#cigaru

[itouch-cigar]

Happy #wednesday friends ✌🏽👌🏽🤙🏽💀 stay strong, I can smell the weekend from here 😉 . . . #煙灰缸 #烟灰缸 #灰皿 #Cendrier #재떨이 #cinzeiro #Пепельница #Cenicero #küllük ‎#سيجار #cigaru #puro #cigar #cigarro #雪茄 #cigare #sigaar #sigaro #葉巻 #charuto #zigarre #puroküllük #zigarrenaschenbecher #ashtray #luxery #luxeryhome #ashtrays #skullcollection #skulls💀 (hier: Düsseldorf, Germany) https://www.instagram.com/p/CgyTNjpj6i3/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[beritatangerang]

Miris, Danau Biru Cigaru di Cisoka Terbengkalai

Miris, Danau Biru Cigaru di Cisoka Terbengkalai

Kliktangerang.com – Danau Biru Cigaru yang terletak di Kp. Cigaru, RT02/07, Desa Cisoka, Kecamatan Cisoka, Kabupaten Tangerang yang sempat menjadi daya tarik wisata di Tangerang, kini telah sepi dan terbengkalai. Air danau yang tadinya warna biru, kini telah berubah menjadi hijau lumut. Menurut ketua RT.02 Kp Cigaru, Encop mengatakan perubahan warna tersebut disebabkan oleh campuran bahan kimia…

[normalniljudi]

Ne znam zašto sam mislio da mi je s vremenom oprostila, ali sam poželeo da od nje lično čujem kako je i šta oseća.

Čekala me u kafiću doterana najlepše, onako kako se središ samo za čoveka kojem treba da pokažeš koga je imao i izgubio.

Od onog neprijatnog početka kada ne znaš da započneš razgovor, jer ti srce tuče ko ludo, pa sve do onog osećaja kad se setiš koliko si toga prošao s njom.

Možeš da se opustiš, to je ona.

Nismo se doticali teških tema, kako porodica, kako na poslu, kako su ti drugarice, da li me mrze još uvek?

Svaki put kad se nasmejala, imao sam osećaj da je sve po starom, sve je u redu,srećan sam, neka potraje.

Pričali smo satima, konobar je kašljanjem dao do znanja da smo poslednji gosti.

Onako džentlmenski sam joj otvorio vrata, naravno da je dobacila da me poznaje i da zna da je ovo čist znak ulizivanja.

Nedostajala mi je i njena ironija.

Šetali smo beskrajno.

Sve vreme sam se pitao da li je ona uzbuđena kao ja, ali se ne vidi, dobro krije od mene.

Onda smo došli do kraja.

Zapalila je cigaru, ispustila dim:

" Ti si čovek koji me je obeležio. Mesecima posle nas nisam mogla da se smirim. Tražila sam na njoj u čemu je bolja od mene. Da li je zgodnija, da li je zabavnija, da li joj je manje stalo do tebe, pa ti je bila zanimljiva? I onda sam došla sebi.

Nisam ja bila kriva ni za šta.

Ti si taj koji je bio nezahvalan i sebičan.

I još uvek si.

Došao si nakon toliko vremena da mi pokažeš da si se promenio, da mi ponovo doneseš nemir u život, budeš dobar sedmicu , dve i opet sve po starom.

Čim neko drugi nazove, ja sam na drugom mestu. Ja sam pronašla nekoga kome sam uvek na prvom mestu.

Nekoga zbog koga se ne pitam da li sam dosadna, da li previše volim.

Opustila sam se.

Srećna sam.

Tebi isto to želim, ali ne sa mnom, ja sam te prerasla."

Cigara je izgorela i ja sam tada shvatio da je sve ono što je nekada osećala za mene takođe izgorelo i nestalo u vremenu dok sam ja lutao okolo i tražio opravdanja zašto sam bio takav kreten prema njoj.

