#do idealu

[biqqka]

Motylkowe motywację ze starej strony blogowej dla motylków

Rady motylkowe:

~ TO JA DECYDUJE O TYM CO WKLADAM DO UST I CO BEDE JESC !!!

~ NIC NIE SMAKUJE TAK CUDOWNIE JAK SWIADOMOSC ZE CHUDNE

~ SKUSIC SIĘ NA..? CO TO ZNACZY?? TY NIE MASZ OCHOTY JESC

~ GLOD TO TWÓJ PRZYJACIEL. POKOCHAJ GO. JEDZENIE JEST TYM CZEGO NAJBARDZIEJ NIENAWIDZISZ

~ KAŻDY CZLOWIEK JE. TO NIC NIEZWYKLEGO.

CHCESZ BYĆ INNA? SILNIEJSZA? LEPSZA?

WIEC ZAPOMNIJ O TEJ PRZYZIEMNEJ, POSPOLITEJ CZYNNOSCI, JAKA JEST JEDZENIE

~ JEDZENIE JEST SLABOSCIA. A TY PRZECIEZ NIE CHCESZ BYĆ SLABA

~ NIEJEDZENIE SPRAWIA ZE JESTES WYJATKOWA. LEPSZA OD PRZECIETNEGO CZLOWIEKA

~ OD JUTRA.. OD RANA.. OD PONIEDZIALKU... COS TAKIEGO NIE ISTNIEJE.

MASZ BYĆ SILNA I WYJATKOWA JUŻ OD TERAZ. OD ZARAZ. NIE OD PONIEDZIALKU!!

~ WSZYSTKO CZEGO NIE ZJESZ SPRAWIA ZE JESTES BLIZEJ IDEALU...

KOŚCISTE RAMIONA...

WYSTAJĄCE ŻEBRA...

PŁASKI BRZUCH...

SKÓRA I KOSCI...

CHCESZ TEGO? NAPRAWDE TEGO CHCESZ????

WIEC ZAMIAST ŻREĆ, POĆWICZ, NAPIJ SIĘ WODY LUB HERBATY,

LYKNIJ APPTRIM ALBO LORAZEPAM.. ZROB COKOLWIEK. TYLKO NIE JEDZ !!!

~ ile bys nie zjadla to i tak będziesz mieć wyrzuty sumienia

~ jedzenie jest zle, jest oznaka slabosci

~ nie istnieje cos takiego jak idealna waga. Ile bys nie wazyla, zawsze jest za duzo

~ jeżeli zdarzy się "wpadka" musisz pozbyc się tego co zjadlas

* Nigdy nie jestes "zbyt" chuda.

* Bycie chuda i niejedzenie sa dowodami prawdziwej sily.

* Będziesz się glodzila i robila wszystko co w twojej mocy, aby wygladac coraz szczuplej.

* Bycie chuda jest wazniejsze od bycia zdrowa.

[auto-destrukcja-a]

CHCE WIDZIEC NAJBAJDZIIEJ SZCZERE OPINIE!

powoli daze do idealu🪽…

[motylkowaahellokitty]

🎀Rady motylkowe🎀

~ TO JA DECYDUJE O TYM CO WKLADAM DO UST I CO BEDE JESC !!!

~ NIC NIE SMAKUJE TAK CUDOWNIE JAK SWIADOMOSC ZE CHUDNE

~ SKUSIC SIĘ NA..? CO TO ZNACZY?? TY NIE MASZ OCHOTY JESC

~ GLOD TO TWÓJ PRZYJACIEL. POKOCHAJ GO. JEDZENIE JEST TYM CZEGO NAJBARDZIEJ NIENAWIDZISZ

~ KAŻDY CZLOWIEK JE. TO NIC NIEZWYKLEGO.

CHCESZ BYĆ INNA? SILNIEJSZA? LEPSZA?

WIEC ZAPOMNIJ O TEJ PRZYZIEMNEJ, POSPOLITEJ CZYNNOSCI, JAKA JEST JEDZENIE

~ JEDZENIE JEST SLABOSCIA. A TY PRZECIEZ NIE CHCESZ BYĆ SLABA

~ NIEJEDZENIE SPRAWIA ZE JESTES WYJATKOWA. LEPSZA OD PRZECIETNEGO CZLOWIEKA

~ OD JUTRA.. OD RANA.. OD PONIEDZIALKU... COS TAKIEGO NIE ISTNIEJE.

MASZ BYĆ SILNA I WYJATKOWA JUŻ OD TERAZ. OD ZARAZ. NIE OD PONIEDZIALKU!!

~ WSZYSTKO CZEGO NIE ZJESZ SPRAWIA ZE JESTES BLIZEJ IDEALU...

KOŚCISTE RAMIONA...

WYSTAJĄCE ŻEBRA...

PŁASKI BRZUCH...

SKÓRA I KOSCI...

CHCESZ TEGO? NAPRAWDE TEGO CHCESZ????

WIEC ZAMIAST ŻREĆ, POĆWICZ, NAPIJ SIĘ WODY LUB HERBATY,

LYKNIJ APPTRIM ALBO LORAZEPAM.. ZROB COKOLWIEK. TYLKO NIE JEDZ !!!

~ ile bys nie zjadla to i tak będziesz mieć wyrzuty sumienia

~ jedzenie jest zle, jest oznaka slabosci

~ nie istnieje cos takiego jak idealna waga. Ile bys nie wazyla, zawsze jest za duzo

~ jeżeli zdarzy się "wpadka" musisz pozbyc się tego co zjadlas

* Nigdy nie jestes "zbyt" chuda.

* Bycie chuda i niejedzenie sa dowodami prawdziwej sily.

* Będziesz się glodzila i robila wszystko co w twojej mocy, aby wygladac coraz szczuplej.

* Bycie chuda jest wazniejsze od bycia zdrowa.

[meowedbytracy]

Wiele osob ma problem z utrzymaniem diety podam wam pare pomyslow ktore moze wam to ulatwia<333

1. Cel=nagroda, pierwszym ze sposobow jest kupywanie sobie nagrody po osiagnieciu ktoregos z celow(jakies ubranie,kosmetyk itp.). Uwaga nie moze byc ta nagroda jedzenie, nie jestes psem aby w nagrode dostawac jedzenie plus powinnqs sie trzymac diety. w taki sposob bedziesz sie nagradzac jedzeniem co chwile i przestaniesz sie trzymac diety.

2. Drugim sposobem jest wypisanie na poczatek tygodnia tego co zamierzasz zjesc przez caly tydzien. Jesli masz ochote na slodycze w cisfu tygodnia po prostu kupyj slodkie jedzenie ktore zjesz w tygodniu. Badz wypisz na kartce dlaczego nie powinnqs tego robic. Nie kaz sie to najwazniejsze i nie badz mega surowq dla siebie. Nastepnym razem pojdzie lepiej. Ana to twoja prawdziwa przyjaciolka ona bedzie przy tobie, bedzie z toba dazyc do idealu. Nie zostawi cie- kazdy popelnia bledy.

