao tihi svedok prošlih vremena, dok digitalni novac šapuće obećanja budućnosti koja se tek nazire. U senci visokih nebodera, gde se svetlost ekrana bori sa sumrakom, poslodavci su kao senke koje nadgledaju tokove kapitala. Oni su…

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 008

28 oktobar   ponedeljak

Baba ponedljekom ide  na neke vežbe taksijem, pa imam dva sata slobodno, tj da me niko ne nadzire, a nemam pojma ni šta bih radila.

29 oktobar utorak ...  prošo ....

30  oktobar , sreda

Išle smo u grad u šoping . Bilo je sunčano ali vlažno hladno  i  tih nekoliko sati je bilo previše za bakicu  pa se prehladila. Juče je ceo dan duvala nos koji joj je curio. Ja probah s našim narodnim lekovima, propolis i  kapi za nos od rastvora sode bikarbone. Soda je toliko  moćna da  joj je slinavica danas prestala iako ne znam koliko je  ona to zaista koristila, rekla sam joj da ispere  nos time.

U grad smo išle   na  tri mesta. Prvo do  njene banke, pa sam ja posle tražila da idemo u poštu da pošaljem deci pare.  Sto eura je bilo  pitanje  biti ili ne biti , skidanje tereta s leđa.  Našla mi ona poštu na google  mapi   i posle kad smo   bile ispred pošte   pita me ona kolko godina imaju tvoja deca.

Mislim se: "Baba, ne razumeš ti to. Tamo ni deca, ni niko ne zarađuje dovoljno da  mu ne trebaju neke ekstra pare da bi preživeo. Mi živimo u državi  u kojoj uskoro neće biti nikoga sem staraca i bolesnih  tj onih koji iz nje nisu mogli da odu. "I dok sam bila u pošti  da uzmem obrazac za western union  ona mi stavila na sedište neku kovertu i neki papiri vire ispod.  Ja to  uzmem i stavim na   tablu  iznad volana  nisam ni gledala šta je to. Kad ono pare.

Ona me gleda belo, kao,  šta ja to radim,ali ja stvarno nisam videla da su pare u koverti  i kaže :

- To ti je plata do danas.-  Ovde sam  manje od deset dana   i ona mi dala 400 eura!   Nisam je razumela    kako je to obračunala, imam i neke dodatne sate u bašti.  Uuuu fino, onda ću da dupliram  poslatak deci, ionako je  razlika za proviziju samo 4 eura. Za slanje sto eura je  15 a za dvesta 19 eura.

Spiskajte sve deco!!!   Eeee, kad bi se ovako zarađivale pare kod kuće...   I kad bi te ovako poštovali poslodavci, gde bi nam kraj bio.  A ne ono naše carstvo lopova, lopurdi, ulizica, lažova, ucenjivača, gnjida i  skotova.  Tek kad napraviš distancu od  brloga u kome živiš i  živog blata u kome se brlog nalazi, možeš da vidiš neke stvari. Nema toga ni na internetu ni na vestima.

Taj osećaj  koji ti  daje istinska plata nije mi bio dostupan do moje  pedeset i četvrte godine.

Sve do sad je bila neka borba sa prevarantima,  ceđenje para,  gubljenje vremena,  traćenje života.    

Nemci  UOPŠTE nisu, i naravno da nisu ono što smo mi o njima učili  u školama. Mi smo prosto odrastali uz Hitlerove  Nemce okupatore  -  koji su služili kako referenca koliko su naši  stvarni okupatori maskirani u oslobodioce i rukovodioce -  DOBRI  I ZLATNI.

Ove današnje Nemce koji hodaju ulicama Nemačke  zabole ... nije briga ni  za Hitlera,  ni za  drugi svetski rat i za sva sranja  koja mi držimo u glavama,  a da nas neko pita zašto – ne bi znali odgovor. Tako su nam glave napunjene kad smo  bili u školi i nismo imali pravo na prigovor, niti smo sumnjali da je sve to tačno.