Poljubila me u obraz i okrenula leđa dok sam ja stajao gledajući kako se ona moja devojčica pretvorila u prelepu pametnu ženu koju nikada više neću čuti kako se smeje zbog mene.

[osetivajb]

Kunem ti se, držao si me za ruku.

I bila je zima.

I nemoj mi reći da se ne sećaš koliko si me dugo čekao, jer sam uvek kasnila.

Bio si ljut, ali si me ipak poljubio u čelo.

Opsovao si.

Pa se nasmejao.

Najlepše na svetu.

Padao je sneg.

Odveo si me na kolače, u onu simpatičnu malu pekaru gde prave najbolju čokoladnu tortu, toga se sigurno sećaš, jel da?

I ona žena nam je rekla da smo ludi…

Lepi, ali ludi kada smo zajedno.

Tada sam ukrala dugačku četvrtastu kašičicu za sladoled.

Rekla sam ti da baš takvu nemam.

I tada si me držao za ruku.

Nisi hteo da je pustiš.

Obećali smo da ćemo se vratiti.

Nismo nikad više.

Posle si preskočio drvenu ogradu da bi mi ubrao belu ružu.

Rekao si samo jednu.

Pustila sam te.

Ukrao si ceo buket.

Kada smo se rastajali zapalio si poslednju cigaru i opet me poljubio u čelo.

Te noći si me zvao.

Negde oko pola tri.

I ćutao.

Razumela sam.

I pustila sam te da ćutiš.

Tišinu najbolje razumem.

I od tad više nisi dolazio da mi doneseš sveže bakine krofne.

Nisi svirao ispred prozora, posle ponoći da siđem da se vozimo po gradu dok slušamo tvoju glasnu muziku u kolima.

Nisi se pretvarao kako kuvam najbolju kafu na svetu.

Nisi me lagao da od sutra ostavljaš cigare i prestaješ da piješ.

Nisi brojao minute moga kašnjenja.

Nisi mi govorio kako sam lepa kada se mrzovoljna probudim nedeljom.

Nisi više ostavljao svoje majice nakon neprospavane noći u mom krevetu.

Nisi se bledo smeškao mom tati.

Nisi više dolazio da zajedno šetamo Lakija.

Nisi me više zvao samo da mi čuješ glas.

I nisi mi više krao poslednju kašiku Nutele.

Znam…

Ti nisi neko ko zauvek ostaje.

Znaš…

Ja nisam neko ko može da se pomiri s tim.

Ali, kunem ti se, držao si me za ruku.

I bila je zima.

I padao je sneg.

I ličilo je na… zauvek.

[mojprekidstvarnosti]

zapali cigaru

i pomisli na nas

možda će nekad moje ime

konačno da izblijedi

[bezetiketna]

Njen iznamnjen stan

Ona u kadi

Mrak

Jedva 2 sveće

FKJ live mix

Lavanda

Cigara

Otvoren prozor

Sove

Ptice

Spokoj

On ulazi

Pisa

Pusta vodu

Odlazi spokoj

Ćutke

Pere ruke

Ljubi je u čelo

Pogleda je u oči

Nasmeje se

Ona kao zamrzla

Ne reaguje

Izlazi

Vraća se

Seda na ivicu kade

Mota cigaru

Cute

Vina rekla je

Vina? Pitao je

Krenuo je

Vodku

Vodku

Znao je

Razliku

Doneo im je po jednu

Tj njoj duplu

Pružio je času i gledao je u oči

Za intimu ili istinu _ pitala je

Misliš istinu ili izazov?

