#veš

[veneroid]

"ja sam tvoja kćer" // 2024 // collage // džoli

"ako opet budeš pišao u reku, rusalke ce te naći"

[suburbanrose]

(ne) zaboravi da sam te ikad volela ludo🥀

𝑧𝑎𝑏𝑜𝑟𝑎𝑣𝑙𝑗𝑒𝑛𝑖 (𝑓𝑟𝑎𝑔𝑚𝑒𝑛𝑡) // 𝑟𝑢ž𝑒 𝑝𝑟𝑒𝑑𝑔𝑟𝑎đ𝑎 𝑖𝑠𝑝𝑜𝑑 ž𝑖𝑐𝑒 𝑧𝑎 𝑣𝑒š

[cgvijesti]

Peć: Tijelo mrtve bebe završilo u mašini za veš, suspendovano sedam radnika bolnice

Peć: Tijelo mrtve bebe završilo u mašini za veš, suspendovano sedam radnika bolnice

Foto: ilustracija U Opštoj bolnici u Peći suspendovano je sedam radnika u vezi sa slučajem bebe rođene bez znakova života, piše KoSSev. Iz tužilaštva su potvrdili da je pokrenuta istraga. Sopstvenu istragu sprovodi i bolnice u vezi sa, kako navode, načinom čuvanja tijela preminule bebe. Za to vrijeme prištinski mediji pišu da je navodno tijelo stavljeno u mašinu za pranje veša. Prošle nedjelje…

[ekslibris]

Teme v visoški kroniki? 👀

😃

okej, na kratko:

teme so seveda 30 letna vojna (kar se tiče polikarpa in kako ga vojna pokvari) in pa čarovništvo (agatino sojenje), pa dotakne se tud čarovniškega praznoverja ljudi (kmetje, slabo izobraženi, lower class verjamejo v vse to, medtem ko bi lahko celo rekli da lih Cerkev NE verjame v čarovnice - tko tud tist škof v knjigi ne verjame da je agata čarovnica in poskuša namignit, da lahko agata na kakršen koli način pride iz vode, tudi če ji kdo pomaga)

potem maš tud temo patriotizma, navezanosti na domačo deželo (en ful lep odlomk je o tem kako ima rad domačo zemljo - ga bom zdele poiskala)

glavna tema čez celo zgodbo pa je ta izodorjeva ideja, da more delat pokoro za očetove grehe, obseden je z grešnostjo in s tem, da more on 'plačat' za polikarpove napake. plus polikarp je bil protestant, tako da izidor itak misli da je šel njegov oče v pekel ker se niti na smrtni postli ni spovedu (vsaj katoliško ne). torej čez celo zgodbo (oz. čez celo izidorjevo življenje) se on počuti kot da nosi očetovo krivdo in si namenoma 'uničuje' življenje in si ne pusti, da bi bil srečen, npr. odpove se agati čeprov je bil vanjo zaljubljen, tko da se z njo poroči njegov brat, po agatinem sojenju se odpove kmetiji, čeprov bi pripadla njemu ker je bil prvorojenec, in gre v vojsko (vojska = nekam kamor greš ko veš da je velika verjetnost da boš tam umrl)

več se pa zdele ne spomnem, thank you for coming to my ted talk

[eylunur]

"Jedan buket cvijeća, ali dunjaluk zahvalnosti za svako suđe oprano, veš na hiljade puta opran, za svaki problem koji smo skupa prošli. U svakoj latici po jedno volim te, za pažnju, poštovanje, za razumijevanje.. Samo pravi ljudi znaju vrijednost pravih kraj sebe..." 🫶

t.me/vrt_kurana

[pogledomdosrzi]

Moja mama, moj ponos

Zar ne znaš da je gledanje u majku ibadet, pa šta reći za dobročinstvo koje joj činiš?