Nemci su vredni, disciplinovani i kulturni. Neki su hladni, neki  su radoznali, neki ljubazni.. Ali  ni ne treba da budu svi isti.  Oni zaista imaju tradiciju  i znaju da je čuvaju, znaju šta čuvaju,  na šta su ponosni, šta slave.  Rade i uživaju u životu. Znaju šta je to  sigurnost, socijalna sigurnost, znaju da  će biti plaćeni za svoje vreme i trud i poslove koje rade , bez obzira koji posao je u pitanju. Tek ovde važi da je svejedno  šta radiš"  jer je ovde svaki posao cenjen i plaćen. Kod nas  ta rečenica podrazumeva da si ucenjen da radiš  bilo šta za bilo kakve sitne pare i da si obeležen ako to ne priznaješ kao devizu za opstanak.

Kad  kod nas čujem rečenicu – BOLJE DA RADIŠ BILO KAKAV POSO , NEGO DA  NE RADIŠ NIŠTA ... dođe mi da zadavim  tog slepca koji to izgovori...

NIJE BRE BOLJE  !!

NEGO JE  STO PUTA GORE  DA DAJEŠ SVOJ ŽIVOT I RAD U BESCENJE  DA SE NEKA GNJIDA BOGATI NA TVOJOJ GRBAČI. BOLJE JE DA  SEDIŠ CEO DAN NA KAUČU ZA DŽABE NEGO DA RADIŠ  ZA DŽABE   i sve dok ima  uplašenih i  ucenjenih ljudi koji ne smeju da veruju u to, nego su prinuđeni da se prodaju u bescenje  - biće tako kako nam je.

Ovde sam po prvi put u životu osetila  šta znači kad neko poštuje tvoj rad. Iako  bi me od ovog posla bilo sramota da ga radim  kod kuće u Serbiji . Zašto ? 

Pa zato što tkod nas kućne pomoćnice plaćaju  uglavnom  neke  slučajno srećne žene kojima  je upala sekirica u med pa imaju pare da  plaćaju kućnu pomoć,  a mogu volu rep da iščupaju. Neke žene koje se ponose time što ne umeju da kuvaju i brinu da im se ne polomi plastični nokat ako se upuste u kućne poslove, partijski kadrovi ili  supruge partijskih kadrova, fudbalera, doktorke, starlete, poznate ličnosti itd.

Kod  nas JE SVE NAOPAKO POSTAVLJENO I  DORAĐUJE SE TA NAKARADNOST SVAKI DAN. Svaki dan se odvijaju novi apsurdi na svim nivoima.

Ja sam  u Nemačkoj, kućna pomoćnica u  bukvalnom smislu  jednoj  polupokretnoj ženi, penzionerki koja je invalid  zbog  poliomijeltisa koji je imala sa deset godina  i  koji joj je ostavio paralizovanu nogu. Ona je radila  normalno u  opštini kao  kancelarijski službenik i stekla penziju. Dok je radila kupila je sama kuću, u kojoj sad živi  i od SVOJE PENZIJE  mene plaća 1200 eura mesečno plus mi plaća sate  koje radim u bašti , ako želim.

A kod nas penzioneri skapavaju po svojim stanovima  ako nemaju  potomke, da žive s njima  i da ih izdržavaju.  Jedva krpe kraj s krajem, jedu paštetu i hleba,  upisuju se na recku u drakstor ispod zgrade  i glasaju za naprednjake  jer su im tako  utuvili u glavu besomučnim kampanjama, na vestima, po autobusima na mitinzima. #pajebemumater !  Da nam je stvarno toliko dobro   - zašto bi bilo potrebe da nas neko  24  sata dnevno ubeđuje kako nam je dobro  i gde je šta otvoreno, pušteno u pogon.

Kod nas predsednik vlade izjavi  da imamo najbolje škole u  Evropi, bolje o švajcarske i nemačke jer imamo  "programiranje" kao predmet  u osnovnim školama, a nemamo ga.

MI SMO NACIJA  LUDAKA I ZOMBIRANIH LJUDI...  NE TREBA DA SE ŠMINKAMO ZA  HELUVIM.

EURO PRAJD ĆE DA NAS IZVADI IZ GOVANA U TO NEMA SUMNJE ... 