Pokusao je da bude šarmantan

Nisi duhovit od kako si osisao kosu

Vidim ti si na istini

Greška

Ja nazdravljam intimi

Ispili su piće gledajući se oči

Spustio je času na kadu

Okrenuo se i pušio

Pokušavao da gleda kroz prozor

Ali noć je

Mrak

Ona je zmurela

Nije htela da ga gleda

I dalje nije bio njen

Nije ni više ona osoba koja je njena

Ugasio je cigaretu u čaši

Nije mogao da uživa u njenoj tišini

Ustao je da krene

Časa s ugašenom cigaretom izletela je iz kupatila brže od njega

Samo je ćutke zatvorio vrata

Slomljeno zensko srce ne može sastaviti slomljeni muški ego

[80s-reject]

s druge strane ulice stanuju djevojcice kojima kojima mirise kozaaa

(ne jer tu su tri lika sjede na plocniku preko puta moje ulice i cikaju-)

I OPET CES TETURATI UZ SMRDLJIV ZID NA ISKRIVLJENOJ CESMI OPRAT CES LICE SJEST NA PLOCNIK ZAPALIT CIGARU I GLEDATI NA DRUGU STRANU UUUULICE

[capatazzzzz]

Podstanarski zivot i mala primanja

mamu su lomili ali mama se uvijek smijala.

Smijem se i ja, jednom cu umrijeti od smijeha

Nekome med i mlijeko, nekome sudbina prokleta.

Mislis da mi je stalo? Dvaput razmisli..

Ako gori - nek gori, boli me kurac

I gdje su svi ti dugi jezici kad gori pod nogama?

Nije lako organizovati se na drogama.

Imam 1 cigaru i 101 problem, jednu ljubav kojoj se cesto osmijeh otme..

[lady-like-wolf]

Putujemo.

U svakom gradu samo naše mesto. Mjesto za dvoje (što ljube se u mraku).

Vruće leto i Hladno pivo. Zapališ cigaru. Ne radiš to često. Zbog mene. Mislim da ti nikad nisam rekla kako ti seksi stoji cigareta. Staviš naočare pa mi se nasmeješ. Vidiš me kao niko pre.

Znaš mi dušu.

[poeticlicense12345]

TRENUTAK VEČNOSTI

Čovek je ono čega se seća.Da li naše sećanje zaista oblikuje našu ličnost? Da li to znači da ono čega se ne sećamo nije ni postojalo? Život mi ponekad liči na mnogo fioka sa kojekakvim stvarima, koje treba, bar s vremena na vreme, pospremiti. U tom spremanju fioka ( ili “ćišćenju dimnjaka”, kako kaže Frojd) mnoge stvari nas, za trenutak, odvedu na neka daleka mesta, ožive neke davne sate, koje smo zaboravili ili ih svesno potisnuli. Sređujući te “životne stvari”, mnogo toga moramo “baciti”da bismo lakše ili sa manje bola hodali napred. Od onog što smo zadržali gradimo svoje sećanje, oblikujemo svoju ličnost.

Da li je suština mudrosti, koja je esencija života, pamćenje ili zaboravljanje? Sve više verujem da je, upravo, zaboravljanje onaj regulativni mehanizam, koji nas štiti da ne umremo od sreće ili od tuge u nekim emotivno nabijenim trenucima. Nije samo java, nego su I snovi ponekad toliko zastrašujući da bismo poludeli kada ih ne bismo zaboravljali. Može li se umreti I od ljubavi, pita se Arsen u Jednoj svojoj pesmi. Istina je da se od nje ne umire samo jednom! Koliko to onda života imamo, ako stalno preživljamo da bismo ponovo umirali od nje? Ali nisam htela o tome!