[ihateyoueveryonesm]

Hejka wracam na to konto, przepraszam za brak postow przez ponad miesiac, naprawię to teraz i obiecuje ze postaram się i siebie i was motywowac do idealu💗💗

[lubiegrac]

szczerze polubilam cwiczyx sprawia mj to przyjemnosc bo tym spodobem daze do idealneho wychudzoneho ciala naprawde uszczesliwia mnie to i lubie to bo no pls bede piekna idealna coraz blizej idealu do lonca remontu mojego pokoju chce schudnac 5 kg bede idealna piekna chuda mam motywacje

[motylekany28]

Hejka chciałabym was wszystkich prosić o reblogi tego posta bo chciałabym aby dotarł on do jak największej liczby motylków

Jestem tutaj nowa i dlatego bardzo mi zalezy na znalezieniu tutaj osób z ktorymi moglabym się dzielić moimi sukcesami i porażkami w dazeniu do idealu jak ktoś jest zaciekawiony to dawajcie followy a ja wszystkie oddam ofc

[zoranphoto]

Ako postoje savršene cipele, onda imaju njegov potpis: Brend Gianvito Rossi s razlogom je opsesija žena, glumica i kraljica

  'Ljudi ne plaćaju da bi patili. Ako je neudobno, to se ne može nazvati luksuzom', odlučno kaže Gianvito Rossi, dizajner koji stoji iza cipela što osvajaju izgledom i udobnošću. Ovaj Talijan utjelovljenje je istinske elegancije, bezvremenskog dizajna prožetog udobnošću i protkanog tradicijom. Klijentela koju privlači je impresivna – samo neke od brojnih su kraljice Rania i Letizia, princeza od Walesa, Gigi i Bella Hadid te Kendall Jenner. Čini se da ovaj dizajner u rukama drži formulu savršene cipele pretočene u poslovni model vođen načelima kvalitete od kojih ne odstupa ni pod koju cijenu     Gianvito Rossi odrastao je uronjen u zanat izrade cipela - otac mu je bio Sergio Rossi, poznat kao perfekcionist po pitanju izgleda i udobnosti obuće, a njegove cipele nastaju u Italiji, u kojoj se najmekša koža, antilop i teleća dlaka po pravilima tradicionalne ručne izrade pretvaraju u bezvremenski i prije svega nosiv dizajn. Svoj istoimeni brend ženskih cipela Gianvito Rossi osnovao je 2006. godine i redefinirao estetiku cipela, pretvarajući je u nešto moderno, jednostavno i elegantno. Njegove kreacije, koje nose najljepše žene svijeta, od kraljica do holivudskih zvijezda, sofisticirane su, senzualne, ženstvene i rođene za to da istaknu ljepotu. Tijekom godina rada dizajner je uspio zadržati svoj suvremeni glamurozni stil kojem je teško odoljeti. U rujnu 2022. Kim Kardashian objavila je na Instagram Storyju 17 pari njegovih salonki - u svim bojama. Na drugom kraju svijeta Kate Middleton je viđena kako nosi cipele Gianvito 105, jedan od najklasičnijih modela brenda, i to prilikom više službenih angažmana. Ovaj dizajner privlači impresivnu klijentelu, uključujući kraljicu Raniju, Gigi i Bellu Hadid i Kendall Jenner, a Rossijeve obožavateljice s A-liste su i Gwyneth Paltrow i Nicole Kidman. Jedan od njegovih najpoželjnijih dizajna, salonke Plexi, nosile su brojne slavne osobe, izdvojimo samo Amal Clooney i Meghan Markle. Doista, čini se da slavne dame istančanog stila kupuju cipele na jednom mjestu i da je Rossi stvorio kult sa sljedbenicama koje obožavaju njegove modele. 'Stvar je u kontinuiranom proučavanju i pedantnom istraživanju kako bi se postiglo savršenstvo. Volim reći da pravi luksuz u cipelama leži u užitku obuvanja', ističe dizajner. Arhitekt Mies van der Rohe popularizirao je izraz 'manje je više'. Naravno, govorio je o zgradama, ali njegova maksima također prikladno opisuje stil koji stoji iza dizajna Gianvita Rossija. U samo nekoliko godina otkako je pokrenuo brend, Rossi, sin legendarnog dizajnera Sergia Rossija, postao je kreator luksuznih cipela koje su izbor točno određene vrste žena - uspješnih, sofisticiranih i dovoljno samouvjerenih da nose nenametljivu obuću. Možda zvuči pretenciozno usporediti dizajnera cipela s modernističkim arhitektom, ali obojica pristupaju svom poslu kroz istu prizmu, odbacujući sve sladunjavo, barokno ili pretjerano kićeno. Umjesto toga favoriziraju jednostavnost oblika koja se približava racionalnom idealu ljepote. Za Van der Rohea to je značilo vrhunska remek-djela načinjena od stakla i čelika. U Rossijevu slučaju cipele su destilirane do svoje suštine, lijepo uravnotežene i bez viška koji često karakterizira žensku obuću. Rossi je neupadljiv i graciozan, skroman do točke povremene samozatajnosti, ali istaknuto strastven u ljubavi prema ljepoti, svom procesu kreiranja i ženama za koje dizajnira. A njegovi kupci uzvraćaju mu uz žar koji je, čini se, iznenadio i njega samog.

Cipele umjesto kockica Lego

Gianvito je bio pod utjecajem svoga oca i prije nego što je prohodao. 'Kuća nam se nalazila na vrhu očeve tvornice, što je za mene bila neka vrsta igrališta', objašnjava danas 56-godišnji dizajner. 'Cipele, potpetice, koža… bile su mi poput kockica Lego. Bile su mi poput igračaka', dodaje.     Mogao je imati sasvim drugačiji početak i odskočnu dasku s obzirom na to tko mu je bio otac. Međutim 2006. godine potpuno samostalno krenuo je na putovanje modnim svijetom i brzo se proslavio cipelama koje spajaju udobnost s visokim stilom, a njegove sandale s petom pojavljivale su se na stopalima brojnih slavnih osoba. Rossi je prodaju očeve tvrtke 2005. godine doživio kao iznenadnu potvrdu toga da nije samo rođen u poslu s cipelama, već da je izrada obuće njegov životni poziv. 'Bio je to prvi put da sam se u životu našao bez cipela oko sebe', kaže Rossi. 'Ponekad, kada nešto imaš oduvijek, ne razmišljaš o tome koliko ti to znači. Ali onog dana u kojem to izgubiš, shvatiš - i shvatio sam da su cipele zapravo moj život i način izražavanja. Zbog toga sam odmah poželio pokrenuti svoju liniju', kaže Rossi mlađi te je dvije godine kasnije osnovao brend koji nosi njegovo ime. Sergio je otvorio tvornicu obuće 1951., sada bazu Rossijeva brenda. Nakon što je 25 godina radio s ocem Gianvito je odlučio samostalno se okušati u tome. Unatoč tome što je diplomirao sociologiju i političke znanosti, od malih nogu znao je da je predodređen za stvaranje cipela - za njega je to oblik samoizražavanja. Nakon što je grupa Kering preuzela marku Sergio Rossi 2005., nije bilo veliko iznenađenje kada se nedugo poslije Gianvito otisnuo u solo vode. U prvih deset godina potpuno se etablirao u industriji, stekavši vjerne slavne obožavateljice.