Ovde, opet ja....  Ovde  Nemce zabole dupe i za pedere... ako oće , neka prave prajd  ... oni gledaju kako da zarade na tim skarednim karnevalima  , a ne da lome koplja  dal je to normalno ili nije normalno ...

Kod nas je NENORMALNA SITUACIJA U CELOM DRUŠTVU I NADOGRADNJI SISTEMA ! 

Mi se  borimo  ciniznim, satirom i ironijom. Pravimo viceve oko svega i sprdamo se,  to nam je još jedino ostalo. A kad i to zamre, a zamire evidentno jer je svima pun kufer,   – e , onda smo ugasili, jer kao što rekoh  svi će da se isele  iz Srbije.

Džaba kuće i imanja  kad  nemaš pare to da održavaš,  a sve su napravili tako da ponovo otimaju ljudima imovinu  - kao i njihovi predaci   partizani i komunjare.  Ovejani lopovi  i  siledžije, uzurpatori  i  manipulatori, koji su sve stekli  uz pretnju  kratkom ili dugačkom cevi  i nisu se libili da potežu obarače i da pobiju silan narod  koji nije bio voljan da im prepusti svoje svetinje – svoje imetke i nekretnine.  Tito je bio najveći lopov među njima a svi smo ga voleli kao da je neko iz naše kuće. Koliko je on samo  ljudi i porodica upropastio a nama su  od prvog razreda  u školi sa osmehom  pevali i pričali o njemu.  Pa dobro je  nismo svi u ludnicama, sada kad  konačno otkrivamo  na kakvim lažima smo porasli i u kakvim lažima živimo. LAŽIMA KOJE PODRŽAVAJU LEGALNE   INSTITUCIJE SILE I PRINUDE U DRŽAVI.

AKO TI SE NE SVIĐA ILI SE BUNIŠ POSLAĆEMO TI  POLICIJU, IZVŠITELJE, TUŽIOCE, UPROPASTIĆEMO TE,  STAPKATI SA CRNOM ZEMLJOM.  I  ljudi zato ćute. Ćute jer su ucenjeni samim opstankom i opstankom svoje dece, čije potrebe ne mogu da čekaju da se nešto menja na bolje.

Demonstrira se svako malo  protiv svega i svačega, ali su se ovi izveštili da  bukvalno sve spinuju  i obezvrede i  oljagaju svakog ko se lati ćorava posla da bude Srbima lider i izvuče ih iz govana...A oni ionako na kraju ubiju svog lidera...   Valjda iz zahvalnosti ...  i uvek radimo u korist svoje štete, podržavajući  gadove na vlasti  -  svesno ili  pasivno, ćuteći i puštajući  da  ti život prođe  u  nemaštini, sranju,  čekanju boljeg sutra koje nikad u Srbiju nije ni došlo.

31.oktobar 

Prestaću da je zovem  baba, bakica  i slično,  jer  je  za ovo kratko vreme zaslužila da se i ja njoj obraćam s poštovanjem  kako i dolikuje . 

Frau Šmit  je  borac, kalkulacioni mrav  koji  više ne može da radi  ili ne može  sve da radi, ali zato u svojoj glavi drži  čitavo knjigovodstvo koje se tiče najsitnijih detalja  oko vođenja i održavanja njene kuće i njenog zdravlja.  

U isto vreme -  iako je invalid  i često u bolovima – ona se  uvek  neizveštačeno smeška  i  kulturno se obraća , kad joj nešto dam ili odnesem – ona kaže hvala  -  i  nije nervozna, NIJE NADRKANA, kao što je većina   staraca kod nas koji su  izgubili svoje nekadašnje autoritete  i niko ih ne zarezuje  za suvu šljvu, ne poštuje ih i  ne vidi  čak,  jer oni viiše nikom nisu potrebni sem da pomažu svoju decu  i zato im se više ni ne ustaje u prevozu ili  ih ne propuštaju u redovima. Vreme lagodnog i dostojanstvenog života je prošlo kad je umro Tito. Jugoslavija se srušila jer je bila izgrađena na krvavim temeljima i na otetim imanjima i fabrikama. I prema teorijama zavere, svakako je neko kome odgovara ovakvo stanje u bivšim republikama i podgrejao međunacionalne sukobe i zemlja nam se raspala u krvavom ratu devedesetih. Verujem da ima mnogo više koji žale za Jugoslavijom i načinom života u njoj, za prohujalom mladošću i životom, nego onih koji su zadovoljni sadašnjom "demokratijom" i zapadnim "vrednostima" koje štite novi zakoni.

