#šetnja

[zanimljivaekonomija]

Ne samo „Ženska šetnja“ kroz Beč

Žene su u Beču nedovoljno zastupljene. Pogotovo nazivi ulica i spomenici podsećaju na muškarce. Zato je osmišljena specijalna gradska tura koja pažnju posetilaca usmerava na istoriju žena.

Organizatorka ovih specijalnih tura Petra Unger smatra da bi svaka žena trebalo godinu dana da izučava istoriju. S tim rečima Petra dočekuje sve zainteresovane za „Ženske šetnje“ u parku Grete-Rehor u Beču. Ona već gotovo 30 godina obilazi grad i približava zainteresovanim gostima istoriju žena. „Bavljenje istorijom žena menja pogled na istoriju, ali i pogled na politiku. Iako žene čine 51 odsto populacije, retko su prikazane u istorijskim knjigama.“ Unger opisuje svoje šetnje kao političko obrazovanje u javnom prostoru. Ova tura čini nevidljive žene vidljivim, a vodi preko bečke Ringštrase – od zgrade parlamenta, preko gradske većnice i Votiv-crkve do Univerziteta.

Ovaj poseban obilazak Beča organizuju Institut za istorijska društvena istraživanja i Radnička komora Beča. Tokom obilaska spominju se radnice koje su gradile zgradu parlamenta, političarke, prve kondukterke i sobarice. „Na svakom uglu i u svakoj kući može se zaključiti da žene rade više od muškaraca. Žene rade uvek i svugde. Žene i dalje rade dvostruko i trostruko“, kaže Unger, i dodaje „Dakle, i pored svih vrlo rečitih izjava mnogih muškaraca – ne želim umanjiti njihov doprinos, postoje mnogi emancipovani muškarci koji puno rade u domaćinstvu, brinu se o ukućanima, neguju i obezbeđuju egzistenciju – glavno breme leži na ženama.“

Ova šetnja treba da podstakne na razmišljanje o tome šta su žene već postigle u prošlosti i kako se time može oblikovati sadašnjost i budućnost, ističe Unger.

Foto 1 © Mag.a Maria Noisternig BA

Foto 2 © Apollonia Theresa Bitzan

[zdravljeirecepti]

Zbogom nervozi: šta pomaže protiv unutrašnjeg nemira?

[adriaticpulse]

Münchenski predškolci istražuju Wiesn

Oko 1.500 djece iz 72 gradske ustanove započelo je tjedan obilaskom Oktoberfesta, popularno nazvanog Wiesn. Za mnoge od tih mališana, ovo je bio prvi posjet Wiesnu. Na stepenicama Bavarske djecu su dočekali šef Wiesna Clemens Baumgärtner, referent za rad i gospodarstvo, zajedno s Margit Braun, voditeljicom odjela KITA pri Uredu za obrazovanje i sport te Claudijom Janke, voditeljicom Gradske…

[narkonianews]

Maturanti Tehničke Škole (2023/2024) prošetali centrom Sjenice (Video)

Maturanti tehničke škole u Sjenici su juče, pod budnim okom našeg snimatelja Rame Tahirovića, prošetali centrom grada, priredivši spektakl koji će se dugo pamtiti. Ovo je bio dan kada je ceo grad došao da podrži i proslavi mlade ljude koji su uspešno završili jedno značajno poglavlje svog obrazovanja. Ulice Sjenice su bile ispunjene radosnim licima i veseljem. Mase ljudi, uključujući najmlađe i…

[radiogornjigrad]

SPOMEN ŠETNJA I POČETAK CROWDFUNDING KAMPANJE ''ZAGREB PAMTI OTPOR'' NA DAN OSLOBOĐENJA GRADA

SPOMEN ŠETNJA I POČETAK CROWDFUNDING KAMPANJE ”ZAGREB PAMTI OTPOR” NA DAN OSLOBOĐENJA GRADA . U povodu obilježavanja Dana pobjede nad fašizmom i 78. obljetnice oslobođenja Zagreba pozivamo vas na spomen šetnju i početak crowdfunding kampanje ”𝗭𝗔𝗚𝗥𝗘𝗕 𝗣𝗔𝗠𝗧𝗜 𝗢𝗧𝗣𝗢𝗥” koja će se održati 𝟬𝟴. 𝘀𝘃𝗶𝗯𝗻𝗷𝗮 𝟮𝟬𝟮𝟯. godine s početkom u 𝟭𝟳:𝟬𝟬 sati ispred Francuskog paviljona, u dvorištu Studentskog centra, Savska…