Kvaliteta prije svega

U mirnom gradu San Mauro Pascoli nalazi se tvornica dizajnera cipela u kojoj čarobne ruke njegovih majstora oživljavaju potplate, spajajući udobnost i bezvremenski stil. 'Ljudi ne plaćaju da bi patili', kaže on. 'Ako je neudobno, to se ne može nazvati luksuzom', odlučno tvrdi Rossi. Odrastao okružen cipelama, pripisuje zasluge svom ocu za to što je naučio osnove tog zanata. 'Smatram se vrlo sretnim jer sam od njega imao priliku naučiti sve o tom procesu. Poklanjao je veliku pažnju dizajnu i uvijek je nastojao postići savršenu siluetu, a upravo je to doista najveća lekcija koju sam naučio od njega', rekao je za Arab News. Njegova supruga i dvoje djece također igraju ključne uloge u tvrtki, čineći ovaj brend suštinski talijanskom obiteljskom tvrtkom. Otvoreno kaže da mišljenje njegove supruge ima veliko značenje za njega. ‘Moja žena je za mene dio toga - uvijek razgovaram s njom, pokazujem joj cipele, pitam bi li to nosila. Uvijek me savjetuje, a sada to radi i moja kći. One kažu da ili ne, a ja slušam', ističe Rossi. Od 2019. dizajnira i za muškarce. 'Da, konačno mogu isprobati svoje cipele! Znatno je to drugačije jer su žene sklonije eksperimentiranju u odijevanju, a muškarci su konzervativniji. Čak i uz tenisice, prostor za dizajniranje je ograničen ako želite napraviti nešto dugotrajno. Skupina modernih muškaraca postaje sve šira, ali u smislu pravila, osjećam da su stroža', kaže. Njegovu tvornicu ispunjavaju beskrajne role najkvalitetnije kože i tkanina u prostoriji s materijalima, čekajući svoj red da se pretvore u bezvremenske komade obuće. Sam Rossi objašnjava put koji prolazi svaki par cipela s njegovim potpisom, od dizajna do istraživanja i razvoja kao zadnjeg koraka, koji određuje konačni oblik i veličinu svakog proizvoda, prije ručnog sklapanja materijala. Čitav proces zahtijeva najmanje 60 koraka. Na njujorškoj Aveniji Madison debitirao je u ljeto 2015., a brend je tada bio relativno nov dodatak na odjelima luksuznih robnih kuća koje u ponudi imaju cipele. Ipak, odaziv je bio odličan i reakcija kupaca premašila je očekivanja. Sofisticirane, seksi i udobne cipele privukle su žene, a osvojila ih je kombinacija kvalitete izrade i estetike dizajna. Još 2016., kada mu je širenje bilo na samom početku, Gianvito Rossi se smatralo najbrže rastućim novim brendom cipela u posljednjih nekoliko godina.

Jačanje maloprodaje

Prvi prodajni salon brenda, koji se prostire na 130 kvadrata, otvoren je 2008. u povijesnoj palači Bagatti Valsecchi iz 19. stoljeća, smještenoj u zlatnom trgovačkom trokutu grada. Koncept uređenja razvijen je s milanskom arhitekticom Patricijom Urquiolom, s kojom se Rossi udružio i prilikom renoviranja prošle godine. Naime upravo je preuređenje originalne Rossijeve trgovine odraz njegove privlačne estetike. Sam dizajn trgovine spaja ključne linije s vijugavim površinama, u rasponu od okruglih stolova od oniksa i metalnih polica do baršunastih sofa i kožnih fotelja. A prilikom uređenja korištena je prepoznatljiva prigušena nijansa puderastoružičaste, dizajneru i dalje omiljene nijanse. Rossi ističe da je cilj preuređenja bio ponuditi gostoljubivo i toplo okruženje kroz modernost, koja ponekad, kako kaže, može biti pretvrda ili hladna. Preuređenje njegove prve trgovine predstavlja najnoviji u nizu projekata usmjerenih na povećanje prisutnosti tvrtke u maloprodaji. Prije toga, u studenom prošle godine, otvorio je prodajni prostor u Harrodsu te niz trgovina na Bliskom istoku i u Kini. 'Mislim da smo dosegli točku u kojoj možemo premjestiti fokus na novo otvaranje trgovina, a Bliski istok je bez sumnje sjajna prilika za nas', kaže Rossi. Uslijed tih aktivnosti brend je predstavio prodajne salone u Dubai Mallu i Place Vendôme Mallu u Dohi, a novu godinu započinje otvorenjima u Rijadu i Turskoj. U Kini je otvoren dućan u trgovačkom centru SKP Beijing, a prije toga i u Chongqingu i Chengduu. S Bliskim istokom dizajner je počeo koketirati još 2019., kada je stvorio ekskluzivnu capsule kolekciju samo za to područje. 'Uvijek me zabavlja ideja stvaranja nečeg posebnog za moje najvažnije partnere i osjećam se stimulirano idejom da to radim za klijente s Bliskog istoka. Ovdje je tako glamurozna društvena scena, a izlasci su važna aktivnost, pa smo ženama na tom tržištu htjeli dati nešto posebno', rekao je dizajner za Harper's Bazaar 2019. godine. Označeni kao ključni za rast tvrtke, Bliski istok i Azija još uvijek su tek drugi i treći na ljestvici tržišta s najboljim rezultatima za poslovanje tvrtke. Kako navodi sam Rossi, SAD, u kojem je ovaj brend cipela otvorio svoju prvu samostalnu trgovinu 2015., još uvijek uvjerljivo drži vodstvo u tome. Osim navedenih lokacija, ima trgovine u Rimu, Parizu, Monte Carlu, Londonu, New Yorku, Miamiju, Los Angelesu, Hong Kongu, Tokiju i Seulu. Rossi je izrazito zaštitnički nastrojen prema svom poslu; za njega je rast važan, ali nije njegov krajnji cilj. On predviđa rast brenda, uspostavljanje i održavanje ključnih odnosa s maloprodajom. Ali na pitanje je li mu u planu postati izrazito velika kompanija, odgovara da žrtvovanje kvalitete kako bi se postigla masovnost nije nešto čemu teži. On vjeruje u trajnu kvalitetu svojih dizajna i ta ga njegova filozofija do sada nije iznevjerila. Dizajner naglašava da izravno kontroliranje lokacija omogućuje izlaganje cijelog asortimana proizvoda, ali i osiguravanje najboljeg korisničkog iskustva. Unatoč tome, kaže da smanjenje veleprodajne prisutnosti, koja je kreirana čvrstim suradnjama i povijesnim vezama, nije u planu. Međunarodni prodavači brenda, između ostalih, uključuju Selfridges, Harvey Nichols, Bloomingdale’s, Nordstrom, Bergdorf Goodman i Net-a-Porter. Popularnost brenda prate globalno širenje i opipljivi poslovni rezultati. Sveukupno, bilo je očekivano da će prodaja ostvarena iz izravnih kanala, uključujući i onu online, u usporedbi s 2021. godinom porasti za 50 posto do kraja 2022., no konačne brojke još nisu objavljene. Kako navodi WWD, u 2021. ukupna prodaja porasla je za 30,5 posto, na 73,7 milijuna eura, u usporedbi s 2020., kada je ostvareno 56,4 milijuna eura. Brend je predviđao da će do kraja 2022. ostvariti sličan dvoznamenkasti rast i dosegnuti razine prodaje kakve su bile prije pandemije. Naime navedeno je da je prodaja tvrtke u 2019. ukupno iznosila oko 95 milijuna eura.