Nisam sigurna koliko novac podmazuje  međuljudske odnose,  ali ne u  pogrdnom smislu korupcije kao kod nas gde služi da nekima sve ide  lagodno da bi se izbegli legalni  često neostvarivi ili tegobni tokovi legalne procedure.

Ovde svi imaju pare i svi poštuju pare  - i  shodno tome  nečiji trud pomoću kog se do para dolazi.   Kod nas pare  služe za sasvim druge svrhe.  Ovde svi voze kola  i svi mogu da voze kola, to nije luksuz kao kod nas  ili   teška robija  kad skrpljuješ pare za registraciju i ostale  otimačine  koje moraš da platiš .

Kod nas je sve je nerealno   postavljeno. Šta to beše potrošačka korpa?  Šta će robovima  potršačka korpa  kad moraju  skoro sav svoj prihod da daju za račune i dugove – na koje ih  namamljuju sa svih strana nasmejana  lica plaćenih klovnova  koji ih lažu  da bi se zadužili  za sve i svašta.

.....

Frau Šmit  ima svoj krug prijateljica sa kojima se viđa sredom u gradu u  restoranu  Blunkwelle  gde popiju po piće ili jedu nešto i ispričaju se. Za to vreme ja odlazim u kupovinu. 

Druge srede  kad smo pošle u kupovinu , parkirala sam auto na ulazu u pešačku zonu  odakle ona može da ide kolicima sama kroz taj deo grada. Ona se okrenula i rekla mi  da ide s drugaricama  a da ja treba da idem  sama u  tržni centar u kupovinu.  Bila sam  zatečena, jer sam mislila da će ona ponovo da ide samnom a što je najgore nisam zapamtila put kuda treba da prođem. Ona mi je objašnjavala strpljivo koijm ulicama da krenem, ali ja nisam ništa razumela. Kako sam videla da ona neće da ide samnom, krenula sam peške u pravcu u kome mi se činilo da se tržni centar nalazi.  Lutala sam  uličicama koje su se granale od tog parkinga prema  glavnom  putu sa četiri trake i jedva izbila do  nekog nadvožnjaka iznad  tog prometnog puta.  Neka kišica je počela da pada i  ljudi je bilo sve manje.  Konačno sam morala nekog da pitam gde je tržni centar i zaustavila sam neke devojke koje su mi ličile na Tajlanđanke u nadi da govore engleski i na sreću bile su ljubazne i objasnile su mi  kuda da prođem.  Prvi put  mi je sve to delovalo zastrašujuće  i predugačak put do  cilja, ali sam ipak uspela da nađem  ogromnu prodavnicu. Ovog puta sam ponela svoje  torbe za šoping i  kad sam  napunila kolica  potrepštinama sa šoping liste za kuću, shvatila sam da sve to moram da potrpam  u te dve ogromne torbe i u svoj ranac  što je sve bilo preko dvadeset kilograma koje sam morala da odnesem uz nekoliko ulica po kiši, do parkiranih kola.  Ruke su me zabolele i ramena od tolikog tereta, ali sam nekako uspela da se dokobeljam.  Ostavila sam  sve to u gepeku i krenula da tražim Frau Šmit u pešačkoj zoni.