[cgvijesti]

Evo šta su Cetinjani poručili na skupu

Evo šta su Cetinjani poručili na skupu

Foto: Portal Analitika Desetog mjeseca ruske agresije na Ukrajinu građanke i građani Cetinja zajedno s Ukrajinkama i Ukrajincima su još jednom protestnom šetnjom pružili podršku ukrajinskom narodu. Na glavnom transparentu stajala je poruka “Bahmut je ukrajinski”, piše Portal Analitika. Među porukama bila je ona namijenjena, kako su učesnici šetnje naveli, “proruskom i prosrpskom lideru u Crnoj…

[jelenajt]

Jesenja šetnja u šumi i držanje za ruke, dovoljno.

[nekonepostojan]

Falilo je tu dosta toga.

Makar još jedna šetnja Kalemegdanom,

Malo duže filozofiranje Nemanjinom,

I još poneki sastanak na Savskom.

Ne bi bilo previše ni da je bio poljubac u čelo više,

I da si me malo češće držao za ruku.

Bilo je premalo priznanja,

A previše lažnih junaka,

Ponosnih ludaka,

Koji beže od ljubavi.

Nedostaje i ona zakazana,

A nikada neispijena,

Kafa,

Da mi ispričaš još nešto o sebi,

Jer i pored svega,

Toliko malo znam o tebi.

I taj jedan kasni poziv,

Jer noću su ljudi iskreniji,

Pa bi možda priznao,

I konačno rekao,

Da smo ipak pogrešili.

I moglo bi se sve ovo nadoknaditi,

Ali u našoj priči, već odavno falimo mi.

Čak i u kafeteriji,

Kažu odavno nas nisu zajedno videli.

I znaš, fali mi deo mene koji si poneo sa sobom.

Ako i sebi fališ ti,

Javi mi.

Kod mene te previše ima.

[hipigram]

Jedna od najvećih istina u životu je…da mi apsolutno ne znamo šta je dobro a šta loše po nas…

Bukvalno pojma nemamo gde će nas neki događaj odvesti…

Koliko god delovao loše ili dobro u tom trenutku…

Tek iz budućnosti to možemo znati…

Koliko je samo primera…

Jovan upravo polako šeta od firme do kuće…oko 7km…jer ni u njoj a ni u kući ne može ljudski da se isplače…jer muškarci ne plaču…a jedna od krucijalnih prednosti novembra je da je dan kratak…a noć duga… i po tom mraku se suze mogu mnogo lakše sakriti…pa mu šetnja prija…nakon što su mu saopštili da je mnogo pametan…i vredan…i dobar…ali da će sutra na mesto o kome je maštao… i zbog koga je dušu svoju ispustio volontirajući prethodne tri godine…sutra biti zaposlena ****ćeva sestričina…

Milica upravo puši 70 cigaretu zaredom i trese se nakon što je njen suprug slučajno ostavio telefon kad je otišao u teratanu…i nakon što se sa njegovom ljubavnicom slatko izdopisivala celo jutro…stvarno divna žena…Bože uopšte nije znala da on voli da se mazi…i da je tako posvećen u predigri u poslednje vreme…i da voli da radi ono…i da ima slobodan celi vikend za nju baš kad je njegov stručni kongres u Beču…da l je to stvarno njen muž…kako?…kad nju nije dotakao mesecima…

Stevanu su upravo pukli ligamenti na kolenu…drugi put…za godinu dana…i reprezentacija postaje samo pusti san…i upravo cepa postere košarkaša po svojoj dečačkoj sobi…očajan…i besan…jer je sve izgubljeno…

Ljiljani je upravo profesor tražio da mu…pa znate već šta…ako želi da dobije asistentsko mesto…i upravo sad razmišlja da se naguta lekova…jer je to njen san i život…i ništa nema smisla bez toga…pa na šta je bre ona spucala 10 godina učenja i truda…i kako će sad naći lek za bolest…od koje joj je sestra umrla…

Verovali ili ne…

Niko od njih pojma nema da li je ovo loše što im se dešava zaista loše?

Ili pak dobro?