Pročitala sam taj citat danas

I ništa kao to mi u zadnje vrijeme

Nije zaparalo uši

Znaš mama, ja nisam osoba

Koja puno vazi o svojim osjećanjima

Ja nemam običaj pričati kako i koliko

Nekoga volim

Jer ja sam uvijek najviše umjela pričati

O svojim emocijama prema nekome

Do koga mi nije toliko stalo

Za voljene koji su mi se krili najdublje u srcu

Njih sam najrađe voljela u tišini

Četiri zida svojih misli

Pa tako i tebe

Ali najviše mi je uvijek bilo žao

Što nisam često zapravo pričala

O tome koliko tebe volim

I to nikad nije bilo jer nisam htjela

Već jednostavno nisam znala kako

Neke stvari kao i neke emocije

Su toliko jake

Da se teško daju opisati riječima

I ja sam vječito teško pronalazila početke

Od kojih bih kretala kad sam pričala o tebi

Ali mogu u stihovima to lakše dočarati

Ti mama znaš da sam ja dijete velikog srca

I uživam slušati o tuđim uspjesima

Zadovoljstvima i sretnim trenucima

Ali nikada ti nisam rekla

I zato sada govorim

Ali meni bi se srce uvijek na dva

Ogromna dijela prepolovilo

Kada sam slušala kako druge žene uživaju

Bilo to da li u godišnjim odmorima

Poslovnim unapređenjima

Ili jednostavno dolasku kući u miru

Jer je to bila prva stvar koju sam

Oduvijek željela za tebe

Da imaš život kakav zaslužuješ

I znam ja da je za svakog sudbina

Drugačije krojena i da ovo nije kraj

Ali nema te stvari koje ja ne bih dala

A da ti živiš svakodnevnicu

Kakva priliči tvom postojanju

Tvom srcu i duši

Da s rahatom dođeš kući

Bez pretjerane brige

Da me vodiš na ručak kad dobiješ platu

I da idemo na more svakog ljeta

Te kad god bi rekla da ti je krivo

Što uskraćuješ meni ljeto

Za par dana u Hrvatskoj

Ja nisam imala snage da ti kažem

Kako mene ne interesuje ni to more

Nit putovanje

Da je meni jedino krivo

Što ti ne možeš otići sa mojim ocem

Na par dana da se odmoriš od svega

I unatoč svim uskraćenjima tvojim

Ja rijetko kad da sam upoznala osobu

Koja manje misli o sebi a više o drugima

I zaista se iznerviram

Kada kažeš da ne želiš sebi kupiti nešto

A ti si ta koja zapravo to najviše zaslužuje

Ti si mama najnesebičnija osoba

Koju ja znam

I najbrižnija rekla bih

Pa makar mi ta tvoja briga ponekad

Bila pretjerana i bez naročitog razloga

Nikada me nije prestalo fascinirati

Odakle ti snaga i volja

Da se toliko sikiraš oko najbezazlenijih situacija

Odakle je Bog uzeo toliko djelića

Da napravi samo tvoje srce

Od čega je ono građeno

Kada ima toliko ljubavi u sebi

I od čega je to tvoje tijelo sastavljeno

Kada ima jačinu da nakon svakog

Umornog dana dođe do mene

I najsnažnije već što je bilo koje

Ljudsko biće do tada moglo

Zagrli nekog

I to baš mene

Ja nisam ničim zaslužila takvu ljubav

A kamol takav zagrljaj

Ali zato mama moja znaj

Ja možda nisam osoba za zagrljaje

Mada svake noći ću leći

I od svih momenata tog dana

Sjetit ću se prvo tvog dodira

Te možda se tebi ne čini veliko

Ali svakim poljupcem u obraz

Koji nježno spustim

Namjeravam reći

Hvala ti za sve

Ne samo jer si mi se nasmijala pri dolasku

Ne samo jer si mi oprala veš

Niti donijela čašu vode

Hvala ti što postojiš

Što si tu da budeš uzor u svakom aspektu

Mog života