Nisam znala u kojoj je kafani i nadala sam se da ću nekim čudom uspeti da je nađem.  Sad mi je već bilo lako da hodam kad sam se oslobodila tereta.  Ubrzo sam je ugledala kroz  prozor  druge kafane na koju sam naišla i ušla sam unutra.  Ona me je pitala da li  želim da sedim s njima i šta bi da  popijem?  Zahvalila sam se i pitala je koliko će još da sedi tamo, pa sam  izašla napolje da prošetam gradom  bez  opterećenja nekim  zadacima ili neizvesnostima. Glavnu ulicu u pešačkoj zoni  činile su  tipične  nemačke kuće belih fasada  ukrašenih  isprepletenim gredama od tamnog drveta.  U  centru  je bila ogromna katedrala u rekonstrukciji.   Samo jedna  radnja je imala robu na ulici i to je bio neki Indijac sa  garderobom. Sve ostalo je bilo u radnjama.   Galerije  sa slikama i umetničkim predmetima  su mi privukle pažnju, kao i  izlozi  sa  escajzima  basnoslovnih cena od nekoliko hiljada eura.  Viljuške, noževi i kašike  kitnjastih  drški  su bile  izložene  u otmenom izlogu, u društvu  raznih ukrasnih i upotrebnih predmeta za kuću.  Razgledala sam  ne pretrano pažljivo i pomno, jer nisam imala nameru da bilo šta kupujem tog dana,  tek  pristigla u Nemačku i tek upoznajući ulice i  grad.  Na ulici je bilo par uličnih  svirača od kojih je jedan govorio  srpski . Čula sam u prolazu, ali sam naučila da  ne smem  ljudima da prilazim obradovana što čujem srpski , jer sem srpskog isto  zvuči i bosanski i hrvatski i svi su oni  sa sobom poneli traume zbog kojih su otišli sa svojih  ognjišta i nisu bili raspoloženi da u Nemačkoj čuju da oni govore srpski jezik.  Pa tako nisam  započela konverzaciju ni sa tim čovekom koji je sviruckao neke francuske šlagere na svom poluautomatskom  insturmentu - harmonici  i sintisajzeru.  Tražila sam prodavnicu C & A  jer sam  za nju znala iz  Beograda,  i našla sam je na google mapi, ali u gradu nisam mogla da je nađem, pa sam se  vratila  sa kraja šetališta  prema kafani u kojoj  je sedela Frau Šmit.   Kad sam ponovo ušla u  kafanu, Nemice su se već pakovale da idu kući. Konobarica je donela jedan račun, a one su platile svaka  svoj deo, posebno. Konačno je konobarica sabrala sve  naplaćene sume, i  one su mogle da  napuste sto za kojim su sedele.   Krenule smo  i ja i Frau Šmit. Ona je  zastala ispred ulaza da zapali cigaretu, jer se u kafani nije pušilo.  Ja sam sela  u stolicu i razgledala  okolo. Već je bio mrak  i ljudi su  žurili u svoje tople domove.  Pošle smo i nas dve do kola.  U kolima sam joj se  žalila kako sam jedva našla prodavnicu i kako mi nije lepo objasnila i zamolila sam je da mi ponovo pokaže kuda treba da prođem.  U suštini nije bilo ništa komplikovano, malo sam se vratila unazad odakle smo došle i skrenula u  tu veliku prometnu ulicu sa dve trake ,  jednom desno i sledeći put levo na praking  velikog šoping mola.  Za treći put, više nego dovoljno da konačno zapamtim putanju i sledeći put odem kolima u šoping umesto da vučem sve na leđima.   

[zoranphoto]

