#obicaj

[yugocar]

ova poruka dolazi niotkuda ali ne znam nikog drugog ko bi znao da ceni ovu sliku. obicaj da prevoznim kompanijama ovde daju nazive (neko ime ili prezime, cesto musko) + trans - tajni subtext~ koji 90% ljudi ne shvata lol

ne ovo je savrseno jer bukvalno kad god vidim tako nesto kao budala sa smejem u sebi “hihihhi :) you’ve all been trans-iefied against your will sorry” ili “ah yes braca, nb1 trans allies <3” mozda je tipicno i za druga podrucija, ali tako mi je smesno kad god nesto tako vidim na balkanu jer smo toliko homofobicni. treba da napravim arhivu tbh.

[balkanskapravila1371]

Znate li koja država ima najstariju zastavu na svijetu: Zbog legende se stoljećima poštuje jedan običaj

https://www.klix.ba/magazin/zanimljivosti/znate-li-koja-drzava-ima-najstariju-zastavu-na-svijetu-zbog-legende-se-stoljecima-postuje-jedan-obicaj/240615019

[plavigumbic]

Postoji obicaj, ako pokazes mladom mjesecu koju kovanicu, iduci ces mjesec imati novaca. Pokazala sam mu tvoju poruku...

[bojesvemira]

Da li je to sve što ostaje poslije ljubavi? Šta uopšte ostaje poslije nje? Telefonski broj koji polahko blijedi u pamcenju, čaše sa ugraviranim monogramima. Poslije ljubavi postoji obicaj da se bijelo vino sipa u dvije case i da crte budu u istoj visini. Poslije ljubavi ostaje jedan stol u Splitu, poslije ljubavi ostaje rečenica predivno izgledaš nisi se ništa promijenila i njeno javi se ponekad još uvijek imaš moj broj telefona. I neki broj hotelskih soba u kojima smo spavali, poslije ljubavi postoje tamne ulice kojima smo se vracali. Poslije ljubavi ostaju melodije sa radia koje polahko izlaze iz mode, ostaju tajni znaci i ljubavne šifre naprimjer ako me voliš zapocni sutrašnji dan sa tri recenice sa pocetnim slovom mog imena i hiljadu i jedna laž. Ostaje recenica koja luta kao duh po sobi ja cu prva u kupatilo i pitanje zar necemo zajedno? Ovaj put ne. Poslije ljubavi ostaju saucesnici, cuvari tajni koje nisu vise nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce, navika da se pale dvije cigarete istovremeno fotografije snimnjene na automatu i taksisti koji nas nikad nisu povezli znaš? Poslije ljubavi ostaje povrijedjenost i sujeta, mentol okus promašaja na usnama. Poslije ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. Poslije ljubavi ne ostaje ništa, sranje.

[jedanzivot]

Da li ste znali da ako se odredjena rijec koristi decenijama za jedno znacnje, bez obzira sto to znacenje nema veze sa izvornim znacenjem te rijeci ili ima, ali male, ta rijec vise ne znaci to sto je znacila, jer zasto bi, kad je vec prihvacena od ljudi kao takva. Da li ste znali da ono sto je u trendingu na yt nije ono sto se nudi, nego ono sto se trazi, jer kreatori tog sadrzaja samo pokusavaju da sto bolje i sto brojnije prodaju svoju pricu. Pogledajte sta je u trendingu. Ni u jednom trenutku ne zelim da kazem da trebamo vracat obicaje iz historije. Naprotiv, u vremenskom smislu uvijek idemo napred, ali pitanje je da li napredujemo. Da li su nam sanse za ostvarivanje ciljeva u suficitu. Ja nemam ideju za rjesenje, problem je globalne prirode, jedino rjesenje je posvecenost stanju svijesti. Svako treba da radi individualno. U svakom slucaju jos jedno potraceno vrijeme, jer je ovo stanje uveliko prihvaceno. Samo jos jedan trenutak razmisljanja prilikom okupiranosti okupiranih ljudi.

[ultravioletna]

4 godine su prosle.