Ljudsko pamćenje je vrlo nepouzdano, pa često nostalgijom nadograđujemo prošlost. A kad “pletemo” to zlatno pletivo prošlosti, našom čežnjom za njom , ono je svo od pene I nedosanjanih snova, činimo je lepšom nego što je bila. Zahvaljujući čaroliji pamćenja iskrsava ispred mene dvorište Gimnazije. Zujimo na sve strane kao u košnici. “Miro, imaš jednu cigaru?“- pita Aca. Ona ga pogleda kroz kragnu od kaputa, koja je dosezala gotovo do očiju, i dajući mu cigaretu, svojim karakterističnim, malo promuklim glasom, kaže : „ J... ga Aco! Kupi jednom kutiju“! Ja je gledam fascinirana blaženim izrazom na licu dok uvlači dim, kao da „konzumira“ nešto neodoljivog ukusa. Kad sam probala, ništa me tu nije očaralo, naprotiv, ali bi me Mirino lice uvek „prevarilo“. Ovoj nestvarnoj slici ništa ne nedostaje, čak ni fijuk vetra, tako karakterističan za Prištinu. Meta se sprema da pobegne sa filozofije sa uvek istim obrazloženjem: „Spremiću se za sledeći čas, mada ne znam u čemu je fora sa tom filozofijom. Šta će mi ona u životu“ ? Dragi Meta, znao je da nam ulepša školske dane svojim humorom i dosetkama. Ni njega nema više!

Poznajem taj čarobni krug, odlazaka i vraćanja starim predelima, putevima bez putokaza, kompasa bez igli, nasumičnih putovanja ka sreći... Umorna sam od čežnje za onim čega više nema : grada sa našim licima, toplim osmehom moje majke, glasom mog oca, naizgled strogim, a, istovremeno, nežnim i zašitničkim, grajom dece ispred zgrade A-4 u Ulpijani, mirisom sveže pržene kafe... Ponekad pomislim da su svi otišli nekuda daleko, samo sam ja ostala zarobljena u paučini sećanja.

Još jedna slika je „zakucana“ u mojoj svesti: poslednji pogled moje majke, tužan, a smiren, odlučan, a opet pogled koji kao da mi se izvinjava što ona odlazi drugim putem. Njen pogled me je pratio dok nisam zatvorila vrata bolničke sobe. Taj trenutak je postao večnost.Prošlost je kao bumerang koji nam se vraća uvek onda kad smo najranjiviji. Ona, moja majka, je bila je od onih osoba koje su opravdanje sveta i samim svojim prisustvom čine da on bude bolji. Kao devojčica sam verovala u večnost sreće, dobrote, života, pa sam čak od svoje majke tražila da mi obeća da će biti večna. Te večeri sam spokojno zaspala.

Kad sam odrasla, shvatila sam da je večnost u trenucima, kratkim ali nezaboravnim, lepim, tužnim, radosnim, nesrećnim. Sve je, zapravo, trenutak. Čitav život je, u stvari, niz trenutaka, duboko proživljenih...

text author: Tanja Petrović Krivokapić

[itouch-cigar]

Happy Sunday, life is good - enjoy your smoke friends!…🤙🏽😉💀 . . . 💀-ashtray’s available again😉 . . . #煙灰缸 #烟灰缸 #灰皿 #Cendrier #재떨이 #Cinzeiro #Пепельница #Cenicero #küllük ‎#سيجار #cigaru #puro #cigar #cigarro #雪茄 #cigare #sigaar #sigaro #葉巻 #charuto #zigarre #puroküllük #zigarrenaschenbecher #ashtray #luxery #luxeryhome #ashtrays #skullhead #skullcollection #skulls💀 (hier: Düsseldorf, Germany) https://www.instagram.com/p/ClwHJzqjeaN/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[petrarka-na-aparatima]

Crni anđeo

Vidjeh crnog anđela, sjedi u mraku

Izgleda da mu je srce probodeno

Gasi cigaru, nasloni glavu na ruku

Kao da nikada na svijetu bio nije

Svijetlo mu je mrsko, strano

Zrači svojom tamom, prelijepa li je

Sve da je ovo večeras bal zemaljski

Plesni par da budemo pitao bi anđela

Korakom da širimo tamu kraljevski

[pogresnoprotumacena]