Manje je više

Nedavno su se pojavila nagađanja o prodaji tvrtke, no sam dizajner tu opciju oštro odbacuje i ističe da je interes za kupnju uvijek postojao. Komentirajući godišnje poslovanje, Rossi primjećuje da je 'povratak društvenom životu nakon pandemije potaknuo interes za brendom jer jača želja za odijevanjem na posebniji način, sofisticiraniji i ženstveniji'. Ta promjena itekako odgovara njegovu dizajnerskom pristupu, ukorijenjenom u stavljanje obuće u službu žena. 'Volim ponuditi cipele koje naglašavaju žene, njihovu individualnost i čine ih samopouzdanijima, umjesto da one postanu ambasadorice nekog brenda', ističe Rossi. U intervjuu za WWD osvrnuo se i na promjenu paradigme koja se dogodila u modi u nedavnoj prošlosti, napomenuvši da 'danas ne postoji dogma, apsolutni trend koji svi moraju slijediti i biti usklađeni s njim, već sasvim suprotno - kupci mogu prigrliti slobodu i igrati po vlastitim pravilima'. Rossijev dizajn temelji se na već spomenutom stavu 'manje je više', s naglašenom pažnjom na kvalitetu te proporcije i oblike koji izdužuju siluetu. Umjesto predstavljanja novih modela koji bi mogli pratiti sezonske trendove, on radije ažurira postojeće kreacije prilagođavanjem materijala ili postupnim širenjem uske palete boja, čime daje kontinuitet i dugovječnost svojim linijama. Bestseleri uključuju stiletto čizme Gianvito, model čizama Vamp Open Toe, kolekciju Plexi i sandale Portofino, čiji je jednostavan grafički dizajn predstavljen i u stilu bijoux. Neki njemu osobno omiljeni modeli uključuju sandale Portofino zbog moderne i minimalističke estetike te stilettice 105 zbog savršenih proporcija. I dok većinu obuće ovog brenda često krasi suzdržanost, njihova najnovija linija Jaipur nudi nešto dodatno - veliki dragi kamen na svakoj cipeli koju su izradili Rossijevi majstori. Ovo je prvi put da se brend poigrao ukrasima, objasnio je. 'Jaipur je ocrtan upečatljivim draguljem, istaknutim elementom inspiriranim putovanjem koje sam planirao u indijski Jaipur. Zamišljao sam blago, boje i tradiciju ove nevjerojatne zemlje, poznate po nekim od najnevjerojatnijih komada luksuznog nakita maharadža u prošlosti', rekao je. Ipak, Rossi je ostavio kamen u boji cipele kako bi se zadržao prepoznatljiv izgled brenda - manje je više. 'Ključ je u maksimalnoj jednostavnosti koja zahtijeva maksimalnu brigu i preciznost po pitanju proporcija i detalja', kaže Rossi, naglašavajući da je kvaliteta ključno obilježje ovakve estetike. Dizajner kaže da se tržište razvilo na način da cijeni istinski ručni rad jer on predstavlja stvarnu razliku u uvijek konkurentom okruženju, dodajući da su upravo cipele proizvod koji je iznimno teško kopirati jer njihova izrada zahtijeva brojne tehnike, ogromnu količinu utrošenog rada u istraživanja i fino podešavanje.

Očuvanje tradicije i važnost održivosti

Prioritet dizajnera je osigurati da se bogata ostavština i vrijedna tradicija očuvaju te da se znanje brenda prenosi na mlađe generacije. U tu svrhu, prije 18 mjeseci, Rossi je pokrenuo internu akademiju, angažirajući nekolicinu umirovljenih stručnih obrtnika iz svoje tvrtke da obučavaju nove profesionalce u tom području. Tijekom godina tvrtka je svoje umijeće ručne izrade koristila i u sklopu drugih brendova, i to putem posebnih suradnji, uključujući jedinstvenu capsule kolekciju razvijenu s Etrom koja je debitirala na crvenom tepihu u sklopu Venecijanskog filmskog festivala 2020. Prošle godine Rossi se udružio i s francuskim eko luksuznim beauty brendom La Bouche Rouge te lansirao dvije ekskluzivne nijanse ruževa za usne s kutijama koje se mogu ponovno puniti u prljavoružičastoj i srebrnoj koži, prenamijenjenoj iz ostataka stalne kolekcije kožnih cipela brenda. Rossi ističe da je ideja nastaviti istraživati nove veze, posebno s partnerima koji dolaze iz drugih industrija, a suradnja s La Bouche Rougeom bila je osobito prikladna jer su uključene strane dijelile 'zeleni' pristup i usmjerile su pažnju na smanjenje svog utjecaja na okoliš. S tim ciljem, Rossi je prošle godine predstavio plan održivosti temeljen na njegovu ekološkom planu donesenom 2019. u suradnji sa Sveučilištem u Bologni, najstarijim na svijetu. Tvrtka je implementirala platformu koja koristi kvantitativna mjerenja i analizu podataka u cilju smanjenja utjecaja na okoliš i društvo, u rasponu od mjerenja potrošnje energije i gospodarenja otpadom do procjene cjelokupnog opskrbnog lanca, uključujući sirovine i poslovne procese. 'Ponekad iza održivosti stoji više priča nego činjenica, a mi smo htjeli imati metodologiju koja nam omogućuje stalno mjerenje našeg utjecaja', ističe Rossi. Brend u svojoj ponudi ima i ekskluzivnu uslugu obnove cipela, čiji je cilj preurediti stare modele kako bi im se udahnuo novi život, te kontinuirano nastoji smanjiti svoje emisije CO2. 'Kao tvrtka, poduzeli smo prvi korak prema održivosti prije nekoliko godina smanjivši naš utjecaj CO2 za 60 posto uz primjenu koncepta kružnog gospodarstva. Također radimo na smanjenju i preradi našeg otpada. Cilj nam je postići nultu emisiju do 2025. za cijeli opskrbni lanac', ističe Rossi. Tvrtka se također obvezala da će do 2025. procijeniti sve svoje dobavljače i distributere s ciljem postizanja ugljične neutralnosti kompenzacijom svih emisija stakleničkih plinova Scope 3 kroz svoj proizvodni program.

Skroman i iznimno fokusiran dizajner

Sam dizajner oduvijek je bio skroman i fokusiran. 'Za mene je najvažnija silueta, oblik', kaže Rossi. 'Ne sviđaju mi se svi ti ukrasi, nitne i takve stvari. Mislim da je linija zapravo ono što čini elegantnu cipelu. Vrlo je lako dizajnirati otmjenu cipelu - ali najteže je napraviti onu jednostavnu, modernu i privlačnu. Ali kada to učinite, to bude najveća nagrada', dodaje. Rossijeve cipele nisu upadljive ni nakićene – na njima njih nećete naći znakovite mašne ili logotipe, ni potplate u jarkim bojama. Umjesto toga, cipele s Rossijevim potpisom definirane su svojom jednostavnošću i gracioznošću, što ne znači da su obične. Zapravo, bez obzira na to radi li se o paru klasičnih sandala na petu, čizmama do bedara s niskom petom ili jednom od najobožavanijih modela, voljenim salonkama s prozirnim pleksi dijelovima, kada uočite Rossijev dizajn, to je kao da svjedočite prirodnom fenomenu koji vas navodi da zurite u njega. Kao što on stvara cipele kao svojevrstan način samoizražavanja, Rossi se nada da će žene koje ih nose pronaći načine da izraze svoje nijansirane osobnosti na razini koju kričavi i upadljivi dizajni ne dopuštaju. 'Najvažnije mi je da kada žena nosi moje cipele može stvarno osjetiti svoju ženstvenost, ali bez osjećaja pretjerane izloženosti', kaže. Čini se da Rossi dizajnira za žene bilo koje dobi sve dok je njihov ukus nenaglašen i definiran strašću za lijepim detaljima. 'Svi', odlučno kaže za Nuvo, 'svi obraćaju pozornost na cipele.' 'Slijeđenje trendova apsolutno nije dio mog procesa, jer za mene cipela nije samo predmet. Ona živi samo na ženi i treba biti nadopuna njezinu stilu, njezinoj silueti. Ponekad imate vrlo vidljiv modni dodatak koji je vidljiviji od žene, ali to odmah dosadi. Pokušavam napraviti nešto što je namijenjeno ženi, što je čisto, jednostavno, nekomplicirano. Ako to možete postići, nikada neće biti dosadno', kaže Rossi te smatra da su njegove cipele namijenjene samouvjerenim damama koje ne žele biti etiketirane. 'Izrađujem cipele koje bih želio da nosi žena koja je sa mnom. Tu nije riječ tek o upadljivoj stvari koja će vam privući pozornost – u okvirima dizajna to ne smatram kvalitetom. Dizajniram nešto što je stvarno, što ne znači da bi nužno trebalo biti konvencionalno. Teško je postići ravnotežu, ali pokušavam napraviti nešto originalno, ali nosivo. Po meni je fancy najlakša stvar koju možete postići', odlučno kaže Rossi. Read the full article

[zywimnieglod]

Nie mogę dłużej na to patrzeć... dlaczego za każdym razem kiedy patrzę w lustro jest mnie coraz więcej?