Govoreci da si dosao da me vidis, nakon skoro 4 godine, zbunjeno zatvaram vrata za sobom I odgovaram u sebi  “On nikada ne bi dosao. Ne meni, ne sebi. Na ova vrata, nikad ne bi pokucao.” Sada sam vec u Nisu, studiram, zivim sa drugaricom za koju bih ubila, a znam da bi i ona za mene uradila isto. Zato sam sigurna da mu ovu adresu - ona ne bi dala nikad. Dolazim u iskusenje. Posle 4 godine. I dalje sam u pidzami, jutro je, 6 sati, uvek je imao obicaj da u to vreme ustaje, ali ne i da u to vreme bude pred mojim vratima. Jos ne ovde. Ne u Nisu. Razmisljala sam se, sta ako se neko sali sa mnom? Sta ako poruka koja mi je stigla na broj, u kojoj pise “Samo ti ces znati gde ce mi dusa, pred vratima sam, znam da si u Nisu, otvori” I na kraju poruke jasno stoji emotikon jin-janga. Nas znak. Nasa dopisivanja. Brutova pesma. Ali opet, sta ako je to puka slucajnost? Sta da radim?Slucajno(ili namerno) bacila sam pogled na desnu ruku, na tetovazu jin janga. Ruka mi se tresla, prolazili su mi zmarci kroz celo telo. Ovo je ono pitanje, onaj trenutak gde moras da se odlucis, zelis li u raj - ali potpuno sam, ili u pakao, da hodas i pleses sa samim djavolom. Izgleda da sam ja upravo izabrala ono drugo.  Otvorila sam vrata.  Da vam posteno kazem, ove godine na njega nisu uticale nimalo. Rekla bih da je posecivao teretanu cesce, ruke mu izgledaju kao da bi mogao da me nosi celu, a da mu budem lagana kao pero ptice. Pustio je bradu. Ali oci su mu iste. Kad su nam se pogledi sreli, mogu vam reci, to je bio moj Zlatni. I niceg vise nije bilo u meni. U tom trenu, svetovi su se sudarili, vulkan je doziveo najjacu erupciju do sad, a moja osecanja isprepletena duginim bojama - dozivela su orgazam.  Bilo je jasno ko preda mnom stoji. Moja najveca ljubav.  “Sta ces ovde?” Jasno sam ga pitala. Shvatila sam, jos kao klinka, da sa njim ne smem da gubim vreme. Ili ce da mi kaze odmah koji mu je cilj, ili ce sa ovog praga otici onako kako je do njega dosao. “Ti si ovde.” bilo je sve sto je odgovorio.  I nervirala sam se i vatra je gorela u meni, dusa me je bolela a srce mi je iskocilo iz grudi onog trena kada me je pogledao..”onako” “Lepo te pitam. Lepo mi odgovori.” “Zbog tebe sam ovde, Teodora.” “Nedostajala sam ti,kao? Nisi mogao da prestanes da mislis na mene I ostale lazi koje bi mi izgovorio?” “Nisam prestao da te volim.” Preda mnom je stajao covek cije sam postupke mnogo puta pravdala, cije sam usne ljubila, onda, u ono vreme, kao da mi je on poslednji, kao da je covek za kogaa cu da se udam. I sada ne sme da se vrati u moj zivot. Jer me nikad nije voleo. Uvek me je lagao. I to je jedina istina. “Slusaj, preda mnom sada stoji covek od kog sam pre 4 godine otisla znajuci da u njegovom zivotu ne postoji mesto za ljubav, znajuci da nisi covek koji moze da bude veran, na sve moguce nacine si bezao od mene i terao si me da patim, sada stojis ovde  I govoris mi da me volis?” “Odrastao sam.” “Meni to nista ne znaci.” “A ako ti dokazem?” “Imao si sve vreme ovog sveta da mi to dokazes. Nisi to ucinio.” Sa sobom je doneo 3 slike. 3 slike na platnu koje je, kako kaze, naslikao sam.  Rekao mi je da su one dokaz. Kada sam skinula meku tkaninu koja je bila preko svake slike, imala sam sta I da vidim.  Na svakoj slici bila sam ja. Na svakoj slici bila sam nasmejana. Pogledala sam datume. Jedna je radjena dan nakon sto sam ga ostavila, jedna godinu dana kasnije I poslednja jos godinu dana kasnije na isti datum.  Pogledala sam u kalendar Danas je opet taj datum. 3 godine posle.Odnosno, sadasnja cetvrta godina. “Nisam zeleo da budes nasmejana bez mene, eto, na ovaj datum, posle tih par godina. Ako mi dopustis, naslikao bih tvoj portret danas, ali bih u uglu naslikao I sebe.” Muti mi se pred ocima, vidim kako gubim snagu u nogama, osecam da padam, gube mi se I njegove oci, vise ne vidim ni njegov osmeh I.. I u tom trenu sam se probudila. Da li bih odgovorila na tu molbu?Da li bih dozvolila da me naslika?  Da li bih mu dala da me voli?  Da je makar imalo bio iskren?  Ne znam. Iskreno. Sada sedim za lap topom u polu mracnoj sobi, pisem vam ovo kroz secanje na proslu noc.  Nisam jos u Nisu. I jos uvek nisu prosle 4 godine. Prosle su, jos malo 2. Nikada nije zvao i ne znam da li ce ikada zvati. Ali sta ako me za 2 godine zaista pronadje? Sta ako me,zaista,u tom stanu,u Nisu, nadje moja jedina ljubav I donese mi 3 slike na platnu. Da li bih zalupila vratima ili bih mu se bacila u zagrljaj? Ja ne znam. Sta biste vi?  Ali zapamtite. Jedinoj i najvecoj ljubavi, nezavisno od toga da li je prava - nije lako reci NE. Laku noc. Vama zelim srecne snove. ultravioletna