brate

Jebi se

i ceo taj tvoj alter ego

koji plasiraš sebi

meni

okolini

koji puši cigaru na određen način

složi pogled kad je nešto ozbiljno

Jebi se

jer si mi u početku pokazao koliko možeš da me voliš

i onda mi to uzimao malo po malo

dok mi podrazumevane stvari ne postanu

velike

I jebi se

jer ponekad moram da te molim

da me slušaš

jer pijana plačem zbog tebe i zapalim po neku

u nadi da ću se smiriti i postati ravnodušna

kada ostanu samo filter i dno čaše

Jebi se jer se igraš i rečima

I sa mnom

I jer plačem tebi kad me TI povrediš

I jer ne mogu nikog drugog da zamislim

Pored sebe

[sinderelaa]

sjedi za taj sto blizu mene, opet

sjedi mi leđima okrenut

okreni se, daj da te vidim

opet mi okreni leđa

pričaj s drugovima, budi društven

okreni se, pogledaj me

zapali cigaru i izbaci dim

okreni se, počasti me pogledom

uzmi telefon, pošalji poruku

okreni se, reci neku šalu i nasmij se

pogledaj me opet i gledaj me dugo

okreni se i otiđi uzdignute glave

u posljednje vrijeme samo to znamo

t.

[aloneandyours]

Želim da pišem o tebi, o tvojoj duši, iskrenosti, neiskvarenosti i hrabrosti. Ti, jedini koji ne želim da me ostavi samu ispod neba koje je bez tebe sakriveno tmurnim oblacima koji bi da samo pozajme na trenutak dugine boje. Ti, osuđen na moje istrošeno srce koje daje sve od sebe da ti uzvrati ljubav koju zaslužuješ. Ti, najsjaniji kraju puta kojim sam koračala sama, do tebe, do tvojih šarenih misli koje se nikad nijesu prepustile tami. I neće! Ne mogu sada kada su obojile svaki sekund mog razmišljanja. Ti, koji si pristao da moje dječije ponašanje koje bi svako osudio. Ti, kojeg na silu budim jer mi je dosadno. Ti koji me odmakneš od sebe samo kako bi posmatrao svaku moju konturu lica. Ti, koji bez prigovora ostavljaš cigaru da sama gori od pola samo kako bi meni skuvao kafu. Divim ti se! Do beskonačnosti vremena bih samo pričala o tome kakav si čovjek, na šta si sve spreman i koliko te volim. Tebi, koji je mojem srcu vratio otkucaje, kad je bilo bez nade. Tebi, koji mi dozvoljavaš da te maltretiram, onako suptilno, dodirivanjem, nerviranjem, ujedanjem. Tebi, koji bi svijet srušio da bi ostvario ono što ja želim. Sve što želim, želim sa tobom. Znaš da smo već isplanirali otvaranje našeg lokala. Samo zamisli da vikendom zajedno otvorimo kasnije, da nam napraviš kafu, pustiš Balaševića da onako razbije zidove i jutarnju patnju svojim moćnim tekstovima kojima se cijeli život divim. Da zajedno pjevamo u glas jer do tada moraš naučiti svaku njegovu pjesmu, samo da znaš!! Želim da ti se zahvalim što si mi pokazao da sam u stanju da volim, i ako sam mnogo puta rekla nikada više, odlučila sam da volim još tebe,  i ako sam obećala nikog više. Ali, lijepo je rekao naš dobri stari Đole: "Obećo sam, al jebeš ga".

M.M

[kljucdosrca]

Tišina

Tišina je zlato.

Jača je od svih ne izgovorenih riječi.

Kada sunce zađe, a mjesec izađe tišina tada najglasnija je.

Sjedim u kuhinji razmišljaući, dok me misli progone negdje iz daljine čuje se muzika iz trafike.

Ne dopušta da ostanemo tišina i ja same.

Uzimam stari Malboro sa stola, onako zamišljena zapalim jednu cigaru.

Misli me ne puštaju na miru, dok tišina vrišti zamnom.

V.G