Hvala ti što si žena kakva želim

I ja da budem

Hvala ti što se osjećam ponosno

Kada mi neko kaže da ličim na tebe

Hvala ti što ne odustaješ od bilo čega

Hvala ti što si takva kakva jesi

Za kraj ja ti mogu jedino reći

Kako mi je jako krivo

Što život ne daje šansu

Da se čovjek barem jednom u životu

Ne vrati željene godine unazad

Jer ja znam gdje i kad bih se vratila

Vratila bih se u tvoje djetinjstvo

Gdje bih pokušala da maloj Kiji

Kažem da ne shvata ozbiljno majkinu priču

Da je najljepša djevojčica

Koju je do tada vidjela

I kako će ako je ikako moguće

Odrasti u još divniju ženu

Kojom će se njeno dijete ponositi

I meni nema većeg cilja u životu

Od tog da se za 20 godina

Pogledam u ogledalo

I vidim tvoj osmijeh i tvoje oči

Jer najdraži dijelovi mene

Su mi oni koje sam naslijedila

Isključivo od tebe

Hvala ti na njima

I hvala ti na svemu

Volim te mama najviše

[osetivajb]

Iza nas su ostala zatvorena vrata tvog stana i otvoren prozor kroz koji se uvlače godišnja doba. Zima koja te tera da me tražiš na drugoj strani kreveta. Proleće zbog kojeg ti soba miriše na moj smeh. Leto koje nema kraj, baš kao ni moja lutanja o kojima, krijući od mene, razmišljaš. Jesen koja bi me ponovo mogla dovesti na tvoj prag. Iza nas su ostale moje usne otisnute na šolji za kafu. Nekoliko čestica parfema u vazduhu i mokar peškir za pranje u korpi za veš. Moje neiskreno ignorisanje tebe i tvoje hladnokrvno nemarenje za mene. Dvoje onih koji se lažu da su prijatelji koji mogu da pričaju o svemu. Nijedna tvoja poruka i milion i jedna moja obrisana pre nego što je tebi poslata. Poneko javljanje i nakon njega kajanje. Nijedan slučajan susret. Izbegavanje kafića i ulica u kojima mogu sresti tebe. Pesme, knjige, filmovi i serije zbog kojih prezirem onog ko je izmislio reč uspomene. Moje emocije ostavljene sa strane da ponovo čekaju tebe i tvoje, potrošene na neke nove žene. Iza nas sam ti ostavila tragove prosute po putu, ako jednom poželiš da me pronađeš. Iza nas ostao je kukavičluk da te bodri u odluci da mi se ne vratiš. Iza nas ostale su ugušene želje, moje zbog tebe i tvoje zbog tebe. Ostali su tragovi da nas podsete kako je bilo i kako je moglo da nam bude(lepo).

[majortomwaits]

Veš kaj, zdej pa prov morm gledat ameriškega prijatelja! 😎

Svakako pogledajte, susjed, imate moje tople preporuke <3

[protoindoeuropean]

Tista glasba od plešočih tumblrin, ki postaneta mjučualki, je Haunted od Laure Les, kar sicer čisto mogoče že veš (potem me komot ignoriraj), ampak samo omenim, ker je ena mojih najljubših pesmi in jo takoj prepoznam 😅. Lep dan želim in prijeten september!

Sm mogu takoj pobrskat po zaznamkih, tak da sm našu, ampak hvala!! Znak dobrega okusa 👌 Če poznaš še kej na podobno vižo, se priporočam 😌

[veneroid]

new york // džoli

[planetasuza]

Prosao je jos jedan dan bez tebe.

Skupila sam snage da ti pisem.

Nadam se da ces ovo nekada vidjeti, razumjeti, osjetiti, cuti i vidjeti.

Iako nisi osjecao neke stvari, nadam se da si osjetio moju ljubav.

Iako nisi cuo rijeci, nadam se da si cuo moje.

Iako ne znas citati, citanje je za nas obične ljude, a ti to nisi, nadam se da ce ti Bog ovo prevesti.