[anablog777]

Bodycheck🦋✨

Wiem, ze jeszcze duuuuzo mi do idealu ale daze caly czas ❤️ wlasnie jestem na 12 godzinie fasta i trzymam do piatku, wam tez sie uda 🦋

[bedemotylkiem22]

Od dzisiaj zaczynam calkowita glodowke motylki, pamietajcie ze chudniemy wszytkie razem i nie poddawajcie sie a dojdziemy do idealu!!!

[sad-angels-world]

Rady motylkowe :

~ SKUSIC SIĘ NA..? CO TO ZNACZY?? TY NIE MASZ OCHOTY JESC

~ GLOD TO TWÓJ PRZYJACIEL. POKOCHAJ GO. JEDZENIE JEST TYM CZEGO NAJBARDZIEJ NIENAWIDZISZ

~ TO JA DECYDUJE O TYM CO WKLADAM DO UST I CO BEDE JESC !!! ~ NIC NIE SMAKUJE TAK CUDOWNIE JAK SWIADOMOSC ZE CHUDNE

~ OD JUTRA.. OD RANA.. OD PONIEDZIALKU... COS TAKIEGO NIE ISTNIEJE.

MASZ BYĆ SILNA I WYJATKOWA JUŻ OD TERAZ. OD ZARAZ. NIE OD PONIEDZIALKU!!

~ WSZYSTKO CZEGO NIE ZJESZ SPRAWIA ZE JESTES BLIZEJ IDEALU...

 KOŚCISTE RAMIONA...

 WYSTAJĄCE ŻEBRA...

 PŁASKI BRZUCH...

[balkantimes]

BOŠNJAČKO ISKUSTVO SLOBODE

Nisu postojale bilo kakve prepreke, niti na unutrašnjem niti na vanjskom planu, da se SDA u stanju najveće krize i opasnosti koja može zadesiti neki kolektiv ne opredijeli za jednopartijski politički model i dugoročnu suspenziju bilo kakve demokratije. 

To je, štaviše, prvi instinkt svakog društva koje se nađe pred egzistencijalnom prijetnjom pred kakvom se našlo bošnjačko. SDA time ne bi napravila nikakav poseban presedan, tek bi nastavila s dotadašnjom uvriježenom (komunističkom) političkom praksom. Umjesto toga, odlučila se na promjenu dotadašnje društveno-političke paradigme i formiranje nove demokratske političke kulture, često i na štetu vlastitih interesa.

Mustafa DRNIŠLIĆ

Iako može na prvi pogled zvučati pretenciozno, trideseta godišnjica osnivanja Stranke demokratske akcije nije samo trideseta godišnjica povratka višestranačja već prije svega datum koji obilježava prvih trideset godina bošnjačkog iskustva s istinskom demokratijom. Svi politički sistemi, režimi i državni okviri u kojima su Bošnjaci kao narod živjeli prije 1990. godine bili su manje ili više nedemokratski, autokratski, a često i sasvim totalitarni, bez obzira na to jesu li bili jednostranački ili višestranački. Bošnjaci do 1990. godine nisu imali bilo kakvo iskustvo življenja i djelovanja u istinski demokratskom poretku s potpunom slobodom govora te stoga činjenica da se bošnjačko iskustvo demokratije podudara s datumom osnivanja SDA svakako nije nimalo slučajna.

Niti jedno društvo ne usvaja potpuno nove vrijednosti, modalitete djelovanja ili obrasce ponašanja preko noći već im se postepeno uči i na njih se navikava, a taj proces uvijek predvode oni koji su i prvi doprinijeli promjeni društvene paradigme, pa je stoga tradicija bošnjačkog političkog djelovanja u demokratiji, sa svim vrlinama i mahanama, praktično i tradicija djelovanja Stranke demokratske akcije. Nije riječ tek o detalju političke historije jednog društva, već i o njegovoj živoj političkoj kulturi u kojoj danas djeluje sve i jedan politički aktivan Bošnjak, od anonimnog komentatora na nekom lokalnom internetskom forumu, preko nekog vječno nezadovoljnog portalskog kolumnjare, pa do predsjednika svake opozicione stranke. Trideset godina dovoljno je dug period kako bi se mogao ocijeniti taj politički i ideološki okvir nastao osnivanjem SDA te dati objektivan sud o njegovoj vrijednosti.

DEMOKRATIJA KAO IZBOR

Prvo i osnovno što se mora zapamtiti kada ocjenjujemo ne samo današnje političko demokratsko okruženje već i samu političku kulturu Bošnjaka jeste da oni apsolutno nisu morali biti demokratski. Svijet je danas prepun društava historijski sličnih našem koji, uslijed manjka bilo kakvog historijskog iskustva s demokratijom, već više od pola stoljeća ne mogu uspješno napraviti istinsku autentičnu kulturološku tranziciju iz totalitarizma u istinsku demokratiju. Ova vrsta slobode i demokratije koju Bošnjaci danas žive nije u bilo kojem slučaju nekakvo prirodno stanje, niti na globalnom niti na kontinentalnom evropskom nivou. Mnogo je više društava i država u kojima vlada neka vrsta totalitarizma ili koja su u stanju konstantne političke nestabilnosti obilježena stalnim politički inspiriranim nasiljem, pučevima, atentatima, namještenim izborima ili uopće višedecenijskom monopolizacijom čitavog društvenog života od isključivo jedne političke grupacije.

To je pogotovo tačno za ona društva koja su, poput bošnjačkog, svoje pravo na postojanje i slobodu osvojili prolaskom kroz izuzetno teško kolektivnu traumu rata i genocida i koja su, uprkos tome, i dalje permanentno ugrožena. U takvim okolnostima svaki politički instinkt i svaki društveni trend vodi ka političkoj i ideološkoj homogenizaciji te obračunu sa svim onim oponentima i neistomišljenicima koji iskaču iz odbrambenih linija postavljenih na pravcu iz kojeg dolazi opasnost po kolektiv. Zasluge za nepobitnu činjenicu da to nije slučaj s bošnjačkim društvom i političkom scenom na kojoj, uprkos svemu, vladaju istinska demokratija i sloboda, pripadaju, ma koliko se to negiralo, Stranci demokratske akcije i nikome drugom.