Ukoliko se Jovan propije…

Milica dobije karcinom pluća od cigareta…

Stevan navuče na dop…

A Ljilja postane kurva…

Onda je definitivno loš…

No…

Ukoliko se okrenu sebi…

I PRETEKNU ovaj teški period pred njima…

UPRKOS verovatnoći I svim obzirima…ostanu jaki…

I usmereni ka suštinskom cilju…

I shvate da život nije što i poljem preći…

Da su nepravde…neprijatnosti i problemi njegov sastavni deo…

Da to nije NIŠTA LIČNO…

I da je to jednostavno tako…za sve…samo nas jako boli kad smo baš mi to u pitanju…i kad su to naši snovi…

Pa se ljutimo i osećamo baksuzima bez ikakvog razloga…

I nastave da plivaju…koliko god ih hvatali grčevi…

Krenu od vrata čvrsto zatvorenih pred nosem…ka nekima koja su se tek odškrinula…

Ko zna?

Možda je sve ovo najbolja stvar koja im se desila u životu…

Možda Jovan nakon par meseci dehidriranja…shvati da u državnoj službi i nema baš neke sreće za pametne…talentovane…vredne

…i ispravne…i smisli način kako da postane preduzetnik…kako da radi ono što želi…na način kako želi…i da bude sam sebi gazda…da stvori mikrosistem u kome se znanje i trud i talenat cene…pa čak i plaćaju…minijaturni ali koji ima potencijal da poraste…i da mu obezbedi sve ono o čemu je maštao…čak i u Srbiji…

Možda Milica shvati nakon inhalacije…da razvod baš i nije toliki smak sveta…da i ona isto tako ima pravo na dugu predigru…vikende na Kopaoniku…i da se prema njoj neko odnosi kao prema Ženi…da ima toliko Posvećenih napolju…van njenog kućnog živog blata…koje ju je usisalo…

Možda Stevan načuje da se slična priča desila Igoru Kokoškovu…prvom neameričkon treneru u NBA-ju…pretalentovanom i divnom čoveku…i od danas počne da iscrtava one zamršene linije na košarkaškoj tabli…uvek za nijansu posvećeniji nego drugi…zbog tog žiganja u kolenu…koje ga podseća na san…

I možda Ljiljana odustane od poniženja…i „lakšeg“ puta…sačuva svoje dostojanstvo…i preda već jedanput te papire za Američku vizu…ionako su je sto puta zvali…i onda pročitamo o njoj za trideset godina…kako je potresno govorila na dodeli Nobelove nagrade…dok se zahvaljivala njoj…zbog koje je sav ovaj trud bio vredan…

Ko zna?

Ako krenu za tim šta žele ODMAH…vrlo verovatno će nagrabusiti…

Ako postave sebi pitanje šta zaslužuju…i šta žele ZAISTA… I ZA CELI ŽIVOT…

Ukoliko budu strpljeni I spašeni…

I ukoliko sebe stave na prvo mesto…

I prihvate uobičajni kontigent Sranja (ovde zaista nema dovoljno dobrog sinonima) koje život nosi…

I shvate da je Uspeh u stvari ne odustati nakon mnogobrojnih Neuspeha…

Da se život uvek svede na to kako Planom B ili C ili Z doći do esencije svoga sna…do onoga što je fundament naših vrednosti…

Da Plan A najčešće nema nikakav značaj…

Onda ništa i nije toliko strašno…

Uostalom…

Ko je i rekao da je lako?

Nijednom organizmu na planeti nije…

Mi se baš i nismo usrećili sa ovim velikim mozgovima koji stalno svašta nešto žele…

Ali možemo zato da upregnemo čitav njihov potencijal ne za Kuknjavu kako je teško…već za Kreaciju kako da nam postane dobro…

A tu je samo Nebo granica…

Stoga…

„Ko zna zašto je to dobro“…je zaista uvek istinita tvrdnja…

Jer je budućnost uvek otvorena…

I zavisi od nas…

A mi u njoj uvek imamo sebe…

Pa nek pljušti kol’ko hoće po nama…

Iskisnuti i nije toliko strašno ako ste na pravom putu…

Uostalom…

Pa kog biste žanra voleli da je film sniman po vašem životu?

Neka limunada…

Španska serija…

Dosadna dubioza…

Ljubić…

Pornić…

Ili možda naučna fantastika…

Avantura…

Dobar triler…

Ili čak Epski spektakl…

Možda ste tek na početku filma…

Kakav je to film bez dobrog zapleta?