Ti nisi za ovaj svijet, tako bezgresan, bez trunke mrznje, bez ijednog prljavog postupka i dodira, ali hvala ti sto si moj život bar na par godina ucinio ljepsim.

Bez tebe nikad nece biti isti, nece i ne moze.

Stvarno zelim da nekako, ovo, negdje vidis.

Hvala ti za svaki olaksani posao.

Jutro od sada zapocinjem bez tebe i tvog budjenja mene, bez tvog hitrog dodavanja jastuka dok zatezem krevet.

Kafu pijem sama. Doruckujem sama. Sada imam cijeli dorucak za sebe, ne dajem vise male zalogaje tebi.

Ajvar imam samo za sebe. Niko u ovoj kuci ga  ne voli kao mi.

Širim veš sama, štipaljice su rasparene i nejednake, nema te da uvedes mir medju njih.

Knjigu nemam snage da uzmem. Ne mogu bez tebe. Nema te da mi dodirujes stranice i smijes se jer ucim, sikiram se, a ti bezbrizan mi se pomalo i podrugujes.

Izlazim jutros iz kuce, a ispred vrata nema mojih najdrazih cizama. Niko ne misli o mojim cizmama sada kad nema tebe, ali ne brini, čuvat cu ih ja, necu dat kisi da ih unisti, kao sto ti nisi dao, i uvijek cu ih vracati na svoje mjesto, jer znam da ti tako volis.

Nisam radila više aktivnosti, nisam mogla, nisam imala snage.

Legla sam, nema te da mi ugasis svjetlo, pa sam ga sama ugasila iako je ono vec ugaseno kako si otisao.

Volim te.

[iamonlywoman]

Patnja je stanje izolovanosti; tvoj doživljaj i tvoj centar univerzuma; empatija i saosećanje najpre se troše i ne treba druge stavljati na probu, iznova ponavljati iste, zamorne, zamorne, tako zamorne i drugome tako dosadne detalje koje vrtiš po glavi, ista pitanja, koja te progone, a na koja ni sam ne nalaziš odgovora. Činilo mi se da će mi se kosti lobanje rastočiti, da će mi pući grudni koš u kome se valjao mutljag, dignut sa samog dna duše. Stomak mi se pretvorio u doboš veš-mašine u kome su se tumbala creva, želudac, bubrezi i džigerice. Umesto praška za pranje i ''veniša'' za izbeljivanje mrlja sipala bih po jednu mericu gorčine, besa, stida, očajanja, kajanja i poniženja. Onda bi program krenuo. Pet okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno. Metodično, polako, dok neko posebno bolno sećanje ne bi poslužilo kao okidač da se uključi centrifuga, posle koje sam bivala izmoždena do te mere da sam mislila, dobro je, kraj je, ne može se više. Đavola. Program se automatski nastavlja, idemo u novi ciklus, tri okreta ulevo, pet udesno, nema predaha. Držala sam se one izlizane izreke kako ''vreme sve leči'', čekala ga, to jebeno vreme, čekala da ga dovoljno najagmim, čekala da se mašina pokvari, da se zupčanik zaglavi, da sve već jednom prestane. Ne mogu prepričati kroz šta sam, zapravo, prolazila. Mogu samo da kažem - patila sam. Bezmerno. Tačka.

Marija Jovanović "Idi, vreme je"

[cgvijesti]

Njemačkim vojnicima nedostaju pancirni prsluci i topli donji veš

Njemačkim vojnicima nedostaju pancirni prsluci i topli donji veš

U njemačkoj armiji mnogi tenkovi i helikopteri ne rade, a vojnicima nedostaje čak i toplijeg donjeg veša, prenosi Deutsche Welle (DW). DW postavlja pitanje da li takva vojska može da odgovori na plan NATO da masovno pojača trupe na istočnom krilu? Jedinice NATO za brzo djelovanje zamišljene su kao „hitna pomoć“ ovog vojnog saveza. U roku od 48 sati bi trebalo da budu bilo gdje, ako…