[nekonvencionalna]

cesto imam potrebu

da tvoj parfem stavim

na ruku

samo da osetim

kako je to

kad sam bila najsrecnija i

kad si imao obicaj

da me zoves u 3 ujutru

samo da mi kazes

da me volis.

koza me boli

[lejla76]

Da volila bi sa njim jednom otic u Lunapark volila bi sa njim hodat kroz one lude voznje volila bi osjetiti miris one secerne vate, kokica volila bi sa njim otic na te lude voznje da vristimo skupa da osjetimo taj Adrenalin skupa, da znam da ne volis te lude voznje da znam da nisi tip koji ce hodat samnom kroz Lunapark i jest seecernu vatu ali volila bi. Volila bi sa njim obic svijet volila bi sa njim vidjeti druge kulture druge obicaje znas kako smo uvijek govorili ja cu isprobavat raznovrsni Alkohol posto ti ne pijes Alkohol a ti ces isprobavat raznoliku hranu posto sam ja izbirljiva jel? I sam znas da ce se to desit kad tad da cemo kad tad ostvarit svoje snove svoje ciljeve nase strahove, moje strahove od letenja i tvoje strahove od visine sve cemo skupa savladati. Samo nam preostaje jedno kako bi sve to uspjeli trebamo se jedno drugom prepustit i vjerovat onda je sve lako zar ne bebe? 

[weekndbabygirl]

Poslije ljubavi (Arsen Dedić)

Poslije ljubavi

ostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubavi

ostaju case sa ugraviranim monogramima

ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi

ostaje obicaj da se bijelo vino nalijeva u dvije case

i da crte budu na istoj visini

Poslije ljubavi

ostaje sto u kavani i zacudjen pogled konobara

sto nas vidi sa drugima

Poslije ljubavi

ostaje na usnama metalni okus promasenosti

i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi

ostaje recenica – dobro izgledas ništa se nisi promijenila,

javi se ponekad, imas jos moj broj

Poslije ljubavi

ostaju tamne ulice kojima smo se vracali

Poslije ljubavi,

ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,

ostaju tajni znaci, ljubavne sifre,

ostaje tvoja strana postelje

i strah da ce neko iznenada doci,

spustena slusalica kada se javi neciji tudji glas,

hiljadu i jedna laz.

Poslije ljubavi

ostaje recenica: „Ja cu prva u kupatilo"

i odgovor: „Zar necemo zajedno?"

„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi

ostaju saucesnici,

cuvari tajne koja nije vise tajna,

ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo

poznati parfem na nepoznatoj zeni.

Poslije ljubavi

ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,

prepune pepeljare, prazno srce,

navika da se pale dvije cigarete istovremeno,

fotografije snimljene u prolazu,

zagubljene ukosnice,

taksisti koji nas nisu voljeli i cvjecarke koje jesu.

Poslije ljubavi

ostaje povrijedjena sujeta.

Poslije ljubavi

ostaju drugi ljudi i druge zene.

Poslije ljubavi

ne ostaje nista....

[najmilija-od-svu-djecu]

Sada je moj red da se izgubim i odem do dna svakako znas sve, te dobre stare obicaje sad je moj red da sama sebi oduzmem glas svakako znas sve, jer ljubav je grijeh za nas!

aidakasumovic

[nadianada91]

Tacno ne znam kako bih ovo nazvala..

Razmisljala sam.. Nije da sam nesto bezobrazna, ali ne volim ovaj 21.vijek. Ljudi su sebi stvorili neka pravila i obicaje po kojima zive. I misle da tako mora biti. Znate: Ja vam ne volim darove za useljenje u kucu, darove za iseljenje iz kuce, poklone za rodjendan, poklon za Bozic, poklon za slavu, poklon onako kad se sjetis, evo dobila sam ovo gratis, na, uzmi, trebace ti. Nekako mi je ruzno to, sta ja znam.