I kako da se vežete za glavnog junaka ako mu sve ide od ruke?

Kako da vidite od čega je satkan?

I koje su mu tajne moći?

Sačekajte da vidite rasplet…

Ili ga stvorite…

Ogromna je sreća…

Da uprkos tome što vrlo često ne utičemo na scenografiju…vremenske prilike na setu…ambijent…atmosferu I sporedne likove…

Ipak niko drugi nije scenarista…

Već Mi…

Dr. Vladimir Djuric

[dane-zaboravim]

– Čudno je, nemoj mi reći da nije. Mislila sam da ću te nazvati i da ćeš mi izrecitirati pet, deset, čak i petnaest zgrada na popisu najdražih stvari kakav svi imamo.

– Svi imamo popise najdražih stvari?

– Da, a što, ti nemaš?

– I čega ima na tvom popisu?

– Želiš čuti čega ima?

– Da.

– Dobro. Na prvom je mjestu čokolada, na drugom šetnja bez kišobrana po upornoj kišici koja te bocka u lice. Znaš o kakvoj ti kišici govorim, zar ne?

– Mislim da da – odgovori Pablo, ali ona mu svejedno objasni:

– Ona za koju se čini da baca kose vodene iglice. E, takva kišica – reče i zastane trenutak prije nego što će nastaviti: – Treće ću mjesto preskočiti, a na četvrtom je...

– Zašto preskačeš treće mjesto? – prekine je Pablo.

– Ne poznajemo se tako dobro – odgovori ona. – Kad se bolje upoznamo, reći ću ti.

Jarine pukotine, Claudia Piñeiro

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Pričamo mi o svim temama ovog svijeta, jer to nekako jedino sa njom mogu tako. Otvoriti um, pokazati isprljanu dušu, dotaći se prošlosti, ostati u sadašnjosti i otići u budućnost. Bijeg, često pričamo o bijegu ona i ja, priča mi kako bi voljela otići iz tog crnila, pobjeći od ljudi, uspomena, iako obožavam to raditi, ali i čekam, čekam trenutak kada će shvatiti da joj za bijeg nije potreban pasoš, auto, drugi grad, nego samo jedna noć, možda i dan, jedna klupica, jedna duga šetnja. Priča mi ona često, a ja se nadam da će shvatiti, jednog dana, da jedino osoba u osobi može pronaći bijeg. Priča mi često,a ja govorim,doći će i to na svoje, doći ću i ja tebi, kažem.

[zanimljivaekonomija]

Krajem avgusta Fruškogorska vinska šetnja “Fruška Walk & Wine 2023”

Turistička organizacija Vojvodine (TOV) organizovaće u 27.  avgusta Fruškogorsku vinsku šetnju "Fruška Walk&Wine 2023”, tokom koje će, na kružnoj pešačkoj ruti dugoj 7,6 kilometara, vinoljupci imati priliku da degustiraju vrhunska vina fruškogorskih vinara na četiri degustaciona punkta kao i da uživaju u ukusima lokalnih specijaliteta. Inspirativna šetnja kroz fruškogorske vinograde kreće u nedelju 27. avgusta sa Ribarskog trga u Irigu, a ture se, počev od 10 časova, organizuju na svakih pola sata. Šetače, vinopije na startu dočekuje Welcome desk na kome će preuzimati startni paket sa čašom za degustaciju vina i torbicom, mapom rute, osveženjem i poklon suvenirom.  Planirane su šetnje u grupama od 50 posetilaca sa vodičem.

Šetajući stazom fruškogorske vinske šetnje, posetioci će proći pored urbanog dela Iriga, živopisnog sremačkog naselja, manastira Novo Hopovo, iriških vinograda, fruškogorskih salaša, prirodnog izvora iz doba Marije Terezije, a vratiće se na Ribarski trg kroz portu crkve Svetog Nikole.  Nakon šetnje, na početnoj - a ujedno i krajnjoj tački – iriškom Ribarskom trgu, posetioci će „iz prve ruke“ moći da izaberu i kupe autentična lokalna vina koja su tokom hedonsitičke šetnje degustirali na četiri punkta. 

 Organizator događaja je Turistička organizacija Vojvodine, uz podršku Pokrajinske vlade, Ministarstva  turizma i omladine, Opštine Irig, Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora", Garancijskog fonda AP Vojvodine i Razvojnog fonda Vojvodine.