Male sitnice koje nas čine ljudima - cijene

Zadnjih mjesec dana  ( turističkih ) stalno se govori o cijena na moru u Hrvatskoj . Svi šalju račune na redakcije i govore jesu li skupo platili ili jeftino . Uspoređuju se cijene na kopnu i moru, Njemačkoj , Grčkoj , Italiji ..... . Čak se neki zahvaljuju na našim visokim cijena u turizmu ali ..... svaka roba ima svog kupca . Nismo izmislili toplu vodu , bojlera već ima odavno .  Svi se žale na cijene u Hrvatskoj . . A u tome svemu nisu samo poslodavci , ugostitelji , iznajmljivači i oni ini koji rade za turizma i u turizmu , imamo ogromnu grupaciju "sezonaca" koji su došli sa sviju strana da zarade u sezoni . I svi se žale na smještaj , uvijete rada , radno vrijeme , bakšu koju dobiju ili ne , ali sve u svemu stvara se negativna recenzija cijelog turističkog aranžmana u Hrvatskoj . Naravno svaki taj prijavljeni slučaj naše službe , čitaj inspektori , bi trebale provjeriti , jer jednostavno se nasmije dozvoliti da radnik koji radi 10 ili 14 sati spava u "šupi" , čast izuzecima koji su uzeli stvari u svoje ruke i riješili smještaj koji je dostojan za radnike koji toliko rade i imaju samo jedan dan odmora u tjednu .  E sada nakon tolikog uvoda dolazimo do "razbijača mitova " koji govore da Hrvatska mora biti jeftinija , MORA , e ne mora , sve države EU koje su uvodile Euro su prošle "dječje bolesti" sa pretvorbom valute e tako i jedna Hrvatska mora to proći . Svi znamo za slučajeve u Njemačkoj kada su samo iz nama dragim ( DM ) prešli u Eure pa su samo umjesto da su konvertirali po ondašnjem naputku Savezne vlade u Njemačkoj prebacili u eure oni samo promijenili naziv bez konverzije a šta bi sa Austrijom ? isto sve i koliko im je dugo trebalo da se "oporave " od prebacivanje ? ( koliko mi govore vlasnici firmi još se nisu oporavili a prošlo je dosta dugo )  .     Cijene u Austriji    Kugla sladoleda na Schwedenpaltz je 2,10 Eura , Hrvatska od Slavonije do Dubrovnika od 1,50 do 5 eura kako gdje ( lokacija, sladoled kao kugla ili na špatulu )    Maslac u Lidl Austrija od 125 grama 1,39 Eura Hrvatska od 4 Eura pa nadalje kako gdje    Kruh u Austriji ( odmah u startu da se riješi "naše " pekare su jeftinije Austrijske su skuplje razlike u cijeni variraju i po 4 eura po vrsti  kruha ( 750 g i 1kg )) od  1,69 eura                               ( Hausbrot) do ručno rađenog  u Öfferl za koji morate izdvojiti od 7 do 12 eura ovisi o vrsti i težini  Kava u Austriji 0d 2.60 za van do 6.00 Eura u Cafe Central u Hrvatskoj od 1,30 do 5 eura ( opet napominjem od Slavonije do Dubrovnika )      Izaći ćemo sa još nekim cijenama uskoro ali naši ljudi koji rade u Austriji jako dobro znaju koje su cijene , a Vi svi koji ste na ljetovanju u Hrvatskoj lijep provod uživajte u moru suncu , fotkajte cijene ali prije nego ulazite u neke restorane provjerite na ulazu cijene ručkova ili večera ipak ste Vi ti koji znaju najbolje  šta im je dobro za Vaš novac .   Zoran / TV Wien    Read the full article

[onlinemedijipisanje]

Scenaristi Holivuda otpočeli štrajk

Više od 11 000 članova američkog udruženja scenarista Writers Guild of America 2. maja u ponoć otpočeli su štrajk koji može da ima trajne posledice po medijsku industriju u Americi, ali i u čitavom svijetu.

Ovakav štrajk nije se desio još od 2007. kada je trajao 100 dana i značajno promijenio industriju.

Savez tvrdi kako su medijske kompanije „otvorile vrata pisanju kao potpuno freelance profesiji“ i da dogovor koji medijske kompanije nude ne može da bude ni razmotren od strane saveza.  

Šta je uopšte WGA i zašto je važno za medijsku industriju?

Ovo udruženje je zapravo svojevrstan radnički sindikat, osnovan 1933. Oni teže da stvaraocima sadržaja, specifično pisanih, obezbjede i pomognu da ostvare razna ekonomska i kreativna prava. Ugovor koji ovo udruženje svake 3 godine dopunjuje, usavršava i i znova potpisuje sa velikim medijskim kompanijama (the Minimum Basic Agreement ili MBA) upravo je dokument čije je isticanje bilo okidač štrajka. U tom dokumentu opisana su pravila i obaveze koje poslodavci imaju prema članovima udruženja i ona uključuju minimalnu platu, novčane naknade (autorske tantijeme), kao i parametre zaposlenja. Zahvaljujući tom dogovoru mnogima je obezbjeđena fer plata i uslovi za rad koje, u sve više konkuretski nastrojenoj industriji, nije toliko lako dobiti.