Ne smije se zaboraviti da jednom promijenjena i uspostavljena politička paradigma postaje stvar političke kulture i da ju je vrlo teško promijeniti. Kada je 1990. godine došla na vlast, SDA je mogla, kao mnoge druge političke organizacije u postkomunističkim državama, pokušati nastaviti ili sa starom komunističkom političkom praksom vladanja i potpune kontrole svih društvenih procesa ili krenuti na put ideološkog i političkog revanšizma, što bi podrazumijevalo obračun sa stotinama hiljada ljudi koje je prošli sistem kooptirao, a što bi neminovno značilo neku vrstu suspenzije demokratije. Takav izbor bio je mnogo lakši, pa i primamljiviji, samom činjenicom da se vrlo brzo nakon prvih slobodnih izbora Bosna i Hercegovina našla pod udarom Agresije, a Bošnjaci pod prijetnjom genocidnog istrebljenja, u čemu su veliku ulogu imali upravo temeljni elementi bivšeg komunističkog sistema poput Jugoslavenske narodne armije. Nisu postojale bilo kakve prepreke, niti na unutrašnjem niti na vanjskom planu, da se SDA u stanju najveće krize i opasnosti koja može zadesiti neki kolektiv ne opredijeli za jednopartijski politički model i dugoročnu suspenziju bilo kakve demokratije. To je, štaviše, prvi instinkt svakog društva koje se nađe pred egzistencijalnom prijetnjom pred kakvom se našlo bošnjačko. Stranka demokratske akcije time ne bi napravila nikakav poseban presedan, tek bi nastavila s dotadašnjom uvriježenom (komunističkom) političkom praksom, a što bi opet bilo sasvim u skladu s dotadašnjom bošnjačkom političkom kulturom i iskustvom.

Umjesto toga, SDA se odlučila na promjenu dotadašnje društveno-političke paradigme i formiranje nove demokratske političke kulture, često i na štetu vlastitih interesa. Za sve vrijeme Agresije, dok se Sarajevo nalazilo u opsadnom obruču velikosrpskih i srbokomunističkih barbara koji su ga rušili i ubijali, u gradu su sasvim slobodno izlazile novine u kojima je “napadana država”, tačnije kritizirane su i civilne i vojne strukture vlasti po gotovo svakom osnovu. Iako je bila jedina politička organizacija koja je organizirala odbranu države, SDA ipak nije monopolizirala vlast, već je u nju uključila ili pokušala uključiti svakog patriotu, a osobe koje su bile utjecajne u policijskim, pravosudnim, medijskim, obrazovnim ili kulturnim strukturama bivšeg režima niti je jeo mrak niti su trpjele odmazde već su ogromnom većinom nastavile obavljati funkcije koje su imali u prošlom sistemu.

Činjenica da je takva tolerantnost i širina znala biti čak i kontraproduktivna, ne samo po interese SDA kao stranke već i po ratne napore države, ali i interese Bošnjaka kao kolektiva, pokazuje da se, uprkos onome što tvrdi današnja opozicija, radilo o svjesnom izboru tadašnjeg rukovodstva ove stranke. Demokratski presedan učinjen je zahvaljujući SDA, a ne uprkos SDA, kako bi to željele predstaviti nekadašnji samozatajni žitelji dubokih podruma, a današnji glasni borci za demokratiju. U tom historijskom ratnom trenutku nije bilo nikakvih realnih prepreka ili smetnji, a ponajmanje su to bili strašljivci koji 1992. godine nisu htjeli čak ni da se prihvate ponuđenih odgovornosti i funkcija jer nisu znali kako će se rat završiti, koje bi spriječile SDA da u ratnom vihoru nastavi ne samo s dotadašnjom jednopartijskom komunističkom praksom vladanja već i s ideološkim obračunom s neistomišljenicima.

To se nije desilo prije svega zato što SDA svih ovih godina baštini demokratsku političku kulturu, te što su stranku od samih početaka predvodili ne bivši komunistički aparatčici već žrtve totalitarnog sistema. Ti se ljudi nisu samo grozili nedemokratskih komunističkih praksi obračuna s neistomišljenicima već su i odlično znali da jednom počinjeni presedani imaju naviku da vrlo brzo postanu običaji, a potom i tradicije političke kulture čitavog društva, kako to, uostalom, pokazuju nesretne sudbine ogromne većine postkolonijalnih država koje su hronično politički nestabilne. Tridesetogodišnja demokratija, te neobična politička stabilnost bošnjačkog društva, neobična ako se u obzir uzmu dejtonsko državno uređenje, prostor na kojem Bošnjaci žive te konstantni pritisci i subverzije kojima su Bošnjaci izloženi, rezultat je prije svega političkog djelovanja SDA.

DRUGA STRANA MEDALJE Naravno, ovakvo opredjeljenje nosilo je i određene nedostatke. Vizija koju je SDA imala završavala se na idealu slobode i demokratije s čvrstim uvjerenjem da je osvajanje slobode dovoljno veliki i vrijedan cilj te da će se nakon toga sve razvijati u pravom smjeru samom činjenicom što su ova dva velika cilja dosegnuta. Takve pozitivizmom temeljene, ali naivne vizije tipične su za sve emancipatorske politike koje nastaju u društvima zarobljenim u represivnim sistemima bez organizirane disidentske emigracije i bez realnog iskustva života u demokratiji. Ideal slobode za Bošnjake, kao krajnji ideološki horizont, donio je masovnost u stranci, ali je istovremeno uzrokovao i njenu slabu ideološku profiliranost. Vjera da će zbacivanjem represivnog komunističkog aparata svi njegovi sužnji biti ne samo sretni već i zahvalni pokazala je tu idealističku naivnost jer se zaboravilo da nisu svi bili okovani protiv svoje volje, da su se mnogi navikli na lance te da se plaše pa čak i mrze slobodu. Potcijenilo se koliko je komunizam zaista duboko prodro u sve aspekte bošnjačkog bića i nije se shvatila dubina duševne, mentalne i karakterne rane koju je nanio. U tome treba tražiti i razlog za mnoge kadrovske promašaje, ali i za utisak da SDA, iako se odlično nosila s agresivnim srpskim i hrvatskim politikama, nakon Daytona nije bila intelektualno spremna niti na latentni cinizam i podozrivost dijela međunarodne zajednice, ali ni na ogorčeno neprijateljstvo bivše komunističke nomenklature koja se završetkom rata vrlo brzo preobukla u građanske liberale.

Hronični problem koji SDA kontinuirano ima s nelojalnim kadrovima posljedica je činjenice da je riječ o stranci koje je nastala kao svenarodni pokret, ali i kasnijeg izostanka individualne ideološke kompatibilnosti i uvjerenja kao kriterija za napredovanje unutar stranačke hijerarhije. To se ponajbolje može vidjeti u činjenici da od svih političkih ličnosti koje su napustile SDA niti jedna nije osnovala ideološki sličnu stranku suparnicu, neku političku organizaciju koja bi se bolje i žešće borila za bošnjačke interese, već su se gotovo svi pokazali kao zagovaratelji anacionalne “građanske” politike. Ti ljudi nisu bili niti ideološki saputnici niti istinske demokrate ili antikomunisti, već jednostavno ambiciozne osobe koje su se pokušale politički ostvariti na račun stranke. Problem upravo i leži u tome što zbog manjka ideologije kao diskriminatornog kriterija nisu na vrijeme prepoznati kao takvi.