[gliptodon]

lih k smo pri slovenski politiki, veš da je kaos ko se ti gre kordiš na instagramu zahvaljevat ker si randomly lajkal njegov story

[bojesvemira]

Louvre ispod kišobrana

Jao kako bih te šetala tako golu pod kišobranom u sred one sitne kiše, sporim laganim koracima pa da gledam kako ti padaju po grudima i uopšte se ne koncentrišem na put ispred sebe, pa se zaplićem i hvatam za tvoje butine. Rekli su mi da si čudna i da imaš čudne navike jedino čudno na tebi su rupice smijalice koje se nekad pojave a nekad ipak ne i ta tvoja prevrtljiva raspoloženja koja variraju od toga da bi skinula i pokidala sve sa mene do toga da ti treba utočište ispod moga ramena. Znaš posmatraju te čudno, ali dobro ljudima je svaka bila ista ni slična tebi pa sada razmumijem. U tebi stoji nešto neopisivno za ovaj svijet, ti si mali mjesec kojeg bi sakrila samo za sebe ispod ovog prokletog kišobrana. Znaš, vječito si obgrljena nekim strahovima, ti si ona što kada naleti na dokumentarac o zmijama vrisne, naježi joj se koža i opet vrati u prvobitno stanje. Ti si ona što u pola noći trzne rukom, misli da je nešto tmurno ispred nje pa samo nastavi spavati kada shvati da sam ja pokraj nje, samo te svijetlo dodirne. Čudna si ti narav ili ipak nisi ali sve to te čini tako voljenom. Kad kad sebi ponavljam da mrzim te noći kada ne ostaneš tu kraj mene, ja sam bez tvojih priča iz sna prazno biće, kada si tu sa lijeve strane jastuka lakše se i diše. A ovako mrzim zaista tu daljinu, kada ne znam kako si u tom trenutku ne vidim ti izraz tvoga lica, pa me uhvate demoni da razmislim da li pored nekog drugog šetaš tako gola, daleko od mojih zagrljaja. Ali znate kako, ja znam da negdje tamo vrijedi čekati, dok ona ispija svoje tamne akfe u šest ujutro, trči na posao da stigne i ako nikada ne kasni, pa kada se vrati ostavi odjeću na podu kao zmija kožu, često namrgođena prostire veš, mrzi je i da priča dok bi po sniježnim jutrima eseje pisala, izlazila u šorcu i duksu na balkon naslonjena na ogradu gledavši u daljinu hvatala tamo neke pejzaže prošlosti. Neke nebitnosti svijeta njoj su uvijek na um padale. A meni? Njene grudi preko usana, njene butine preko dlanova njeno “hajde ljubi me sada” preko ušiju, i njeno golo tijelo preko kavnas platna. Pa bože dozvoli joj da nađe utočište vječito, petak u maloj ulici gola ispod mog kišobrana, da se udobno smjesti i da joj ljubim benove i tragove munja i gromova. Ništa mi drugo ne preostaje nego da gledam ovaj divni Louvre ispod kišobrana. 

[signoraviolettavalery]

could you maybe share the myrics for ples v temi?

Why yes, yes I can, except now I'm suddenly super shy about it because what if I got it wrong. Anyway here they are in Slovenian, maybe some Slovenians can double check and tell me if something there is incredibly wrong??

Ples v Temi

Ne prespano (prespamo?) novo jutro Spet potiska ureano spusto Si na danes nov nasmeh Veš da sreco diktira te uspeh A ne pustiš se ko drugi te deržijo Se ne oziraš na samo ironijo

Ne pusti da zaderžuje te ideja Da ne da se mislit za se Te živlenje več ne odžeja Kot učasih, kot učasih

Ne podrejaš se usnutku Veš da raje sledila bi občutku A ne pustiš se ko drugi te deržijo Se ne oziraš na samo ironijo

Ne pusti da zaderžuje te ideja Da ne da se mislit za se Te živlenje več ne odžeja Kot učasih, kot učasih