Savez već duže vrijeme nije zadovoljan dogovorima koji se postižu sa medijskim kompanijama, te su najavili da će ukoliko do zadovoljavajućeg dogovora ne dođe do isteka MBA 2. maja 2023. objaviti štrajk koji može da ima dalekosežne posljedice, što se i dogodilo.

Šta će štrajk promijeniti?

       Sudeći po ishodima prošlih štrajkova američka ekonomija, posebno ekonomija Južne Kalifornije gdje se nalazi najveći broj kompanija u ovoj industriji, pretrpjeće značajan udarac. Štrajk 1988. učinio je štetu od oko 2,5 milijarde dolara. Ovi gubici nisu se odrazili samo na kompanije i pisce, već i na sve druge zaposlene u industriji uključujući scenografe, kostimografe, šminkere, snimatelje, tonce, animatore i mnoge druge.   

   Prve na udaru su emisije i televizijski programi koji se oslanjaju upravo na svoje pisce i scenariste. Programi „talk show“ formata kao što su „Saturday Night Live“, „The Tonigh Show Starring Jimmy Fallon“ , „Jimmy Kimmel Live!“ i drugi oslanjaju se upravo na pisce i scnariste, koji pišu i stvaraju skečeve, monologe kao i intervjue sa gostima emisija.

Veliki broj voditelja ovih emisija podržali su štrajk, a od njih je najglasniji bio Seth Meyers voditelj emisije „Late night with Seth Meyers“  koji je još prije početka štrajka u svojoj emisiji izrazio podršku članovima saveza. Istakao je važnost scenarista za emisije kao što su njegova i urgirao da se do dogovora dođe jer kako kaže „ovo ne utiče samo na pisce scenarija “ i bilo bi „bijedno da ljudi kroz ovo prolaze, posebno nakon pandemije koju smo jedva preživjeli. "

Iako je ovaj tip emisija doživio jak udarac u drugim sferama medija to se i dalje možda neće osjetiti. Većina serija na televizijskim programima u ovo doba godine je na pauzi i nove epizode svakako treba da izađu tek na jesen. Međutim oni koji mogu da budu najviše povrijeđeni ujedno su i najveći dio problema a to su striming servisi kao što su Netflix, Hulu, Amazon Prime i drugi.

Striming servisi

            Scenaristi su nekada bili zapošljavani za cijelu ugovorenu sezonu serije, te u stvaranju nekih epizoda učestvovali manje, a nekih više. Međutim sa rastom popularnosti pravila su se promijenila. Standardna dužina serije nekada je bila oko 20 epizoda po sezoni, obično dužine do 40 minuta. Na striming servisima sezone sadrže samo oko 8 do 12 epizoda koje ponekad mogu biti duge i samo 20 minuta. Pored manje količine posla, tu je i problem zapošljavanja scenarista samo za par epizoda ili čak samo za jednu.

Ipak najveći problem nastao je kreiranjem „mini soba“ koje nemaju tačnu definiciju, ali najjednostavnije objašnjenje je: kompanije zapošljavaju scenariste da rade na projektima koji još nisu odobreni, te imaju minimalan ili nikakav budžet. Iz toga slijede male plate, ali i nešto još gore, a to je smanjeno ili u mnogim slučajevima nikakvo učešće scenarista u samoj proizvodnji onoga što su napisali. Kada je scenario završen, završenim se smatra i posao scenariste. Nije im dozvoljeno prisustvovanje na setu, što ne samo da drastično smanjuje količinu njihovih plaćenih sati, već i kvalitet samih projekata. Naime, uloga scenarista nije samo da napišu scenario već i da u hitnim slučajevima (kojih na holivudskim setovima ima mnogo), scenario preprave, prošire ili skrate. U njihovom odsustvu ovaj zadatak pada na režisere ili neke druge zaposlene na setu koji u tome nisu stručni.