Čini se i da unutar SDA nije bilo na vrijeme prepoznata i shvaćena prava priroda opozicione reformirane komunističke nomenklature jer se nije moglo pojmiti da ta nomenklatura, nakon pada sistema, i dalje postoji. Ljudima koji su bili žrtve komunizma i koji su patili zbog gubitka slobode u svakom njenom smislu vjerovatno nije izgledalo moguće da postoji toliki broj uživaoca bivšeg sistema koji se možda nisu bili spremni oružjem boriti za njegov opstanak, ali su svakako bili opredjeljeni da iskoriste poklonjenu im slobodu i demokratiju da ga probaju ponovo vratiti u život. Nije se razumjelo da suština problema s ideološkom opozicijom ne leži u njenom zadržavanju sinekura i privilegija, te da neće biti nikakve zahvalnosti za pokazanu toleranciju (koja se ionako shvatila prije svega kao slabost), već da je problem u izgubljenoj privilegiji da se iz pozicije nedodirljive elite oblikuju društveni tokovi. Oni koji su pola stoljeća uređivali društveni život nisu mogli prihvatiti da više nisu arbitri koji određuju ko društveno napreduje a ko pada na margine, te su gubitak takve privilegije shvatili doslovno kao izgon iz zemaljskog raja u koji pošto-poto namjeravaju vratiti ne samo sebe već čitavo bošnjačko društvo.

Sloboda kao samorazumijevajući ideal dovela je do toga da se u SDA dugo nije moglo razumjeti kako većina “građanskih” i “ljevičarskih” stranaka, koje se predstavljaju kao opozicione, nisu opozicija već prije alternativa, ali ne samo Stranci demokratske akcije već i samoj ideji političkog organiziranja Bošnjaka na nacionalnim osnovama. Takve stranke ne priznaju da postoji potreba zaštite bošnjačkih političkih interesa, one zapravo negiraju da uopće i postoje bilo kakvi partikularni bošnjački nacionalni interesi. Naravno, ironija se ogleda u tome da svaka od ovih alternativnih stranaka glasove traži isključivo na prostorima na kojima većinom žive Bošnjaci, pa je i to doprinijelo teškoći u prepoznavanju istinskih stajališta opozicije.

Idealizacija demokratije kao krajnjeg cilja razlog je zašto se dugo nije mogla razumjeti niti prihvatiti stvarna i opipljiva nesklonost dijela međunarodne zajednice spram SDA kao bošnjačke nacionalne stranke. Ovo nesnalaženje kao da je poticalo iz uvjerenja da su se deklariranim antikomunizmom i antitotalitarizmom, praktično pokazanim ne samo kroz insistiranje na demokratiji, pluralizmu i multitkulturi već i borbom za multietničku državu, dokazali vlastiti kredibilitet i pripadnost slobodnom svijetu. Teško su prodirale spoznaje da je i zapadni svijet, koji je gledan iz komunističkog mraka Jugoslavije, izgledao kao svjetionik slobode, prepun nepravednih predrasuda i malicioznih stereotipa te da u njemu postoje mnoge snage koje zagovaraju slobodu samo za sebe, ali ne i za druge, pogotovo ako je u pitanju mali muslimanski narod. Bilo je teško razumjeti kako oni koji su do jučer preko svojih propagandnih servisa harangirali protiv komunizma i nagovarali narode Istočne Evrope da zbace njegove lance, sada odjednom ne samo preferiraju već i sponzoriraju ovlaš umivene neokomunističke političke projekte.

Ovaj ideološki salto Zapada doduše nije specifičnost samo Bosne i Hercegovine već fenomen koji je zajednički svim postkomunističkim društvima, a tiče se, prije svega, namjere zapadnih država da sklone sa scene autentične i autohtone političke snage koje su srušile komunizam te dovedu nove koje će mnogo lakše moći kontrolirati. Neprijateljstvo dijela međunarodne zajednice spram SDA osjetilo se najprije na polju medija. Stranka demokratske akcije, koja nikada nije imala, ali ni tražila istinski medijski monopol, čak ni tokom Agresije, krajem rata i dolaskom stranog faktora, koji je nastupio poput kolonijalnog upravnika upumpavši ogromne svota novca u kreiranje “građanske” opozicije i njenih tzv. “nezavisnih medija”, postepeno je gubila svaki kapacitet za oblikovanje javnog mnijenja. Sve je bivalo gore time što je “građanska” opozicija (sa svojim medijima) na prostorima većinski naseljenim Bošnjacima dugo bila (i još je uvijek) ne samo politički protivnik SDA već i identitetska i kulturološka opozicija bošnjačkom mainstreamu, i to u tolikoj mjeri da se protivi i samoj ideji da bilo kakav bošnjački mainstream treba postojati.

HISTORIJSKE OCJENE Kada sve navedeno uzmemo u obzir, ovaj danas već tridesetogodišnji društveno-politički demokratski okvir, ove tri decenija iskustva demokratije u koje nas je činom svog osnivanja povela SDA, mogli bismo ukratko opisati kao dugo sanjanu, ostvarenu, ali i nesavršenu političku emancipaciju koja je sa sobom donijela mnoge nove probleme s kojima će se morati živjeti i koji će se morati nekako prevladati. Politički avanturizam, ideološki promiskuitet te gola politička ambicija mnogobrojnih politikusa neizbježne su bolesti svake demokratije, baš kao i uplitanje vanjskih faktora u demokratske procese ili postojanje netolerantnih političkih pokreta koji bi da iskoriste demokratiju kako bi je ukinuli. Ipak, najvažnije od svega, proteklih trideset godina unutarbošnjačke političke stabilnosti pokazalo je da je SDA izlila dobre temelje te da je svojim političkim odlukama i kursom oblikovala zdravu političku kulturu u kojoj se politička borba vodi u okvirima društveno prihvatljivog i gdje je jedini legitimni način dolaska na vlast glas naroda, tj. pobjeda na izborima. To se ponajbolje pokazalo na farsičnom pokušaju državnog udara iz 2014. godine, koji je propao i prije nego što je otpočeo jer je kao negativan presedan bio u potpunom neskladu s bošnjačkom političkom kulturom koju je etablirala SDA.

Demokratizacija političke kulture koju je izvela SDA impresivan je poduhvat ne samo zato što je izvršen u teškim ratnim okolnostima, koje su na prvi pogled sugerirali potpuno drugačiji kurs, već i zbog samog okruženja u kojem je uspješno ostvaren. Jer, ako pogledamo poslijeratne političke trendove unutar srpskog ili hrvatskog kolektiva u Bosni i Hercegovini, te njihovu političku kulturu, vidjet ćemo opasnu tendenciju kontinuiranog rasta političkog nasilja i istovremenog opadanja političkog pluralizma, čega, srećom, nema u Bošnjaka. A za to je zaslužna Stranka demokratske akcije.

[mozgoderina]

Apsolutni promiskuitet (Nuaj)

Bratstvo između ljudi, globalizacijsko, ideološko bratstvo, podrazumeva i obavezno uključuje tu toliko bitnu komponentu seksualnosti. To je seksualno bratstvo, seksualni egalitarizam svih rasa, naroda, polova, porodica, staleža, verskih grupacija. Seksualnost je agens svečovečanske sinkretičke integracije koja ne trpi seksualnu ekskluzivnost bilo koje grupe. Princip panseksualizma insistira na polivalentnoj seksualnoj orijentaciji svake individue, i to po svim mogućim kriterijumima. Praktično govoreći, ja ne mogu biti samo heteroseksualac ili homoseksualac koji opšti isključivo sa pripadnicima jedne rase, naroda, pola, vrste ili bilo kakve društvene grupe. To je sa pozicija ideološkog panseksualizma nemoralno.