365 dana u godini trebamo poklanjati dragim ljudima nesto. Zagrljaj, utjehu, ljubav, komad duse, obican cvjetic sa livade. Mislim da smo svi na to zaboravili.

Ja poznajem neke ljude koji jedva prezivljavaju ovo skupo vrijeme. Treba platiti racune, kredite, rezije, uzeti namirnice, napuniti frizidere. Male su plate, a veliki racuni. Ja sam bila dijete koje nikad nije imalo rodjendansku tortu, i koje nikad nije imalo rodjendansku proslavu. Nisam nikad to pozeljela. Nisam nikad htjela da se neko poprilicno potrosi na kupovinu poklona, jer je meni samo jednom rodjendan, jer je to obicaj, jer tako treba, jer su tako radile generacije mnogo pre nas, jer se tako danas radi i radice se jos dugo. Ja nisam isla na rodjendane svojih drugara, iako sam bila pozvana. Jednostavno nisam mogla da priustim sebi sve sto mi je tad bilo potrebno, a kamoli nekome poklon za rodjendan. Ne, nisam imala za obicnu cokoladu, ni neko Kinder jaje.

Ja sam bila ta koja je setala od prodavnice do prodavnice, pa kroz staklo gledala zeljno u izlog i u stalaze sa slatkisima i mastala da cu nekad sebi kupiti sve to. Isla sam u skolu bez knjiga, bez pribora, bez opreme, sa neadekvatnom obucom, nosila sam odjecu svoje brace, koja se prosledjivala, i ostavljala sa strane, ako, ne daj Boze, nekom zatreba.

Tesko je biti siromasan. To ostavlja posledice. Moji su se roditelji jako naradili i napatili da podignu bracu i mene. Nismo imali sve sto smo zeljeli. Na igracke nismo ni pomisljali. Drzali smo se skupa, hrabro, i tako smo prezivjeli teska vremena.

Osjetljiva sam po pitanju svega na sta su se ljudi navikli po obicajima. Bez vecine stvari se moze, slazem se da su pare neophodne da bi prezivjeli od danas do sutra, ali ako nema ljubavi i cistog, plemenitog srca, nema nicega. Dzabe je, pa sve i da poklonis pola svijeta, drzave, rijeke, jezera i mora.

I jos da nadodam kako se sad gleda na to da ako ja slavim nesto, imam neki povod za slavlje, nebitno koji, ako pozovem komsiluk, a ja nisam bila na njihovim slavljima, oni nece doci kod mene.

"Pa zasto niste dosli, zvala sam vas?". "Ti nisi bila kod nas, nismo ni mi tebi dosli, i dobro."

Taj moj komsiluk je takav tip ljudi koji imaju svoje rodjake i prijatelje koji sve vide. Ako dolazis praznih ruku kod njih prvi put u kucu, ne valja. Obicaj je da se donese kila kafe i secera domacici. Ko to jos ne zna, stvarno?? Ako dolazis na slavlje, a nisi uzela litru vina ili rakije za domacine, nije u redu. Domacica i domacin kazu da je sve u redu. Samo ta njihova rodbina i prijatelji se komesaju za stolom, i govore: "Kako se moze pojaviti na njihovom slavlju, u njihovoj kuci, GOLORUKA? Mogla je da ustedi pa da uzme neku bombonjeru, nije ona sad hiljadu maraka." "Stvarno, sramota".

Mene odavno ne pogadja misljenje zlih ljudi i njihovih zlobnih komentara.. Obicaj je da dodjes na slavlje, prvo i najvaznije da se pojavis zato sto te vole, zato sto si pozvana, dobrog raspolozenja, da ih zasmijavas dok im suze ne poteku od smijeha i stomaci ne zabole. To vrijeme koje provedes sa njima je neprocjenjivo. To je ono sto je vazno.

Rjesila sam, ako se nekad udam, da ce uz mene biti samo covjek mog zivota, dva svjedoka i svestenik. Necu nositi vjencanicu. Pokusavala sam da se zamislim kako ju nosim, pa nikako nisam mogla. Nije ona za mene. Nisam ja za nju.

Ja bih da zivim zivot onako, slobodno. Kako ja mislim da je ispravno. Da sebe usrecim, a ne druge. Sebi sam vazna.

Najvaznija.