Još jedan od problema koji nastaje u radu sa striming servisima upravo je određivanje nadoknade za posao koji je obavljen. Scenaristi su obično plaćeni za svoj scenario, ali nakon toga kada god se njihov projekat prikazuje na televiziji, oni dobijaju određenu nadoknadu- autorske tantijeme, obično i veću ako je projekat uspješan.  Sa striming servisima to nije slučaj, jer ne samo da je teško odrediti kada i koliko se prikazuje određeni projekat budući da jovi servisi nerado dijele te informacije, već je nadoknada fiksna, bez obzira na uspjeh projekta.

Striming servisi ipak imaju u rezervi projekte koji još nisu izašli ili scenarije koji jos nisu došli do faze produkcije, pa će za efekte na njih morati da se prati razvoj događaja.

Izvori za ovaj tekst mogu se naći ovdje, ovdje, ovdje i ovdje.

[anjaperovic]

Jednog dana ću završiti fakultet

Izvešću društvo i častiti ih

Poručiću tvoje omiljeno piće

Niko neće imati pojma

Ali bićeš prisutan u svakom gutljaju

Brzo ću se zaposliti

Pa će me mučiti

Kojekakvi problemi, poslodavci i šefovi

Mali šrafovi će biti iznad mene

A ja ću se sve više sekirati

I ko zna koje tabletice ću piti

Bez da mi gunđaš kako ne pomažu

Onda ću upoznati nekoga

I posle par godina reći ću ‘da’

I pitaću se svake noći

Zašto me prvi nisi pitao

Svakako si znao da tebi

Ja ne umem da kažem ne

Obućiću onu belu venčanicu

Staću ispred ogledala

Pomisliću koliko sam samo htela

Da ti budeš moj muž

I setiću se da sam te tako nazivala

Sa sedamnaest i nešto

Plakaću kumi noć pre

I ona će reći da me razume

Ali neće razumeti ništa

Ja ću svakako biti lepa

I smejaću se njemu

Jer me on želi

Proleteće opet neko vreme

A ja ću dobiti decu

I voleću ih neiscrpno

Ali uvek ću zamišljati našu -

Moju malenu Lolu ili Naju

Na koju bi bio slab

koliko si i na mene

Mog Lava ili ****

koji bi bili tvoja kopija

I voleću ih u sećanjima

Koja neće biti stvarna

Kada mi ćerka prvi put bude plakala

Oko dečaka rećiću joj

‘Sine, to su samo budalaštine’

A kada bude oko onog pravog,

zagrliću joj i rećiću joj za tebe

A u međuvremenu ću te posmatrati

S daljine i prikriveno,

Neću zaboraviti ama baš ništa

Svakog rođendana,

nekog tužnog datuma i praznika

Bićeš najvoljeniji

Makar i u tišini, makar i bez jedne reči

I znaću da naše zauvek

nije potrajalo koliko inače traje

Ali u mom srcu postoji deo

Koji nikada neće neko drugi popuniti

I čekaće na tebe celog života

A ako se pak ne pojaviš nikada

Ostaće živ taj deo mene i kad ja ne budem

i u nekom narednom svemiru

naše duše biće srodne

kad već u ovom nisu

[prijedor24]

Radnici “Mittala” odbili ponudu od 600 KM, pripremaju generalni štrajk

Sindikat radnika “Arcelor Mittala” odbio je ponudu uprave ove kompanije da se zaposlenima, umjesto 1.100 maraka koliko su tražili i 500 maraka koliko su im poslodavci prvobitno nudili, sada jednokratno isplati 600 KM kao mjera prevazilaženja krize izazvane inflacijom. Kako su za portal CAPITAL potvrdili sindikalci, održan je vanredni sastanak štrajkačkog odbora na kojem je pročitan dopis…

[cgvijesti]

Bez novca bi mogli ostati zaposleni u zdravstvu, prosvjeti, majke sa troje i više djece…

Bez novca bi mogli ostati zaposleni u zdravstvu, prosvjeti, majke sa troje i više djece…

Foto: Pobjeda Ukoliko ne dođe do rebalansa budžeta, bez novca bi mogli ostati Fond zdravstva i zaposleni u zdravstvu, majke sa troje i više djece, nezaposleni, poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom… i to sve samo do kraja godine, jer su izdaci za ovu godine veći za 191 milion eura, upozoravaju iz Ministarstva finansija. Ono što je još veći problem je zaduženje koje je predviđeno…