Seksualna polivalentnost znači apsolutni promiskuitet (sve-i-svašta-jebstvo). Taj princip direktno vodi ka galaksizacijskom idealu seksualnosti koji ovu izvlači iz ljudske - antropocentrične sfere - i prebacuje je na još divergentniji kolosek po kome je nemoralna ekskluzivna seksualna orijentacija samo između ljudskih bića. U korpus politički korektnih i moralno-politički podobnih oblika seksualnosti, shodno datom ideološkom gledištu, biće uvršteno i opštenje sa životinjama, biljkama, ali i sa neorganskim ili hibridnim organsko-neorganskim partnerima ko što su kiborzi, zooidi, androidi, mutanti itd. Tako će, u ime humanizma, doći do dehumanizacije ljudske vrste, posredstvom seksualne sfere, odnosno organizovanom, kolektivnom manipulacijom seksualnim instinktom. To je slika budućeg kosmičkog bratstva i njemu analogne kosmičke svesti čija je izgradnja jedan od krucijalnih ciljeva procesa galaksizacije.

  oNE!svešćivanje

Pisac: Dorijan Nuaj (rođen 1971). Knjiga: “Doktrina satanizma”. Izdavač: Ukronija, Beograd, 2012. Ilustracija: Andrew Rae. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Strašno je “naučno” živeti (Paveze) →  ✓ Internet feudalizam (Kobek) →  ✓ Mašina je izgovor (Selin) → 

[beigess]

Czech text

Dneska jsem premyslela, co na sobe vazne nemam rada, ale zaroven miluju. Mela jsem dlouhou cestu domu a pisnicky jsem mela uz oposlouchane. Premyslela jsem nad klukem, ktery se mi prave ted hodne libi. Premyslela jsem nad temi, kteri se mi libili v minulosti. Premyslela jsem. Jak jsem premyslela, tak jsem si zacala uvedomovat, ze jsem nebyla zamilovana do nich. Byla jsem zamilovana do idealu o nich. Ve vztahu, ktery jsem donedavna mela jsem nebyla stastna. Porad jsem si predstavovala, jak dotycny kluk prijde bez ohlaseni, zaklepe mi na dvere, obejme me a rekne mi, ze me miluje. Misto toho jsem se dockala desetiminutove schuzky, behem ktere mi rekl, ze jsem pribrala a mela bych zacit cvicit. Neuvedomovala jsem si, ze je to spatne, dokud jsem neodjela na skolni lyzarsky vycvik. Vite, o bcas mate hodne casu a nemate co jineho na praci, takze jen premyslite. V takovych chvilich si uvedomite spoustu veci. Uvedomite si, jak milujete vase rodice. Uvedomite si, co pro vas vasi spurozenci znamenaji. Uvedomite si, ze nejste stastni ve vztahu, ve kterem jste. Prave v tu chvili jsem si uvedomila, ze zadna z mych idei o Nem se navyplni. Nikdy mi nezaklepe na dvere. Nikdy neprijde na koncert, na ktery jsem marne verila, ue prijde. Nikdy si nebude hrat s moji malou sestrou. Vsechno to byla jen moje fantazie. Je to zvlastni, on byl prvni kluk, u ktereho jsem takhle fantazirovala. Nachapu to. Jak je mozne, ze moje fantazie dokaze vymyslet takove veci? Veci, ktere rani me samotnou. Veci, ktere mi ublizuji. Nemela by byt rozvinuta fantazie dobrou vlastnosti? Proc se obraci proti mne? Nejsem zklamana. Nejsem ani smutna. Jsem spis prekvapena, jak zaslepena jsem byla, kdyz jsem se do takoveho vztahu vrhla podruhe. Podruhe. Myslela jsem si, ze se treba napravil, ze mu treba nova skola srovnala myslenkove pochody. A ono ne.

Zvlastni. Tahle vlastnost mi prijde jako uzasna, ale zaroven nikdy clovek nevi, co mu prinese. Nedavno se mi zdal sen, ze jsem sla do skoly bez spodniho pradla. Noc po tom, ze se mi moje nejvetsi nepritelkyne smala do obliceje. No a dalsi noc se mi zdalo, ze provozuji zajimave veci a klukem, ktery se mi libi. Miluji tyhle sny. Problem je, ze obcas do tech snu zabloudim i ve dne. Prijde mi, ze ziju vice ve snech nez v realite. Myslite, ze je dobre mit hlavu v oblacich? Ruzove bryle na ocich? Ja nikdy sama nevim.

Nikdy jsem nebyla nejaka velka myslitelka, ale uz od mala se topim ve vlastnich svetech. Jako mala jsem mivala sen, ze muj deda zabil mou mladsi sestru a jeji duch se me snazi odvest pryc, zatimco deda na me miril loveckou puskou. Take jsem mela sen, ze me ji bazilisek z HP a ze me chcou zabit rodice motorovou pilou. Probdela jsem kvuli tomu noci. Musela jsem brat prasky na spani, ale i tak se mi ty sny obcas vraceli. Probouzela jsem se uprostred noci a do rana jsem nespala. Ustalo to az kdyz jsem se odstehovala do sveho vlatniho pokoje. Tam jsem mela svuj svet. Mohla jsem v nem byt od rana do vecera. Mohla jsem kreslit, zpivat, hrat, jak se mi zachtelo. Mozna proto mi zle sny ustaly a ja spala. Ani nevite, jak mi to pomohlo a jak me to zmenilo. Tyto sny se mi obcas vraci a obcas byvaji i horsiho razu, ale vzhledem k tomu, ze jsem se naucila se sny pracovat, vim, jak se ze snu probudit a zlo tak zastavit.

Jak je mozne, ze nase predstavivost dokaze byt tak silna? Nikdo nevi. Silnou fantazii mivaji maliri a kresliri, spiaovatele nebo ruzni umelci. Je to snad spojeno s nejakou strankou naseho Ja? Nebo lze za vinu klast poruchy jako napriklad OCD? Nikdo nevi. Kazdy clovek na to ma jiny pohled.

Kazdy jsme jiny. Tak je to spravne. Nebo ne?

[aperacjum]

co to motylkowe rady?

Boże żałuję, że to pisze i niech nikt nie waży się reblogowac, ponieważ nie jest to kierowane do nikogo i jeśli zostanie zreblogowane przez motylkowy blog sama zgłoszę swój post. Sa to "rady" typu:"Jesteś grubaNikt cię nie zechce bo wyglądasz jak prosieNie jesteś warta nikogo i niczego gruba swinioTo jedzenie to gówno odkłada się tylko w twoim tluszczuJesteś samym tłuszczem dlatego twoje życie nie jest warte szczesciaTylko będąc chuda będziesz szczesliwaPowinnaś obejmować swoje nadgarstki kciukiem i palcem wskazującym ty tlusciochu"Jest to dużo zdjęć wychudzonych kosciotrupow z podpisami:"Woda to droga do idealuKości to zycieKości to pieknoTylko czując i widząc swoje kości jesteś pieknaTeraz znajdziesz kogoś kto cię pokochaKalorie? Woda nie ma żadnych, a wyglądasz cudownie" KURWA BŁĄD. JEDEN JEBANY BŁĄD. Piękno jest indywidualne. Piękne są kształty, a nie wysuszona skóra i kości które przemieszczają się pod tak scisnieta skóra, że czuć ich ruchy. Nie jest piękne to, że dana osoba nie widzi i nie zobaczy tego, że jest chuda, a nawet wychudzona. Nie jest piękne wypadanie włosów, brak miesiączki, omdlenia, bóle głowy, skórcze, wory pod oczami. Wiec nie słuchajcie takich gowien. ❔ SZCZEROSCI 100%❔~❔Jakieś pytanka? Porady? Opowieści o swojej miłości? Słowa niewypowiedziane?❔😤 napisz anonimowo co Cie denerwuje 😤💭 wyslij mi z anonima swoje marzenie 💭🤤 napisz mi anonimowo co Cię kręci 🤤 💎 Fakt za Fakt 💎