[balkanskapravila1371]

SUTRA JE SVETI VASILIJE VELIKI: Evo koje običaje treba ispoštovati na Mali Božić

https://www.magazin.novosti.rs/sr/zanimljivosti/vesti/vest/danas-je-sveti-vasilije-veliki-evo-koje-obicaje-treba-ispostovati-na-mali-bozic/1444319

[branislavurban]

Moja prica – Obraz bih da sacuvam – Strana 1 ("You take my breath away" english translation on @branislavurbanbane) Stariji ljudi kažu da covek u svom životu doživi samo nekoliko lepih trenutaka, a preostalo vreme provede u mucnom išcekivanju da se oni dogode. Da li mladi ljudi to treba da shvate kao pravilo? Ne, jer to pruža male nade za srecniju buducnost Bar ja tako mislim. Svaki novi dan je lep na svoj nacin. Samo su neki lepšI od drugih. Bilo je toplo avgustovsko vece. Nesnosna sparina je isterala stanovnike grada Sremske Mitrovice iz svojih kuca. Bašte hotela i restorana bile su pune ljudi, koji su u hladnim napicima i sladoledu tražili spas od vrucine. Terasu sportskog centra “Pinki” okupirali su devojke i mladici, koji su bili željni dobrog provoda i zabave. Neki od njih su se toliko dobro zabavljali da su iskoristili priliku i okupali se u fontani, koja se nalazila ispred Pinkija. Veci broj od tih mladih ljudi su bili “natopljeni” znatnim koliciama alkohola i pre kupanja. U takvim prilikama, kada alkohol zavlada razumom, veoma lako je dolazilo do carki izmedu momaka , koji su na taj nacin želeli da dokažu svoju muškost pred prisutnom devojkama. Takve situacije su vremenom postajale sastavni deo sparnih veceri. Ja sam imao obicaj da se promuvam ispred Pinkija, pokušavajuci da se upoznam sa što više devojaka, a sve u nadi da cu medu njima pronacI neku “macku”, koja ce biti voljna da mi pruži nekoliko lepih trenutaka svog života. Muškarac se lako izgubi kada na jednom mestu naide na veliki broj devojaka. To znam iz licnog iskustva. NASTAVLJA SE… Follow @branislavurbantoday @branislav_urban @branislavurbanbane @urban_branislav http://www.facebook.com/UrbanBanebiznis/ http://www.facebook.com/BaneUrban https://www.facebook.com/bane.gradski/ http://www.facebook.com/brdjur.rujdrb http://www.facebook.com/BaneUrbanbusiness1/ http://twitter.com/UrbanBranislav http://twitter.com/bane_urban http://www.linkedin.com/in/branislav-urban-183786bb/ http://www.youtube.com/channel/UCzi3OuUNO38BfAcOV874QQQ?view_as=subscriber paypal.me/BranislavUrban #urbanbranislav #urban #branislavurban #branislavurbanbane #ebook #ebooks #knjiga #eknjiga #story Photo from St Julian's Malta (at Sremska Mitrovica) https://www.instagram.com/p/CIgjgB0lSBq/?igshid=c08n20dif8li

[blesava-devojka]

Ovi dani pred novu godinu uvek su mi nekako prepuni svega. U tim danima sabiram utiske o svemu sto mi se dogodilo i na kraju donosim zakljucak koliko ima promena u mom ponasanju. Koliko promena je zapravo donela godina.

Imam obicaj da ljudima napisem koliko mi znace. Da im se zahvalim sto je ova godina takva kakva je. Da se zahvalim sto su bili tu za mene i sto su godinu ucinili lepsom. Za svaki slucaj ukoliko sam zaboravila da im kazem to u nekim momentima. Da uputim izvinjenje i ispravim gresku ako sam nekog povredila. Jer ne volim da nosim dugove u narednu godinu.

Vec nekoliko godina svi ljudi dobiju poruku ili napisano na papiru od mene, koliko mi znace ili izvinjenje i tako zavrsavam godinu cista prema sebi i cista prema drugima.

I evo, dok pisem o svakom pojedinacno, dosla sam do toga da postoji i osoba koja nece dobiti ni jednu rec, a znaci mi i svasta bih rekla. Nece dobiti, ne zato sto to sto osecam nece biti napisano. Ne zato sto ne zelim. Vec zato sto nema svrhu, nikakvu poentu. Nema razlog. I sad kontam koliko je to sjebano. Izgleda da ostajem cista prema tom nekom. Ali nikako cista prema sebi. Nema veze.

[newliliana]

Bog iz biblije nije isti bog koji se servira u crkvi . ja sam ocekivala da cu u bibliji naci nase crkvene obicaje , svece , crvena slova iz kalendara - nista od toga .