Rezervacije i prodaja vaučera za učesnike prve fruškogorske vinske šetnje, vršiće se preko prve domaće digitalne turističke platforme Visit-Serbia.online. Manifestacija "Fruška Walk&Wine 2023" doprinosi  očuvanju životne sredine u najstarijem nacionalnom parku u Srbiji – šetnjom i sa digitalnim vaučerima smanjuje se karbonski otisak, pomažući pritom razvoju globalne ekološke svesti i održivog turizma u Srbiji.

(Turistička organizacija Vojvodine)

[zagrebist]

Jutarnja Šetnja Tattoo Studio, ZGB, October 2022 photos by @zagrebist

[bojesvemira]

Neke ugodnosti

Oktobar i plavo nebo

ben iznad desne obrve

ruža i suncokret

nedostajanje

piletina i bijelo vino

nadrkana šetnja

i maženje pred spavanje

burna buđenja

i još pijane noći

nudle i 365 dana

i još toliko vijekova

voljeti jednu ženu.

[sinderelaa]

Kad gost dolazi, a domaćina nema

Ako novi mjesec na zvjezdanom nebu označava mjesec milosti, neka nam je ovaj mjesec mubarek svima, a naročito mom babi, u ne tako dalekom svijetu. Babo je prije više od pola godine otišao, kako se u narodu kaže, trbuhom za kruhom. Srce mi za njim vapi jako često, međutim, kako Ramazan kuca na vrata naših domova i ljudskih srca, čežnja za njim postaje veća. Nisam nikad suštinski shvatala važnost mog oca u ovom mubarek mjesecu, sve dok tu blagodat nisam djelimično izgubila. Mama bi svakog Ramazana, napravila halvu. Govorila je da je to miris Ramazana i da treba da se kuća "osjeti" na njega. Malte ne, ganjala bi nas po kući sa komadom halve, samo da pojedemo mali zalogaj. A štaviše, babo bi je zadirkivao, mada bi, vrlo često, i pojeo najviše halve. Babo je bio ta osoba kojoj bi mama i ja govorile da ode kupiti friške lepine, samo da se nas dvije ne bi mučile u prediftarskim minutama sa pokrivanjem. On bi uvijek, bez imalo prigovaranja, otišao. Ja bih ga virkala sa prozora, a osmijeh mi uvijek nesebično skoči na lice kad ga vidim da nosi punu kesu. U kesi bi se nalazio moj najdraži sok, kojeg bi mi on, vrlo često nasuo u čašu za stolom, mašući glavom i suzbijajući osmijeh na licu. Babo, k'o i svaki drugi vjernik u ovoj izvanrednoj prilici za sevape, sjedio bi nekad i satima čitajući prijevod Kur'ana iz bijelog mushafa ukrašenog zlatnim detaljima. Nisam nikad ni pomišljala da će mi taj prizor toliko faliti. Često bi se i prepirali o tome koje su hurme najbolje, samo što bi mi, to radili na svoj način. Babo voli medinske hurme, mi smo ih zvali "one slijepljene", a ja sam više ljubitelj iranskih, njima smo dali nadimak "one što liče na šljive". Da mi je neko rekao, da ću dva paketa "slijepljenih hurmi" slati za Njemačku, ne bih nikad vjerovala. Kafa, koju bi mama i on s merakom pili nakon iftara, je imala neki poseban miris i poseban ćejf. Noć bi završavala odlaskom s njim na teravije. Džamija nam, hvala jedinome Bogu, nije daleko, pa bih ga uhvatila pod ruku, a on bi jednu ruku stavio u džep i tako bi proveli 10 minuta šetajući dok ezan ne zauči. "Čekam te ispred kapije" bi bile zadnje riječi što čujem od njega dok se razilazimo. Naravno, ispred kapije bi nas dočekalo još 5 komšija, s kojima bi se on šalio putem kući, dok bih ja lutala sama u svojim mislima. Sehur je vazda bio specifičan. Noć prije, ja bih mu rekla da ćemo zajedno ići na sabah, a ta ponovna desetominutna šetnja bi bila tiša nego inače. Možda jer smo oboje pospani, a možda i jer je onaj zikr ptica u jutarnjim satima bio dovoljan za razmišljanje. Babo, ja razmišljam i sad.

Molim Allaha da čuva sve naše voljene koje se na ovaj ili onaj način bore za svoju porodicu.

Mubarek vam Ramazan.